Šta je novo?
Od:
Filteri

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Srbija bez prostora KiM je 1950. bila jedna od prostora Evrope sa najvećim razlikama u natalitetu. Prirodni priraštaj u Jugozapadnoj Srbiji (Prijepolje, Priboj i Nova Varoš) bi se po današnjim merilima merio sa zemljama tropske Afrike. U tri sreza iznosio je preko 3% godišnje.

Sa druge strane na istoku i u Šumadiji je već bio nizak. Za porođenje tadašnji srez Negotin je imao 33500 stanovnika i priraštaj od 92 osobe, Prijepolje je sa skoro isto stanovnika imalo 950. Demografski minus ostatka zemlje je usisao ogromnu masu mladog stanovnišva ovog područja

Sela u ove tri današnje opštine su se između 1950-60 povećala za skoro 30% da bi nakon toga usledio potpuni demografski slom usled ogromnih migracija. Ima još frapantnih primera. Srez Borski 22000 stanvnika priraštaj 72, Priboj 19000, priraštaj 621.

Naleteh na tekst na internetu. Ako je ovo zaista tačno onda problem depopulacije istočne Srbije nije od juče već je i u SFRJ bio izražen.
 
Мислио сам да је демографски слом источне Србије започео са гастарбајтерима шездесетих и седамдесетих година али према овоме проблем је постојао и пре тога.
Да ли се неко бавио разлозима?
 
Има ту и географског и транспортног фактора. Исток је нажалост и данас "слепо црево", а Шумадија заобиђена коридорима који прате речне долине. Са друге стране Пријепоље, Прибој и Нова Варош су близу Црне Горе и БиХ, где има нашег народа одувек, док се исток ослања на Румунију и Бугарску одакле и нема прилива становништва.
 
CEBEP je napisao(la):
Мислио сам да је демографски слом источне Србије започео са гастарбајтерима шездесетих и седамдесетих година али према овоме проблем је постојао и пре тога.
Да ли се неко бавио разлозима?
Kliknite za proširenje...
Imaju neku tradiciju jednog deteta zbog nasledstva, a i tu ima mnogo Vlaha, koji imaju drugačije običaje i mentalitet.
 
Дошљак je napisao(la):
", а Шумадија заобиђена коридорима који прате речне долине...
Kliknite za proširenje...
Novi Pazar nema ni normalnih ulica, a kamoli autoput, pa ima najzdraviju demografiju u Stbiji.
Sa druge strane, mnoga mesta koja imaju odličnu infrastrukturu imaju strašan demografski minus.
Najveći ikad. Poslednjih 10 godina su najgori u poslednja dva veka.

Hoću da kažem, postojanje infrastrukture jeste bitno, ali nije ključno za zadržavanje ljudi.
Sigurno je krivudavi makadamski put usečen u liticu, prepreka, ali u Srbiji do svakog mesta preko 5.000 postoji pristojan put.
 
Инфраструктура јесте у некој мери битна, посебно данас, али овај текст говори о педесетим и шездесетим годинама када аутопутеви и коридори какве данас познајемо не постоје а железница као доминантан вид транспорта постоји и у Шумадији и у источној Србији.
Зато сам се и питао који су могући разлози.
Ово за најгори период у последња два века је нажалост тачно.
Помињао сам у некој од тема и демографски слом запада Бачке.
Више релативно великих насеља која су до друге половине 20.века била варошице и седишта општина и кроз које пролазе магистрални путеви данас су насеља са мање од 3000 становника која између последња два пописа имају губитке од преко 20%.
 
Poslednja izmena:
Jedan od razloga manjeg nataliteta, žene sve kanije radjaju.

Kanada, a slično je u svim razvijenim državama:

Canada - births - age of mother 2024
30-34 38.7%
25-29 24.9%
35-39 22.0%
20-24 7.9%
40-44 4.7%
 
CEBEP je napisao(la):
Мислио сам да је демографски слом источне Србије започео са гастарбајтерима шездесетих и седамдесетих година али према овоме проблем је постојао и пре тога.
Да ли се неко бавио разлозима?
Kliknite za proširenje...
Razlog je što je istok Srbije (i Makedonije) bio zadnja rupa na SFRJ svirali.
 
U Meksiku je malo drugačije

G1sgDcKXcAAhYFK
 
Marcus Lupus je napisao(la):
Razlog je što je istok Srbije (i Makedonije) bio zadnja rupa na SFRJ svirali.
Kliknite za proširenje...
Низак природни прираштај у време педесетих и шездесетих када је он још увек био позитиван могао би да значи да је у случају источне Србије то, поред тога што су породице имале мање деце, последица миграција и одлива репродуктивног становништва који се већ догађао.
Источна Србија је са својим рудницима била један од стубова тадашње индустрије и Србије и СФРЈ.
Зајечар је својевремено у време СФРЈ био доста развијен индустријски град. Мајданпек се од села са око 2000 становника 1950. до 1991. развио у варошицу од 12.000 становника.
Бор је такође постао развијен рударски и индустријски град а број становника се за 40 година вишеструко увећао.
Делује ми да се демографски проблем који је данас посебно изражен јавио много раније.
 
nensav je napisao(la):
Jedan od razloga manjeg nataliteta, žene sve kanije radjaju.

Kanada, a slično je u svim razvijenim državama:

Canada - births - age of mother 2024
30-34 38.7%
25-29 24.9%
35-39 22.0%
20-24 7.9%
40-44 4.7%
Kliknite za proširenje...
Жене све касније рађају, јер мушкарци све касније стичу емоционалну зрелост.
 
Pendolino je napisao(la):
Novi Pazar nema ni normalnih ulica, a kamoli autoput, pa ima najzdraviju demografiju u Stbiji.
Sa druge strane, mnoga mesta koja imaju odličnu infrastrukturu imaju strašan demografski minus.
Najveći ikad. Poslednjih 10 godina su najgori u poslednja dva veka.

Hoću da kažem, postojanje infrastrukture jeste bitno, ali nije ključno za zadržavanje ljudi.
Sigurno je krivudavi makadamski put usečen u liticu, prepreka, ali u Srbiji do svakog mesta preko 5.000 postoji pristojan put.
Kliknite za proširenje...
Да, али у НП је фактор прираштаја и религија која диктира еманципацију жена која ипак утиче на рађање.
И опет, то је пролазни крај, ту су мигрирали људи из Црне Горе, док су се из Источне Србије нажалост људи само исељавали. Плус велики степен одлазака људи из СФРЈ на рад у иностранство 60их, где су највише одлазили људи из крајева од Пожаревца па источније.
 
CEBEP je napisao(la):
Мислио сам да је демографски слом источне Србије започео са гастарбајтерима шездесетих и седамдесетих година али према овоме проблем је постојао и пре тога.
Да ли се неко бавио разлозима?
Kliknite za proširenje...
Имам ја неку фамилију по источној Србији и има људи који су добијали струју раних седамдесетих. Од ресурса имаш Дунав, рудник у Мајдампеку, Бору и каменолом Ладне воде. До тог каменолома је пре ишла пруга уског колосека од Дубравице на Дунаву, преко Пожаревца. Колико знам пут у близини пруге је био од блата до 1965 или тако неке године, то некако подсећа на колонијалан приступ, да се стигне до ресурса, а остали ништа, чак су и тврђаве у Раму и Голупцу биле запуштене до скора, од којих је прва била дивља депонија.

Мислим да би сличну судбину са источном Србијом данас делио Космет, само они су имали ненормално лошу Албанију из које су долази Албанци и за које је Космет био оно што је гастозу из неког Голубца био Беч.

Око гастоза ја мислим да тамо 95% породица има неког у иностранству, сваког кога знам из тог краја има брата, стрица, ујака или неког у инострансву, па и породица коју ја имам тамо је 330 дана годишње у другом бицирку. Око 100к Срба има аустријски пасош, а они двојно држављанство не примају скоро никад, што значи да је од тих 100к врв 95к рођено тамо, ткд ето где је природни прираштај источне Србије, у источној Аустрији.
 
CEBEP je napisao(la):
Мислио сам да је демографски слом источне Србије започео са гастарбајтерима шездесетих и седамдесетих година али према овоме проблем је постојао и пре тога.
Да ли се неко бавио разлозима?
Kliknite za proširenje...

Da probam iz prve ruke..

krajem 19. Veka porodice su već imale manji broj dece, no postoji još jedan razlog, granica na Timoku se stalno menjala između Bugara i nas, bilo je tu dosta klanja tokom WW1 & WW2 i tu se već stanovništvo rasipalo.
Posle ww2 famozni baby boom, ali to je bio boom za gradove, u selima je taj broj dece već bio uobičajen i za vreme boom- on je krenuo u stvari da pada na po 2 deteta u kući, ređe 3.
Kod nas U Brusniku se već 60tih (po pričama mojih starijih) govorilo kako će se selo ugasiti, jer su svi iz '45 - '50 prelazili masovne u Gradove, ostajali su samo oni nepismeni, i onima kojima je jednostavno tako zapalo itd..
"Gradovi" (Negotin, Zaječar, Bor) su već 60-tih krenuli da gube stanivništvo, ali to se vešto prikirvalo dovođenjem ljudi sa sela koji su se školovali obično u tim mestima i odmah su im davani poslovi. Mislim, tako su se upoznali baba i deda sa majčine strane, dobili oboje posao u kombinatu i Đerdapu, a selo je služilo kao vikendica sa njihovim roditeljima.

Tu je nastao glavni problem socijalizma, držali su veštački i veća mesta i sela sa institucijama u njima koje nisu mogle da opstanu u perspektivi ni u jednom slučaju.
Sva ta silna sela i zaseoci su trebali da se centralizuju, odnosno da se izaberu geografski i komunkacijski najpogodnije lokacije da se razviju veća sela koja bi nastala stapavanjem manjih, danas bi to još bila koliko toliko funkcionalna mesta, ovako danas imaš 1000 ničega.

Barem kod Timočkih sela, infra nije igrala toliku ulogu, asfalt je stigao manje više svuda već 60tih, struja i ranije, a železnica efikasna + probijena je magistrala do Kladova, dosta autobuskih linija..

A što se tiče gastebajtera, tu imaš 3 talasa, prvi su bili većinom nepismeni (većinom Vlasi) i nesnađeni koji su za državu bili veliki sociološki problem, nisu imali gde da ih zaposle, loša integracija, oni su jednostavno poklonjeni inostranstvu.

Druga grupa su bili ljudi koji su 80-tih nanjušili gde ide zemlja i na vreme napustili brod koji tone (u mom slučaju brat od dede), ti su i najbolje prošli vani, jer se radilo o visoko školovanim i inteleginetnim ljudima koji su mogli sebi lako uz malo sreće da krče put. Brat od dede na kraju završio na visokoj poziciji u psihijatrijskoj bolnici u Istočnoj Švajcarskoj, trebao da se oženi sa nekom Nemačkom manekenkom, ali puklo..
Namerno dajem primer, jer se radi o grupi ljudi koja se vrlo lako integrisala u sistem i izgradila živote, što čini razliku u odnosu na grupe koje su odlazile do tada - privremeni rad..
Naravno, bilo je i tada prostog naroda koji je išao. To vreme sa kraja 80-tih je poznato i kao "Zlatno vreme Zapada" iz ugla gastebajtera..

Treća grupa je od 90tih do danas, tu ima svačega i većinom zbog propasti poslova, loše situacije u zemlji i svega onoga što je opšte poznato svima.
Nekoliko dana pre 5. Oktobra i moja majka je potpala pod tu grupu, otišla u Holandiju naslepo, ubrzo dobila mene (rođen sam u Negotinu, papirološki je bilo lakše, jer nije imala još Holandsko državljanstvo i odmah smo se vratili u NL - čuvamo još avionsku kartu), mada je za neku drugu temu, otac Bake Praseta (svešteno lice) je tada bio najistaknutiji naš gastebajter u NL, igrao basket u Roterdamu često. 😀 Danas je ta zajednica totalno drugačija.
Mada 90tih je bilo dosta smrtnih slučajeva na Istoku, zbog ratova i mobilizacija / dobrovoljaca, ali i službe, ganjali su često Hrvatske / Bosanske porodice koje su to došle 70tih i 80tih trbuhom za kruhom, ne priča se o tome ni tada ni danas..

Ima tu još interesantnih priča poput Kalne kod Knjaževca, zbog onog uranijumskog rudnika, pa su izgrađene razne zgrade, pa autobuska linija do Beograda itd itd..
Realno može da se napiše jedan veoma obiman rad o demografiji Istočne Srbije, jer ima baš dosta pojedinosti koji drugi delovi Srbije nikada nisu imali, srećom ili nesrećom..

P.S. Interesantne su razlike u odnosu na moju priču i Ikinu gore, mislim da to ne dolazi od različite interpentacije događaja ili lažne slike, već prikazuje koliko je i sama Istočna Srbija bila na različitom stepenu razvoja, rekao bih da su mesta u slivu reke Timok najbolje prošla, pričamo o geografskoj liniji Prahovo - Negotin - Bor - Zaječar - Knjaževac - Svrljig - Niš, ostalo je jednostavno uvek bilo očaj, to sam i ja obilaskom tih mesta nekako shvatio..
 
Сећам се неке можда 2013. године, послом смо ишли до Зајечара (добар пут био и тада од Параћина), па се спустили до Фалкенштајнера на Старој планини, па одатле неким локалним путевима до Ниша, само у једном правцу, први и последњи пут. Не сећам се којом трасом, али само знам да су путеви били катастрофа и да је та деоница предуго трајала, несразмерно дуго у односу на км. Истовремено ми је било и комично и тужно. У неком тренутку нисмо видели возило без претеривања пола сата на некој деоници и то једино које смо видели је било у полураспаду са неком већом домаћом животињом у отвореном гепеку, не сећам се више. Тужно зато што сам се запрепастио колика је то ненастањена површина, а прелепа!
 
Браничево је са друге стране богат крај. Возио сам се до Сребрног језера крајем прошле године први пут. Сва села од Пожаревца до Великог Градишта су лепо уређена. Јесу готово сва гастарбајтерска, али опет, тај крај и поред тога има доста потенцијала. Стварно штета што постаде пустара.
 
Био сам више пута на Ртњу, у Кладову и Прахову, некад бих ишао преко Доњег Милановца а некад преко Зајечара.
Магистрала уз Дунав је фантастична што се тиче погледа, када сам ишао први пут сам пут био је очајан, када сам пролазио последњи пут видео сам да је доста фино сређен.
Том приликом више пута прошао кроз Голубачку тврђаву а да нисам имао појма да је то тврђава и нешто значајно све док није кренула реконструкција.
Данас су и тврђава и манастир Тумане и Сребрно језеро доста јак део туристичке понуде бар што се домаћих туриста тиче.
Претпостављам да има још ствари које су већини људи непознате а које имају свој потенцијал.
Магистрала од Параћина до па све до Неготина је међу најлепшим путевима којима сам икада возио, осим што у Зајечару пролази кроз насеље.
Одличан пут и асфалт, фантастична природа.
Ртањ и околина су ми јако занимљиво место за одмор и пешачење.
Првом половином августа ту се одржава и један доста занимљив фестивал.
Све у свему Источна Србија ми делује као занимљив крај о коме се зна релативно мало.
 
Joe Peeps je napisao(la):
Браничево је са друге стране богат крај. Возио сам се до Сребрног језера крајем прошле године први пут. Сва села од Пожаревца до Великог Градишта су лепо уређена. Јесу готово сва гастарбајтерска, али опет, тај крај и поред тога има доста потенцијала. Стварно штета што постаде пустара.
Kliknite za proširenje...
То су гастози који направе куће од 600-700 квадрата, тоне мермера, сваровски лустери и сличне баханалије, само да би у тој кући живели 30 дана годишње пре пензије и после да чекају смрт.
Додао бих само да ће у будућности да буде само горе, знам људе који су завршили медицинску у Пожаревцу и скоро свако факс или аустрија одма после стажирања. Врв је слично и за друге школе, ко се усрећи да ради у електрани или у руднику угља то му је, ако не онда боље да бежи где год из браничевског округа.

CEBEP je napisao(la):
Данас су и тврђава и манастир Тумане и Сребрно језеро доста јак део туристичке понуде бар што се домаћих туриста тиче.
Kliknite za proširenje...
Мени је Сребрно језеро слабо за туризам, има потенцијала, али мсм да не бих циљано ишао тамо у догледно време. Тумане са друге стране је идеално место за људе који би да постану атеисти, или да замрзе СПЦ, оно је као туристички комплекс сада.
Јако лепа ствар у тој "ближој" источној Србији је Рам, тврђава у њему. Тврђавица баш сушер реконструисана, а пре 2-3 кодине када сам био тамо рекли су да ће ускоро реконструисати и караван сарај одмах поред тврђаве. По мени је доста боља од тврђаве Голубац, за разлику од које није ништа пропатила прављењем Ђердапа и дизањем нивоа реке.
 
ika je napisao(la):
Мени је Сребрно језеро слабо за туризам, има потенцијала, али мсм да не бих циљано ишао тамо у догледно време. Тумане са друге стране је идеално место за људе који би да постану атеисти, или да замрзе СПЦ, оно је као туристички комплекс сада.
Јако лепа ствар у тој "ближој" источној Србији је Рам, тврђава у њему. Тврђавица баш сушер реконструисана, а пре 2-3 кодине када сам био тамо рекли су да ће ускоро реконструисати и караван сарај одмах поред тврђаве.
Kliknite za proširenje...
На Сребрном језеру сам био два, три пута. Ок ми је и као место за направити паузу а и зато што у околини има да се обиђе и види још нешто па за једнодневни или викенд излет делује као сасвим ок прича.
На Рамској тврђави нисам био али је у плану у неко догледно време.
Ни за њу вероватно никада не бих чуо да негде нисам прочитао да је реконструисана.
Не знам како је у другим крајевима али за Тумане људи овде код мене до пре неку годину нису никада ни чули а сада видим да се организују туре на недељном нивоу.
Нисам био.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ika
Ljuba82 je napisao(la):
Сећам се неке можда 2013. године, послом смо ишли до Зајечара (добар пут био и тада од Параћина), па се спустили до Фалкенштајнера на Старој планини, па одатле неким локалним путевима до Ниша, само у једном правцу, први и последњи пут. Не сећам се којом трасом, али само знам да су путеви били катастрофа и да је та деоница предуго трајала
Kliknite za proširenje...

U velikoj blizini gde si prošao se nalazi prvo izumrlo selo u Srbiji, Repušnica!

Upravo Knjaževačka opština će najgore proći u talasu gašenja sela, posle Repušnice već ih je isto par nestalo.
Taj trougao Zaječar - Knjaževac - Pirot uz Bugarsku granicu je najsiromašniji deo Istočne Srbije, ti jadni ljudi nisu nikada ni dobili perspektivu, bili su osuđeni na siromaštvo.

Dobra reportaža iz tog dela Srbije, vredi je pogledati.


www.srbijaplus.net

Knjaževac - priče iz Budžaka, Zaglavka i Timoka

Kad knjaževačka sela isprate Timok, pođu brdima Budžaka i Zaglavka, penjući se čak na Midžor.
www.srbijaplus.net www.srbijaplus.net
 
Nešto ne ide ta računica, ako je svaka peta osoba starija od 65 godina, tj 20%, onda je ukupno stanovništvo 10 imliona. A Srbija nema toliko.
 
OK
Znači 1,9 miliona je starije od 60 godina (to je onda 29% skoro 30%)
a 20% je starije od 65 godina. tj 1,3 mliona.

Od 60 do 65 godina je onda oko 600 000
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh