Dzigi Bau
Advanced
- Učlanjen(a)
- 25.05.2018.
- Poruke
- 4.820
- Pohvaljen
- 12.104
1 литар 146,99 динKoja mu je cena?
пише да има 2% млечне масти
1 литар 146,99 динKoja mu je cena?
Potapanje voca i povrca u rastvor sode bikarbone ili rastvora jabukovog sirceta.Da li postoji nacin da se u kucnim uslovima detektuje koncentracija pesticida u hranu i da se isti uklone?
Da li je pranje dovoljno za to?
Svaka ti cast.Da li je iko jeo pravi med, pio mleko od krave koja pasla, pojeo jaje od kokoske koja se seta slobodno, domaci ajvar, domace slatko od neprskanih starih sorti voca, prasetinu hranjenu kukuruzom ili hleb od starih sorti psenice? Malo ko jer kad udjete u market svi gledate prvo cenu pa kvalitet. Trgovce briga za kvalitet a zato do proizvodjaca te dobre hrane ne mozete ni doci. Evo imam tonu neprskanih dunja ali ih niko nece jer je neka crvljiva. Idu u moj dzem i rakiju. Imam i par tona meda ali tu ne brinem jer se ne kvari. Imam i nesto fazana pa nece biti krize. Belu vodu sa aditivima ( neko to zove mleko) ne moram kupovati jer muzem moju Belku a i pretekne za punomasni sir i malo kajmaka. A pesticide najlakse ukloniti kupovinom neprskanog voca. Ono je nazalost neizgledno a ima i poneki crv. Kako je meso u radnjama skupo i nekvalitetno jedite crve ili hranite fazane njima
narod je glupnazalost, to je srz problema, niko nece domaci paradajz koji na oko nije lep, stavise je cudan i odbojan, koji je skuplji od lepog i radioaktivnog simetricnog uvoznog paradajza.
Seme se može tretirati fungicidima i/ili insekticidima protiv zemljišnih bolesti i štetočina. Herbicidima nikako ne, zato što nema poentu i ne bi ni niklo. Ako je cilj da se pobiju ptice (što se ne sme), opet herbicid nema smisla.Seljaci su vrlo pohlepni. Nisu to neki idealni ljudi.
Koriste seme koje je tretirano herbicidima, video sam kako vrapci padaju mrtvi kad jedu to seme.
Upravo to, vreme koje prođe od prskanja do berbe se zove karenca, propisana je za svaki pesticid i za svaki usev u kom se koristi i ako se ispoštuje, nema nikakvih problema što se ostataka tiče. E sad, problem je što se mnogi proizvođači ne drže toga i tu se slažem članom MC_.Zbog svega toga postoje jasni pravilnici koji zakonski ograničavaju količine svih tih poljoprivrednih veštačkih "pomagala", a kasnije se laboratorijskim ispitivanjima to i utvrđuje, da li je sve u granicama.
Ovo je velika istina, plus što je milion drugih stvari daleko štetnijih po zdravlje od tih famoznih ostataka pesticida, tipa cigarete, peciva sa tonom margarina, sedenje 18h dnevno, pa i prevelika briga o tome kako se hranimo..Hipohondarska posla... Živite život ljudi, manite se ćorava posla. Čak i da neko ode i zamonaši se tamo u bestragijama Tibeta ili Fidžija, i pije planinsku vodu i jede planinsku travu, džaba mu sva blagostanja kada sa sobom nosi svoju genetiku. Koja je čista lutrija, pogotovu u današnjem svetu gde sve može da ima uticaja na svašta a da mi nismo svesni 90% toga.
Niko nije rekao da se ne prska ali bar znaš šta kupuješ i koliko je stojalo. Pitanje je količina koja se prska. Eto ja jedem neprskani paradajz, doduse moj ali opet... Da bi seljak mogao da isporuči količine koje zahtevaju veliki marketi on mora da prska, i prkaće sve dok plod ne "sazri" skoro istovremeno, a ne ova brazda zrela, ova nije još, ovu pojele bube... Na kraju nema dovoljne količine, pa ajde da poprska još malo. E tu se razlikuje kupovina po marketima i kod seljaka ali pravih seljaka, ne preprodavaca na pijaci koji kupe na nekom sniženju u marketu i prodaju kao domaće. Seljak će da prska za svoje potrebe i koliko mu ostane još za eventualnu prodaju, seljak koji proizvodi za velike markete će prskati koliko god je potrebno i tu nema razlike kupili u marketu ili "domaće". Ukus nikako nije isti. Pojedi neki pravi paradajz i taj prskani, zrelu kajsiju, breskvu i u marketu... pa ćeš videti razliku.Par vas je ovde u zabludi da se voće i povrće kod seljaka ne prska. I taj fazon, niko neće da kupi paradajz koji nije lep, okrugao, crven. Hajde da vas vidim da kupite taj neprskani paradajz, stavite u kesu dve kile, platite dve kile, dođete kući, na kraju bacite 500g dok ga očistite. Pa tako nastavite stalno da kupujete i bacate - em što bacate hranu, em bacate i pare.
Dalje, to voće i povrće se gaji na velikim površinama. Hajde da zamislimo da se ne prska, da se ne koriste nikakva veštačka sredstva za zaštitu od štetočina, bolesti, za poboljšanje rasta, itd. Onda jednog dana naleti korov, pa nalete biljne vaške, pojavi se neka gljiva, itd. Ode prinos za čas. Na kraju ostane određena količina proizvoda koja se može prodati - koja je daleko manja nego kada se voće i povrće štiti. Onda ima manje tih proizvoda u radnjama, cena visoka. Inače, to vam je Bio fazon, voće i povrće praktično istog izgleda kao normalno, samo sa daleko većom cenom upravo zbog poteškoća u gajenju, zaštiti i zbog mnogo manjeg prinosa.
Zbog svega toga postoje jasni pravilnici koji zakonski ograničavaju količine svih tih poljoprivrednih veštačkih "pomagala", a kasnije se laboratorijskim ispitivanjima to i utvrđuje, da li je sve u granicama.
Ali naravno, klasično proseravanje "prirodno je najbolje ja to samo kod seljaka oni ne prskaju". K. moj ne prskaju, samo vas lože.