Karlo del Ponte
Advanced
Извини, али цео пост одише са толико препуцавања и провокација, да је врло далеко од инжењерске критике и доказивања.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=364342#p364342:3dvn85px je napisao(la):
За лаика разлика између "чињенице" и "оцене" је далеко мање важна него за факултетски образоване инжењере, па и оне који имају само гимназију. Најпростија дефиниција појма чињенице је исказ за који постоји само "да" или "не". Избор локације не може бити чињеница. Постоји толико различитих метода и критеријума оцене локације, да два размишљајућа стручњака неће дати исту оцену (могу сличну, али никада исту). При савременом планирању инвестиција, како би се изашло у сусрет инвеститору (да ли држави или приватном инвеститору, све једно), а и како би се избегла препуцавања стручњака, постоје техно-економске анализе, и оцена на крају буде економска!
Чланови попут РИО-а и СПАЦИО су као и ја (и још неколико чланова) изнели читав низ основних елемената успешних великих главних железничких станица, који недостају "Прокопу" нити је извесно да ће их имати. Истина је да са наше стране не постоји потпуна економска оцена, али постоји знање о основама израда студија оправданости, и зависности економске оправданости од политике квалитета (за разлику од развијених економија, у Србији врло, врло мало инжењера има та знања везана пре свега за друштвене науке). Уколико би неко од политичке и канцеларијско-планерске елите разумео значај железница, попустио са сујетом, и расписао конкурс за израду ревизије решења, РИО, СПАЦИО, ја и још неколико форумаша (уз финансирање студије, и ангажовање још људи) би могли израдити одрживу студију оправданости, и план фазног инвестирања, при чему би након сваке фазе постојала функционална целина. Узгред, анализирале би се варијанте решења, међу њима пар варијанти без икакве класичне железнице у Савамали. Са обзиром односа конкурентских видова саобраћаја (аутомобил, аутобус) и немогућности формирања дугорочних решења за исте, не треба очекивати високи ефекат за варијанту уради мање, да би добио мање од мањег.
На жалост, у нашем друштву се не износе подаци о економској добити инфраструктурних пројеката (банке их добијају проформе, у широј и стручној јавности их нема), тако да се све своди на тапшање једном руком. Било који предузетник који не разматра добитке, просто улазећи само у инвестиције, осуђен је на банкрот јер "тапше једном руком". Кредиторима није битна добит од инфраструктурног пројекта, већ само гаранција државе која ће плаћати кредит, и одређени грађевинско-индустријски лобији, који су у спрези са страном кредитора. Политичарима је важно сликање, и укључивање спонзора својих партија у послове. Са таквим моделом пословања, држава економски тоне, и себе доводи у ситуацију да буде уцењена. Сам економски раст изостаје због низа фактора, али један од најважнијих је погрешно усмеравање инвестиционих средстава.
