Šta je novo?

Cene nekretnina

Međugodišnja promena (mesec po mesec) salda stambenih kredita u bankarskom sektoru u Srbiji.
Saldo i dalje raste, ali po ubrzano padajućoj stopi.


1679646342851.png
 
Stavi nekako uporednu liniju,u drugoj boji, sa kretanjem euribora,u tom istom periodu,ako možeš.
 
Kao što sam ranije napisao,delimično sam upoznat sa projektom.Da imam neku finansijsku korist od tog projekta,verovatno bih znao puno više.
Na javni uvid je trebalo da se podnese odavno,jer su planirali u martu da dobiju dozvolu.
Zašto se toliko kasni,ne znam,a pretprodaja je počela negde krajem decembra.
Ono što sam ja zaključio,je da je rok pomeren,jer su na sajtu objavili kraj radova za maj 2025,a znajuci za prethodni rok od 2 godine za gradnju,cenim da ce dozvola biti maj 2023,a uvid u narednom periodu,odnosno neko je već morao da preda dokumentaciju za uvid,da bi se raspisao javni uvid u istu.
Ako imaš neku mogućnost,proveri šta se dešava.

Ako ti treba ko je investitor ,poslaću ti na PM.
 
Poslednja izmena:
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Law
Srpski Route 66


Ovde da se kupuju nekretnine, Ibarska će biti turistička atrakcija.
 
Stavi nekako uporednu liniju,u drugoj boji, sa kretanjem euribora,u tom istom periodu,ako možeš.
Videla bi se korelacija, ali ne odlučujuća.
Stambeni krediti međugodišnje su pali preko 40% najvećim delom zbog samo rasta cena nekretnina.
Sve i da je euribor ostao isti, to bi opet izbacilo van tržišta značajan broj kreditnih kupaca.
Konkretno, od ovih 40% pada, računaj da je oko 20-25 (možda i malo preko) procentnih poena usled rasta cena, do 10 procentnih poena zbog euribora, ali i rasta kamatne marže banaka (onaj deo što ide na euribor), a ostatak usled pooštravanja kriterijuma i percipirane neizvesnosti,
 
Poslednja izmena:
Pad rente, će uticati na odluku keš kupaca u ovoj godini,kao jedan od bitnijih faktora.
Takodje, pad rente,može uticati i na kreditne kupce,u smislu da ostanu duže pod kirijom,dok ne vide neko poboljšanje opštih uslova.
U ovoj godini,keš kupci će sa četiri para očiju tražiti odličnu lokaciju i samo lokaciju,neće srljati u svaku iskopanu rupu.
 
Poslednja izmena:
Koeficijent korelacije pokazuje visoku vrednost, ali ne treba ga tumačiti tako.
Jer u isto vreme su rasli i euribor i cene nekretnina.
A oba faktora su uticala na pad stambenih kredita.
Pri čemu je rast očekivane rate na kredite 20-25 godina najviše rezultat rasta cene stanova (na primeru mog stana, pri istoj kamatnoj stopi rata bi bila sa 440 na 700 zbog rasta cene stana, a uz rast euribora 800 EUR)
 
Trenutno stanje tržišta nekretnina je trostruka zamka:
1. Previsoke cene same po sebi
2. Previsoke rente koje se ugrađuju cene investicionih stanova
3. Visoke kamate

Uzimanje stambenih kredita po standardnim uslovima (20% učešća itd) sada (i gotovo cele 2022. godine) je NERAZUMNO.
 
Kako procenjujete efekat koji će na tržište nekretnina imati skora masovna legalizacija 975 hiljada stambenih objekata u Srbiji, od čega 203 hiljade na području Grad Beograd?
 
Dobro, mislim da ne treba žmuriti pred činjenicom da ako na tržište Beograda izađe samo 1% takvih nekretnina, to znači 2 hiljade dodatnih stambenih jedinica u prodaji.
Trenutno na nekretnine.rs na području Beograd ima 9.700 oglašenih nekretnina
 
Dobro, mislim da ne treba žmuriti pred činjenicom da ako na tržište Beograda izađe samo 1% takve energije, to znači hiljade dodatnih sredstava u dzepovima kupaca.
Trenutno na području Beograda nema besplatne energije.
 
Ако претпоставимо да смо сада на врхунцу цена некретнина у Београду, разумно би било очекивати да ће се тренд одвијати слично претходним циклусима. Када крене пад, он се не дешава баш тако брзо и оштро. Купци ће док траје тренд пада чекати да цена још падне, јер нико не купује, ако очекује даљи пад.

То значи да онај ко планира да купи стан, а не жели (или не може) да то учини сада, реално има да сачека добрих неколико година.
 
Zašto mislim da će država dozvoliti ad hoc masovnu legalizaciju?
Mnogo kredita dospeva na plaćanje u ovoj i godinama koje slede.
Mogućnosti za inozaduženje vrlo su nepovoljne. Država se već sad zadužuje preko 6%, a rast BDP je koliko u odnosu na to?
U nekoj od narednih godina (počev od ove), državi će biti potreban značajan vanredni prihod.
Taj prihod se može ostvariti:
1. Prodajom velikih državnih krava muzara (preostali samo EPS i Telekom)
2. Rudarskim aranžmanom sa Rio Tinto
3. Legalizacija

Legalizacija:
Trenutno 2 miliona takvih objekata, od čega 975 hiljada stambenih.
Svaki vlasnih stambenih decenijama čeka papir zvani ZAKONIT OBJEKAT i cenim da svako ima na raspolaganju 2-5 hiljada evra za te svrhe.
Toliko će država i postaviti za sve te regulatorne prepreke (nebitno šta je u pitanju).
To je ad hok prihod od 2-5 milijardi evra, koji bi se ostvarili u periodu 1-4 godine (recimo, davanje na rate)
Plus prihodi od legalizacije ostalih kategorija objekata (poslovni, ekonomski, raznorazno što), za koje bih bio oprezan u proceni prihoda i postavio na maks 1-2 milijarde.
Legalizacija je i zahtev pregovora EU.
Legalizacija državi daje mogućnost ostvarivanja prihoda bez uslovljavanja koje sa sobom nose zaduživanje i/ili aranžman sa MMF.

Tako da, nikako ne treba gubiti iz vida efekat koji će ona imati na tržište nekretnina.
Naročito kreditnih kupaca koji su već godinu dana u ofsajdu.
 
Trenutno stanje tržišta nekretnina je trostruka zamka:
1. Previsoke cene same po sebi
2. Previsoke rente koje se ugrađuju cene investicionih stanova
3. Visoke kamate

Uzimanje stambenih kredita po standardnim uslovima (20% učešća itd) sada (i gotovo cele 2022. godine) je NERAZUMNO.
Pod dva nisam razumeo najbolje.
Dok cene ne padnu,držati kes na gomili ili?
 
Zašto mislim da će država dozvoliti ad hoc masovnu legalizaciju?
Mnogo kredita dospeva na plaćanje u ovoj i godinama koje slede.
Mogućnosti za inozaduženje vrlo su nepovoljne. Država se već sad zadužuje preko 6%, a rast BDP je koliko u odnosu na to?
U nekoj od narednih godina (počev od ove), državi će biti potreban značajan vanredni prihod.
Taj prihod se može ostvariti:
1. Prodajom velikih državnih krava muzara (preostali samo EPS i Telekom)
2. Rudarskim aranžmanom sa Rio Tinto
3. Legalizacija

Legalizacija:
Trenutno 2 miliona takvih objekata, od čega 975 hiljada stambenih.
Svaki vlasnih stambenih decenijama čeka papir zvani ZAKONIT OBJEKAT i cenim da svako ima na raspolaganju 2-5 hiljada evra za te svrhe.
Toliko će država i postaviti za sve te regulatorne prepreke (nebitno šta je u pitanju).
To je ad hok prihod od 2-5 milijardi evra, koji bi se ostvarili u periodu 1-4 godine (recimo, davanje na rate)
Plus prihodi od legalizacije ostalih kategorija objekata (poslovni, ekonomski, raznorazno što), za koje bih bio oprezan u proceni prihoda i postavio na maks 1-2 milijarde.
Legalizacija je i zahtev pregovora EU.
Legalizacija državi daje mogućnost ostvarivanja prihoda bez uslovljavanja koje sa sobom nose zaduživanje i/ili aranžman sa MMF.

Tako da, nikako ne treba gubiti iz vida efekat koji će ona imati na tržište nekretnina.
Naročito kreditnih kupaca koji su već godinu dana u ofsajdu.
Da su bar dozvolili kakav takav prometih tih nekretnina,do sada bi od poreza ,imali gomilu nedostajućih para.
Kome je smetao taj priliv novca,do uvodjenja notara???
 
Da su bar dozvolili kakav takav prometih tih nekretnina,do sada bi od poreza ,imali gomilu nedostajućih para.
Izgleda da je Ustavni sud doneo dve odluke koje se tiču toga (april i novembar prošle godine).
Posredno, doduše, ali ipak zaključak koji iznose tamo, po onom što sam čitao, meni deluje kao da se dozvoljava promet tih nekretnina

To su:
Предмет - IУз-69_2019
Predmet - IУз-11_2020

 
Zašto mislim da će država dozvoliti ad hoc masovnu legalizaciju?
jeste, jeste, politicar ce znaci da bira izmedju punjenja svog dzepa (kuma, brata, tasta...) i punjena budzeta jer voli plebs kojim vlada.

sta li ce biti, sta li ce biti?

i sta je bilo do sada...cek da se prisetim...mmmm...?
 
Broj 1 - legalizacija ce se dozvoliti kada se prodaju stanovi koji su trenutno i izgradnji, a vlastodavci imaju duboko umesane prste u te projekte. Dok se to ne rascisti - legalizacije nece biti

Moze drzava da inkasira i 5 milijardi Evra ove godine u budzet od legalizacije - bolje stotine miliona u dzepovima, nego milijarde u drzavnom budzetu. Tako funkcionise sistem ;)
 
Zašto mislim da će država dozvoliti ad hoc masovnu legalizaciju?
...

Legalizacija:
Trenutno 2 miliona takvih objekata, od čega 975 hiljada stambenih.
Svaki vlasnih stambenih decenijama čeka papir zvani ZAKONIT OBJEKAT i cenim da svako ima na raspolaganju 2-5 hiljada evra za te svrhe.
Toliko će država i postaviti za sve te regulatorne prepreke (nebitno šta je u pitanju).
To je ad hok prihod od 2-5 milijardi evra, koji bi se ostvarili u periodu 1-4 godine (recimo, davanje na rate)
Plus prihodi od legalizacije ostalih kategorija objekata (poslovni, ekonomski, raznorazno što), za koje bih bio oprezan u proceni prihoda i postavio na maks 1-2 milijarde.
Legalizacija je i zahtev pregovora EU.
Legalizacija državi daje mogućnost ostvarivanja prihoda bez uslovljavanja koje sa sobom nose zaduživanje i/ili aranžman sa MMF.

Tako da, nikako ne treba gubiti iz vida efekat koji će ona imati na tržište nekretnina.
Naročito kreditnih kupaca koji su već godinu dana u ofsajdu.

Mislim da previđaš situaciju da je za ozakonjenje kakvo god ono bilo potrebna neka administrativna procedura. Jednom kad se objekat uknjiži onda je za sav promet nad njim a koji se registruje u katastru odgovorna država. Da li bi ti da si država smanjio svoj BDP i preuzeo dodatnu odgovornost zarad par milijardi EUR? Ako uzmemo u obzir da je masa takvih nelegalnih objekata u Beogradu zapravo pravno zamršena kao špageti i da državi (znači svima nama, a i interesnim grupama bliskom vlasti) ne odgovara nikako zamiranje stanogradnje, mogućnost nekog masovnog ozakonjenja iskreno i ja vidim kao i podelu besplatne energije. Neće se desiti nikad.

Pristupni pregovori EU su potpuno irelevantni u ovom trenutku. Udaljenimo smo decenijama ako ne i vekovima od takvog scenarija.

Takođe, treba uzeti u obzir da dosta ljudi (sudeći po ovoj temi a i iz ličnog okruženja) čeka korekciju cene - samim tim ta korekcija ne može biti prevelika.

Mislim da se dosta zanemaruje i mogućnost pojave novog talasa inflacije kad se sadašnji suszbije.
 
Vrh