Oporezovanje bogatih i imigracija su dva ortogonalna problema. Nisu imigranti ucinili te zemlje nejednakijim vec ovo prvo. Imigranti su stanovnistvu omogucili da se vecinski bavi profitabilnijim profesijama, i to se i vidi iz same cinjenice da je zaposlenost u vecini tih zemalja konstantno visoka.
Нису имигранти "омогућили становништву да се бави профитабилнијим професијама" већ да богаташи увећају себи профит закидајући на платама радника. Становништво је могло да се профитабилно бави разним професијама и без имиграната.
Pri tom, primer Amerike nema nikakvog smisla jer je Amerika bukvalno zemlja sacinjena samo od imigranata. Nije kao da su 90ih krenuli nego imaju konstantan priliv vekovima.
Oвај период у другој половини 19. века и почетком 20. је познат као "gilded age" управо по урушавању демократије, монополизацији ресурса, масивној економској неједнакости и генерално катастрофалном стању по раднике, што је покренуло еру прогресивизма и борбу за права радника
Кад смо код графикона иначе, ево однос продуктивности и зараде радника, референце ради у односу на горњи графикон са имигрантском политиком
A eво и мистерије како се економија није урушила нити ушла у дефлаторну спиралу иако се производи више него што се радницима повећавају плате да могу да приуште да то купе
При чему је овај графикон још гори будући да се просечан број људи по домаћинству смањио у том периоду па је дуг грађана по глави становника сада још стрмији него што тај графикон показује
Другим речима, радници нису у стању да приуште ни оно што сами производе већ су принуђени да улазе у све дубље кредите да би то финансирали (домове, аутомобиле, образовање итд.). Са
Кларном смо дошли до тога да дижу микрокредите за брзу храну
Mi se ovde raspravljamo oko neke 'realne cene rada' i toga da li je sve to tako svejedno ili zavisi od neke produktivnosti i vrednosti krajnjeg rezultata.
Нема шта да се расправља око "реалне цене рада", реална цена рада је онолико колико су радник и послодавац спремни да послују. Исто као што не постоји "реална цена млека" већ се она формира на основу расположиве понуде. А ако масивно да увозиш јефтино млеко из иностранства уништаваш домаћу млечну индустрију као што уништаваш домаћу радничку класу увозећи јефтине раднике.
Ne, ako smo mi firma koja je u vlasnistvu radnika, nije svejedno da li smo mi 5 kasirski ili 5 inzenjera, veoma je bitno da je svaka nova pozicija neko ko sto vise uvecava nas output.
Ако немаш касирки а то ти је неопходно за пословање онда ти ни 100 инжењера неће ишта значити за рад фирме, пропашће јер неће моћи да обавља своју делатност. Осим ако они сами не седну за касу да раде. Једина алтернатива повећању плати за касирке како би их добио је улагање у аутоматизацију јер опет, несташица радника је та која подстиче раст продуктивности економије. А то нећеш добити (или бар не у тој мери и обиму) ако увозиш јефтину радну снагу.
Што би ико улагао у роботе ако може да увезе гомилу људи вољних да раде за шаку пиринча и без икаквих људских права или достојанства
Da, dizanje plata bez dizanja produktivnosti izaziva inflaciju.
Увоз милиона јефтиних радника не диже продуктивност.
Ako ja imam 5 radnika koji proizvode 100 proizvoda i ja imam dupliram plate a oni i dalje proizvode 100 proizvoda, ja sam samo ucinio svoje proizvode duplo skupljim. Ako uvezem 5 radnika koji ce raditi za duplo manje pare, ja mogu duplirati proizvodnju i od ostvarenog viska dici svima plate,
Што би икоме дизао плате када само можеш да задржиш профит и купиш јахту? Ако се побуне радници шутнућеш их и заменити новим мигрантима који ионако (по теби) немају проблема да раде за дупло мању плату неку домаћи радници.
Ево илустровао сам са пар сценарија:
И ако мислиш "па да али имигранти се не рачунају, њихова плата може да тежи 0 док је плата домаћих радника иста a не мања"
а) Ти имигранти када имиграју постају "домаћи"
б) Открио си америчко робовласништво и увоз црнаца из Африке да раде на плантажама
uciniti proizvod jeftinijim ili samo uzeti sebi profit, i tek tu dolazimo do problema i resenja kako da se izbegava poslednji scenario poreskom i socijalnom politikom.
Другим речима сеци уши крпи дупе. Уместо да капиталисти плаћају раднике поштено они ће им закидати да би могли да остваре профит који ћемо опорезивати да би онда ми дали тим радницима део пара. Чувена Палмина микроекономија где узме грађанима паре и онда их тим истим парама "части" јер је социјално одговоран
Izgleda da je misljenje koje mnogi ovde zastupaju da ako Srbija samo digne plate na nivo Svajcarske mi cemo samo dobiti standard na nivou Svajcarske, jedino sto nas drzi na dnu su zli poslodavci koji nece kasirku da plate 2000 evra.
Не није, то је наратив који упорно гураш иако то нико није рекао. Плата касирке треба да осликава реално стање на тржишту рада какво је, ни мање ни више. Ни да се вештачки повећава ни да се вештачки смањује.
Nekako vam je promakla cinjenica da su prosecne plate prakticno duplirane u poslednjih pet godina a da se standard bas i nije duplirao. Standard je porastao onoliko koliko je porasla produktivnost, a to je 20ak%.
Некако је теби промакла чињеница да је у протеклих 5 година Србија примила 100.000 имиграната
И можеш мислити капиталисти су и поред тога пумпали цене производа.
И пре него што кажеш "то су Руси где су сви они дошли да раде у својим фирмама а не отимају послове" по
овим подацима само је 40ак хиљада било Руса, остали су дошли из Индије, Турске итд.
Србија је заправо одличан контрапример за то што причаш јер је у периоду 2014.-2020. имала изузетно мали (ако икакав) прилив имиграната а животни стандард је упорно растао, са платама које су расле брже од инфлације. Економска неједнакост се смањила а продуктивност повећала. Економија се ослањала на домаће раднике и улагање у већу продуктивност да би расла, не на јефтино робље.
На крају крајева, да је неолиберална логика исправна, амерички југ је требао да буде продуктивнији и богатији од америчког севера јер је имао масиван увоз бесплатних радника. Али управо је било супротно јер је север био принуђан без робовласништва да се ослања на улагање у машине и дизање продуктивности док је југ живео од робовласништва и био далеко неразвијенији.
Тако смо сада и сведоци Кине која се развија и надокнађује недостатак радника дизањем продуктивности и аутоматизацијом а Британија, Италија, Немачка итд. стагнирају или назадују, и поред свог масивног увоза јефтиног робља.
