Šta jedemo?

[Dzigi Bau]

Koja mu je cena?

1 литар 146,99 дин
пише да има 2% млечне масти

 

[Dzigi Bau]

Шибицари и ст*** из Максија,
данас су ове виршле код њих биле на пропусту,
а неке друге виршле исто из Италије на још већем попусту,
знали су да ће данас да изађе вест,
па да увале што више могу док људи не сазнају

Wudy proizvodi zaraženi listerijom povlače se sa tržišta Srbije

Od strane sistema za brzo obaveštavanje Evropske unije - RASFF dobili smo hitno obaveštenje da je proizvod u tipu barene kobasice brenda „Wudy“, uvezen iz Italije, kontaminiran bakterijom listerijom, saopštila je Uprava za veterinu. Kako se ističe, sprovodi se hitna kontrola uvoznih pošiljaka...

rs.n1info.com

 

[MC_]

Da li postoji nacin da se u kucnim uslovima detektuje koncentracija pesticida u hranu i da se isti uklone?
Da li je pranje dovoljno za to?

 

[solecar]

Krofna sa punjenjem eurokrema u lokalnoj pekari u Bačkoj palanci

izvor: FB

 

[Navip]

Da li postoji nacin da se u kucnim uslovima detektuje koncentracija pesticida u hranu i da se isti uklone?
Da li je pranje dovoljno za to?

Potapanje voca i povrca u rastvor sode bikarbone ili rastvora jabukovog sirceta.

 

[Medekobrada]

Da li je iko jeo pravi med, pio mleko od krave koja pasla, pojeo jaje od kokoske koja se seta slobodno, domaci ajvar, domace slatko od neprskanih starih sorti voca, prasetinu hranjenu kukuruzom ili hleb od starih sorti psenice? Malo ko jer kad udjete u market svi gledate prvo cenu pa kvalitet. Trgovce briga za kvalitet a zato do proizvodjaca te dobre hrane ne mozete ni doci. Evo imam tonu neprskanih dunja ali ih niko nece jer je neka crvljiva. Idu u moj dzem i rakiju. Imam i par tona meda ali tu ne brinem jer se ne kvari. Imam i nesto fazana pa nece biti krize. Belu vodu sa aditivima ( neko to zove mleko) ne moram kupovati jer muzem moju Belku a i pretekne za punomasni sir i malo kajmaka. A pesticide najlakse ukloniti kupovinom neprskanog voca. Ono je nazalost neizgledno a ima i poneki crv. Kako je meso u radnjama skupo i nekvalitetno jedite crve ili hranite fazane njima

 

[MC_]

Da li je iko jeo pravi med, pio mleko od krave koja pasla, pojeo jaje od kokoske koja se seta slobodno, domaci ajvar, domace slatko od neprskanih starih sorti voca, prasetinu hranjenu kukuruzom ili hleb od starih sorti psenice? Malo ko jer kad udjete u market svi gledate prvo cenu pa kvalitet. Trgovce briga za kvalitet a zato do proizvodjaca te dobre hrane ne mozete ni doci. Evo imam tonu neprskanih dunja ali ih niko nece jer je neka crvljiva. Idu u moj dzem i rakiju. Imam i par tona meda ali tu ne brinem jer se ne kvari. Imam i nesto fazana pa nece biti krize. Belu vodu sa aditivima ( neko to zove mleko) ne moram kupovati jer muzem moju Belku a i pretekne za punomasni sir i malo kajmaka. A pesticide najlakse ukloniti kupovinom neprskanog voca. Ono je nazalost neizgledno a ima i poneki crv. Kako je meso u radnjama skupo i nekvalitetno jedite crve ili hranite fazane njima

Svaka ti cast.
Kako uspevas?

Skoro je nemoguce doci do neprskanog voca/povrca, ko nema zemlju i imanje.
Proizvodnja neprskanog voca zahteva veliki ljudski rad, ali niko ne zeli da se bavi tim poslom.

 

[Medekobrada]

Stare sorte, dunja,tresnja,kajsija,jabuka,kruske,ribizle i najbitnije praske. Sve na pcelinjaku a ionako nesme da se prska zbog pcela. Divlji fazani se izlegli na pcelinjaku a ja ih zarobio za klanje. Zimus jedemo fazane sa kruskama. Nema krize

 

[Jova95]

-Ma ko zna koliko je puta prskana ta jabuka... Reče i ugasi 25. cigaru, otvori 5. pivo i 2. kesu čipsa..

 

[mariks]

nazalost, to je srz problema, niko nece domaci paradajz koji na oko nije lep, stavise je cudan i odbojan, koji je skuplji od lepog i radioaktivnog simetricnog uvoznog paradajza.

 

[MC_]

nazalost, to je srz problema, niko nece domaci paradajz koji na oko nije lep, stavise je cudan i odbojan, koji je skuplji od lepog i radioaktivnog simetricnog uvoznog paradajza.

narod je glup

 

[mariks]

nije glup nego ne zna za bolje, a siromastvo pomaze u tome. Kako ce onaj ko je odrastao na betonu znati razliku izmedju prave zrele kajsije i kajsije koja je ubrana zelena, prskana i sazrela usput...? Gledace ono sta je jeftinije. I ja se neki put pocesem kad vidim cene nekih pravih domacih proizvoda pa se setim da je ovo beograd, odem u selo i nakupujem sve 3x jeftinije. Ali i tu dobijem komentare od nekih poznanika "kako znas sta tamo kupujes, moze da bude jos vise prskano i otrovno, maksi(ili ko vec) bar ima proveru kvaliteta..." Imaju q... koliko se samo uveze zarazenih proizvoda i da ne znamo (ne mislim na ove virsle, odavno se to radi samo se plati da ne vrate sa carine), a znam i da prepoznam "seoski" kvalitet iz iskustva. Svakako cu pre rizikovati kupovinu na selu pogotovo meso od seljaka koji je tek zaklao svinju, pile sta vec nego neko upakovano 5 puta zamrzavano i bojeno meso.

 

[MC_]

Pa, da se na selu prska, prska se. Bio sam kod jednog bogatog seljaka koji gaji jabuke i koji ima hladnjacu.
Prska se iz tzv topa koji zamagljuje ceo vocnjak.

Svi koji su na velikom, kapitalistickom trzistu prskaju.
Inace nisu konkurentni.

Seljaci su vrlo pohlepni. Nisu to neki idealni ljudi.
Koriste seme koje je tretirano herbicidima, video sam kako vrapci padaju mrtvi kad jedu to seme.

 

[solecar]

Nije sve do cene. Ne postoji apsolutno nikakva garancija da ono što je skuplje, da je automatski i neprskano. Jednom prilikom sam tako uzeo da kupujem neke jabuke i šljivei ladno u jednom trenutku priđe žena prodavcu i predamnom dobacuje kako treba da digne cene. A primera radi, propdavao jabuke petrovače za 30 din, dok su drugi za 80, šljive mu bile 80 din, dok su kod drugih bile 100 - 150din. Petrovače nisam hteo da plaćam više, kada ne vidim nikakvu razliku, dok su mi se njegove šljive, koje su bile sitnije, učinile bolje nego one krupnije. Takođe, jednom prilikom sam prolazio pijacom i vidim paradajz za 100 din, koji je bio bolji od onog za 120 din. Taj od 120 bio za bacanje, otprilike. Takođe, ove godine sam samo jednom video paprike po ceni od 100 din, i to u Aromi, totalni trulež, zrelo za kontejner. Jednu čitavu papriku nisam uspeo da pronađem. Ove od 120+ do sada nisam uzimao, neki su bili bezobrazno skupi, a neke koje bi mogle da dođu u obzir, nisam kupovao, jer nisam bio sa kolicima, pa da mogu da uzmem više.

Što se tiče mesa, to kupujem u Univerexportu, a suhomesnato u 95% slučajeva u Zlatiborcu. Imam veoma osetljiv želudac i ako je nešto pokvareno, u roku od dva sata to izbacim iz organizma. Čak mi i jaja koja dva - tri dana stoje na toplom ili sobnoj temperaturi, smetaju. Ima tu još stvari koje strogo vodim računa gde kupujem i od koga, kako bih izbegao bespotrebne komplikacije.​

 

[marrecar]

Par vas je ovde u zabludi da se voće i povrće kod seljaka ne prska. I taj fazon, niko neće da kupi paradajz koji nije lep, okrugao, crven. Hajde da vas vidim da kupite taj neprskani paradajz, stavite u kesu dve kile, platite dve kile, dođete kući, na kraju bacite 500g dok ga očistite. Pa tako nastavite stalno da kupujete i bacate - em što bacate hranu, em bacate i pare.

Dalje, to voće i povrće se gaji na velikim površinama. Hajde da zamislimo da se ne prska, da se ne koriste nikakva veštačka sredstva za zaštitu od štetočina, bolesti, za poboljšanje rasta, itd. Onda jednog dana naleti korov, pa nalete biljne vaške, pojavi se neka gljiva, itd. Ode prinos za čas. Na kraju ostane određena količina proizvoda koja se može prodati - koja je daleko manja nego kada se voće i povrće štiti. Onda ima manje tih proizvoda u radnjama, cena visoka. Inače, to vam je Bio fazon, voće i povrće praktično istog izgleda kao normalno, samo sa daleko većom cenom upravo zbog poteškoća u gajenju, zaštiti i zbog mnogo manjeg prinosa.

Zbog svega toga postoje jasni pravilnici koji zakonski ograničavaju količine svih tih poljoprivrednih veštačkih "pomagala", a kasnije se laboratorijskim ispitivanjima to i utvrđuje, da li je sve u granicama.
Ali naravno, klasično proseravanje "prirodno je najbolje ja to samo kod seljaka oni ne prskaju". K. moj ne prskaju, samo vas lože.

 

[БГ:ВОЗ]

Прска се све мање више.

 

[Bender Rodriguez]

Ah, dnevna doza potrage za večnim životom i večitom mladošću...

Meni su komični ljudi koji se tako tripuju oko svega što pojedu, pa tako jedni jure ''samo organsko'', drugi jure samo skupo, treći izbegavaju mleko, četvrti izbegavaju meso, peti izbegavaju šećer, šesti izbegavaju so, sedmi gluten... Svako ima neki svoj trip, neku fiksaciju na koju projektuje svoje najgore strahove. Imam druga koji nije mogao da se načudi kada me je video da sam spremio pire krompir bez ikakvog dodatnog mesa (jer nisam stigao da ga odledim), jer on se šatro gnuša ugljenih hidrata jer ''od toga se dobija rakčina''. A zato svakog dana tamani raznorazne kobasice i mesišta, što je inače baš onako na glasu po svom blagotvornom dejstvu na debelo crevo... Naravno, on sebe ubeđuje da jede samo kvalitetne kobasice i to od Pešterske konjetine i ne znam ni ja čega, Australijskih kengura, ko će ga znati... I tripuje se da je sve to čisto prirodno i zdravo. I tripuje se da, dok čovek sa ugljenim hidratima može da pretera, sa mesom ne može nikako. Kao, meso ako je kvalitetno može da se jede do besvesti. Da, isto tako se cima pa lovi okolo neke kozje sireve, pa kozja mleka, pa surutke, p'aterine...

Inače lik je mršav ceo život i ne može da se ugoji, ima kilu želuca i čim pojede neke određene vrste hrane, njemu postaje teško u stomaku. Znači nije prosek ni po čemu. Ali eto, on u svojoj glavi zacrtao da ako njemu ne prija nrp pasulj a konjska kobasica mu leži samo tako, da će isto da bude i sa svim drugim ljudima na svetu. Jeste.


Inače, evo novog friškog materijala za temu i za sve pro-lifere i monahe, dnevna doza ''šta vas ubija'', danas objavljena na V92:

Ližete poklopac čaše od jogurta, a ne znate posledice

Navika koju imate kada otvarate jogurt iz čaše može da vam donese zdravstveni problem.

www.b92.net

Gotovo svi Srbi je jedu: Hrana koja povećava rizik od raka debelog creva

Nova studija otkrila je da višestruko prerađena hrana, uključujući popularne grickalice i slatka pića, može da poveća rizik od raka debelog creva.

www.b92.net

A zato alkohol može sve u šesnaest Sponzor studije Heineken ili Smirnoff.

Nekoliko čašica alkohola dnevno, može smanjiti rizik od ove strašne bolesti

Dve čaše alkolnih pića dnevno pomažu da se smanji rizik od demencije za više od trećine, otkriva studija.

www.b92.net

Hipohondarska posla... Živite život ljudi, manite se ćorava posla. Čak i da neko ode i zamonaši se tamo u bestragijama Tibeta ili Fidžija, i pije planinsku vodu i jede planinsku travu, džaba mu sva blagostanja kada sa sobom nosi svoju genetiku. Koja je čista lutrija, pogotovu u današnjem svetu gde sve može da ima uticaja na svašta a da mi nismo svesni 90% toga.

 

[solecar]

Svakoj osobi na svetu smeta neka vrsta hrane. Samo je pitanje kako ćemo da se postavimo. Gledajući sebe, shvatio sam koliko smo različiti po tom pitanju, jer meni neke stvari koje normaknom čoveku smetaju, meni ne izazivaju nikakvu mučninu, dok neke stvari koje drugi normalno jedu, ja i najmanju količinu da unesem, hoću da "umrem". Zbog problema sa trigliceridima sam značajno promenio svoju ishranu, i to pre nekih 15 - 20 godina. Jeste da pripadam familiji, i sa majčine i sa očeve strane, gde je zastupljena dugovečnost, u proseku oko 90 godina, ali se ne tripujem da ako ću da jedem određenu vrstu namirnica, da ću da živim duže, već se tripujem da ću se bolje osećati ako izbegavam ono što mi smeta ili ako jedem neke namirnice na određeni način.​

 

[Jova95]

Seljaci su vrlo pohlepni. Nisu to neki idealni ljudi.
Koriste seme koje je tretirano herbicidima, video sam kako vrapci padaju mrtvi kad jedu to seme.

Seme se može tretirati fungicidima i/ili insekticidima protiv zemljišnih bolesti i štetočina. Herbicidima nikako ne, zato što nema poentu i ne bi ni niklo. Ako je cilj da se pobiju ptice (što se ne sme), opet herbicid nema smisla.

Zbog svega toga postoje jasni pravilnici koji zakonski ograničavaju količine svih tih poljoprivrednih veštačkih "pomagala", a kasnije se laboratorijskim ispitivanjima to i utvrđuje, da li je sve u granicama.

Upravo to, vreme koje prođe od prskanja do berbe se zove karenca, propisana je za svaki pesticid i za svaki usev u kom se koristi i ako se ispoštuje, nema nikakvih problema što se ostataka tiče. E sad, problem je što se mnogi proizvođači ne drže toga i tu se slažem članom MC_.

Hipohondarska posla... Živite život ljudi, manite se ćorava posla. Čak i da neko ode i zamonaši se tamo u bestragijama Tibeta ili Fidžija, i pije planinsku vodu i jede planinsku travu, džaba mu sva blagostanja kada sa sobom nosi svoju genetiku. Koja je čista lutrija, pogotovu u današnjem svetu gde sve može da ima uticaja na svašta a da mi nismo svesni 90% toga.

Ovo je velika istina, plus što je milion drugih stvari daleko štetnijih po zdravlje od tih famoznih ostataka pesticida, tipa cigarete, peciva sa tonom margarina, sedenje 18h dnevno, pa i prevelika briga o tome kako se hranimo..

 

[mariks]

Par vas je ovde u zabludi da se voće i povrće kod seljaka ne prska. I taj fazon, niko neće da kupi paradajz koji nije lep, okrugao, crven. Hajde da vas vidim da kupite taj neprskani paradajz, stavite u kesu dve kile, platite dve kile, dođete kući, na kraju bacite 500g dok ga očistite. Pa tako nastavite stalno da kupujete i bacate - em što bacate hranu, em bacate i pare.

Dalje, to voće i povrće se gaji na velikim površinama. Hajde da zamislimo da se ne prska, da se ne koriste nikakva veštačka sredstva za zaštitu od štetočina, bolesti, za poboljšanje rasta, itd. Onda jednog dana naleti korov, pa nalete biljne vaške, pojavi se neka gljiva, itd. Ode prinos za čas. Na kraju ostane određena količina proizvoda koja se može prodati - koja je daleko manja nego kada se voće i povrće štiti. Onda ima manje tih proizvoda u radnjama, cena visoka. Inače, to vam je Bio fazon, voće i povrće praktično istog izgleda kao normalno, samo sa daleko većom cenom upravo zbog poteškoća u gajenju, zaštiti i zbog mnogo manjeg prinosa.

Zbog svega toga postoje jasni pravilnici koji zakonski ograničavaju količine svih tih poljoprivrednih veštačkih "pomagala", a kasnije se laboratorijskim ispitivanjima to i utvrđuje, da li je sve u granicama.
Ali naravno, klasično proseravanje "prirodno je najbolje ja to samo kod seljaka oni ne prskaju". K. moj ne prskaju, samo vas lože.

Niko nije rekao da se ne prska ali bar znaš šta kupuješ i koliko je stojalo. Pitanje je količina koja se prska. Eto ja jedem neprskani paradajz, doduse moj ali opet... Da bi seljak mogao da isporuči količine koje zahtevaju veliki marketi on mora da prska, i prkaće sve dok plod ne "sazri" skoro istovremeno, a ne ova brazda zrela, ova nije još, ovu pojele bube... Na kraju nema dovoljne količine, pa ajde da poprska još malo. E tu se razlikuje kupovina po marketima i kod seljaka ali pravih seljaka, ne preprodavaca na pijaci koji kupe na nekom sniženju u marketu i prodaju kao domaće. Seljak će da prska za svoje potrebe i koliko mu ostane još za eventualnu prodaju, seljak koji proizvodi za velike markete će prskati koliko god je potrebno i tu nema razlike kupili u marketu ili "domaće". Ukus nikako nije isti. Pojedi neki pravi paradajz i taj prskani, zrelu kajsiju, breskvu i u marketu... pa ćeš videti razliku.

 

[mariks]

I zaboravih, neprskano... naravno što kaže medokobrada ima poneki crv, za života ne znam koliko sam crva pojeo, ja to zovem voće sa mesom doduše trešnje i to manje voće, ovo veće čistim. Istina baci se poneki deo ali to je cena koja se plaća.. I sto kaže solecar, ne tripujem se da živim večno jer ću da "jedem kvalitetno", već da starost dočekam na nogama i što zdravije. Isto bi onda mogli da kažemo šta će nam fizička aktivnost, umrećemo svakako...

 

[MC_]

Masovno trziste i organska proizvodnja.
To je nespojivo.

 

[MC_]

Primecujem da izbegavam kvalitetnije namirnice, recimo sireve, kvalitetne suhomesnate proizvode or mangulice itd.
Skupo mi je.
U isto vreme vidim da se skuplje namirnice sve manje kupuju.

Na kraju ce ih povuci. Ostace smao jeftina i nekvalitetna hrana.

To moze da bide sjajna poslovna mogucnost.
Prodaja jela od jeftinih namirnica koje ipak mogu da zasite.
Recimo razne corbe od sociva bez mesa koje jedu siromasni egipatski radnici za dorucak i to ih drzi ceo dan, falafal.
Nas vojnicki pasulj.
Jela od plavog patlidzana i pirinca.

 

[Igor]

Najtužniji redovi u Srbiji: Mnogima obrok iz narodne kuhinje jedini u toku dana

Među korisnicima obroka Narodne kuhinje Crvenog krsta u Kragujevcu je i 313 dece starosti do 18 godina. Među njima 167 dece nije starije do deset godina. Pognute glave, poniženi i narušenog dostojanstva, najsiromašniji među nama, čekaju u najtužnijim redovima u Srbiji.

rs.n1info.com

 

[Guest7788]

Uopste ne mora da znaci da je cena = kvalitet, to su me od malena ucili, i tako se ispostavilo i u stvarnom zivotu. Kao sto i svi znate vise brend tu igra ulogu nego kvalitet. Uzmite na primer Monini maslinovo ulje. Mozda najskuplje na trzistu u marketima, ali zato kad procitate "masline poreklo EU" (a ne Italija), vec posumnjate na fuseraj. Dok grcko (sa maslinama domaceg i ostrvskog porekla, tipa Krit) bar 30,40% manje kosta i meni deluje kvalitetnije. Takodje, mnoge uvozne stvari ljudi radije kupuju jer veruju vise u kontrolu kvaliteta te zemlje. Medjutim, vec se pokazalo da svuda moze da dodje do fusarenja, kontaminacije, itd. U principu zamlacivati se oko tih stvari em sto je uzaludan posao, em sto nikakvu garanciju nemate - sem reakcije vaseg organizma sta vam prija, i sta ne. Ja se vodim da ne gledam i ne uskracujem sebi zadovoljstvo u hrani, i uvek cu dati vise ako to vredi (i ukusom i kvalitetom), i takodje necu se ustrucavati da ne pojedem neko voce i povrce samo iz razloga "ma to je prskano, ko zna koje hemikalije tu stavljaju, itd.".

Generalno sta sam primetio kod nasih ljudi je da nemaju kulturu ishrane, i da uglavnom ne uzivaju u hrani (mislim i na one koji mogu da priuste dosta kvalitetniju hranu). Vec se svodi na "ma daj da pojedem nesto svejedno - pekara, fast food, zamrznuti brzi proizvodi, nebitno. Mislim da je tu veci problem nego prskana/neprskana jabuka.