Delija":1l7makoz je napisao(la):
Колико ми је познато "саркофаг" за будући метро је већ изграђен.
"Саркофаг" треба продужити до Клиничког центра, и то у оквиру изградње целог комплекса. Колико ми је познато, изнад метро-а је предвиђена пешачка комуникација, а пешачка комуникација у правцу историјског центра је један од кључних фактора за успешност велике железничке станице. Ево како је савладана препрека испред Кијевске железничке станице у Москви:
Delija":1l7makoz je napisao(la):
25 милиона евра је потребно за довршетак колосека и 23 милиона за саобраћајно повезивање. Довођење трамваја није неопходно (ценим да није ни могуће) као ни исељавање БИП-а нити Малешког Брда јер ако се Прокоп коначно стави у функцију инвеститори ће сами доћи у његову околину уз аутопут и финансирати измештање свега тога. У осталом то се дешавало од 2000е на овамо широм града и на много мање атрактивним локацијама.
Ова инвестиција коју си поменуо је сувише ризична, цео народ ће враћати неисплативе кредите, а обрадоваће се само грабежљивци за земљиште у СА. Једини начин да исплатиш те Прокопске инвестиције су дебеле накнаде за грађевинско земљиште, које ће мало који инвеститор хтети да плати, узевши поред свега у обзир половичне комуникације. Уколико се изгради само саобраћајни део станице у смислу колосека, то и даље није главна железничка станица. Савремени концепт железничких станица је пословни центар у међузависости са железницом.
A да је укључивање трамваја у Прокоп прескупо/неизводљиво дефинитивно не стоји. Постоји неколико варијанти, и можда бих их могао представити.
Сам ПРОКОП, као и МЕТРО је у правом смислу речи пројекат све или ништа. Са обзиром да ћемо се за метро начекати, потребне су СВЕ од следећих комуникација:
- Пешачка комуникација према клиничком центру и историјском центру.
- Бициклистичка комуникација према историјском центру, Сајму, Аутокоманди, Дедињу.
- Директна комуникација површинским јавним превозом (под тим се сматрају и таксисти и минибуси) према Славији, а још и према Дедињу, Аутокоманди и Новом Београду минимално.
- Интеграција са било постојећим трамвајем, било оним лакошинским превозом, који смо предлагали уз приобаље и према Обреновцу.
- Постојање бар неколико железничких линија са стандардизованом опслугом. (на пример, БГ:ВОЗ+возови за ПА и НС на сваких сат + возови за УЕ, НИ, СУ, РУ на сваких бар два сата + бар једна стварно добра међународна линија)
Ако изостане било која од ових комуникација, пројекат је пропао. Самим Арапима је пре требало понудити да саграде Прокоп, комуникације са истим и 500.000 и кусур квадрата, него СА. Сам СА је много једноставније распетљати, јер већ има иоле добре комуникације, и велики простор за разноразне варијанте решења. Из Прокопа кестење из ватре могу извући само они са превише пара, а то су Арапи.