Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

@vradovic @nikolas27 To što se u Srbiji putevi projektuju po principu maksimalna brzina za automobile, proforme briga o bezbednosti, i minimalna ulaganja u bezbednu sredinu, to ne znači da je to dobro, i da priliči savremenom projektovanju novih naselja. Imaš Holandski raskošni pristup, put na nasipu, pešaci i biciklisti na nivou terena, a imaš i budžetni beloruski pristup, sa ležećim policajcima, mnogo pešačkih ostrva, i velikom udaljenošću među susednim paralelnim bulevarima. Vezano za bezbednost šinskog saobraćaja, tamo gde je mnogo koloseka prave podvožnjake i nadvožnjake, a tamo gde je malo, prelaz u nivou tako da pešak bude upozoren na nailazak voza/LRT vozila/tramvaja na neki od načina. Čak i tamo gde su nekeretnine najskuplje, u cilju manje zavisnosti od najopasnijeg automobila, smanjenja zagađenja, uticaja zastoja, lake dostupnosti geograski udaljenih sadržaja, obnavljaju se i modernizuju postojeći sistemi masovnog prevoza, i dodaju novi.

Kupci stanova u BnV ne porede saobraćaj sa Holandijom i Belorusijom već sa drugim delovima grada.

Vezano za metro, imate vlast koja je upropastila čak i onaj i onakav BG:VOZ kakav je zatekla. Iz njih stoji sakaćenje ne samo železničke kadrovske baze (šifra višak zaposlenih) nego i energetske. Bez neke jasne perspektive da će se promeniti i doći neko bolji. I tom boljem će trebati jako dugo da sanira štetu.

BG:VOZ, stanica Vukov spomenik... probao da koristim kao student nekoliko puta i na tome se završilo. Propagandni materijal SPS-a iz 90-ih. Kao što već rekoh, metro ako se izgradi za mene samo (ogroman) bonus.
 
Zdravomisleći emotivno vezan čovek za Srbiju će pre kupiti ili sagraditi kuću na zanimljivom mestu (recimo ispod Avale), nego nekoliko puta veće pare potrošiti na stan u Beogradu na vodi.

Sada sam samo gvirnuo cene šta se i za koje pare nudi u toj Valensiji, i osim "kolekcionera stanova", ne vidim ko bi pametan uložio 500.000-1.000.000 evra u luks stan u Beogradu umesto luks stana u Valensiji. Beograd je pre za poređenje sa Sofijom, gde grad sa nešto boljom pozicijom međunarodnih osnosa, i sa mnogo boljom infrastrukturom ima stanove za 1000 evra metar kvadratni.

Da, istina je to što govoriš da ako jedan NATO vojnik uđe u Brest počinje Treći svetski rat, moguće i nuklearni, i tu prednost "pravim se blesav i neutralan sam" pozicije Srbije sam pomenuo kao jednu od retkih prednosti. Ali i pored toga, poslednjih nekoliko godina cena nekretnina u Belorusiji je stabilna. U Srbiji se u sektoru nekretnina prodaje magla za skupe novce, i meni je žao kupaca svega u Srbiji što košta preko 1000 evra kvadratni metar. Dok ne počne Treći svetski rat, imam bolje uslove života nego i Holandiji iz 2017-2020 i Srbiji do 2012, a daleko bolje uslove nego u Srbiji iz 2022. godine.
 
Nije ni blizu slicno svuda. Beograd je mega giga siguran grad i nocu i danju.
Saobracaj je definitivno losiji u smislu nepostovanja pravila tu nema sta.
Jedino gde se iole malo postuju pravila je Beograd na vodi ali i tu znak STOP svi ignorisu kao da su ludi :)
Na Beograd sam i mislio, na ostale delove, nisam poredio sa drugim gradovima.

Zdravomisleći emotivno vezan čovek za Srbiju će pre kupiti ili sagraditi kuću na zanimljivom mestu (recimo ispod Avale), nego nekoliko puta veće pare potrošiti na stan u Beogradu na vodi.
Kad baciš na papir novac koji je potreban za "luks" kuću, vreme i energiju za inicijalno sređivanje, održavanje pa čak i za grejanje u budućnosti, kad baciš na papir i razne scenarije potrebe za potencijalnom hitnom prodajom u budućnosti, kvalitet života ukućana (baš zbog te infrastrukture u celom gradu), kupovina ili gradnja kuće nikako nije bolja opcija. Veruj mi, prošao sam kroz to prošle godine, nedosanjani san je da imam kuću ili vertikalu u Beogradu, stan u BnV je bilo racionalnije rešenje.

Sada sam samo gvirnuo cene šta se i za koje pare nudi u toj Valensiji, i osim "kolekcionera stanova", ne vidim ko bi pametan uložio 500.000-1.000.000 evra u luks stan u Beogradu umesto luks stana u Valensiji. Beograd je pre za poređenje sa Sofijom, gde grad sa nešto boljom pozicijom međunarodnih osnosa, i sa mnogo boljom infrastrukturom ima stanove za 1000 evra metar kvadratni.
Tako je, Sofija treba da bude uzor u onim stvarima u kojima su bolji od nas. Imaju metro i šire ga kao blesavi. Bugarska ima i (malo) više para od nas od turizma. Stanove sam gledao tamo iz znatiželje ali da investiram u Bugarsku je verovatno kao i da investiram u Belorusiju. Kuća u starom gradu u Nesebaru na 100m od mora sa sve nekim zidinama od "pre Hrista" je npr jeftinija nego vertikala na Vidikovcu. Ali ponovo, eno je stoji u oglasima mesecima pa stoji... isto kao i kuća na Vidikovcu.
 
@nikolas27 Dok sam bio u Srbiji, imao sam priliku da živim i u kući i u stanu. Više sam imao sreće u smislu da smo u porodici niže ekonomske klase za Srbiju (inženjeri) ipak raspolagali nekretninama. Kuća troši više, ali daje mnogo, mnogo više. Vezano za cenu gradnje, ako bi o građevinskim radovima, pre 10-tak godina su ruke+materijal koštali 300-350 evra po metru kvadratnom, i to za dobru stolariju, kvalitetnu izolaciju, sa nekom vrstom centralnog grejanja. Danas to može biti tipa 550 evra kvadrat, ali ne 5550 evra kvadrat. Ne znam koliko košta legalizacija, ali neka fer cena mislim da bi bila 200-300 evra za metar kvadratni nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta. Sve u svemu, mnogo jeftinije od 3000+ hiljada evra kvadrat u tumorima centra grada, čak i luksuznim tumorima. Uzgred, u celoj evropskoj civilizaciji, srednjoj klasi i eliti su privlačnije kuće nego stanovi.

Kada se potpuno useli "Beograd na vodi", ulični saobraćaj Beograda će kolabirati potpuno. A masovnog šinskog saobraćaja, koliko god bio mrzak @nikolas27 neće biti, ili će ga biti u formi u funkcionalnom smislu statističke greške (kao što je i danas).
 
Nije ti baš kalkulacija na mestu, gde je plac, gde je projektovanje, građevinska dozvola, opremanje i nerviranje sa gradnjom. Kuća u Beogradu na periferiji košta isto kao i stan u centru. Na uštrb vremena potrebnog za odlazak i dolazak sa posla/škole dobijaš kvadrate koje ćeš koristiti verovatno samo povremeno.

Što se saobraćaja u Beogradu tiče, mislim da se tu slažemo, to je jedan od razloga zašto sam odlučio da sledećih 10-15 godina živimo u centru. Ne želim da mi deca troše po 2h dnevno života u gradskom prevozu.
 
Poslednja izmena:
Posto znam o Belorusiji mnogo toga evo da ti odgovorim. Ja sam kupio stan u Minsku (Minsk Mir), u naselju koje grade Karici. U izgradnji je i treba biti gotov za nekoliko meseci ako ne izbije rat i tamo. Kao prvo, Brest je selo u odnosu na Beograd, ima 350.000 stanovnika, i cak i u Belorusiji ga mnogi smatraju selom, ne samo zbog velicine vec i zbog mogucnosti koje nudi. Kao drugo, pomenuo si cenu po kvadratu, ali si precutao da je to cena bez remonta, to jest za beton i gole zidove (najverovatnije), jer na prostoru bivseg Sovjetskog Saveza se iskljucivo tako gradi.
U pitanju je stan u državnoj stanogradnji sa strujnom instalacijom, vodom, tapetima, laminatom, pločicama na podu kupatila, kadom, sudoperom, šporetom... napravljen tako da se sa svojim stolovima, stolicama, krevetima i ormarima direktno useliš. Jedinstveno u šta sam uložio pre useljenja su remont kupatila, vecea, pločice na terasi i u kuhinji i to je bilo 2000 evra. Ostalo što smo ulagali, ulagali smo u nameštaj, i to od beloruske plate bez kredita. Beloruske plate za, kako ti kažeš, selo bez mogućnosti. Za ovo što sam platio 450 evra kvadrat, 25 godina ne smem da prodam. Sada je zbog poskupljenja građevinskog materijala to skočilo na 550 evra kvadrat ko sada kupuje/dobija po socijalnim kriterijumima od države.

To što kupuješ u Minsk Mir, čak i da je cena u BNV i tamo ista dobijaš više. Metro se gradi paralelno sa stanovima, dok je Beograd na vodi na početku imao brzi masovni električni prevoz sa jakim identitetom, a završiće ga bez milimetra istog. Imaš široke bulevare za kola, jeftino gorivo, relativno dovoljno parking mesta, dovoljno prostora za bezbedno bicikliranje, jeftin taksi, kvalitetnu hranu, daleko bolja nego u Srbiji zdravstvena zaštita, vrtići na kojima se nije štedelo da se napravi najbolje za decu, škole u kojima se već od drugog razreda deca uključuju u sekcije, a gde skoro polovina ima zatvoreni bazen, besprekoran rad komunalnih službi, manje negativnih uzora za decu poput rijalitija, kriminalaca, nafuranih frajera i riba, daleko bolji uslovi za bavljenje sportom.
Dobijes zidove, a onda sam o svom trosku postavljas pod, razvodis struju, krecis..Taj remont, budeztska varijanta kosta oko 200 - 300 dolara po kvadratu pa to treba dodati u cenu. I jos 1000 - 2000 dolara za dizajnera, osim ako neces da ustedis pa dizajniras sam. VIP ili luks remont moze kostati i 1000$/m2. Ovde ljudi ne mogu ni da zamisle kako izgledaju stanovi sa takvim remontom. Gledao sam onaj video Baka Prasca, tragikomicno je da kod nas ljudi daju pola miliona evra za stan, a opreme ga onako prosto. U Belorusiji, Ukrajini, Rusiji, toga nema.
Tačno je da imaš i tu mogućnost da kupiš za tipa 500$ evra kvadrat, a posle u remont potrošiš 200$-300$, ali za razliku od državne stanogradnje možeš kako hoćeš da prodaješ/kupuješ. To je u centrima oblasti, a u prestonici je cirka 1000$ lošiji stan + remont. Ali u presonici je standard tipa 30% bolji nego u drugim velikim gradovima.
Kazes tvoj stan je imao 17/17. Reci da je Brest atraktivna svetska ili regionalna turisticka destinacija je krajnje smesno. Ni cela Belorusija nije prepoznata kao turisticka destinacija, a kamoli Brest. Ako sam te uhvatio ovde u lazi, ne moze ti se verovati onda ni za ostalih 16.

Inace mislim da je Belorusija apsolutno najbezbednije mesto za zivot u celom svetu.
Vezano za turizam, sada sam počeo da proveram različite izvore podataka, i da, došlo je do greške. Kako je cela Srbija pre 10-tak godina generisala tek pola miliona stranih turista, iznenadio sam se koliko se to promenilo. Ja sam imao neki drugi podatak, o 2 miliona samo ruskih turista, ali sam ukrštajući podatke došao do manje od pola miliona ruskih turista čak i u najboljim godinama. Srbija je van mojih očiju dogurala do par miliona stranih turista, što je dosta dobro.

Vezano za ostalih 16/17, a ako baš i ne bacaš pare po svetu, pa tako, ajde neka bude i Minsk Mir, video si i sam kako je tamo. Da je tamo hodnik sa prirodnom svetlošću, saobraćajno-bezbedni kvartovi, široki hodnici, odvojenost klozeta i kupatila, kavezi za bicikle, "prolazni lift", dobar pristup kolicima, paralelna investicija u javni prevoz... postalo standard i za budžetsku i za luksuznu novogradnju, a što u Srbiji nema.
 
Bez uvrede, ti u sustini pokusavas da objasnis da je zivot u Belorusiji bolji nego u Srbiji?

Evo da odgovorim na tvoju anketu, London City, zgrada u vidokrugu parlamenta, uslovno receno novogradnja posto se tu nista nije gradilo poslednjih 20 godina.

1. Ukratko, da možeš dete od 7-8 godina poslati samo u školu, prodavnicu, a da se ne bojiš uopšte.
Ne
2. Da li ima odvojeno toalet i kupatilo.
Da
3. Da li je sistem grejanja takav da nigde cevi ne štrče?
Fan coil, pa tumaci da/ne po svom nahodjenju
4. Da li stepenište i zajednički hodnik ima dobru prirodnu osvetljenost danju?
Ne
5. Da li lift ima nivo zemlje, kako bi se sa dečjim i invelidskim kolicima ulazilo bez rampi i stepenika, i tako postavljen da kolica na nivou zemlje, a na spratovima izlaze sa druge strane bez promene smera?
Da
6. Da li su kako na stepeništu, tako i u stanu hodnici širine 1,6 metara ili više?
Ne
7. Da li su zgrade tako postavljene da druge zgrade ne oduzimaju sunčevu svetlost veći deo dana?
Ne
8. Imate li mesto za bicikle u vidu kaveza na nivou zemlje, tako da je moguće maksimalno efikasno koristiti ovo za veliki grad oslično transportno sredstvo?
Da.
9. Od brzog masovnog prevoza sa jakim identitetom, da li u blizini (do 10 minuta peške) imate bar jednu železničku stanicu, metro stanicu, ili bar stajalište prigradske železnice, a da je u funkciji?
Da
10. Da li je lift postavljen tako da ne deli zid ni sa jednim stanom u zgradi?
Ne
11. Da li ili u hodniku zgrade, ili u samom stanu, postoji proširenje gde se mogu postaviti kolica za bebe, da prljavi točkići ne prljaju hodnik stana?
?
12. Da li ima do 4 stana na spratu?
Ne
13. Da li je grad/država prepoznata turistička destinacija, ako ne svetskog značaja, onda bar za neku veću grupu zemalja?
Treba li komentar?
14. Da li je država u kojoj se nalazi nekretnina ima kontinuitet ravnopravnog trgovinskog savezništva sa nekom zemljom ili grupom zemalja sa 150 miliona stanovnika ili više?
15. Kakva je u društvu generalno opasnost od prestupništva, počev od džeparanje, krađe, iživljavanja u cilju dokazivanja (u saobraćaju i ostalo), pa do ubistava i se**sualnog nasilja? Indikator: da li se devojka u 2 sata noću ne boji nepoznatog muškarca?
Boji se.
16. Da li svaka zgrada ima svoj vizuelni identitet?
Rekao bih da.
17. Da li su napravljene razlike među spratovima, tako da i spratovi imaju svoj vizuelni identitet? Tipa od 3-6 sprata drugi tip balkonca, od 2-4 druga boja fasade i slično, drugačija terasa na 6 spratu, tako da pogledaš zgradu, i sa ogromnog rastojanja vidiš svoj stan.
Ne

Ajde sad ti meni protumaci kakvo je tvoje vidjenje Londona u kom god pogledu zelis, kao mesta za zivot, turisticke lokacije, ...
 
U pitanju je stan u državnoj stanogradnji sa strujnom instalacijom, vodom, tapetima, laminatom, pločicama na podu kupatila, kadom, sudoperom, šporetom... napravljen tako da se sa svojim stolovima, stolicama, krevetima i ormarima direktno useliš. Jedinstveno u šta sam uložio pre useljenja su remont kupatila, vecea, pločice na terasi i u kuhinji i to je bilo 2000 evra. Ostalo što smo ulagali, ulagali smo u nameštaj, i to od beloruske plate bez kredita. Beloruske plate za, kako ti kažeš, selo bez mogućnosti. Za ovo što sam platio 450 evra kvadrat, 25 godina ne smem da prodam. Sada je zbog poskupljenja građevinskog materijala to skočilo na 550 evra kvadrat ko sada kupuje/dobija po socijalnim kriterijumima od države.

To što kupuješ u Minsk Mir, čak i da je cena u BNV i tamo ista dobijaš više. Metro se gradi paralelno sa stanovima, dok je Beograd na vodi na početku imao brzi masovni električni prevoz sa jakim identitetom, a završiće ga bez milimetra istog. Imaš široke bulevare za kola, jeftino gorivo, relativno dovoljno parking mesta, dovoljno prostora za bezbedno bicikliranje, jeftin taksi, kvalitetnu hranu, daleko bolja nego u Srbiji zdravstvena zaštita, vrtići na kojima se nije štedelo da se napravi najbolje za decu, škole u kojima se već od drugog razreda deca uključuju u sekcije, a gde skoro polovina ima zatvoreni bazen, besprekoran rad komunalnih službi, manje negativnih uzora za decu poput rijalitija, kriminalaca, nafuranih frajera i riba, daleko bolji uslovi za bavljenje sportom.

Tačno je da imaš i tu mogućnost da kupiš za tipa 500$ evra kvadrat, a posle u remont potrošiš 200$-300$, ali za razliku od državne stanogradnje možeš kako hoćeš da prodaješ/kupuješ. To je u centrima oblasti, a u prestonici je cirka 1000$ lošiji stan + remont. Ali u presonici je standard tipa 30% bolji nego u drugim velikim gradovima.

Vezano za turizam, sada sam počeo da proveram različite izvore podataka, i da, došlo je do greške. Kako je cela Srbija pre 10-tak godina generisala tek pola miliona stranih turista, iznenadio sam se koliko se to promenilo. Ja sam imao neki drugi podatak, o 2 miliona samo ruskih turista, ali sam ukrštajući podatke došao do manje od pola miliona ruskih turista čak i u najboljim godinama. Srbija je van mojih očiju dogurala do par miliona stranih turista, što je dosta dobro.

Vezano za ostalih 16/17, a ako baš i ne bacaš pare po svetu, pa tako, ajde neka bude i Minsk Mir, video si i sam kako je tamo. Da je tamo hodnik sa prirodnom svetlošću, saobraćajno-bezbedni kvartovi, široki hodnici, odvojenost klozeta i kupatila, kavezi za bicikle, "prolazni lift", dobar pristup kolicima, paralelna investicija u javni prevoz... postalo standard i za budžetsku i za luksuznu novogradnju, a što u Srbiji nema.

Ako ne mozes da prodas stan 25 godina znaci da su to verovatno neki drzavni stanovi sa subvencijama, zato je cena niza.
Cena u Minsk Miru je neuporedivo niza nego u BNV, ja sam platio 1050 evra/m2 (stan u izgradnji), plus cu morati da ulozim u remont, znaci bice oko 1250-1300 evro/m2 sto je niza cena stana nego u nasim manjim gradovima. Za metro stanice gresis, trenutno nema metro stanice, grade se dve bice zavrsene za godinu ili dve, ali bar 50 zgrada je vec zavrseno i ljudi tu zive nekoliko godina bez metroa. Radi se o ogromnoj povrsini, teritoriji bivseg aerodroma. Parking mesta ima malo, podzemne gaaraze u zgradama ne postoje, samo na ulici mozes parkirati i u garazama koje se placaju (i koje nisu svima blizu stana). Sto se svega ostalog tice, u pravu si. Dizel je 90 centa, svuda siroki bulevari, kruzni tokovi, podzemni pesacki prolazi, u Minsku bukvalno, ali bukvalno ne postoje saobracajne guzve. Inace je Minsk ubedljivo najcistiji grad koji sam u zivotu video. I cela Belorusija je takva. Grafiti kod njih ne postoje. Cak sam nedavno u liftu video plakat na kom se upozorava da se unistavanje drzavne imovine tretira kao krivicno delo. Da li je lepsi MInsk Mir ili BNV, ne moze se porediti, naravno da je BNV lepsi. U septembru prosle godine sam ziveo u stanu u MInsk Miru pa sam napravio slike.

IMG_2020.jpeg
IMG_2033.jpeg

IMG_2037.jpeg

IMG_2039.jpeg
IMG_2042.jpeg
IMG_2051.jpeg
 
Otisli smo od teme. Minsk je grad od kog bi Beograd imao puno toga da nauci, i kad bi makar pola toga primenili Beograd bi bio mnogo lepsi, sredjeniji, pristojniji za zivot. Meni je Minsk primer grada koji nema novca, ali postoji red svake vrste, zelenilo svuda, cistoca. Nije lep, ali je zategnut. Kakve god zgrade pravili po Beogradu, a malo je arhitektonskih bisera (u BNV ne postoji ni jedan) sa svinjcem svuda okolo, grad je mnogo vise slican Azijskim i Latinoamerickim gradovima nego Evropi. Zao mi je sto rusim sneska, ali to je tako (sto bi rekao dragi nam Vesic)
 
Otisli smo od teme. Minsk je grad od kog bi Beograd imao puno toga da nauci, i kad bi makar pola toga primenili Beograd bi bio mnogo lepsi, sredjeniji, pristojniji za zivot. Meni je Minsk primer grada koji nema novca, ali postoji red svake vrste, zelenilo svuda, cistoca. Nije lep, ali je zategnut. Kakve god zgrade pravili po Beogradu, a malo je arhitektonskih bisera (u BNV ne postoji ni jedan) sa svinjcem svuda okolo, grad je mnogo vise slican Azijskim i Latinoamerickim gradovima nego Evropi. Zao mi je sto rusim sneska, ali to je tako (sto bi rekao dragi nam Vesic)
Da, tako je. Minsk je primer grada koji pokazuje da zategnutost, zelenilo i cistoca kompenzuju nedostatak lepe arhitekture. Mislim na posleratnu arhitekturu. Stari deo grada, ima prelepe zgrade.
 
@zainteresovan

Da, u Belorusiji su dosta bolji uslovi za život nego u Srbiji, a što sam detaljno opisivao, da se ne ponavljam. Nije u pitanju samo veća kupovna moć, već socijalno i tehnokratski orijentisan sistem rešavanja problema, sa žalbenom demokratijom, koja za ono zbog čega demokratija i postoji daleko bolje funkcioniše nego u Srbiji. Ima tu nedostataka, pa u projektima poput Minsk Mir, metro i nova škola kasne za naseljem par, godina. Ali u Belorusiji sa kašnjenjem do 5 godina dobiješ sve, a u Beogradu imamo kašnjenja i preko 50 godina sa nekim osnovnim stvarima!

Ako ste porodični čovek, tada su bolji uslovi i nego u Holandiji (mogu da poredim zato što sam u Holandiji dovoljno dugo živeo). Vezano za London po vašim odgovorima, rekao bih da je dosta loše za porodične ljude. Ako je do ličnog, više volim kuću, a u stan sam uložio samo zato što sam za to imao dostupno povoljno rešenje.

Zašto to u temi "Beograd na vodi"? Na temi "cene nekretnina" sam pisao o tome koliko cene nekretnina izlaze iz zona isplativosti, a da još jedino što potražnju drži su lično-porodični motivi, verovatno i turizam, za koji sam iznenađen kako se razvija. Kada sam odlazio u Holandiju, imao sam plan za Srbiju oko 80 kilometara od Beograda mala kuća, veliki plastenici + staklenik. Zato što za inženjerom spremnim da uči i da se uasvršava sa znanjem nekoliko stranih jezika nema potražnje, na tržištu rada, za samostalni biznis u struci ti trebaju milioni i iskustvo koje ti ne daju usrpski poslodavci, a u poljoprivredu se može ozbiljno ući i sa tek nekoliko desetina hiljada deviza. Po neko u inostranstvu može zaraditi za nešto skupo do cene stana u "Beogradu na vodi", ali za preko 90% većinu, čak i domaćih tamo na Zapadu maksimum po pitanju nekretnina je jedna kuća/stan za ceo život, koju muž i žena zajedno otplaćuju minimum 20 godina, pa i do 40 godina. Ako radiš ozbiljno, živiš skromno, sa običnim radnim mestima, možeš uštedeti tek 5000-10000$ godišnje na tom Zapadu. Ako si građevinski majstor, kamiondžija, ili tako neko zanimanje koje se traži, možeš i do 30.000$ godišnje odrobijati/uštedeti. Ali sa padom razlike cene nekretnina Zapad/Srbija dovodi se u pitanje isplativosti ulaganja u Srbiji (osim ako nisu u pitanju lični motivi vezani za Srbiju i/ili precizan biznis plan). Za vreme Korone su se stvari jako promenile, a u to vreme se upoznajem i sa ženom koja je sada moja žena, odnosno i moje odluke vezano za državu i kupovinu stana imaju veliku dozu ličnog.

Sada @nikolas27 govori i o tome da mu je jedan od razloga za kupovinu po njegovoj meri dobrog stana u centru i "carmageddon" u najavi. Kaže, da se ulogori u centru, i da ne troši po tri sata iz neke tamo Umke, Vrčina, Belog Potoka i slično. A to je da se za račun samo par procenata povećanja površine građevinskih placeva, "Beograda na vodi" onemogućava za evropsku civilizaciju logičan projekat regionalnog metroa. Konkretno sa centralnim koridorom Mostar-Ekonomski fakultet-Trg republike-Botanička bašta-Pančevački most-Karaburma, sa kracima 1) za Novi Beograd, Aerodrom i Surčin 2) za Adu, Umku i Obrenovac, 3 za Ripanj i Mladenovac, 4 za Vrčin, Umčare, tako da se u krugu 30 kilometara stiže za pola sata vožnje i intervalima 15 minuta. Ako je taj centar Beograda, Srbije saobraćajno odsečen, čega je to uopšte centar, i koliki mu je ostatak tržišno-upotrebne vrednosti? Ili se ide na srednjovekovni pristup, razvijaš grad dokle se može za do 30 minuta peške, pa neka kao u srednjem veku ljudi kake sa terase, jer se nema kuda više proturiti kanalizaciona cev? (karikirano). Da to je smernica sadašnje politike, našminkani srednji vek.

I da imam taj milion koji nemam, i koji nema preko 90% ljudi koji žive čak i u zemljama sa najvećim džidipi, zašto bih ga uložio u stan u Beogradu na vodi?
 
I da imam taj milion koji nemam, i koji nema preko 90% ljudi koji žive čak i u zemljama sa najvećim džidipi, zašto bih ga uložio u stan u Beogradu na vodi?
Pa niko te ne tera :) Potražnja je dovoljno velika i bez da tebe iko nagovora da kupiš stan tamo.

A karmagedon ne najavljujem, za mene je on prisutan odavno u Beogradu. Ja sam se davne 2006. zakunuo sebi da nikad više neću putovati duže od 5 do 10 minuta do posla. Jedna od boljih crvenih linija ikada u životu.
 
Pa niko te ne tera :) Potražnja je dovoljno velika i bez da tebe iko nagovora da kupiš stan tamo.

A karmagedon ne najavljujem, za mene je on prisutan odavno u Beogradu. Ja sam se davne 2006. zakunuo sebi da nikad više neću putovati duže od 5 do 10 minuta do posla. Jedna od boljih crvenih linija ikada u životu.
Isto, bilo gde da sam ziveo, uvek mi je kriterijum kada iznajmljujem stan bio da do posla stignem za maksimalno 15 minuta (peške). Cak i da imam svoj stan u tom gradu, a nadjem dobar posao na drugom kraju grada, svoj stan bih izdavao, a za sebe iznajmio stan blize poslu.
 

Koje još državne višejezične škole postoje , ako ne računamo odeljenja za nacionalne manjine…

Država očigledno narodnim parama podiže vrednost nekretnina lux višejezičnom državnom školom sa bazenom… dok mnoge škole onih koji porezima plaćaju taj luksuz nemaju mokri čvor…

Neka sazida privatna firma školu sa bazenom, pa neka plaća ko hoće…
 
Poslednja izmena:
Ako ne mozes da prodas stan 25 godina znaci da su to verovatno neki drzavni stanovi sa subvencijama, zato je cena niza.
Cena 450 evra za 2021 (za 2023 550 evra) je komercijalna cena, za koju prodaju i licima van socijalnih kategorija (troje i više dece, lice sa invaliditetom u porodici), po listi čekanja, i sa jedinim uslovom da to lice nema stan u vlasništvu. Oni koji imaju subvencije, plaćaju 450 evra minus subvencije. Građevinskoj firmi na dva odvojena računa plaćaš troškove gradnje i profit, a profit je nekih 4% cene. Način na koji se snižavaju troškovi je gradnja sendvič panelima, velikoserijska proizvodnja svega, jeftiniji fah id*** kao radna snaga umesto univerzalnih majstora. Na taj način zidarski, tesarski, betonerski radovi su potpuno ili maltene potpuno eliminisani, elektroradovi i malterisanje je samo na spojevima panela, izolaterski radovi samo na spoju panela i na krovu, skele se uopšte ne montiraju. Na sledećem video se vidi razlika kvaliteta različitih generacije gradnje. One zgrade koje su 3:15-4:00 su koštale tih 450 evra, a voleo bih da vidim kroz toplokameru beogradsku novogradnju za 2000+ evra kvadrat. Panelke imaju svoju krutost, i komercijalna panelna novogradnja je na tržišti ima za 20% nižu cenu od klasične gradnje. Ali suština je da raja ima finansijski dostupno standardno rešenje, a privatnim investitorima se ubija mogućnost ekstraprofita, na račun prava naroda na dostupno stanovanje.
Mogu reći da sam razočaran u smislu termitnjak dizajna, kao za većinu "Beograd na vodi". To je ispod proseka vizuelnog identiteta čak i socijalne novogradnje u Belorusiji, sa izuzetkom dobrog uređenja zelenih površina.
Pa niko te ne tera :) Potražnja je dovoljno velika i bez da tebe iko nagovora da kupiš stan tamo.

A karmagedon ne najavljujem, za mene je on prisutan odavno u Beogradu. Ja sam se davne 2006. zakunuo sebi da nikad više neću putovati duže od 5 do 10 minuta do posla. Jedna od boljih crvenih linija ikada u životu.
To je, slično kao i u Holandiji, napumpana cena. U Holandiji konkretno cenu pumpa oligarhija građevinskih korporacija i banaka nedodirljiva od strane demokratije. Ali za to Holandija, za te skupe novce, ipak daje standarde kvaliteta i arhitektonsko-dizajnerski ukus, dok se u Beogradu prodaju košnice i termitnjaci za velike pare. Belorusija, Bugarska i Austrija su pozitivni primeri strateške državne politike da cena osrednje nekretnine bude dostupna.

Kriterijum 5-10-15 minuta dostupnosti je redak, i obično tehnički neostavariv, jer će recimo, supruga u većini slučaja raditi negde drugde. Ali krite
Mnogo više su na žalost prevareni kupci koji po perfieriji Beograda starogradnju sad plaćaju i po 2000 EUR/m2 zbog rasta cena nekretnina u Beogradu. A da se ne lažemo, rast cena jeste u korelaciji sa izgradnjom BnV-a.
BINGO! "Beograd na vodi" je vrhunac stranputice stambene politike, centralna pumpa koja duva balon.

Kriterijum 5-10-15 minuta dostupnosti je redak, i obično tehnički neostavariv, jer će recimo, supruga u većini slučaja raditi negde drugde. Ali kriterijum pola sata jeste vrlo izražen u opštoj grupi ljudi/potrošača. Ali na većoj ceni su kompaktna naselja gde do 15 minuta imaš prodavnice, pijacu, školu, vrtić, gimnaziju, veći park, dom zdravlja, neki sportski centar i slična udobstva, a tih pola sata svakodnevno ideš samo do posla ili fakulteta. Imamo prostore, a nemamo ponudu takvih naselja, a "Beograd na vodi" se pravi na način da samo oteža takve projekte. Recimo, "Umka na vodi" i "Krnjača na vodi". U metropolitenu Amsterdama elita putuje iz Amstelfejna i Harlema u automobilom maltene nedostupni Amsterdam čime? Pa i sa Dedinja je elita nekada kočijama putovala u Beograd.

U Krnjači se može napraviti holandski tip naselja sa kanalima, jezerima, sve uzajamno spojeno, da se naprave uslovi za čamce, a da istovremeno kontrolišemo poplave pri jakim kišama u ravnici. Da se napravi naselje bez ukrštanja pešačko-biciklističkog kretanja sa automobilima sa brzinom preko 30km/h (glavni putevi na nasipu, prolazi), da investitor/javno privatni partner uloži u drumsko-tramvajski most preko Dunava, da se formira bulevarska mreža, uz železničku stanicu nekoliko srednjih škola, zgrada za neki od fakulteta koji kuburi sa prostorijama, tržni centar, poslovne zgrade... A od brzog prevoza BG:VOZ za 20 minuta do Novog Beograda. Neka se nazove "mala Holandija" ili neko lepše ime, a to je tek primer projekta. Ili u Zemun polju masovna jeftina panelska gradnja, ali takođe sa srednjom školom, domo zdravlja, pijacom itd. A ovo su tek velike parcele gde imamo infrastrukturu. Umka, odnosno posavina do Obrenovca je posebna priča, gde pismena vlast može napraviti jako isplativu železničku kičmu projekata, ali imamo "Beograd na vodi" sabotažu u slučaju nepromenjenog plana.

Ovako, širok osvetljen hodnik? Prolazni lift na nivou tla? Imaš gde da parkiraš, dvorište zgrade bezbedno za decu? Imaš nečim, pa makar i peške kada ništa drugo ne funkcioniše, dovoljno toga dostupnog na 15 minuta? Au jbt, dam ti dva miliona za stan, da ga slučajno neko ne uzme za milion, kao da ove stvari, nisu normalne čak i za socijalnu novogradnju u ne-Tirana-i-oni-koji-je-oponašaju delu Evrope.
 
Kolege kako vam se čini projekat Thalia ?

Jasno je da će vizure iz stanova biti nešto skromnije :) ali nadam se da će i cene to propratiti adekvatno.


Pretražujem forum i pokušavam da pronađem neki PDR za BW na kojem bi mogao da sagledam tačnu poziciju tih škola, vrtića i generalno saobraćajnica koje planiraju da izgrade...
 
Koje još državne višejezične škole postoje , ako ne računamo odeljenja za nacionalne manjine…
Десета београдска гимназија.

Такође, у Београду имамо седам основних школа са базеном; ваљда ово значи да ће их једног дана бити 27.
 
Vrh