ZOO vrt - ' Vrt dobre nade'?

[Bulevarac]

ZIMA KOJA SE ODUŽILA MALO KOME PRIJA U BEOGRADSKOM ZOO-VRTU
U Zoo-vrtu svi čekaju proleće, samo foke uživaju

Z. Lazarević | 25. 02. 2011. - 13:45h 01:17h | Foto: E. Čonkić | Komentara: 0
BEOGRAD - Sneg koji je ponovo počeo da pada u Beogradu iznenadio je medvede u zoološkom vrtu koji su ove godine već izlazili iz svojih toplih pećina. Na svet su stigli i mali mečići, koje ženka mrkog medveda ljubomorno čuva i telom štiti od očiju posetilaca.

Bizon traži travu ispod snega
Iako je ovo bila teška zima, jer se poseta građana smanjila usled velike ekonomske krize, životinje su ušuškane i obezbeđene i s nestrpljenjem se očekuje dolazak proleća. Većina životinja kad se temperatura spusti vreme provodi u unutrašnjim toplim kavezima, ali su i oni dostupni posetiocima, tako da odlazak u vrt ne znači i smrzavanje. Međutim, ova godina je bila teška za sve, tako da je broj posetilaca znatno opao.

Kondor i lemuri stižu umesto medveda
Beli polarni medved po imenu Saša, koji je bio omiljen među najmlađim posetiocima, prebačen je u Kinu. Za ovu retku životinju Beogradski zoološki vrt dobiće kondora, dve lučke foke, pet cibetki, tri genete i tri lemura.

Prvi put nam se dešava da nemamo dovoljno novca da isplatimo plate radnicima za ovaj mesec, ali to ćemo ubrzo rešiti. Kriza je bila velika i to se primeti i među građanima koji su slabije dolaze. Obezbedili smo hranu za životinje, tako da one krizu nisu osetile – kaže Vuk Bojović, napominjući da su pripreme za zimu počele još u martu prethodne godine, kad se nabavljaju seno, kukuruz, ovas, suncokret, proso i druga semena koja su neophodna.

Fokama je ovih dana sve potaman

Sneg je zavejao i većina životinja se povukla u tople unutrašnje kaveze. Hladnom vremenu i belim pahuljama najviše su se obradovale foke, koje se neumorno igraju, praveći vratolomije u velikom bazenu. Njima zima prija.

Prinove mrkog medveda obradovale su zaposlene, ali oni nisu usamljeni, jer je „roda posetila” i kavez sa berberskim ovcama, lamama, jelenima...


Rođeni su i mečići, al ih majka ljubomorno skriva od radoznalih pogleda
Plantaža za potrebe zoološkog vrta
– U planu je da u dogovoru sa nekim od donatora Vrtu obezbedimo plantažu na kojoj bi sami uzgajali kulture koje su nam neophodne. Tu bismo sklanjali životinje koje su stare i one kojim je potrebno dugo lečenje – kaže Vuk Bojović, napominjući da je u saradnji sa Gradom objavljen nov Vodič zoološkog vrta, a da je izgradnja novog prostora za bele tigrove pri kraju.

info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/237767/U-Zoovrtu-svi-cekaju-prolece-samo-foke-uzivaju

p.s Jos jedan tekst nekog piskarala, siguran sam da cak nije ni otisao u Zoo vrt i pogleda kako zivotinje zive u toku 5 meseci zime. Dobio je preko telefona par vesti, i od toga skrojio clanak. Jad i beda Srpskog novinarstva.

 

[Bulevarac]

Proći će i VB, preseliće se ZOO i sportski tereni na neku drugu bolju lokaciju a ostaće Kalemegdan kao veličanstvena tvrđava koju će mo postepeno dalje, svake godine,obnavljati. Godine 2010 je dosta urađeno, siguran sam da će tako i ubuduće. Svi Beograđani vole Kalemegdan.

Ja sam siguran da ce tako biti, ali sam se nadao da cu za zivota imati priliku da to vidim i uzivam u tome, ali sam ze izgleda preracunao :S

 

[boca-ica]

Prolece stiglo, a ozbiljnijih vesti o nameri preselenja nema... vrt dobre nade, bez nade....

 

[sizif]

А ти веровао у такво нешто? Од којих пара? Чега се лишити зарад тога? Ја не знам да ли си свестан да би измештање зоо-врта коштало колико и завршетак обилазнице око Београда.

 

[mradulovic]

Ovo je predizborna ili izborna godina a izbori se nece dobiti projektima kao sto je prebacivanje Zoo vrta. tako da ovoga ce tesko biti nesto pre druge polovine 2012te

 

[boca-ica]

Ne moguce je odjednom napraviti sve i onda obaviti ,, uselenje ,, - znači etape.
Za početak prvo bih odradio ,,water world,, pa ,,bird country,, i onda redom po klimatskim oblastima
projekat koj bi mogao za oko 5 godina tako u etapama biti završen.
Svaka etapa bi bila zaokruživanje jednog sveta
U postojećem na ,,par koraka,, udaljenosti su i medvedi i tigrovi pa kamile i slonovi totalno različiti svetovi - zbunjujuće (da nespominjem uslove) , naš zoo je u haosu po nekoj podeli, kao da su izmešli karte i nabacali . Razumem mali prostor, pa gde je zgodno mesto oni izložili i stvarno se nadljuskim snagama trude ali kad nije adekvatno onda nije.
Svaki novo napravljen svet bi imao svoje posetioce. Poslednja etapa bi podrazumevala preselenje najosetljivijeg sveta (klimtski zahtevnije)
i da nedužim
Mora se napraviti prvi korak, odrediti lokaciju i krenutu sa projektom u stvaranje po etapama. Pravljenje staništa samo za jednu vrstu je vrlo zahtevno i u vremenu i po osetljivosti.

Veliko blato najidelalnije, ogroman slobodan prostor, zbog prisustva velike količine plitke vode koja omogućava ostrvska rešenja da se izbegnu ružni kavezi a i sama staništa iziskuju veliko prisustvo vode,vlage. Nije na odmet reci da ta lokacija obezbeđuje i laku dostavu hrane i ...dok se stigne sa izgradnjom do pola novog zooa, u to vreme biće tu završena i dobra saobraćajna veza (obilaznica) a i gradske linije vec sada do Krnjače obezbeđuju dobar pristup (autobusi i Beo voz) e tak tada obilaznica bude gotova biće pesma stići .
U toku tih 5 godina posetioca nece biti manje, nego će se postepeno povecavati u korist novog, koj je koncepiran totalno drugačije po zasebnim celinama ,,svetovima,, koje daju totalno drugačiji doživljaj biljnog i životinjskog sveta pojedinačnih celina.

 

[vucko]

Slazem se za lokaciju za Veliko Blato.I u knjizi o Urbanizmu koju citah skoro se naglasava da je najbolje mesto za zoo vrtove van centra grada po mogucstvu pored reke ili jezera.

 

[Bulevarac]

Ne znam odakle vam ideja da ce se Zoo Vrt premestati u skorije vreme ? To je bila samo prica i nista vise. Gradonacelnik je rekao da on zeli da prosiri Zoo vrt na Donji Grad, osim ukoliko mu neko ne kaze zasto to nije dobro.
Prosirenje na Donji Grad, kosta malo,(za razliku od preseljenja vrta na adekvatnu lokaciju) samo da se ogradi a posle polako pregradjuje, nadogradjuje i ostalo.
Odlicno je za slikanje u predizbornoj godini, i moze se predstaviti kao jos jedan uspeh ove vlasti.
Ocekivao sam da ce oduzimanje Donjeg Grada od gradjana vec krenuti,(najavili su ga za rano prolece) mozda je operacija slepog creva gradonacelnika usporila varvarski cin, a bez njega sigurno niko ne sme da krene u taj slepi projekat.

 

[Bulevarac]

ULTRA, MEGA GIGA piskaranje o Sv. Vuku Bojovicu, ne znam da li je to uvod u prosirenje na Donji Grad, tzv priprema terena ?


08. 05. 2011. 14:24h | T. Zečević - Vesti | foto: M. Karović
Kako sam postao izdajnik

Iako dugo stvaralačko putovanje Vuka Bojovića jeste i zvanični srpski brend, najčešće je bio osporavan i progonjen ali istovremeno cenjen i poštovan. Prkosio je svim vremenima, partijskim i političkim autoritetima, delao uz vetar iz ubeđenja, oprobao se u književnosti, u vajarstvu dosegao visine, ali je najduže istrajao vodeći beogradski Zoološki vrt Vrt dobre nade, koji je za njegovog vakta doživeo pravu renesansu.

Ostvario dečečke snove

- Uspeo sam, a ipak sam nesrećan čovek, niko ne može da mi pomogne, poslednjih 30 godina trudim se da nešto loše napravim, a ne polazi mi za rukom. Zbog toga nemam parametre šta je dobro šta je loše. No, kad izađem iz zoo vrta pogledam okolo, vidim urušena ljudska i građevinska stanja, brže-bolje vratim se u vrt, izdivim se sebi, čestitam, kažem: "Bojoviću, bravo"! Eto, jadam se, nemam rivala da se poredim, kažite mi koga ja to mogu da prevaziđem, ja sam neprevaziđen. Samo sa Vukom Bojovićerm mogu da se poredim, da ratujem s njim i uspevam da ga pobedim.

Vuk Bojović je rođen 18. decembra 1940. u Ilinom brdu kraj Pljevalja gde su mu roditelji radili kao učitelji. Nakon završetka osnovne škole u Danilovgradu, Bojovići se sele u Nikšić. Vuk je često menjao mesta i škole, a tokom studija klupe u parkovima i automobilska groblja bili su mu prirodna prenoćišta.

- Imao sam nesreću da potičem iz "kvinslinške" porodice i bio sam dugo godina građanin drugog reda. Nikad nisam bio prohtevan. Bio sam zanimljiv đak, ono što me zanimalo radio sam briljantno, a što me je gnjavilo, odbacivao sam. Ipak, sudbina je strašna vodilja, nepogrešivo me je kroz ta polja duhovnih satiranja vodila ka umetnosti.
Na časovima nikada nisam slušao ono što me ne zanima. Često sam bio u nirvani, u mislima i na papirima crtao, iako o likovnoj umetnosti nisam znao ništa. Probao sam i upisao likovnu akademiju, verujući da ću tu naći polubogove, obrazovane i genijalne ljude, erudite. Brzo sam se razočarao. Povlačio sam se i sve više bivao svet za sebe.


Borba u budalastoj šumi

Današnje Vukovo prkosno stanje duha može se objasniti i umećem opstajanja tokom surovog studentskog života. Prazni džepovi i gladan stomak bili su njegova svakodnevica. Spavalo se gde je bilo slobodnog kreveta ili mesta. Izbacivan je iz studentskog grada i tetkinog stana, ali prihvatan od istomišljenika, entuzijasta i gubitnika.

Čestitao sam sebi

Priča o njegovom inače upečatljivom stvaralačkom životu protekla je u znaku njegove iskrene i nepokolebljive ubeđenosti u sopstvene vanredne umetničke vrednosti.

- Ne znam kojim povodom sam se zadesio u Plužinama. Ugledam tamo jedan izazovni umetnički rad. Kao da sam ga već negde video. Kažem iskreno sebi: "Bože što je dobro napravljena ova skulptura", priđem i vidim da sam je ja izvajao. Samo sam pogladio svoju bradu. Bio je to portret značajnog čoveka iz Plužina, diplomate Obrada Cicmila.

- Bilo je situacija kada su nam parkovske klupe bile sigurna mesta za spavanje. Tražili smo i bolja rešenja, stari automobili na automobilskim grobljima Karaburme nudili su komfornije uslove. Mog druga pesnika Vitu Nikoliću izbacili su iz sanatorijuma na Bežanijskoj kosi zbog nedoličnog ponašanja, a mene iz stana naglavačke najurila tetka, isto zbog sablažnjivih postupak, pa smo našli neke limuzine na otpadu. On spavao u fići, zvali smo ga garsonjera, a ja u nekom fapu. Odatle bi odlazili u hotel "Moskva" i tu mlatili slamu i donosili razne deklaracije, poput one da li da izdamo tetkin stan na šest meseci za gotove pare ili ne. Čekao se Vitin glas. A on će: "Ja sam za. Pošto je tvoj otac mogao da izda otadžbinu, možeš i ti tetkinu sobu". Od tog jutra pratio me je kvinsliški glas.

Po završetku likovne akademije Vuk uplovljava u pedagoške vode. Postaje profesor jedne osnovne škole, pa srednje, bio predavač i na Višoj trgovačkoj školi i u dva mandata direktor te škole, za koju kaže da nije valjala pet para. Od nje je, tvrdi, napravio fenomenalnu školu. Baš taj uspeh otvorio mu je vrata ka zoološkom vrtu.

- Pošto nisu mogli da nađu pogodnu ličnost za direktora zoološkog vrta pozvali su me u Skupštinu grada Beograda. Nisam otišao, već otrčao, jer mi je želja još od detinjstva bila da budem tako nešto. Bog je tako hteo ispunio mi je dečačke snove i omogućio da sve ono što nisam ostvario u ateljeu, realizujem u zoološkom vrtu.

Od te 1986. godine, pa sve do današnjih dana Vuk Bojović bije bez predaha razne bitke. Za spasavanje sebe, zoo vrta, svojih ideja. Suprotstavljao se raznim režimima, partijama, političarima, moćnicima. Izazivao mnoge sujete, prezirao, diskvalifikovao, otvoreno se rugao, prozivao, upirao prstom. Branio se delima, ismejavao predloge i rešenja vlastodržaca. A kada je shvatio da su pamet i kreativnost postali opasnost, a ne poluge napretka zemlje, upustio se u štrajk glađu. Tek tada su oni sa mozgom prvi put bili glasniji i Vuku je ostala i glava i ćud.

- Sve dok u zoo vrtu nisam ništa radio, nisu me dirali, čak hvalili su me. Čim sam počeo da budem kreativan, postao sam njihova opasnost. Udarali su me toljagama po glavi da bi me vratili u stanje proseka. Čak ni tadašnji gradonačelnik Aleksandar Bakočević nije mogao da me zaštiti, iako mi je bio naklonjen. Imao sam predaha za vreme Nebojše Čovića i sada tokom mandata Dragana Đilasa. Sve ostalo vreme potrošio sam u bitkama i ofanzivama sa raznim neprijateljima. Najopasniji su bili oni koji nisu imali ni gram mozga, a punih džepova i prisvojenih fotelja. Opstao sam, jer ova zemlja uprkos nesrećama ima mnogo umnih glava, ali od budalaste šume nisu mogli da se vide - tvrdi Vuk.


Nevaspitan prema novcu

Vuk Bojović je u ljubavi prema životinjama prevazišao i samog sebe, a u svemu je neskroman.

Vuk sa ćerkom Mašom


- Za moju "skromnost" primera na pretek. Nađite vrt u svetu koji može da se pohvali ovim što mi imamo. Recimo, bela lavica je pre neki dan okotila četvoro lavića. I sve i jednog ih prihvatila. I taj slučaj je jedinstven u svetu, jer bela lavica odmah odbacuje mladunčad, naša jok, desilo se čudo. I to nije prvi put, rađala je i ranije. Njeni lavići sada krase vrtove po Americi, Evropi... Postali smo centar planete za razmnožavanje belih lavova. A ja pitam vas u čemu smo još centar sveta, u glupostima - odrezao je Vuk.
Četvrt veka sa životinjama

Godine 1986. Vuk Bojović imenovan je za direktora Zoološkog vrta. Autor je 26 javnih spomenika, koji su preživeli sve naše lomove i transformacije, napisao četiri knjige, među njima i kapitalno delo - monografiju o zoo vrtu od 700 strana. Snimio je tri filma. Aktivno se bavi novinarstvom. Nosilac je brojnih nagrada, oženjen, otac dve ćerke i dva sina.

Tvrdi da kod njega nema neuspeha. Jedno vreme je o tome mnogo razmišljao, čak i boga molio da mu dopusti da napravi neuspeh, da bar jednom u životu obraduje cinike.

- Ja sam umetnik sa ubedljivim tragovima. Ti umetnički pečati su neizbrisivi, poslednji sam ostavio pre nekoliko dana. Iz Aranđelovca stiže najnovija skulptura koju sam napravio.Ovekovečio sam beloglavog supa, kako reče Mikelanđelo "koji je već tamo bio". Samo sam ga iz te gromade mermera oslobodio. A inspirisao me moj Đole, koga smo ovde u vrtu odgajili, i njegov lik, koji simbolizuje klanac Uvca, krasiće prostore našeg vrta - obećava Vuk.

On je umetnik bez sopstvenog ateljea i isključivo je stvarao na otvorenom, u kamenolomima i poljima. Sve vajarske kreacije koje danas krase prostore nekadašnje Jugoslavije stvarane su u nesvakidašnjim uslovima. Pohvalio se, a šta bi drugo, kako je ovih dana prvi put pod stare dane dobio atelje.

Spomenik Samiju
- Nikako nisam počeo da se grebem od vlasti, ona se grebe od mene. Naprosto atelje sam dobio zato što poslovnog prostora u Beogradu ima kao kiše, nikoga više ne uzima. E, oni se setili da mi daju prostor, reklamirajući tako svoje partijske širine i odmah počeli da mi naplaćuju dažbine. Dosad su mi samo jednom dali prostor u podrumu zgrade u Tiršovoj i zbog mojih glasnih razmišljanja brzo me isterali.

Pošto se školovao živeo i stvarao u vreme najžešćeg komunizma tematika mu je bila odgovarajuća toj ideologiji, suprotnoj shvatanjima njegove porodice čiji su članovi svi listom živeli, ginuli i umirali za četničku ideju.

- Od nečega sam morao da živim. To mi je jedini bio izvor prihoda, a oni koji to pričaju neka jedu šta hoće. Školovao sam se da budem umetnik, gotovo nikada nisam radio za groblja, a kada sam i radio, činio sam to besplatno jer nisam hteo da se na tuđoj nesreći bogatim. Ali sve što je bilo partizansko, naplaćivao sam žestoko i mogu da vam kažem lepo sam živeo nomadskim životom. Bio sam nevaspitan prema novcu, nisam mogao da se smirim dok ga ne potrošim. A trošio sam ga nemilosrdno i ništa nisam radio dok sam ga imao.

Bojović je kao večiti pobednik i nepopravljivi kreativac ubeđenja da su u ovoj državi najveće štetočinje političari. Ne krije da je lepše zamišljao inkvizitore nego ove egzekutore, otimače naše kolektivne budućnosti, koji su dolazili po njegovu glavu. No i danas uživa nadmećući se u "retorici sa morkama, paunovima i papagajima" ne krijući divljenje prema sopstvenim kreacijama koje su ovaj naš zoo vrt pretvorile u najlepši beogradski kutak.

Majmun disident

Čuveni beogradski majmun Sami proslavio se svojim dvostrukim bekstvom iz zoološkog vrta. Prvi put je pobegao 1988. godine, napravivši pravu pometnju na dorćolskim ulicama.

Pregovori sa Samijem
Drugi put, iste godine, preskočio je ogradu vrta i krenuo ulicom uz navijanje i skandiranje radnika fabrike "Beko" i učenika Srednje mašinske škole "Petar Drapšin", koji su, videvši ga kroz prozor, počeli da napuštaju pogone i učionice.

Građani su nosili parole: "Sami, mi smo s tobom!", "Sami, ti si pravi!", "Vratite nam majmuna! Posle smrti vuk Bojović mu je podigao bronzani spomenik u zoo vrtu. Spomenik je otvorio dramski pisac Dušan Kovačević, koji je Samiju održao govor kao slobodarskom stvoru čiju tradiciju treba nastaviti. "Feral" je celu naslovnu stranu posvetio Samiju i napisao: "Oni su svom majmunu podigli spomenik, kad ćemo mi našem?"

info sa - http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/135668/Kako-sam-postao-izdajnik

 

[vucko]

Rekose danas da se siri do kraja godine ZOO Vrt na donji grad.

Ove godine Zoološki vrt je postao javno preduzeće čiji je osnivač grad Beograd i shodno tome on se određenim sredstvima finansira iz budžeta grada. Najveći plan za naredni period je njegovo proširenje na područje Donjeg grada, što će se desiti u najskorije vreme. Nadam se da ćemo 76. godišnjicu dočekati u proširenom Zoo-vrtu. Sve to mora da se uradi krajnje oprezno, jer se radi o spomeničkom kompleksu i u svemu tome Zavod za zaštitu spomenika kulture imaće značajnu ulogu - rekao je Dejan Mali.

http://studiob.rs/info/vest.php?id=66142

 

[stf]

Koliko nam je poznato, Zavod je protiv toga. Koju glavnu ulogu ce da ima onda?

 

[direktor]

Đile zar si mislio da ce neko drugi da ubere poene u izbornoj godini :kafa:

 

[johnny_s]

Zašto su svi ovde protiv proširenja zoo-vrta na donji grad? Istraženo je tek 10% Kalemegdana i proćiće bar još 50 godina dok ne stignu do tog dela. Mnogo veću štetu čini pruga i put kojim tutnje kamioni. Zbog puta su čak srušeni delovi tvrđave kada se gradio.

 

[vucko]

Zato sto se na podrucju Beka prekoputa zoo vrta gradi trzni centar sa hotelom a glavni uslov pre otvaranje je da se izmesti zoo vrt.

Citaj,sire zoo vrt pred izbore a ima da ga sele vec 2012-2013 godine,sto znaci bacanje para u prazno pred izbore.Pomenuse pingvine da ce da imaju u donjem gradu.

Mesto za zoo vrt je u Velikom Blatu,tako ce sve biti kako valja,i zivotinjama i ljudima,a i taj deo grada ce dobiti sadrzaj koji ce mu pomoci da se razvije.

Ne mislim da stoji prica da zoo vrt mora biti na srednjovekovnom nalazistu(tvrdjavi) jer je u centru grada.Ipak u zoo vrt ide vecina vikendom sa decom i nema veze da li je 5km kolima ili 15km.

 

[johnny_s]

Ima veze, jer kada ljudi gledaju udaljenost nečega od kuće, oni su subjektivni. Uzgred, kojim prevozom može da se dođe do Velikog Blata?
Takođe, što se turista tiče centar je idealno mesto za vrt.
Još jedan razlog da se vrt ne preseli je što neko ko dolazi, npr., da se šeta na Kalemegdanu, ili u Knez Mihajlovoj, on može i da svrati u zoo-vrt.

 

[hazard]

Još jedan razlog da se vrt ne preseli je što neko ko dolazi, npr., da se šeta na Kalemegdanu, ili u Knez Mihajlovoj, on može i da svrati u zoo-vrt.

A koliko ljudi to zaista i radi? Evo ja setam tamo cesto, a u zoo vrt nisam krocio ima bar 10 godina.

 

[dzonihsv]

Uzgred, kojim prevozom može da se dođe do Velikog Blata?

43, 95, 96, 101, 104, 105 ili 106.

Inače, Veliko Blato (u daljem slučaju) je 8.5km udaljeno od Trga Republike.

 

[GOJE]

Još jedan razlog da se vrt ne preseli je što neko ko dolazi, npr., da se šeta na Kalemegdanu, ili u Knez Mihajlovoj, on može i da svrati u zoo-vrt.

Iz tog razloga bi na Kalemegdan trebalo postaviti i sve ostale gradske sadržaje: tržne centre, akva park, hipodrom, kafiće, restorane, hotele, heliodrom...

Kakva je logika trpati zoo vrt u strogi centar grada, na najznačajniji kulturno-istorijski spomenik u Beogradu?

Zoo vrtu je mesto izvan urbanizovog dela grada iz preko nekoliko razloga, a infrastruktura i povezivanje se podrazumevaju kao jedinstveni projekat.

 

[johnny_s]

Zoo vrtu je mesto izvan urbanizovog dela grada iz preko nekoliko razloga, a infrastruktura i povezivanje se podrazumevaju kao jedinstveni projekat.

To se podrazumeva u normalnim zemljama, ali ja se bojim da bi ovde to radili suviše sporo. Jedna gradska vlast bi preselila zoo-vrt, sledeća bi sredila puteve, a tek onda bi se uvelo više autobuskih linija.

Bilo bi odlično kada bi sve radili istovremeno, da se ne dogodi isto kao kod mosta na Adi i pristupnih saobraćajnica.

 

[GOJE]

Autobuske linije nisu toliko bitne, koliko BG Voz! Takođe dobri putevi za prilaz kolima. To su neki generalni uslovi, ali mnogo je bitnije da se ne proširuje Zoo vrt na donji deo tvrđave.

 

[vucko]

Posto ce biti gradjena stanica bg voza krnjaca relativno blizu mogucoj lokaciji zoo vrta,to uopste nije lose resenje!

Recimo,neko iz batajnice ce moci mnogo lakse nego sada da ide u zoo vrt.

Sedne na bg voz,pa 1km peske ili 2-3 stanice busom i tamo je

 

[boca-ica]

Proširenje na Kalemegdanu nosi izdatke prvo novac za zaštitu kamena-prostora i sl ,pa tek onda prilagođena izgradnja
ne verujem da je skuplje odmah novi zoo u Krnjači, oko i na samom jezeru
Mnogi kavezi (noviji )mogu bukvalno da se prenesu rasklopljeni tako da i ne treba sve novo
zašto se rasipa dva puta kad je i jednostavnije i životinjama više udobnije a nama adekvatnije i primerenije
a tek svetu koliko ce biti milije

 

[stf]

Не постоји нити један разуман разлог за зоо на трвђави.

А како мисли Ђиле да би му овај потез донео бодове?

 

[vucko]

Pa ne radi to djile vec clan gradske uprave Dejan Veliki,pardon Mali koji je gle cuda iz iste interestne grupe kao i gradonacelnik,pardon partije.Ako bude losih poena,Djile ce da se ogradi od njega kao i partije na republickom nivou i kaze-¨Nije lepo sto ste to uradili,sram vas bilo,da ste me pitali ja bih rekao da to nema smisla i da gradjanima pripada ceo Kalemegdan i atmosfera do svemira svih 38 000km ili koliko.Za kaznu cemo vam skinuti po 5% plate narednih 6 meseci gospodine Mali¨.

I onda ce svi da vicu bravo Djile,najbolji si,tako se zavodi red sa diletantima u svojim redovima i slicno...

 

[sizif]

Био сам за останак Врта Добре Наде на Калемегдану и пре него што је Ђилас постао градоначелник, а и сада сам. Супер је што се до њега долази без по муке, што сваког дана стотине деце и маторих ужива у дружењу са животињама и што је ово један од објеката који чини разнолику понуду најлепше тачке нашег града. Уз Кулу Небојша, отворене спортске терене, Природњачки и Војни музеј, баште и ресторане...

Они које занима меморијални парк, да би на миру и у тишини могли да тугују и самују, мораће да уложе велику енергију како би се изборили за то.

Само ће претходно морати да нам објасне за који "аутентични" Калемегдан се залажу: За онај из доба Келта и Римљана? Византијски? Угарски? Из времена деспота Ђурђа Бранковића? Турски? Аустријски? За онај без дрвећа? За онај са касарнама и барутанама (вековима су ту обитавале)?