Tek sam u predlozima za utisak nedelje odgledao kako je on to pripremio za doručak sa Malim i Monom...
Kao najveći bednik, pola hleba (naravno Sava) na četvrt pa tona majoneza, naliva kao da nema sutra a onda ubacio cela 3 slajsa parizera između... Na kakav su doručak otišli sutra bez kamera, i podsmevali se dalje svima nama, o tome ostaje da zamišljamo...
Šta on nama želi, najgoru hranu, najgore stanje krvnih sudova, da najpre crknemo sa najmanje nutritivnih vrednosti... Ali eto i moja deca jedu parizer kaže Mali, svi odrasli na parizeru, parizer budi lepa i nostalgična sećanja, svi smo mi parizer... Moje nostalgično sećanje seže na deljenje jedog mesnog nareska na 3 člana porodice i neke uvezene na crno, tetka donosila vozom iz Sofije, bugarske podriguše, sa katastrofa ukusom najgore mesne prerađevine... U vreme dok je isti taj koji danas naliva majonez kao primer kako mi treba da se hranimo bio ministar informisanja u vladi SRJ, a SRJ pod najžešćim sankcijama...
Evo danas se nešto žali kako će da ga ribaju oni sa zapada na sastancima u UN kad uđe na sastanke... Pa utanji glasić kao neko nevinašce... Mučenik jadan...