Rezultati pretrage

П. С. Овде на плочи постоји и даље она стара грешка: није фашистички, већ нацистички окупатор.

Споменик је на први поглед немушт... Али, заправо није тако. Ваља се потрудити па пронаћи детаљне податке о њему... Постављање спомен плоче у тротоар, а ово није једини пример (не мислим само на ону на Тргу код Кнежевог споменика) генерално није најсретније решење.

Време је, крајње, да се пре свега научи разликовати Алеја великана од Алеје заслужних грађана, јер то су две сасвим различите меморијалне целине у оквиру Новог гробља. Каквог смисла има било каква расправа ако се не знају основни појмови...? А Бог нек душу прости свим преминулим праведницима.

Можда, ако реше питање оних пар зграда у околини понетих па упуштених, и неколицине егзотичних лица из оближњих паркова крај Миладиновог моста...

Ово је у данашњој Отона Жупанчича улици... Ако је и даље тамо...

Сретен Стојановић је споменик Карађорђу начинио још средином 50-их прошлога века. Најпре је постављен у Подгорици један одливак, 1961, а у Београду тек 1979. Све, након смрти вајара. У Подгорици је на ниском постољу, при земљи.

Та скулптура је постављена 1982, у знак братимљења ДВД Вождовац и ГД (Gasilsko društvo) Шемпетер при Горици. Није ушла у Књигу другу мога БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА јер сам за њу била сазнала управо пошто је књига већ била послата у штампарију. Ако Бог да, биће у другом тому Књиге друге.

Ово попрсје др Владана иначе се редовно налази у Спомен соби Црвеног крста Србије у Симиној.

...тако да заправо, премда је он сам остао изван свога првобитнога контекста, Слепи гуслар има сада сасвим одговарајуће место...

На споменику пише баш овако: "СЛЕПИ ГУСЛАР", са композиције споменика КАРАЂОРЂУ, 1913. А мало даље, преко пута, иза споменика Захвалност Француској стоји табла с исцрпним објашњењем и фотосима и историјом оба споменика.

Ево их, Слепи гуслар и Захвалност... снимих данас баш: ...Гуслар је сада као и Победник, издвојен из свога првобитног контекста...

Сретан нам Дан Победе у Првом светском рату! Нек је вечни помен и Царство Небеско свима који у њему погинуше, страдаше и борише се за слободу и правду . Међу осталим и овај српски војник коме спомен - крајпуташ подигоше захвални Баћевчани.

Хвала најлепше! Да, знам.

Жао ми је што то морам рећи, али шта ћу кад је и то чињеница, нема бољег начина: Ваш став је типичан за лаика, који у суштини не разуме научни историографски приступ... То је, иначе, овде (и не само овде) али, на жалост, присутан, комплексан феномен, који захтева озбиљније и другачије место за...

Није било никаквог истинског отпора рушењу остатака тврђаве Жрнов. И то је део те надуване приче и кривотворења историјских чињеница. Зашто би ико нормалан чувао неке небитне руине? А небитне јесу - то сам јасно доказала и показала једноставним питањем: Да ли можете било коју историјску...

СКОЈ јесте формално престао да постоји, али је и до дана данашњег код неких остала иста психологија, и идеолошка заслепљеност... Рушили би споменике и данас... И, још важније, опште светске геополитичке прилике, оне које су довеле Броза на власт, нису много измењене - отуд овде и још увек...

У томе и јесте ствар: историја не представља "интерпретацију прошлости", већ утврђивање чињеница. Као што рекох, нема више истина, истина је једна, само је питање колико је познајемо. То није питање нових или старих генерација, истина остаје истина. Неки, очевидно, имају проблем да прихвате...

Постоји истина, и постоји лаж, како у историографији, тако и у животу уопште. И тачно се зна шта је шта. Нема "нечег између" - ко то каже у ствари је злонамеран, или немаран. Зна се шта је озбиљна историографија и које су њене методе. Све остало је замагљивање, мистификација, и или заблуда...

Жрнов је, дакле, била једна неважна средњевековна тврђавица, каквих је било на стотине...У доба рушења у руинама, већ вековима уназад напуштена и запуштена. Никад није имала никакав историјски нити геополитички значај. Нема ни историјске личности ни догађаја који се могу везати за њу... Мој...

Не гледам ТВ, Богу хвала... Дал је то тако у тој серији приказано?

Сасвим погрешно и наопако, без везе с историјским чињеницама.

Или прво да кажем: Престаните с тим досадним, слепим "копипејстирањем" лажи и полуистина, које сте прочитали негде на интернету, а без истинског увида у историјске чињенице о тврђави Жрнов, и читавој историји споменика (оба на Авали) Незнаном јунаку...

О, Боже... Докле...? Зар ћу опет, по ко зна који пут, морати да објашњавам чињенице у вези с тврђавом Жрнов, и Маузолејом Српском Незнаном јунаку...?

Ја сам прошле године обишла и фотографисала преко 170 цркви на територији Београда. Додуше, зашла сам и у скоро свако мање место, по удаљеним општинама (Обреновац, Младеновац, Сопот...)

Прво, није на Калемегдану, већ на Београдској тврђави. Да, рачунам га за споменик, штавише, једну од својих фотографија тога споменика ставила сам и на корице Књиге прве свога Београдског споменарника - Личности у Београдским споменицима. И, у самој књизи образложила - зашто баш тај...

Или они стварно не знају да већ постоји споменик деспоту Стефану на Београдској тврђави, или им се тај не свиђа, па, ко веле, да направе неки за који сматрају да је бољи. Колико људи овде заправо мало ствари уистину знају (част изузецима), не би ме чудило да заиста не знају и за тај споменик...

Биће да човек не залази на Београдску тврђаву... Или, можда, њу не сматра Београдом... Или, зна, ал мисли: кад има две улице у Београду, што не би имао и два споменика. "Од вишка (споменика) глава не боли"... (на жалост, овде нема оног смешка постављеног наопако)... У ствари, деспот Стефан...

Има, у ЗОО врту.

Овај споменик јесте изразито ружан, али не треба заборавити околности под којима је он ту подигнут: реконструкција парка Ташмајдан у изведби Азербејџанаца... Не улазим сад у квалитет решења и изведбе, али је то чињеница, да они увек траже постављање споменика где год нешто раде по иностранству...