Šta je novo?

Spomenici

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=769297#p769297:1b3cjg2p je napisao(la):
relja » Сре Авг 26, 2020 1:22 pm[/url]":1b3cjg2p]Očigledno ne znaš ko je inicirao podizanje spomenika i zašto.

Просветли ме.


"Јуришање" Француске је чист фалсификат. Форма која одговара историјским чињеницама је да се креће невољно са оловним ногама, док је уцењују тј терају. Понављам, да није било ултиматума цара Николаја другог Лазара не би Французи урадили ништа. Не би видели српску војску на делу, а та љубав је заправо професионално војничко дивљење француских генерала ка подвизима српске војске.

Како споменик треба да изгледа држави која нам је продала џебану која не пасује за наше топове?
Како споменик треба да изгледа савезнику који је своје вишкове и непотребну опрему утрапио по шепекулативним ценама?
Сва помоћ је плаћена и то скупо.

Споменик о томе не говори. Већ нас васпитава у духу слепе захвалности.

То је као да подижем споменик комшији Пери трговцу што ми је на дан крсне славе продао намирнице три пута скупље јер зна да ми долазе гости и да немам времена да тражим јефтиније.
 
Идеја потиче и иницијативу за споменик су покренули бивши "француски ђаци", студенти, ученици, интелектуалци, избеглице... који су део рата провели на школовању или лечењу у Француској, далеко од страхота рата. То је "захвалност" на коју се превасходно мислило. Мештровић је то додатно разрадио.

То је пре свега била приватна иницијатива професора, лекара, адвоката, инжењера... са јасним мотивом који нема много везе са контекстом који се овде натура и пројектује до невероватних размера. Да их нису примили као најрођеније, не би оно наше интектуалне елите што је успело да преживи рат сматрало да треба поставити трајно обележје у знак захвалности и пријатељства, наравно и помоћи у рату и за све погинуле и рањене,трајне инвалиде - француске војнике који су се борили уз војску Краљевине Србије. Они су почели прикупљање пара, али није ишло лако.
У то се некако утопила и ранија иницијатива Одбора Београдске општине да се постави обележје француским војницима погинулим у одбрани Београда 1915.
Као што рекох, није било лако скупити потребан новац. Држава - Краљевина СХС/Југославија, се укључила у иницијативу тек на крају, малтене невољно.

Дакле, ово није споменик који држава подиже држави за савезништво у рату, како то неки овде тумаче.
Прави контекст се очигледно изгубио после 1945., када је затирана грађанска класа (која је подигла овај споменик) и када су наметане неке друге традције... слично као са "Победником".

Сматрај се просветљеним. Нема на чему.
 
Osuda krađe spomen-ploče Velimiru Bati Živojinoviću

Zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović najoštrije je osudila vandalski čin krađe spomen-ploče Velimiru Bati Živojinoviću sa zgrade u Mileševskoj ulici.

– Najoštrije osuđujem nepoštovanje lika i dela našeg velikog glumca Velimira Bate Živojinovića i vandalizam bezobzirnih huligana koji su krađom spomen-ploče pokazali da im ništa nije sveto. Lopovluk, bezobzirnost i rušenje kulta ličnosti koje su dale nemerljiv kulturni doprinos prestonici, zemlji i regionu, dokazuju da je vandalizam jedini pokazatelj mržnje prema svemu što predstavlja očuvanje tradicije i kulture sećanja. Neverovatna je činjenica da postoje osobe koje u bilo kom trenutku, na bilo koji način žele da ruše, kradu, uništavaju obeležja našeg grada i koje iz nerazumnih i neprihvatljivih razloga uništavaju sećanje na sve ličnosti koje su svom gradu dale svoj talenat, ljubav, bezgranično se zalažući za razvoj kulture – istakla je Andrea Radulović.

Prema njenim rečima, Grad Beograd će u saradnji sa Opštinom Vračar i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda izraditi novu spomen-ploču Velimiru Bati Živojinoviću.

– Spomen-ploča će ponovo krasiti zid na zgradi u Mileševskoj ulici i nadamo se da će ostati netaknuta i vredna sećanja na jednu od najvećih glumačkih legendi zemlje i regiona – rekla je Andrea Radulović, koja je i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda.

izvor: studio B
 
Još malo Sibinjanin Janka na Zemunskom keju:

s1.jpg
s2.jpg
s3.jpg
s4.jpg
Pogledajte prilog 1
s6.jpg
 
Kod autobuske okretnice u Pohorskoj

spomenik-2020-09-07-23-50-58.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=771264#p771264:17bu7xck je napisao(la):
solecar » 02 Sep 2020 01:43 pm[/url]":17bu7xck]Osuda krađe spomen-ploče Velimiru Bati Živojinoviću

Zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović najoštrije je osudila vandalski čin krađe spomen-ploče Velimiru Bati Živojinoviću sa zgrade u Mileševskoj ulici.

– Najoštrije osuđujem nepoštovanje lika i dela našeg velikog glumca Velimira Bate Živojinovića i vandalizam bezobzirnih huligana koji su krađom spomen-ploče pokazali da im ništa nije sveto. Lopovluk, bezobzirnost i rušenje kulta ličnosti koje su dale nemerljiv kulturni doprinos prestonici, zemlji i regionu, dokazuju da je vandalizam jedini pokazatelj mržnje prema svemu što predstavlja očuvanje tradicije i kulture sećanja. Neverovatna je činjenica da postoje osobe koje u bilo kom trenutku, na bilo koji način žele da ruše, kradu, uništavaju obeležja našeg grada i koje iz nerazumnih i neprihvatljivih razloga uništavaju sećanje na sve ličnosti koje su svom gradu dale svoj talenat, ljubav, bezgranično se zalažući za razvoj kulture – istakla je Andrea Radulović.

Prema njenim rečima, Grad Beograd će u saradnji sa Opštinom Vračar i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda izraditi novu spomen-ploču Velimiru Bati Živojinoviću.

– Spomen-ploča će ponovo krasiti zid na zgradi u Mileševskoj ulici i nadamo se da će ostati netaknuta i vredna sećanja na jednu od najvećih glumačkih legendi zemlje i regiona – rekla je Andrea Radulović, koja je i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda.

izvor: studio B
Да...
Крађа свих, а нарочито оваквих спомен плоча, које нису погодне као "секундарна сировина", одражава бес, обест, и несвест, непоштовање традиције...Или, ако ју је неко, можда, узео као сувенир, опет је незрело, неодговорно. и наопако.

Дај Боже да израде нову...

Али би требало тако, да поново израде украдене плоче: Меши Селимовићу, Мићи Поповићу, Антонију Исаковићу, Момчилу Настасијевићу...
 
A pre toga bi trebalo i da se počne da se traži i kažnjava svako ko krade biste , spomen ploče i sl.
 
Vesić: Beograd dobija spomenik „Večna vatra” kao simbol zajedničkog stradanja Srba i Rusa u Drugom svetskom ratu

Grad Beograd će ove godine dobiti spomenik „Večna vatra” koji će biti postavljen na Spomen-groblju oslobodiocima Beograda kao simbol zajedničkog stradanja Srba i Rusa u najvećem sukobu u modernoj istoriji sveta, najavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić na današnjem potpisivanju ugovora o donaciji. Skulpturno-arhitektonska kompozicija „Večna vatra” nalaziće se na mestu gde je postavljena kapsula sa zemljom iz Rusije u njene temelje februara 2020. godine, kada je ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu zvanično boravio u Beogradu.

Inicijator je Ruski dom u Beogradu, uz podršku Fondacije „Besmrtni puk” i donatora „Srbijagasa”, „Gazstrojproma” i kompnaije IDC iz Beograda.

Vesić je tom prilikom podsetio da ove godine svet obeležava 75 godina od pobede u Drugom svetskom ratu.

– Grad Beograd će dobiti spomenik večne vatre kao simbol zajedničkog stradanja Srba i Rusa u najvećem sukobu u modernoj istoriji sveta. Srbija i Rusija su ponosne na svoju antifašističku prošlost, a naš zadatak je da sećanje na tu prošlost negujemo i osnažujemo kako bismo budućim generacijama dali primer i putokaz koliko je vredna borba za slobodu i suverenitet. Svako dete treba da zna da je za njegov život u slobodi zaslužan neko ko je tu slobodu platio najvišom mogućom cenom, svojim životom. Spomenik zato nije samo simbol stradanja već i simbol večnog života, stremljenja ka slobodi, što je duboko ukorenjeno u tradiciji oba naroda – rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je zahvalio ruskim prijateljima što su uvek bili uz Srbiju, i to u najtežim trenucima u našoj istoriji. On je podsetio da smo zajedno vodili mnoge ratove i bitke, a da sada zajedno težimo nastavku saradnje zasnovane na međusobnom poverenju i uvažavanju.

– Politička i ekonomska saradnja Rusije i Srbije dostigla je najviši nivo u istoriji zahvaljujući predsednicima Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu. Rusija je jedan od naših najvažnijih političkih partnera i ključni oslonac u zaštiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije po pitanju Kosova i Metohije – naveo je Vesić, podsećajući da je naša zemlja jedini kandidat za članstvo u Evrospkoj uniji koja nije uvela sankcije bratskoj Rusiji.

Istovremeno, Srbija jača prijateljstvo sa svetskim silama i na istoku i na zapadu, čuvajući svoju nezavisnost u odlučivanju, što je Vučićeva državna politika koja garantuje zaštitu ključnih, državnih i nacionalnih interesa Srbije, a takođe i doprinosi jačanju privrednih i ekonomskih kapaciteta, kao i stvaranju šansi za bolji život svih građana, naglasio je Vesić.

– To možemo da postignemo samo ako razvijamo ravnopravnu saradnju sa Vašingtonom, Moskvom, Briselom, Pekingom i svim drugim partnerima. Srbija je danas okrenuta izgradnji bolje budućnosti, ali to je nemoguće ako ne poštujemo prošlost. Zato je današnji dan važan po tome što pokazujemo da smo ponosni na svoju istoriju i da se, uprkos brojnim spoljašnjim i unutrašnjim pritisicma, nikada nećemo odreći našeg identiteta niti naših prijatelja – kazao je Vesić.

On je zahvalio ruskim prijateljima i donatorima koji su omogućili da Beograd dobije ovaj spomenik.

– Beograd su u svojoj 7.000 godina dugoj istoriji gradili mnogi narodi i zato je on i keltski i ilirski, i vizantijski i rimski, austrijski i, naravno, slovenski. Jedan od tih naroda je i ruski narod zbog čega sa posnom kažemo da je Beograd i ruski. U njemu ima mnogo građevina koje su ruske arhitekte gradile, posebno u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, i ostavile trag u našem gradu. Zbgo toga se svi Rusi koji žive u Beogradu osećaju kao kod svoje kuće, jednako kako se mi osećamo kada odemo u Moskvu – rekao je Vesić.

Vesić je na kraju ukazao da stalna borbenost i težnja za ostvarenjem slobode i pravde odlikuju beogradaski duh i danas, a taj beogradski duh je delom i ruski.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da će spomenik „Večna vatra” biti kruna saradnje dveju država u godini obeležavanja 75. godišnjice pobede nad fašizmom.

Prema njegovim rečima, spomenik će biti simbol sećanja na žrtve iz prošlosti, odupiranja izazovima današnjice, ali i simbol trajnosti naših tradicija.

Aleksandar Bocan-Harčenko je precizirao da se izgradnja spomenika pokreće na inicijativu predsednika Srbije i Rusije, uz veliku angažovanost Ruskog doma u Beogradu.

– Spomenik predstavlja trajnost naših slobodarskih tradicija, kao i naše zajedničke antifašističke vrednosti. Ministar Popović i zamenik gradonačelnika Goran Vesić su na najbolji način kazali da niko neće poljuljati naše tradicionalno prijateljstvo, bratsku saradnju, razumevanje i uzajamnu pomoć – ponovio je ruski ambasador.

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović istakao je da nikada u svojoj istoriji Srbija nije imala bližeg prijatelja od Rusije i da niko nikada to prijateljstvo neće moći da naruši, jer je ono iskovano u najtežim vremenima.

– To pokazuje i ovaj spomenik „Večna vatra” koji simbolizuje zajedničko stradanje u borbi za slobodu. Rusija je bila uz Srbiju u oba svetska rata, kao i tokom NATO bombardovanja, a i danas nam pruža najveću podršku po pitanju Kosova štiteći međunarodno pravo i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije – rekao je Popović i dodao da će Srbija nastaviti da razvija najbolje odnose sa Rusijom u svim segmentima, a jedan od njih je negovanje kulture sećanja na našu zajedničku prošlost.

Direktorka Ruskog doma Nadežda Kuščenkova podsetila je da je početkom godine položena kapsula zemlje iz Sankt Peterburga u temelj skulpturno-arhitektonske kompozicije „Večna vatra”, te da je veoma simbolično da će krajem ove godine, kada slavimo 75 godina pobede nad fašizmom, „Večna vatra” biti postavljena upravo na Spomen-groblju oslobodiocima Beograda.

– Istovremeno će se ceremonija paljenja večne vatre obaviti i u Moskvi, kod zidova Kremlja na grobu Neznanog junaka. To će biti naše sećanje na zajedničku borbu – rekla je Nadežda Kuščenkova i izrazila zahvalnost zbog prihvatanja inicijative Ruskog doma da se podigne spomenik „Večna vatra” u Beogradu.

Direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović je naveo da je jedna od najvažnijih stvari nakon pokušaja revizije istorije upravo ovaj projekat kao deo obeležavanja oktobarske „proslave slobode”, odnosno predstavlja povezano obeležavanje oslobođanja Beograda u Prvom i Drugom svetskom ratu.

– Srpski narod se danas bori za identitet, slobodu i pravo da se ekonomski razvija, kao i da bude ono što jeste. Ukoliko se osmisle pravilne akcije koje za cilj imaju obnovu spomenika i prikaz srpske žrtve, sve socijalno odgovorne kompanije učestvovaće u tome. To treba da bude naš zajednički zadatak – naglasio je on.

Na ovom događaju pročitano je pismo direktora kompanije „Gazstrojprom” Stanislava Anikejeva u kome se navodi da je za tu kompaniju velika čast što učestvuje u realizaciji ovog „patriotskog projekta” i što im je pružena mogućnost da Srbiji poklone ne samo spomenik već i najvažniji simbol – večnu vatru iz samog srca Rusije, koja će sada goreti u Srbiji.

„To je delić sećanja na našu zajedničku i herojsku prošlost i veliki podvig svih poznatih i bezimenih heroja koji su pali u borbi protov fašizma za slobodu. Neka večna varta uvek čuva i osvetljava neuništivo prijateljstvo naših naroda i neka svim narednim pokolenjima da nadu za bolju budućnost pod mirnim nebom”, navodi se u pismu Anikejeva.

izvor: beograd.rs
 
Vesić predložio da TRI GRADONAČELNIKA Beograda dobiju SPOMENIKE, šta mislite koga je odabrao?

https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic ... je/1phxqq4

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić uputio je Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica zvaničan predlog da se u Beogradu podignu spomenici trojici nekadašnjih gradonačelnika - Milošu Savčiću, Vladi Iliću i Branku Pešiću.

- Imao sam posebnu čast i zadovoljstvo da kao građanin Beograda i zamenik gradonačelnika uputim zvaničan predlog da se u Beogradu podignu spomenici trojici najzaslužnijih i najboljih gradonačelnika u 20. veku - rekao je Vesić za Tanjug.

Izrazio je nadu da će Skupština grada prihvatiti njegovu incijativu i da će Beograd tokom sledeće godine dobiti spomenike Milošu Savčiću koji je bio gradonačelnik 1929. i 1930. godine, Vladi Iliću koji je bio gradonačelnik od 1935. do 1939. godine i Branku Pešiću koji je bio gradonačelnik između 1964. i 1974. godine.

Svaki od tih gradonačelnika je, istakao je Vesić, na svoj način doprineo razvoju Beograda i dodao da je vreme da se odužimo tim ljudima bez kojih naš grad danas ne bi bio ono što jeste.

Vesić je podsetio da je Savčić bio jedan od najbogatijih industrijalaca Kraljevine Jugoslavije koji je otvorio rudnik "Trepča", razvio Ulicu kneza Miloša, uložio u dvorski kompleks "Dedinje", odnosno zaslužan je za širenje grada prema Senjaku i Dedinju, a sproveo je i veoma važne komunalne reforme i omogućio da se finansijski stabilizuje budžet grada Beograda.

Dodao je da je Savčić ostao upamćen po tome što je zadužio svoje privatne kompanije da bi grad Beograd dobio povoljniji kredit nego što je do tada imao i da je u njegovo vreme Beograd počeo da napreduje, sustiže druge gradove u Kraljevini Jugoslaviji i postaje moderan evropski grad.

- S obzirom da se za Savčića vezuju Dedinje i Senjak, odnosno širenje grada u tom pravcu, predložio sam da on dobije spomenik na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Bulevara vojvode Putnika - rekao je Vesić.

Govoreći o Vladi Iliću, naveo je da je reč o čoveku čija je sudbina, nažalost, bila veoma tragična.

- Ilić je bio gradonačlenik Beograda od 1935. do 1939. godine i u njegovo vreme Beograd je postao industrijski centar Kraljevine Jugoslavije i prvi put je po industrijskom značaju uspeo da postane značajniji od Zagreba i nekih drugih gradova, kao i najmnogoljudniji grad u Kraljevini Jugoslaviji - rekao je Vesić.

U Ilićevo vreme, podsetio je Vesić, sagrađena su dva mosta - Brankov most koji se tada zvao mosta kralja Aleksandra i Pančevački most koji se tada zvao most kralja Petra.

Između ostalog, naveo je da je u Ilićevo vreme počelo nasipanje Novog Beograda, da su tramvajem povezani Beograd i Zemun, kao i da je planirao da se na Novom Beogradu močvara naspe kako bi se sagradili radnički stanovi za oko pola miliona ljudi.

Dodao je da je Ilić bio jedan od najbogatijih Jugoslovena, vlasnik više desetina fabrika, uglavnom fabrika tekstila, koje su bile uglavnom koncentrisane oko Venizelosove ulice.

Radnici u njegovim fabrikama su 30-ih godina prošlog veka imali obdanište tako da su majke imale gde da ostave decu u fabrikama, rekao je Vesić.

Dodao je da je Ilić gradio radničke stanove za svoje zaposlene i da je, kao gradonačelnik Beograda, poklonio Beogradu zemljište na kome se danas nalazi Zološki vrt, izgradio ga i kupio životinje među kojima je i aligator Muja koji je i danas živ.

- Na taj način je pokazao kako se voli svoj grad. Nažalost, posle Drugog svetskog rata je osuđen, oduzeta mu je sva imovina. Osuđen je na zatvorsku kaznu bez ikakvog razloga, samo zato što je bio bogat i što su ga smatrali političkim protivnikom da bi kasnije umro u teškoj bedi. Ali, sećanje na Vladu Ilića ostaje i mi na ovaj način želimo da se iskupimo i kažemo izvini za sve ono što mu se desilo u gradu koji je toliko voleo i u koji je toliko uložio - rekao je Vesić.

Podsetio je da je sud rehabilitovao Ilića i da je sada vreme da on dobije svoj spomenik u Beogradu koji će se, dodao je, nalaziti u Venizelosovoj ulici, blizu dela grada koji je gradio.

Kada je reč o Branku Pešiću, Vesić je rekao da je on sigurno najuspešniji gradonačelnik Beograda, ako se posmatra period posle oslobođenja, i dodao da su u njegovo vreme izgrađeni "Beograđanka", Gazela, napravljen autoput kroz Beograd, hotel "Jugoslavija".

Pešić je, istakao je Vesić, mnogo doprineo da se Beograd promeni i polako postane moderna i uređena evropska prestonica.

Njegov spomenik će, dodao je Vesić, biti podignut u pešačkoj zoni ispred opštine Zemun.

- Ono što je zajedničko za ova tri gradonačelnika, osim možda manje za Pešića, je da ih savremenici nisu baš razumeli. Bilo je mnogo podmetanja, recimo Pešić je morao da daje izjavu u policiji zašto Gazela ima šest traka jer se to smatralo rasipništvom, a danas da ima 16 traka ne bi bilo dovoljno, da ne pričam o tome kakvi su novinski tekstovi bili kada se gradila Beograđanka u kojima su je nazivali crnom udovicom i crnom zgradom u belom gradu - rekao je Vesić.
 
Зна ли Весић да Влада Илић већ има споменик у Београду?

За Милоша Савчића, да, то је у реду...

О томе, да има још других председника Београдске општине (оним, пре Другог светског рата), заслужних да добију споменик да се и не говори...

А и с тим Бранком Пешићем, у многоме прецењеним, већ стварно досадише... Има улицу, спомен плочу и ОШ у Земуну по њему названу - пуна капа.
 
Звездарка Врачарић, Бранко Пешић јесте прецењен. У његово време је цветала дивља градња у Београду као и данас, а промашена урбанистичка решења из тог времена не бих коментарисао. Битно је да га Весић хвали код Марића на Хепију.
 
Vesaretina treba da nauci da postoje dva b pesica za povetak da se manje blamira ....i da se sloni sa tim kvazi incjativama on i av kao gradjani mos misliti moda dupliranja spomenika ...
 
Ни ми на "истоку" нисмо добро прошли са Пешићем. Увалио нам је депонију на најлепшој падини ка Дунаву у БГ. Римљани пре миленијума ту зидали виле и гајили грожђе, а лик просуо ђубре.
 
800px-Hajdar_Alijev.JPG


Najveća sramota modernog Beograda je spomenik postsovjetskom diktatoru. Pri tome i da ne pricamo o estetici spomenika zna se koliko je duga tradicija srpsko-jermenskih odnosa i koliko je bolna činjenica genocida nad Jermenima.
 
Otici ce to jednog dana u park sklonjenih spomenika ....
 
Vesić: Na inicijativu građana, Beograd preimenuje Hrvatsku ulicu u Ulicu glinskih žrtava

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izrazio je veliko zadovoljstvo što je Skupština Grada Beograda prihvatila inicijativu građana da se Hrvatska ulica u Kotežu primenjuje u Ulicu glinskih žrtava 1941. godine. On je podsetio da je zločin u Glini, kada su ljudi zaklani u crkvi, jedan od najstrašnijih u Drugom svetskom ratu, kao i da su hrvatske vlasti spomen-dom, koji je posle rata izgrađen na kosturnici, preimenovale u Hrvatski dom.

On je ocenio da u našem glavnom gradu ulicu treba da imaju oni gradovi i zemlje koji poštuju Beograd i imaju Beogradsku ulicu.

– To je normalno i tako se rađaju prijatelji. Ljubljana je, kao naš grad pobratim, reagovala prva, tako da će po principu reciprociteta u glavnom gradu Slovenije ponovo biti Beogradska ulica. Takođe, Brisel i Varšava dobiće ulicu u Beogradu jer ulice sa imenom našeg glavnog rada postoje u tim gradovima. Isto je i sa Bečom koji ima Beogradski trg. To je obaveza prema ljudima koji poštuju Beograd – kazao je Vesić, podsećajući da u centru Ljubljane postoji bista Vuka Karadžića, te da će u novembru u Beogradu biti postavljena bista Jerneju Kopitaru.

Vesić je još jednom naglasio da žrtava treba da se sećamo jer „ako ih se ne budemo sećali, onda je i njihova žrtva uzaludna”.

Zamenik gradonačelnika osvrnuo se i na odluke da tri bivša gradonačelnika Beograda dobiju spomenike u glavnom gradu.

– Pokazujemo da nekim ljudima koji su nas zadužili možemo da kažemo „hvala”. Bilo je još gradonačelnika i važnih ljudi koji zaslužuju da dobiju spomen-obeležje, ali ova tri su se u 20. veku izdvojila: Branko Pešić kao simbol razvoja Beograda posle oslobođenja, te dva gradonačelnika iz perioda između Prvog i Drugog svetskog rata: Miloš Savčić i Vlada Ilić – istakao je Vesić.

On se osvrnuo na važne detalje iz života ovih gradonačelnika, naglašavajući da su se veoma zalagali, pa čak i svoju imovinu ulagali, u razvoj i sređivanje Beograda, na čemu im se danas odužujemo.

Na sednici su usvojena i rešenja o obrazovanju odbora za podizanje tri spomenika.

Članica Gradskog veća Elena Bilić zahvalila je Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica, kao i Goranu Vesiću, na prihvatanju inicijative građana naselja Kotež. Ona je navela da su joj građani u razgovoru ukazali na to da se na ovaj način odaje počast žrtvama iz Gline.

izvor: beograd.rs
 
Ovo za hrvatsku ulicu odavno je trebalo ukinuti, kao i svaku ulicu ili pojam u odnosu na region ili zemlju gde su svesno i sa namerom satirali svaki srpski trag ili obelezije poput ulice spomenika

Sent from my Lenovo K53a48 using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778928#p778928:3amd20j0 je napisao(la):
solecar » 29 Sep 2020 12:32 am[/url]":3amd20j0]Vesić: Na inicijativu građana, Beograd preimenuje Hrvatsku ulicu u Ulicu glinskih žrtava

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izrazio je veliko zadovoljstvo što je Skupština Grada Beograda prihvatila inicijativu građana da se Hrvatska ulica u Kotežu primenjuje u Ulicu glinskih žrtava 1941. godine. On je podsetio da je zločin u Glini, kada su ljudi zaklani u crkvi, jedan od najstrašnijih u Drugom svetskom ratu, kao i da su hrvatske vlasti spomen-dom, koji je posle rata izgrađen na kosturnici, preimenovale u Hrvatski dom.

On je ocenio da u našem glavnom gradu ulicu treba da imaju oni gradovi i zemlje koji poštuju Beograd i imaju Beogradsku ulicu.

– To je normalno i tako se rađaju prijatelji. Ljubljana je, kao naš grad pobratim, reagovala prva, tako da će po principu reciprociteta u glavnom gradu Slovenije ponovo biti Beogradska ulica. Takođe, Brisel i Varšava dobiće ulicu u Beogradu jer ulice sa imenom našeg glavnog rada postoje u tim gradovima. Isto je i sa Bečom koji ima Beogradski trg. To je obaveza prema ljudima koji poštuju Beograd – kazao je Vesić, podsećajući da u centru Ljubljane postoji bista Vuka Karadžića, te da će u novembru u Beogradu biti postavljena bista Jerneju Kopitaru.

Vesić je još jednom naglasio da žrtava treba da se sećamo jer „ako ih se ne budemo sećali, onda je i njihova žrtva uzaludna”.

Zamenik gradonačelnika osvrnuo se i na odluke da tri bivša gradonačelnika Beograda dobiju spomenike u glavnom gradu.

– Pokazujemo da nekim ljudima koji su nas zadužili možemo da kažemo „hvala”. Bilo je još gradonačelnika i važnih ljudi koji zaslužuju da dobiju spomen-obeležje, ali ova tri su se u 20. veku izdvojila: Branko Pešić kao simbol razvoja Beograda posle oslobođenja, te dva gradonačelnika iz perioda između Prvog i Drugog svetskog rata: Miloš Savčić i Vlada Ilić – istakao je Vesić.

On se osvrnuo na važne detalje iz života ovih gradonačelnika, naglašavajući da su se veoma zalagali, pa čak i svoju imovinu ulagali, u razvoj i sređivanje Beograda, na čemu im se danas odužujemo.

Na sednici su usvojena i rešenja o obrazovanju odbora za podizanje tri spomenika.

Članica Gradskog veća Elena Bilić zahvalila je Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica, kao i Goranu Vesiću, na prihvatanju inicijative građana naselja Kotež. Ona je navela da su joj građani u razgovoru ukazali na to da se na ovaj način odaje počast žrtvama iz Gline.

izvor: beograd.rs
Немам ништа против Котежа, и нек се улица зове тако, наравно.

Али Улица глинских жртава требало је одавно да постоји и негде у центру Београда. Као и улице жртвама свих геноцида над Србима у 20. веку...

Нека размисле и о томе, на пример, да Рузвелтову улицу преименују у Улицу жртава англоамеричких бомбардовања...

(Ако се већ не сећају да јој треба вратити име Др Владана)...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=778736#p778736:62te5rmw je napisao(la):
CASTELBIANCO » 28 Sep 2020 01:43 pm[/url]":62te5rmw]
800px-Hajdar_Alijev.JPG


Najveća sramota modernog Beograda je spomenik postsovjetskom diktatoru. Pri tome i da ne pricamo o estetici spomenika zna se koliko je duga tradicija srpsko-jermenskih odnosa i koliko je bolna činjenica genocida nad Jermenima.
Овај споменик јесте изразито ружан, али не треба заборавити околности под којима је он ту подигнут: реконструкција парка Ташмајдан у изведби Азербејџанаца... Не улазим сад у квалитет решења и изведбе, али је то чињеница, да они увек траже постављање споменика где год нешто раде по иностранству.

Друга је тема, али такође треба знати: тај "диктатор" води једну јаку и озбиљну земљу.

Чињеница геноцида над Јерменима је свакако трагична и болна, али то су учинили Турци.

Такође, треба знати чињеницу, да је главни генератор овога несретног и трагичног сукоба између Јерменије и Азербејџана бољшевичка (раносовјетска) политика територијалног уређења државе, која је етнички чисто јерменску територију на силу припојила азербејџанској ССР почетком 20-их прошлога века.
 
Vrh