Moj drugar iz detinjstva Aleksa, koji je bio ambiciozan, dobije stipendiju i ode u USA. Siromašni student momentalno je shvatio da ne zna ništa da kuva, a to beše 80-ih kada su telefoni još radili na žicu: Kevo, u pomoć! Kako se kuva pasulj? Ti prvi pasulji su ga koštali stotine $$ - dok se nije nekako priučio.
Ja sam se u tuđini, gde se onomad zadesih silom prilika, malo bolje snašao. Za to su zaslužne bile dabome žene, mati, obe nane, ali najjači kuvar u porodici bio je ujak. Žene su kuvale za 5+, ali on je unosio ljubav i strast u svoja kuvanja. Govorim o klasičnim jelima: pasulji, sarme, musake, čorbe, itd. Sve je to ostalo zapisano negde na dnu moje lobanje, a pri tome ne mislim na recepte, već na taj radosno-posvećeni odnos prema hrani i kuvanju.
Da bi se inicirala moja pritajena kulinarska priroda, bilo je potrebno da se stvori i odgovarajuće okruženje. Imao sam brzu sreću, jer je moja prva adresa bila kod gimnazijskog uče koji je baš voleo da kuva, gde sam iznajmio sobu u velikoj gajbi. Tako sam imao pred kim da se isprsim svojim umećem, te da zajednički uživamo u svim tim projama i gibanicama, punjenim paprikama i ostalim balkanskim egzotičnostima… Kasnije sam, logikom emigrantskog krivudavog puta, upao kod izvesnog Panajotija u kuhinju, te ostao u njegovoj taverni pet fantastičnih godina. O tome više možda drugi put, a danas je na jelovniku grašak.
Kada bejah minijaturan, dok sam još učio prve pojmove, jednom su me u predvečerje prozivali: Vidi, šta je ono tamo gore? Mesec! Šta sada radi taj mesec, čikali su me. Mesec kuva grasak, rekoh k'o iz topa! Mora da sam hteo da opomenem majku, da mi opet sipa taj božanstveni grašak u tanjir, te je s tom anegdotom i zvanično postao prvo jelo koje sam baš zagotivio.
Svež grašak u mahuni ovde ne biva, a jednom kada na nj naleteh, koštao je k'o heroin. Elem, kupujem kod Marokanca zamrznut, ništa ove evropske ujdurme genetske, i to. Inače mu je poreklo iz tih krajeva, Magreb, Bliski Istok, ukus je odličan. Tamo naravno pazarim i čuvene
Merguez kobaje, za kompletan ugođaj. Kao dodatak klasičnom receptu, ubacim i malo povrća pride – mrkva, tikvica, žu.paprika, mladi luk. Francuzi vole pomenute kobaje sa senfom iz Dižona, a ja radije krknem kašiku ajvara iz tegle, uz.
Parola: Nisam jeo grašak, propade mi leto!
Sutra stiže komšinica na zakusku, veoma je znatiželjna, kaže. Muškarac koji ume da skuva je (još uvek) sexy – usputna je pouka ove priče, samo da znate.