Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

@spatiotecte: Slazem se. Ali to najbolje ilustruje stanje u nasoj zeleznici. Uzgred, mislim da je princip ceone stanice kao glavne zel.st prevazidjen i nefunkcionalan, i pored toga sto ga jos uvek imaju neki gradovi u Evropi, i da je bolje da postane stanica lokalnih vozova tipa Beovoza ili sl.
 
Слажем се са Миланчетом, због званичног назива Прокопа (Београд-центар) и чињенице да се Главна укида, ваљда смо сви природно закључили да је Прокоп замена за Главну и да је замишљена као нова Главна.

Предност новог Ж чвора у више пролазних стганица уместо једне главне растерећује јавни превоз јер не тера све потенционалне путнике да дођу на исто место.
 
MilisaV":gr3pkkxn je napisao(la):
recimo bivši gradski arhitekta đorđe bobić se takođe zalago za stanicu na nbgd.

Ђорђе Бобић је најгори архитекта и урбаниста који је икада био на челу неке планерске инситуције у Србији и који је сплетом несрећних околности имао могућност да пројектује велике објекте.То ће ти сваки објективни архитекта потврдити. Ево само неких од више његових (не)дела

http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/lesjaninova-95/les-fot0.jpg

http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/gms-kiev-99/fasada3b.jpg

Центар за промоцију науке (мој фаворит)

http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/centar-za-promociju-nauke/cpn-list07-copy.jpg

Опера у виду метестазираног безличног стакленог тумора поред Народног Позоришта.Укратко - стакленац 2 (већ после овога му је требало одузети лиценцу)

bobic2.jpg




Миланче,то је то. +1
 
Beograd ima 10 zeleznickih stanica:
Iole pristojne: Prokop i Vukov spomenik
Dotrajale: Glavna i Beograd Dunav
Propale i bez osnovnih usluga: NBGD, Zemun, Tosin bunar, Rakovica, Pancevacki most, Karadjordjev park

Nemam podatke o prometu na glavnoj Z. St. ali zato imam za bg:voz koji sigurno prevozi vise putnika (preko 20 000 dnevno 2011.) nego ceolokupan sistem ZS, evo redosleda stanica po procentu usluzenih putnika gradske zeleznice (izvor direkcija kraj 2011.):

Batajnica 20%
Karadjordjev Park 17%
Vukov spomenik 14%
Tosin bunar 14%
Novi Beograd 12%
Pancevacki most 9%
Zemun 7%
Prokop 4%
Zemun polje 3%

Pa sada vidite gde se vise isplati uloziti pare koje nemamo, u Prokop ili u neku drugu stanicu.
 
milanche":3cpwr0uw je napisao(la):
Neverovatno je da je jedan plan iz 70-tih napredniji nego sto su danasnji predlozi ovde. Zapravo plan beogradskog zel. cvora nije predvidjao jednu glavnu i osnovnu stanicu oko koje ce se sve vrteti, kao sto neki predlazu NBG, vec niz stanica Rakovica-Prokop-Novi Beograd-Zemun koji ce biti kicma bg.zel cvora. U tome je glavna prednost tog plana.
Овај принцип је добар, и примењен је у Бриселу, Берлину, Кијеву, Прагу, уз малу напомену да су ови градови овакве коридоре градили на пругама са 4 и 6 колосека. У случају Београда се сем тога, понајмање водило рачуна о положају баш оне станице, која би трабала да опслужује највећи део популације.
milanche":3cpwr0uw je napisao(la):
Prokop tu ima ulogu 'sabirne' stanice, pruga iz svih pravaca. U neposrednoj blizini autoputa, ulice kneza Milosa - jedne od glavnih u BG, Autokomande, i nikako se ne moze reci da je "vukopustahija". Kao sto Delija rece, reorganizovanjem linija javnog prevoza postaje i te kako dostupan.
Сада замислимо да је излаз са перона на 200 метара од Мостара, или Аутокоманде. Али није! Стога је саобраћајне везе потребно озбиљно набуџити, како би станица била приступачна приближно колико Аутокоманда и Мостар. Аутокоманда се још пре ДСР предлагала као позиција железничке станице, и за овакав чвор, а сада можемо само сањати шта смо изгубили (подземно стајалиште Вождовац, једноставно продужавање у правцу ВМЛ итд.).
milanche":3cpwr0uw je napisao(la):
Пантограф":3cpwr0uw je napisao(la):
Прокоп НЕЋЕ узети путнике Главној станици (којих је и сада двоструко мање него на Карађорђевом парку), написах онолико да бих то показао. Никаква мрежа фреквентних линија јавног превоза преко Прокопа није могућа, ако јесте, онда свакако није оправдана, јер ће успорити кретање путника у ЈГП-у зарад релативно малог броја корисника железнице (зато се станице и не граде у "вукопустахијама"). Не могу се ни "терати" људи у Прокоп, ако већ пролазе кроз друге, боље постављене станице.
Recimo da umesto okretnice kod Karadjordjevog parka, bude okretnica kod Prkopa? To su autobusi sa linija 39,42,47,59, dalje, okretnica kod sadasnje gl.zel.stanice u slucaju njenog izmestanja gubi funkciju, tako da bi i ta okretnica se mogla prebaciti da bude kod Prokopa i to su inije 46,51,91,92,511,551 i 601.
Овде ћу бити несагласан и са једним и са другим. Са Пантографом, јер ће било коју доградњу јавног превоза толико густо насељен брзо прогутати, чиме не спорим да то није јефтино. На пример, попречна трамвајска веза Мостар - Аутокоманда би значила и Вождовчанима, и Бановобрђанима, а ако би тролејбуси :dil: са Канаревог брда преко Дедиња и Прокопа прошли Делиградском до Славије и Теразија, мислим да би било далеко више присталица. Са Миланчем јер већина путника тих линија не иде у друге градове него у центар Београда, и самим тим би се бунили. Опет, ако је 39 некакав тролејбус, који кроз Делиградску иде према Теразијама, било би им далеко прихватљивије.
milanche":3cpwr0uw je napisao(la):
Пантограф":3cpwr0uw je napisao(la):
Delija":3cpwr0uw je napisao(la):
Па није могуће да се шрво реконструише нбг станица пре него што се заврши прокоп.То једноставно није никоме у плану сем теби и још пар форумаша на беобилду.
Како није могуће? Грађевински? Па, за то треба 20 пута мање пара него за завршетак Прокопа. А користиће је више путника, чиме је и логички аспект у потпуности испоштован. Који је други критеријум?
Drugi kriterijum je ako se zeli izmestanje sadanje gl.zel.st, morali bi svi vozovi (ili skoro svi) da prodju kroz Prkop, sto zahteva da bude potpuno infrastrukturno opremnjen, u smislu koloseka i prateze infrastrukture, radi boljeg i sigurnijeg funkcionisanja zeleznickog prevoza.
Апсолутно непотребно! Свега 6 колосека би било сасвим довољно све док према западу не буде било више од јадна два колосека. Једино почетне станице захтевају доста колосека, јер се користе као пријемни и отпремни парк техничких станица, и зато је у Земуну предвиђено чак 10 колосека. Али не рачунајући колеке, потребно је довести градски саобраћај. Требало би паметно осмислити фазе радова.
milanche":3cpwr0uw je napisao(la):
spatiotecte":3cpwr0uw je napisao(la):
Treba samo pocupati travu, asfaltirati perone, popraviti beton tamo gde je popucao ofarbati tamo gde se ogulilo.
Nema tu bog zna sta da se modernizuje, treba samo odrzavati stanicu kako bi izgledala pristojnije.

Inace joj ne fali nista, bas je reprezentativni objekat i jedan od retkih u Beogradu koji mu daje duh evropske prestonice.
Zgrada glavne zeleznice stanice je u stanju raspada...
То није једини вредан објекат у Београду који је у фази распада, а само стање распада за вредне објекте не значи да би га требали рушити или омаловажити. Потпуно укидање не-трамвајског шинског превоза би потпуно убило тај објекат, претворило га у грађевинско гробље. А чак је и сам Јовин предложио то место као срце система регионалног метро-а, место укрштања линија РМ1, РМ2, РМ3 и РМ4. Од свега тога, пола линије РМ3 буквално већ имамо, све што би требало је плитко укопати од Мостара до Савског трга, како се не би пресецао простор, а испод садашњих перона оставити 5-6 чеоних колосека за приградске и регионалне возове, по неки брзи.
 
Povodom 111 strane prelistah i ostale ,
Ono sto je napisano na prvoj strani 2007 g , to je to i ni makac
ostalih 110 strana
Trla baba lan da joj prodje dan
Da joj prodje, da joj prodje, da joj prodje dan...
 
Karlo del Ponte":3uhe4eyg je napisao(la):
Овај принцип је добар, и примењен је у Бриселу, Берлину, Кијеву, Прагу, уз малу напомену да су ови градови овакве коридоре градили на пругама са 4 и 6 колосека. У случају Београда се сем тога, понајмање водило рачуна о положају баш оне станице, која би трабала да опслужује највећи део популације.
Slazem se svakako da je bolje kad vise ima ulazno-izlaznih koloseka. Ono sto je jos specificnost Beograda i sto ga razlikuje od ovh gradova koje si nabrojao, to sto se faznost realizacije odredjenih projekata, pogotovu ovako velikih i skupih, zaboravlja, pa najcesce ostaje na inicijalnim ulaganjima pre vise desetina godina.
Cinimi se, ti si strucniji od mene pa ces me ispraviti ako gresim, da i sa postojecim brojem ulazno-izlaznih koloseka, nov cvor sa sistemom prolaznih stanica umesto jedne ceone, ima veci kapacitet od stare zel.stanice.
Karlo del Ponte":3uhe4eyg je napisao(la):
Сада замислимо да је излаз са перона на 200 метара од Мостара, или Аутокоманде. Али није! Стога је саобраћајне везе потребно озбиљно набуџити, како би станица била приступачна приближно колико Аутокоманда и Мостар. Аутокоманда се још пре ДСР предлагала као позиција железничке станице, и за овакав чвор, а сада можемо само сањати шта смо изгубили (подземно стајалиште Вождовац, једноставно продужавање у правцу ВМЛ итд.).
U ovom trenutku i sa ove tacke gledista, Autokomanda jeste bila bolja opcija. Medjutim, drugacije je bilo razmisljanje tada. Gledalo se optimalna pozicija kako sa saobracajne strane, tako sa urbanisticke u smislu prostora za izgradnju /prostor Autokomande je i u to vreme bio izgradjeniji/ i mogucnosti ostvarivanje dodatnih prodajnih kvadrata pre svega poslovnog prostora koji bi delimicno pokrio troskove izgradnje same stanice. Danas smatram da kroz javno-privatno partnerstvo je moguce finansirati izgradnju stanicnu zgradu u sklopu nekog trgovackog/poslovnog/hotelskog kompleksa. Ta mogucnost predstavlja veliki kvalitet.

Karlo del Ponte":3uhe4eyg je napisao(la):
Овде ћу бити несагласан и са једним и са другим. Са Пантографом, јер ће било коју доградњу јавног превоза толико густо насељен брзо прогутати, чиме не спорим да то није јефтино. На пример, попречна трамвајска веза Мостар - Аутокоманда би значила и Вождовчанима, и Бановобрђанима, а ако би тролејбуси :dil: са Канаревог брда преко Дедиња и Прокопа прошли Делиградском до Славије и Теразија, мислим да би било далеко више присталица. Са Миланчем јер већина путника тих линија не иде у друге градове него у центар Београда, и самим тим би се бунили. Опет, ако је 39 некакав тролејбус, који кроз Делиградску иде према Теразијама, било би им далеко прихватљивије.
Vecina putnika sa tih linija preseda na druge linije da bi dosli u centar i danas. Putnici sa linija kojima je terminus Karadjordjev park, uglavnom presedaju na Autokomandi, ili na stanici kod Hrama, gde presedaju na liniju 31 ka centru grada. U slucaju da se okretnica premesti kod Prkopa ka centru grada imaju mogucnost koriscenja trolejbusa. Jedino bi ostali uskraceni za presedanje na liniju 17. Sa druge strane,putnici sa linija ciji je terminus gl.zel.st (osim 601) imaju mogucnost presedanja na stajalistu 'sajam' gde vecina preseda i sada.
Izgradnjom nadvoznjaka u liniji deligradske ulice se otvara jos mogucnosti koji ce svakako doprineti jos boljoj povezanosti.

Opet da ponovim, da ovakav koncept zeleznickog cvora omogucava koriscenje i drugih stanica koje dobijaju 'ravnopravnu' ulogu i medjusobno se dopunjuju i nadovezuju, sto smanjuje pritisak i opterecenost javnog prevoza i putne infrastrukture. Uz to, omogucava vecu i laksu dostupnost svim korisnicima usluga zeleznice.

Karlo del Ponte":3uhe4eyg je napisao(la):
Апсолутно непотребно! Свега 6 колосека би било сасвим довољно све док према западу не буде било више од јадна два колосека. Једино почетне станице захтевају доста колосека, јер се користе као пријемни и отпремни парк техничких станица, и зато је у Земуну предвиђено чак 10 колосека. Али не рачунајући колеке, потребно је довести градски саобраћај. Требало би паметно осмислити фазе радова.
Ako je potrebno dogradjivanje i pustanje u funkciju jos 2 koloseka (sada ima 4), mislim da je svako pametnije odmah i perostala 4 uraditi, ako vec postoje pare za to, da nedodjemo opet u situaciju daa nam kasnije zafali (ona prica oko faznosti sa pocetka). Svakako hvala na informaciji ;)
Karlo del Ponte":3uhe4eyg je napisao(la):
То није једини вредан објекат у Београду који је у фази распада, а само стање распада за вредне објекте не значи да би га требали рушити или омаловажити...
Naravno!!! Niti mi je to bio cilj, daleko od toga, strasno je sto se ovo radi i zgradi Generalstaba, a kamoli pomisliti na objekat gl.zel stanice. Samo sam skrenuo paznju, da danasnja glavna zel stanica nije ni blizu evropskim stanicama, ni po uredjenosti ni po sadrzaju. Na zalost. Sto se tice sinskog sitema u SA, apsoluto se slazem da je potrebno ostaviti vezu za lokalne vozove kao sto je Beovoz ili sl.
 
Капацитет новог чвора је већи од старог, то није спорно. Али капацитет и новог и старог чвора је већи од новог, а оба чвора, ако се на прави начин управља истима, пружају добру основу и за квалитетан превоз, и урбани развој.

Ако говоримо о употреби земљишта, и могућностима за изградњу, Малешко брдо, велики део Маринкове Баре и Душановца су под забраном доградње кућа и повећања броја квадрата, јер су сви по неким плановима предвиђени за рушење, већ деценијама. Грађани у тим насељима једва чекају да се почне са великим пројектима, и добију некретнине са којима могу у целости располагати.

Значајна брљотина везана за Прокоп је Дедињски тунел са ограничењем брзине 70км/с због оштрих кривина. Да је цела станица просто померена 400 метара на запад тако да Кнеза Милоша прелази преко средине станице, могла би се направити блага кривина за 140 км/с. Једна од последица је да воз који од Прокопа до Обреновца по варијанти са обалоутврдом не би стајао нигде, не може брже од 19 минута, док уколико воз из Обреновца иде преко Макиша, па кроз Чукарички тунел и Нис на Савски трг, може Обреновац-Савски трг за 15 минута.

На жалост, са Прокопом смо предалеко отишли, да бисмо се сада враћали. Стога, из тога би требали извући највише што можемо. Један од мојих предлога је било интегрисање Топчидерске пруге у Прокоп. Предности би биле стварање од Прокопа центра система у правом смислу, те боља услуга приградских возова ка југу. На пример, приградски воз из Рипња према Панчеву би могао обухватити и Сајам и Прокоп, те имати чак 5 стајања у центру система на важним локацијама. Мана је то што би рампа била све до Моста преко Аде, коштала би око 25 милиона евра, и питање је колико би била пожељна у смислу архитектуре/простора. Али и продужавање према Савском тргу би вероватно исто толико коштало, да се плитко укопа. Наравно, остаје та предност продужавања према Савском тргу што се покрива већи број значајних локација центра града, и могућност прокопавања тунела у правцу данашње Луке Београд.
2d84y0k.jpg



Када је у питању мој предлог интеграције Прокопа у мрежу јавног превоза, приказано је на слици. Жутом бојом сам означио нове трамвајске пруге, а плавом тролејбуске коридоре.

Браон бојом сам означио плато, који би се морао надовезати на главну плочу Прокопа у правцу Клиничког центра. Тај плато може имати мноштво комерцијалних садржаја и бити више него исплатив. На овом форуму је доста архитеката, тако да мислим да ће са овог форума изаћи нешто креативно.
qx5vl2.jpg
 
Веровали или не...

B92":g1hdw8f0 je napisao(la):
Srbija | sreda 15.01.2014. | 13:09
Raspisan tender za Prokop
Izvor: Tanjug

Beograd -- Železnice Srbije objavile su javni poziv za nastavak izgradnje beogradske stanice Prokop, koja će biti finansirana kuvajtskim kreditom od oko 26 miliona evra.

Tender će biti otvren do 24. februara i njime je predviđen maksimalan rok za izvođenje radova od 420 dana, a kriterijum za ocenjivanje ponuda biće najniža ponuđena cena, izjavio je generalni direktor srpskih železnica Dragoljub Simonović.

Reč je o javnom pozivu za podnošenje ponuda u otvorenom postupku za prvu fazu radova na rekonstrukciji saobraćajnih kapaciteta u železničkoj stanici Beograd centar, saopštile su železnice.

Na taj način Železnice Srbije intenziviraju aktivnosti na završetku izgradnje beogradskog železničkog čvora i stvaraju pretpostavke za uspešnu realizaciju projekta "Beograd na vodi", koji je od izuzetnog značaja za celu Srbiju, a domaća građevinska operativa dobija šansu za posao i potvrdu svog kvaliteta i mogućnosti, istakao je Simonović.

Finansiranje radova obezbeđeno je iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj, čija je vrednost 10 miliona kuvajtskih dinara, odnosno nešto manje od 26 miliona evra, pa je javni poziv objavljen danas i u toj zemlji, rekao je on.

Tenderom su obuhvaćeni kapaciteti za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u Beograd centru, odnosno kompletno sređivanje građevinske i elektrotehničke infrastrukture u Prokopu.

Pozivom za podnošenje ponuda u otvorenom postupku javne nabavke radova na rekonstrukciji kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici Beograd centar u prvoj fazi obuhvaćeni su: izgradnja koloseka 3,4,7 i 8, rekonstrukcija postojećih koloseka 9 i 10, nabavka materijala gornjeg stroja za prvi i drugi kolosek, završni i zanatski radovi na podhodnicima i na peronima.

Takođe, obuhvaćena je i izrada i montaža informativnog sistema za obaveštavanje i usmeravanje kretanja putnika, sanacija hidroizolacije na koti 105, kontaktna mreža i izgradnja četiri trafo stanice, elektroenergetske i telekomunikacione instalacije i sistemi u podhodnicima i na peronima, dispečerski uređaji i lokalna kablovska mreža, osiguranje stanice Beograd centar i rasputnica Karađorđev park i Dedinje elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima i rekonstrukcija stanične postavnice.


Ugovor o kuvajtskom kreditu potpisan je 10. decembra 2012. godine.

Konkursna dokumentacija za ovaj posao krajem 2013. je usaglašena sa kuvajtskim partnerima.

Prokop danas koriste samo vozovi gradske železnice BG voza, a realizacija ovog posla omogućiće da kroz stanicu funkcionišu i lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi.

Kada Prokop bude završen, stara železnička stanica biće izmeštena iz Karađorđeve ulice odnosno iz centra Beograda, čime će biti omogućeno skraćenje linija svih vozova koji prolaze kroz glavni grad i oslobađanje 80 hektara atraktivnog zemljišta u Savskom amfiteatru.

Beograd će tako dobiti modernu, savremeno opremljenu stanicu koja će moći da poveže gradski i međugradski saobraćaj i primi sve tranzitne međunarodne putničke vozove.
 
A kolosjeke 11,12 za neko bolje vrijeme,prilazi ,zavrsetak ploce se ne pominje daj sta das
 
Izgleda da ih ima ipak 10 madasad vise nisam siguran :!: :?:
prokopkoloseci.jpg

081017-Prokop-01.jpg

643781-15.jpg

Budu_i_izgled_elezni_ke_stanice_Prokop.sized.jpg

jfzyoh.jpg
 
To su kolosjeci za izvlacenje ,moguce da sam zbog toga permutovao broj kolosjeka
 
Ova stanica je stvarno izmisljavanje tople vode... i kako vreme prolazi, sve su gori i gori projekti da se ona zavrsi.

Nivelacija na dole...
 
Raspisan tender za nastavak izgradnje "Prokopa" - Finansiranje radova obezbeđeno iz kuvajtskog kredita
Izvor: eKapija

"Železnice Srbije" objavile su danas javni poziv za nastavak izgradnje nove železničke stanice Beograd centar u Prokopu, koja će biti finansirana kuvajtskim kreditom od oko 26 mil EUR.

- Tender će biti otvoren do 24. februara i njime je predviđen maksimalan rok za izvođenje radova od 420 dana, a kriterijum za ocenjivanje ponuda biće najniža ponuđena cena - izjavio je generalni direktor srpskih železnica Dragoljub Simonović.

Reč je o javnom pozivu za podnošenje ponuda u otvorenom postupku za prvu fazu radova na rekonstrukciji saobraćajnih kapaciteta u železničkoj stanici "Beograd centar", saopštile su železnice.

- Na taj način "Železnice Srbije" intenziviraju aktivnosti na završetku izgradnje beogradskog železničkog čvora i stvaraju pretpostavke za uspešnu realizaciju projekta "Beograd na vodi", koji je od izuzetnog značaja za celu Srbiju, a domaća građevinska operativa dobija šansu za posao i potvrdu svog kvaliteta i mogućnosti - istakao je Simonović.

Kako je izjavio Simonović, finansiranje radova obezbeđeno je iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj, čija je vrednost 10 miliona kuvajtskih dinara, odnosno nešto manje od 26 mil EUR, pa je javni poziv objavljen danas i u toj zemlji.

Tenderom su obuhvaćeni kapaciteti za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u "Beograd centru", odnosno kompletno sređivanje građevinske i elektrotehničke infrastrukture u "Prokopu".

Pozivom za podnošenje ponuda u otvorenom postupku javne nabavke radova na rekonstrukciji kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici "Beograd centar" u prvoj fazi obuhvaćeni su: izgradnja koloseka 3, 4, 7 i 8, rekonstrukcija postojećih koloseka 9 i 10, nabavka materijala gornjeg stroja za prvi i drugi kolosek, završni i zanatski radovi na podhodnicima i na peronima.

Takođe, obuhvaćena je i izrada i montaža informativnog sistema za obaveštavanje i usmeravanje kretanja putnika, sanacija hidroizolacije na koti 105, kontaktna mreža i izgradnja četiri trafo stanice, elektroenergetske i telekomunikacione instalacije i sistemi u podhodnicima i na peronima, dispečerski uređaji i lokalna kablovska mreža, osiguranje stanice Beograd centar i rasputnica Karađorđev park i Dedinje elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima i rekonstrukcija stanične postavnice.

Ugovor o kuvajtskom kreditu potpisan je 10. decembra 2012. godine.

Konkursna dokumentacija za ovaj posao krajem 2013. je usaglašena sa kuvajtskim partnerima.
 
zidar":1q4lzluk je napisao(la):
evo redosleda stanica po procentu usluzenih putnika gradske zeleznice (izvor direkcija kraj 2011.):

Batajnica 20%
Karadjordjev Park 17%
Vukov spomenik 14%
Tosin bunar 14%
Novi Beograd 12%
Pancevacki most 9%
Zemun 7%
Prokop 4%
Zemun polje 3%

Pa sada vidite gde se vise isplati uloziti pare koje nemamo, u Prokop ili u neku drugu stanicu.

Mislim da je ovim sve objasnjeno...

Znaci Prokop koji treba da bude najfrekventinija stanica posto je glavna je zapravo na samom dnu ove liste. :laugh: :lool:

Miliarda dolara spucana na projekat koji ima kao epicentar stanicu koja je postavljena na losem mestu. :fijasko:
 
@spatiotecte

Pa zavisi, kako se gleda. po toj logici uvek mozes osporavati svaki novi projekat, jer on naprosto nije realizovan tako da se i ne koristi.
 
laki72":22dqfph3 je napisao(la):
@spatiotecte

Pa zavisi, kako se gleda. po toj logici uvek mozes osporavati svaki novi projekat, jer on naprosto nije realizovan tako da se i ne koristi.

Pa ako je zapocet pre 40 godina i nije posle toliko vremena pusten u promet to samo pokazje da odnos cost/benefit je veoma los po nama.
 
spatiotecte":10c063p7 je napisao(la):
Mislim da je ovim sve objasnjeno...

Znaci Prokop koji treba da bude najfrekventinija stanica posto je glavna je zapravo na samom dnu ove liste. :laugh: :lool:

Miliarda dolara spucana na projekat koji ima kao epicentar stanicu koja je postavljena na losem mestu. :fijasko:

Poredjenje ti je debilno. Kao da sada neko zapocne novi aerodrom, ali ga nikada ne zavrsi i otvori samo za sportsku avijaciju u medjuvremenu cisto da ne zvrji skroz prazan, a ti kazes "vidi kako je bezveze ovaj aerodrom ima manje prometa od Lisicijeg jarka ahahaha!"

Mislim, daj. Prokop nikada nije zamisljen kao stanica gradske zeleznice, vec kao centar medjugradskog zeleznickog cvora. Naravno da mu je promet los kada se sav promet njemu namenjen odigrava i dalje na Glavnoj, i kada saobracajno povezivanje stanice nije uradjeno.

Prokop nije zavrsen (tj. ceo projekat novog cvora nije zavrsen) jer je zemlja upala u veliku ekonomsku krizu 80ih a onda se 90ih raspala i upala u totalno ekonomsko rasulo. Pritom to je projekat koji zavisi u potpunosti od drzave, a drzava se na ovim prostorima nazalost retko vodila nekim racionalnim cost benefit analizama u prethodnih 30ak godina. Tako da sve to nema veze sa Prokopom i cvorom kao takvim, koji su vrlo solidno isplanirani projekti, vec sa opstim rasulom u ovom drustvu u poslednjih nekoliko decenija.
 
zidar":34q66o91 je napisao(la):
Beograd ima 10 zeleznickih stanica:
Iole pristojne: Prokop i Vukov spomenik
Dotrajale: Glavna i Beograd Dunav
Propale i bez osnovnih usluga: NBGD, Zemun, Tosin bunar, Rakovica, Pancevacki most, Karadjordjev park

Nemam podatke o prometu na glavnoj Z. St. ali zato imam za bg:voz koji sigurno prevozi vise putnika (preko 20 000 dnevno 2011.) nego ceolokupan sistem ZS, evo redosleda stanica po procentu usluzenih putnika gradske zeleznice (izvor direkcija kraj 2011.):

Batajnica 20%
Karadjordjev Park 17%
Vukov spomenik 14%
Tosin bunar 14%
Novi Beograd 12%
Pancevacki most 9%
Zemun 7%
Prokop 4%
Zemun polje 3%

Pa sada vidite gde se vise isplati uloziti pare koje nemamo, u Prokop ili u neku drugu stanicu.

Opet, da ponovim, kakve veze ima broj putnika gradske zeleznice sa stanicom koja treba da bude glavna tacka za putnike medjugradske zeleznice? Poredis babe i zabe.
 
kakve veze ima broj putnika gradske zeleznice sa stanicom
Veza je jednostavna ,, ko više plati on i klati ,, :laugh: :lool: :laugh:
šalu na stranu , jednostavno
Stanice koje imaju veci procenat treba da odgovaraju tj prilagodjene i tom broju putnika
Zidar je lepo napisao neumoljivu istinitu statistiku :dil: , umalo da zaboravim Zidar +1 :)
 
Зидар је направио класичну злоупотребу статистике! Ако ћемо по њој, онда главна железничка станица треба да буде у Батајници... Статистика су само бројеви, и не могу да се тумаче како коме одговара. Заиста ме мрзи да објашњавам колико је у Зидаревом тумачењу погрешних премиса и због чега нема смисла све што је закључио.

Иначе, чињеница да се сада БГ:ВОЗ толико користи и са једном једином линијом говори у прилог томе колико је заправо цео БГ железнички чвор добро замишљен и испројектован. Прокоп као централна и збирна тачка истог је на одличном месту, врло приступачан саобраћајно, само што неки то упорно избегавају да виде...
 
Sve je on lepo podelio, samo sto je koristio potpuno nerelevantne podatke.
 
Vrh