ZOO vrt - ' Vrt dobre nade'?

[vucko]

U novom sadu vagaju da li da prave most na mestu onog franca josefa.Ako ga sagrade nikad nece moci da petrovaradin da udje na listu uneska.Kalemegdan hvala bogu ne mogu tako zauvek sputati vec "samo" na nekoliko godina.

Teniskim i kosarkaskim terenima,kafanama i zoo vrtu nije mesto na kalemegdanu.

 

[Glas prirode]

Tako je ! Pogledajte samo onu visoku ogradu kod terena pre Stambol kapije, koliko samo ona naruzuje tu velicanstvenu graditeljsko prirodnu celinu izmedju tri kapije i bastiona sa Galerijom prirodnjackog muzeja , dodatni dekor cine i visoki stubovi sa reflektorima i debeli razvuceni kablovi.

Beogradska tvrdjava, Beogradski grad, je suvise dragocen da bi tako nedostojno bio ukrasen !

 

[vucko]

Djilas o zoo vrtu :bash:

Zoološki vrt
Svaka priča ovde izazove reakcije i za i protiv. Kada se pomene proširenje zoološkog vrta na donji grad, postavlja se pitanje arheologije, da se tom izgradnjom nešto eventualno ne uništi. Do današnjeg dana samo na osam posto beogradske tvrđave odrađena su arheološka ispitivanja. A postoji grupa koja se bavi time već 30 godina i prima pare za to. Zar nije bolje da krenemo da radimo, da iskopine izvadimo iz zemlje, stavimo ih negde da ih vidi narod, a ne da se ne dira ništa. Da li je dobro da zoo vrt bude na beogradskoj tvrđavi? Možda će neko ko se bavi zaštitom spomenika reći da nije, meni jeste, zato što tu dođe milion ljudi godišnje. Za mene je sjajno da ti ljudi, roditelji sa decom, usput nauče priču o istoriji tog dela Beograda. Uopšte ne kažem da je to idealno rešenje, samo kažem da ja ovako gledam, dajte mi argumente za suprotno mišljenje pa ću da vas saslušam. Gde da iselimo zoo vrt? Ko će da plati da ga negde iselimo? Nema arheoloških ispitivanja, ali ne sme ništa da se dira. Ne smeju da se prave garaže po Beogradu, ispod zemlje ima ko zna šta. Pa kako je Rim napravio sve te garaže i metro?

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=971116

 

[Bulevarac]

Uff ne znam da li cu veceras uspeti da napisem bas sve sto mi je u mislima, ali pokusacu.

Pre nekoliko dana sam pokusao da stupim u kontakt sa nekim ko nesto zna oko prosirenja, na kraju sam zavrsio kod sekretarice Dejana Malog, odnosno njene zamenice, obzirom da se vraca sa odmora ili sta vec 20 jan. Razgovarao sam telefonski sa Zavodom za zastistu spomenika Beograda, i Kalemegdanskom tvrdjavom. Proveli smo mozda i citav sat u telefonskom razgovoru, oni nisu procitali tekst o Djilasu iz Vremena pa sam ja procitao deo oko vrta. Naravno da se neslazu, napisali su da su oni protiv toga, kao i Kalemegdanska tvrdjava. Nazalost oni verovatno nece biti ti koji ce odlucivati (ma ajde), to je pre na nivou republickog zavoda(zbog velike vaznosti - satro) za zastitu spomenika, odnosno ministra Bradica. Ona misli da se Bradic nece zamerati sa Djilasom, mada je Bradic jedini potpisao za platan 198, to je meni veliki plus(nebitan je platan, nego sloboda misli).

Gradonacelnik je u ovom tekstu jasno pokazao sta misli, ali i zbog cega tako misli. Takodje je u tekstu izrazio zelju da cuje i argumente za suprotno misljenje, ali da to nema veze sa arheologijom, obzirom da se toga naslusao.

Gradonacelnik je postavio prvo pitanje - Da li je dobro da zoo vrt bude na Beogradskoj tvrđavi?
Ne nije, zbog toga sto mu tamo nikada i nije bilo mesto. Gradonacelnik kaze da je njemu dobro da tamo bude zooloski vrt, zbog njega
tamo dodje 1 mil ljudi sa decom, koji "usput" i nesto nauce. Iz ovoga zakljucujem da ljudi na Kalemegdansku tvrdjavu prvenstveno dolaze do bi razgledali Zoo vrt, a tek potom eventualno Kalemegdan. Mislim da ima mnogo vise ljudi koji dolaze prvenstveno na Kalemegdan zbog setnje, prijatnog ambijenta,arheoloske i istorijske vrednosti tvrdjave, a tek neki od njih odu i u Zoo vrt. Koliko ljudi svaki dan seta Kalemegdanom, sigurno vise nego sto ih ima u Zoo vrtu.
Uostalom to je lako i proveriti.Upitajte sebe koliko ste puta bili u Zoovrtu u toku vaseg zivota ? Postavite to isto pitanje svim vasim prijateljima,roditeljima,deci. Neverujem da ce biti puno ljudi koji ce vam reci vise od 10 puta.
Postavite sada pitanje sebi koliko puta ste zeleli da izadjete da se prosetate u nekom parku, a da se pritom i lepo osecate. Koliko puta ste bili na Kalimegdanu u toku zivota ? Postavite to isto pitanje i vasim prijateljima,roditeljima,deci.
Da li mozete zamisliti da Zoo vrt ne postoji, da se sklone svi kavezi a ostane prostor. Kako bi vam izgledao pogled na tvrdjavu iz perspektve koju danas nemozemo da vidimo, jer su tamo kavezi, ogradjeni prostori ? Kako bi vam izgledalo da umesto iz kafica Vuka Bojovica negledate antilope i gnue u onom velikom delu, koji je ogradjen kamenim zidicem i ima i jezerce., nego mnogo dece koja jurcaju unaokolo sa rodititeljima ? Da li bi vam taj prizor kvario dojam tvrdjave, zelenila, okruzenja i samog parka ? Da li mislite da bi deca koja slobodno jurcaju po travi na prostoru danasnjie majmunare bila losiji prizor ?
Da li mozete da zamislite pozorisnu predstavu u tom istom velikom delu ispod Vukovog kafica? Kako bi vam izgledalo da sa prijateljima,roditeljima,decom leti tuda slobodno uvece setate i posmatrate akrobate sa vatrom u tom prostoru? Da li mislite kada bi se ograde, kavezi i zivotinje uklonile, da vise niko ne bi dolazio tamo ?
Gradonacelnik kaze da mu je sjajno sto posetioci Zoo vrta (valjda na njega misli, nalazi se u delu besede o Zoo vrtu) usput nauce pricu o istoriji tog dela Beograda. U Zoo vrtu sam bio preko 100 puta, danas vise ne idem tamo, odnosno maksimalno izbegavam.Nisam nikada uspeo tamo da se obrazujem i naucim istoriju tog dela grada. Mozda sam priglup i nisam uspeo da pronadejm skrivena mesta gde se to moglo u okviru ZOO vrta nauciti, prethodnih 25 godina koliko je Vuk Bojovic na njegom celu?

Zivotinje su me oduvek interesovole, i od najmladjih dana sam beksonacno citao "Zivot zivotinja" od Brema. Kada odem u Zoo vrt i vidim Aru, ja znam da to nije Kakadu, iako tako pise ne kavezu. Uvek je bilo pogresnih naziva, a priznacete da je to tako lako organizovati, a verovatno je i danas tako, nazalost. Nikakve edukacije nije bilo ni o samim zivotinjama, cak i onih osnovnih.
Zbog cega je danas prosirenje Zoo Vrt dobra ideja, pogotovo dok je vecni direktor, koga ste i sami opisali kao lazova na njegovom celu ?

Zbog cega je potreba miliona ljudi zanemarena ? Kako je moguce da ako tako retko odlazimo u Zoo vrt on bude preci od skoro svakodnvne potrebe za setnjom i relaksacijom u pritom nama bitnom arheolosko istorisjkom parku.

Zbog cega nemogu vise da idem na Kalemegdan ? (i milioni ljudi koji misle kao ja i sve vise ce tako razmisljati, da ne pricamo o svetu koga tako zelimo da vidimo ovde)
Zbog cega ja vise necu moci da vidim Vidin kapiju, Kapiju Karla VI , zbog cega vise necu moci da se setam Donjim Gradom kada god to pozelim, kako sam mogao celog zivota ? Zbog cega ukoliko zelim da pogledam Donji Grad moram pritom da gledam i zatvorene zivotinje koje se muce. Mozda Gradonacelnik uziva dok sa decom posmatra medveda koji mase glavom, gleda lavove kako ricu dok se baskare na betonu. Mozda on uziva i dok gleda crnog pantera, leoparda, vukove dok idu u krug bez prestanka. Mozda on uziva dok posmatra lisice zatvorene u puskarnicama. Mozda njemu ne smeta sto je jednog dana nestalo celo jato flamingosa, a odmah za njim i celo jato pingvina. Mozda je njemo to i dobra stvar jer ce na njihovo mesto doci neke zivotinje koje jos nije video, mozda. Meni to nije lepo, ne volim da gledam medveda koji mase glavom u kavezu na betonu. Nevolim da kada dodjem posle 3 godine opet zateknem tog istog medveda kako mase glavom u istom tom malom kavezu, zao mi ga je. Izvinite jel sme meni da bude zao, da li je to nepriodno ? Ja nemogu da posmatram Kalemegdansku tvrdjavu, kapije, prirodu dok skiljim ne bi li izbegao ono sto me boli.

Nemoze covek sve stvari da zna, niti sve da ga interesuje, Mnogi uopste ne razmisljaju o tome, dok se ne pokrene tema o tome. Dosta njih promeni misljnje kada im neko isprica pricu iz drugog ugla. Meni se to desilo sinoc, a i mnogo puta pre. Ljudima je nakraju vidim bilo neprijatno(mladim roditeljima sa dvoje dece pored nas), a uopste nismo imali raspravu, samo se iznelo svacije misljenje, ali sam ja poslednji rekao sta mislim.
Da ne znam sta je epileptican napad, mozda bi meni i neki covek na ulici koji se valja, baca penu i posle pravi mrtav bio interesantan. Mozda bih odgledao ceo njegog performans, a mozda bih pogledao samo deo i produzio dalje na pice. Neznanje omogucuje ljudima i deci da se lepo osecaju u Zoo vrtu, naravno i tvrdjava, drvece, krajolik znacajno doprinose pozitivnom utisku.
Zbog toga sto mi vec 25 godina vrtimo samo pricu alfa muzjaka Vuka Bojovic (kako on sebe naziva na twitter profilu ) inace neskolovanog za posao koji obavlja , nasa deca retko dozivljavaju prirodu i okruzenje na pravi nacin. Oni to nemogu da nauce u Zoo vrtu, naprotiv.
Deca koja drugacije dozivljavaju okruzenje i prirodu tako razmislaju zahvaljujuci roditeljima koji su im posvetili vise paznje u toj oblasti.
Gradonacelnik nije zeleo da slusa nista o arheoloskoj strani tvrdjave, kapiji Karla VI, Vidin kapiji... pa ovaj put preskacem sve to, iako o tome moze da se napise sigurno vise nego o novim tablicama

dosta za sada, nemogu vise, mozda sutra ako budem imao vremena i volje da dodam jos nesto,a imao sam i 1 pitanje za vas sve, ali to mozda sutra

 

[jovanovm]

Bulevarac, sjajan post!

Da li misliš ta bi mogao malo da ga edituješ i preurediš te da ga pridodamo nekom apelu naše male UG (Uticajne Grupe)?

Mislim da je argument o nehumanom držanju životinja možda i najbolji. Apel treba da se sastoji od zahteva za:

a) moratorijumom na širenje ZOO vrta do donošenja dolespomenute studije
b) studijom o izvodljivosti preseljenja ZOO vrta van urbane zone - formiranje safari parka i nac. centra za biološke nauke

Mislim da bi se za tačku B zapalio Đelić jer to ide sa onom njegovom pričom o naučnim centrima, a to je jefitni način da nešto "urade" pred izbore - par zgradica, ograda, put, i gotov posao...

Načini na koje bi se mogla voditi kampanja:
a) istorijsko-arheološki
- loviti istoričare i arheologe kod nas i u inostranstvu da potpišu apel protiv širenja zoo vrta
- tražiti podršku od drugih dunavskih zemalja (postoji ona dunavska konvencija, koliko znam)
b) biološko-humani
- istražiti prirodno stanište životinja i koliki prostor one imaju obezbeđene u ZOO vrtu - staviti poređenje sa lepim grafikonima na poster
- istražiti malverzacije oko šverca životinja u BeoZOO vrtu (ovo diskretnije, ali pustiti buvu u javnost)

Ajde, dobrovoljci, ko se prijavljuje za šta? Ja mogu da uradim ovo prvo (a1), tj. da kontaktiram ljude, ukoliko bi mi neko pomogao da sročim apel od ovoga što je Bulevarac napisao (ako on prihvata, naravno)...

Zadnje što nam je potrebno je grupa za medije koja bi organizovala nešto u slučaju medijske blokade... Znači, fotokopiranje, deljenje letaka, neka /kulturiška/ akcija u ZOO vrtu ili na Kališu, pisanje gradskoj vladi, budžovanima, medijima, itd itd... Ima li neko s tim iskustva?

Meni ne smeta da budem koordinator ako se niko drugi ne javi (za to imam vremena) i da se bakćem s ovim apelom. Za ostalo, jbg, ne mogu.

Zeleni drugari?

 

[Bulevarac]

@jovanovm

Hvala, naravno da ga mozes slobodno koristiti, Oko korigovanja , ne znam tacno sta si mislio da korigujem, predloszite sta mislite.
Mozda mi kasnije naidje momenat inspiracije pa napisem jos nesto i dopunim prethodni post. Opet ne bi zeleo da post ima 20 strana.
Oko same kampanje ne znam sta da kazem, obzirom da smo mi samo obicni gradjani i nemamo neke super osobine kao politicari.
Da je druga strana price imala samo delic vremena u medijima koje je imalo misljenje Vuka Bojovica u svim prethodniom godinama, mnogi danas ne bi razmislali onako kako i dalje razmisljaju, siguran sam.
Da politicari to zele, oni bi to i organizovali, najlakse je vladati u neznanju.
Ono sto zelim da kazem je da nisam siguran koliku podrsku mozemo ocekivati od politicara, barem ne od ovih na vlasti (malo njih je spremno da se suprotstavi misljenju Djilasa), pogotovo u predizbornoj godini.
Takodje milim da vremena skoro vise i nema, i da ce radovi poceti vrlo brzo, mozda vec u martu.
Fun page http://www.facebook.com/pages/Sacuvajmo-Donji-Grad-i-Kalemegdansku-tvrdavu/176835962338289, nazalost ima tek 100 ljudi, sto je porilicno malo, barem se meni tako cini.
Primetio sam da kada sam postavio link u okviru grupe akademija, nesto u fazonu, podrzimo akademiju, ali sacuvajmo i kalemegdansku tvrdjavu preko 30 ljudi se prikljucilo, u roku od par sati
Mislim da ne bi bilo lose da svi koji mogu kace link za funpage po tako nekim mestima, forumima , da ljudi mogu da se informisu.
Ukoliko neko zeli da bude admin tamo osim mene, neka mi kaze ime prezime, pa cu ga dodati. Voleo bih samo da ne bude nekih glupih postova na politickoj osnovi, verskoj i slicno. Mislim klasicno, kao sto i ovde pisemo, to je ok.
Mozda smo mogli i raspravu odande da usmeravamo na Beobuild, neznam da li je to pametno ?
Hmm, sada si mi dao ideju sa tim prostorom koje zivotinje imaju u zoo vrtu. Mozda bi mogli da se istaknu neki najdrasticniji primeri.
Nesto kao - Mrki Medved komada 2 - 13 m2 po jedinki , podloga beton 100%, u vrtu 10 godina. zivotni vek 15 godina
Sivi Vuk, komada 8 - 3.5 m2 po jedinki, podloga beton 100%, u vrtu 5 godina, zivotni vek 10 godina
[video]http://www.youtube.com/watch?v=FifVJkdfkPY&NR=1[/video]
Lepard, komada 2 - 12 m2 po jedinki, podloga beton 100%, u vrtu 7 godina, zivotni vek 15 godina.

Ove podatke sam izmislio sada, cisto da pokazem na sta sam mislio. Mozda da se iskoristi postojeca mapa zoo vrta sa ucrtanim vrstama?

Bitno je da se dobije ionformacija, koliki ce prostor nakon eventualnog prosirenja dobiti postojece vrste.
Da li ce Mrki medved nakon eventualnog prosirenja imati 40m2 betona, umesto 13 m2 betona, i sta smo dobili sa time, da li mozemo da kazemo da je medved dobio minimum uslova za humano drzanje sa tih 40m2 betona?
[video]http://www.youtube.com/watch?v=IvBhr0T3L-g[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=o9yLIgcoaMg[/video]
Odgovor je NE, zato sto za par medveda je potreban minimum ceo prostor Donjeg Grada, to bi trebalo da predstavlja minimum.
Svi znamo da medvedi nece dobiti ceo Donji Grad , nego ce opet doseliti jos zivotinja i nastaviti da ih drze u nehumanim uslovima zaboravlajuci sve one vrste koje vec decenijama zive u kazamatu od nekoliko m2. Donji Grad NEMA uslove da primi ni potojece vrste nagomilane u Zoo vrtu i obezbedi im humane uslove, a kamoli da prihvati desetine novih vrsta , koje Vuk Bojovic najavljuje.

Kasnije cu napisati jos nesto, ako budem imao volje

 

[Bulevarac]

Evo kako Donji Grad izleda iz nekog drugog ugla

[video]http://www.youtube.com/watch?v=GRrQDw1iNqY[/video]

 

[Bulevarac]

Ovo su komentari gradjana sa internet foruma, elektronskih izdanja dnevnih novina, nedeljnika...
Trudicu se da dodajem nove interesantne komentare , tako da uvek mozete pogledati na dnu ove stranice da li ima neki novi

*Sa prostora kalemegdanske tvrđave bi trebalo iseliti ne samo zoološki vrt već i sve one mnogobrojne sportsko-zabavno-ugostiteljske sadržaje kojima svakako tu nije mesto. Kalemegdanska tvrđava ne sme da ostane Luna Park. Šta rade fudbalski, košarkaški i oni silni teniski tereni na jednom tako važnom kulturno-istorijskom prostoru i pored toliko drugih mesta u gradu koja su namenjena sportskim sadržajima? Odavno je gotovo vreme Mileta Lojpura i stvari treba menjati. Zoološki vrt je ionako na nehumanom mestu za životinje. Zamislimo samo na šta bi ličio košarkaški teren koji za pozadinu ima jedan Notre Dame u Parizu ili na šta bi ličili zamkovi Pierrefonds i Carcassonne da se u njima vežbaju buduće teniske nade. Beograd je dovoljno uništen!. Sačuvajmo kako valja ono malo što je od njega ostalo!!,...

*Zoo vrtova u svetu mnogo, a Kalemegdan je jedan. To sam samo mozda ja.

*Smatram da zooloski vrt treba izmestiti na neki visestruko veci prostor a tvrdjava da bude tvrdjava i da u njoj ljudi uzivaju u duhu davnih vremena, da bude mesto za setnju i primerenim kulturnim sadrzajima. Neki vikend sam dete vodila u zooloski vrt i ono tamo je bilo strasno. Em su zivotinje na skucenom prostoru, koji se vizualno jos vise zatvara zastakljivanjem velikog broja kaveza, staze preuske za brojnu decu, roditelje, kolica sve u svemu totalni haos.

*Pa naravno da ga ne treba proširivati na prostor donjeg grada, a da se ja pitam trebalo bi ga potpuno iseliti sa Beogradske tvrđave jer mu nije tu mesto. Znam da to nije popularan potez ali je ipak pametniji.

*Što se advokata tiče oni ionako zastupaju stranu koja im plati i ne razmišljaju previše o opštem dobru

*Preseliti zooloski vrt na lokaciju koja ce poboljsati uslove zivotinjama. Ne povecavati nivo smrada u centru grada. Ljudima vratiti park, kulturnu bastinu i rekreaciju.

*Bruka i sramota. Umesto da se od Beogradske tvrđave napravi kulturno sedište Balkana koje će svojom lepotom privlačiti posetioce, a da se životinjama obezbedi humaniji prostor na obodima grada, Beograd u samom centru, na najznačajnijoj lokaciji širi ZOO vrt, širi smrad i uništava istorijsko nasleđe!!!

*Neshvatljivo je da se prosirenje ZOO vrta planira na osnovu netacnih tvrdnji da je Vrt nekada zauzimao 14 hektara, odnosno na osnovu skica prvog direktora ZOO vrta cija je to zelja bila. Ako ovako nastavimo za sto godina ce neko na osnovu zahteva sadasnjeg direktora zakljuciti da je ZOO vrt pocetkom XXI veka zauzimao citav prostor Beogradske tvrdjave. Hocemo li dozvoliti da se divlje svinje setaju ostacima dvora Despota Stefana, a da u podnozju kosturnice branilaca Beograda ricu lavovi? Hocemo li dozvoliti da Kapija Karla VI postane rekvizit u majmunari jer bi bas bila zgodna da se po njoj veru primati? Ove ideje plasiraju ljudi koji trguju emocijama prema zivotinjama i teraju nas da biramo izmedju zivog i nezivog, izmedju proslosti i sadasnjosti, a gradska vlast njihove mahinacije prihvata bez rezerve umesto da jednom za svagda resi problem i zivotinja i spomenika kulture. Postojeca i vazeca planska dokumentacija predvidja izmestanje ZOO vrta (idealan prostor za zivotinje je Baba Velkina suma - nekadasnji Titov gaj), cime bi se omogucila rekonstrukcija i revitalizacija prostora Donjeg grada Beogradske tvrdjave, spomenika kulture od izuzetnog znacaja za
Republiku Srbiju. Nadam se da ce razum i misljenje strucnjaka (kako arheologa, istoricara i arhitekata, tako i veterinara i ekologa) biti uvazeno i da ce Skupstina grada doneti odluku koja ce biti u interesu spomenika kulture Beogradske tvrdjave, zivotinja u ZOO vrtu i Beogradjana.

*Ceo kraj zna da smrdi od zoo vrta. Što ga ne izmeste na nekom većem prostoru, dalje od centra.

*Planovi forsiraju interese sardasnjeg rukovodstva zoo vrta (nisam siguran da je tio i interes zivotinja) a sta je s gradjanima? Sedam hektara tvrdjave i parka dodati zoo vrtu znace - 7 ha kulture i istorije, setalsta, rekreacije,.. oduzetih gradjanima Beograda! Panoramu usca moci ce da prate samo iz zoo vrta (ako rukovodstvo vrta ne odluci drukcije)!! Stice se utisak da se rukovodstvo grada "dodvorava" Bojovicu cije vreme je davno isteklo! Novo rukovodstvo vrta sigurno ce mesto za zivotinje potraziti van kulturnoh i istorijskih spomenika Beograda.

*stvarno bi ga trebalo izmestiti dalje, npr negde ka surcinu. mnogo smrdi, a i unistice izgled kalemegdana kada se prosire na donji grad

*Premestite zoloski vrt negde van centra, ka surcinu, na velike zelene povrsine! Pita li se neko kako je tim zivotinjama, cije je prirodno staniste u prirodi, medju zidinama u prostoru 2x2?? Da li postoji neko u vlasti kome je njihova dobrobit vaznija od zarade? Radi vasih zarada pola grada ne stima kako treba, samo da bi ste vi izvukli sto vecu korist od svega. Sadasnji zoloski vrt je zalostan, treba da vas je sramota u kakvom okruzenju drzite jadne zivotinje! Nije ni najmanje zanimljivo gledati ih kako se muce u kamenjaru bez ikakvih potrebnih uslova! Da stavimo vas gospodo u kancelariju 2x2 pa bi izludeli posle 2 sata i trazili gde da uvedete nova parking mesta kako bi "svoje prirodno staniste" prosirili. Treba da vas je sramota, samo za svoje dzepove marite!

*Zoološkom vrtu nikako nije mesto u strogom centru grada, nego u nekom mnogo komfornijem i prirodnijem staništu za životinje. Mislim da bi najbolja lokacija bila Borča, ili Ada Huja. Treba biti izgrađen po uzoru na Zoo vrt na Paliću.

*Koliko je ljudima stalo do spomenika kulture na prostoru ovog našeg grada pokazuje i činjenica da oni koji se bave temom "proširenja" zoološkog vrta, ne znaju ni imena spomenika kulture koje pominju u svojim tekstovima. Beogradska tvrđava je kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, a jedna od kapija koja se nalazi na Donjem gradu, a koja se pominje u tekstu vezano za proširenje zoološkog vrta, je kapija Karla VI, a ne kapija Karla IV. Kapija je jedan od retkih sačuvanih primera barokne arhitekture na teritoriji Beograda. Podignuta je 1736.godine. Nad ulazom, sa istočne strane, nalazi se monogram Karla VI. Na zapadnoj strani kapije prikazan je grb Tribalije sa glavom vepra koja je probodena strelom, ispod njega ratna znamenja, a iznad njih carska kruna. Ovaj grb je najstariji očuvan grb u Beogradu. Ovu kapiju često nazivaju i kapijom Eugena Savojskog. Druga kapija iz teksta je Vidin kapija, koju su sagradili Turci sredinom XVIII veka, na mestu na kome su Austrijanci izgradili prvu kapiju u sklopu odbrambenog sistema severoistočnog fronta. Ime je dobila po pravcu puta koji vodi na istok, ka Vidinu. Kapija ima četiri bočne prostorije koje su služile za smeštaj straže. I na kraju želim da dodam da sam protiv proširenja zoološkog vrta, a nadam se da će se poštovati planovi u kojima se predvidelo izmeštanje zoološkog vrta van centra grada.

*Sad se oseca nesnosan smrad kilometar u naokolo, a kad se bude prosirio, ima da se oseca 5 kilometara. Znaci u Bulevaru Mihaila Pupina i u Dzordz Vasingtona ima da smrdi na kravlju balegu i neoprane kafeze. Druga stvar: da li ce zivotinjama da prijaju izduzvni gasovi, obzirom da se vrt nalazi pored tranzitnog puta? Treca stvar: Sta ukoliko se dogodi manja poplava, a znamo da je donji grad često poplavljen izlivanjem reke? Peto: Umesto da je Kalemegdan bude dostupan svima i da bude oaza u gradskom jezgru, sada ukoliko zelite da obidjete ovaj prelepi istoriski centar, morace te
da platite preskupu kartu lopovu Vuku Bojovicu, Toga nema nigde u svetu. Vrt treba da se izmesti na Avalu, ili negde drugde. Pa zamislite kada bi Hrvati u Dubrovniku ili Rovinju "instalirali" zoološki vrt u strogom centru!!??!!

*Sramota, na mestu velikog istorijskog spomenika, koji bi trebali turisti da obilaze i da se proucava dalje oni dovode africke zivotinje. Zoloski vrt bi trebalo preseliti negde drugde, pa ne moraju zivotinje na tvrdjavi da zive ko da im je to prirodno okruzenje.

*Sram da vas bude! Otecete jos jedan deo kalemegdanana, pa vec je skoro 1/4 kalemegdana pod zoo vrtom. Cemu tvrdjava kada smo je ptervorili u gomilu kaveza, betona i zice, sram da vas bude. Hocete da zabranite gradjanima da se slobodno bez naplate karata setaju i uzivaju u donjem gradu, koji ceka dan da se ukine obilaznica i spoji sa rekom. Vi postavljate neke ograde, sipate beton preko srca ovog grada, sram da vas bude. Pored crkve Ruzice planirate kaveze i jos smrada i rike zatvorenih zivotinja. Uzasno je to sto planirate, i nadam se da ce Beogradjani stati u odbranu otvorenosti i dosputnosti Kalisa svakome, kada kod to pozeli i bez ikakve naplate.

*Ако је ту некада био, не значи да би опет требало да буде. Зоолошком врту ту није место. Некада се другачије гледало на туризам и животиње у кавезу, то је сада превазиђено. Боље би било да га изместе ван центра града, на већи простор где би се и животиње боље осећале. Келемегдан је јединствен и требало би да служи грађанима и туристима као парк. Овако имамо животиње у скученом простору и ужасан смрад по околини. Ту би могао да остане мали врт са птицама и неким мањим животињама на мањем простору него што данашњи врт заузима, да их деца упознају, а ко хоће да види више, нека оде мало даље.

*Prosirenje zoo vrta an donji grad - NE! Preseljenje na pogodnu lokaciju -DA (sto pre)! Starucnjaci su vec rekli NE ovom sumnjivom projektu! Gradu se otima 7 ha najvrednijeg zemljista! Nova "Luka Beograd"?!? Da li to gospodin Mali provocira nerede u Beogradu??

*i na ovaj nacin bi beogradski zooloski vrt nastavio svoj jedinstven slucaj postojanja. neverujem da se bilo gde u svetu zooloski vrt nalazi i samom centru grada kao sto je to slucaj sa beogradskim zooloskim vrtom. zooloskom vrtu bi se trebalo spreciti prosirenje i pod hitno traziti nova lokacija koja bi mnogo vise odgovarala zivotinjama a ujedno i posetiocima. zooloski vrt bi trebalo biti smesten u prirodu a ne u rusevine beogradske tvrdjave. tvrdjavu bi trebalo preurediti za mesto kulture a ne estrade i kica. beogradske skole iskoluju toliko raznovrsnih umetnika godisnje a za njih nema dovoljno radnog-izloznog prostora u gradu. umetnike ne treba gusiti zaposljavanjem po skolama vec im omoguciti slobodu stvaralastva. pozitivno poslovanje zooloskog vrta nece poboljsati prosirenje vec interesantniji program, izletnicka atmosfera, rajski parkovi, restorani raznovrsne kuhinje,...

*Kalemegdan, bez zoloskog vrta covek moze da se nada zar ne? ocigledno je da je neko odlucio da ce ovako biti i ne slusa nikoga ko ima drugacije misljenje. Reci ponovo sto su svi ostali rekli nema smisla, ko je za ostajanje zoo vrta i njegovo prosirenje treba da proseta istim i da posedi malo da udahne atmosferu, oni koji misle da je kalemegdan ne uredjen i da tamo samo narkomani i beskucnici borave treba da se proseta tim donjim gradom i da takodje sedne na klupu i upije atmosferu mesta. Ukratko zivotinjama bi bilo bolje da idu negde van grada, uslovi u kojima borave su ne humani; turizam bi mnogo vise dobio od izmestanja zoo vrta turisti koji su dosli zbog toga u nas glavni grad mogu i da odu van centra da posete isti; komsiluk bi napokon mogao da odahne od smrada koji se siri; a jedinstven kalemegdan bi mogao da prestavlja jedinstvenu oazu/park./spomenik/kulturno dobro u centru naseg grada

*Stvarno je strasno da se zoloski vrt nalazi na takvoj lokaciji...To je tvrdjava koja predstavlja zastitni znak beograda,jedna prelepa tvrdjava koja je toliko ratova i toliko godina prezivela a mi se bunimo kada je trebalo zoo vrt premestiti sa nje.Najveca nagrada bi bila za jadne zivotinje koje se muce na tako malom prostoru da se ceoo zoo vrt premesti.Ko ide u vrt redovno zna ocemu pricam...

*Dokle više!?Starac i dalje u funkciji VD, ambicije o proširenju kao ostvarenje životnog sna, gradski funkcioner koji se oglušuje o komentare stručnjaka istoričara i urbanista. Država bez para, a grad kao da ima višak novca pa ne zna gde da ga potroši. Da li se zna koliko će da košta budžet grada plate,komunalije i osnovno održavanje postojećeg životinjskog fonda?
Raspitajte se koliko je opao broj posetilaca u poslednje dve godine.
Zašto ova vlast hoće da proširuje zoovrt, a prethodne to nisu dozvoljavale?

*Kriminal prema istoriji, prema gradu, arheologiji! Strašno!
A i šta se može očekivati od kriminalca koji je odgajio kriminalca?
Sramota za gradonačelnika i zbog ovakvog gradonačelnika!

*Ako je zlostavljanje zivotinja superbrend Srbije, onda mi stvarno treba da se zapitamo u kom veku zivimo. Skucen prostor, neadekvatna betonska podloga, neadekvatna ishrana, nedostatak objekata za mentalnu stimulaciju zivotinja (od kojih neki uopste nisu skupi), vidljivi zdravstveni problemi sa zivotinjama koji se mesecima ne lece, samo su neki od ogromnih propusta koji postoje u Beogradskom zoo vrtu. I umesto da posetioci gledaju u zdravu sredinu sa zivotinjama koje lice na one iz prirode, oni za svojih 400-500 dinara, koliko kosta karta dobijaju setnju kroz lepe parkove i pogled na cesto bolesne zivotinje sa gotovo uvek prisutnim poremecajima u ponasanju. Tuga i zalost za Beograd i Beogradjane. A jos veca tuga i zalost je sto je isti takav betonski kazamat nedavno napravljen u Jagodini, umesto da se procita strucna literatura i napravi pristojan zoo vrt.

*Kao prvo, ako uporedimo ovaj Zoo-vrt sa bilo kojim iz razvijenog sveta, ocigledno je da kod nas zivotinje zive, tj 'zivotare' u kavezima koji ni malo nisu nalik njihovom prirodnom okruzenju. Mada, danas citam na politici kako standard Srba pada iz meseca u mesec, tako je isto i kod zivotinja u nasem zoo-vrtu: u mnogo su gorem polozaju nego njihovi rodjaci po svetu
Sto se tice lokacije,probacu da svoje mislenje docaram na sledeci nacin:
Posto zivim u Engleskoj, ovaj primer mi je prvi pao na pamet. Zamislite samo da je u okviru zamka 'Tower of London' zoo-vrt! Lokacija je gotovo identicna, jer je i on na 100-ak metara od reke. Taj zamak koji je sagradjen u 11 veku predstavlja kulturno nasledje Englekse i naravno jedna je od glavnih turistickih atrakcija.
Mada cinjenica da imamo zoo-vt u najvecoj tvrdjavi u nasoj drzavi sigurno govori o tome koliko nam je uopste stalo do nase proslosti (kojom se inace toliko dicimo).

*Zoološki vrt bi možda bilo najbolje premestiti u Baru Veneciju, a Glavnu železničku stanicu konačno izmestiti iz centra grada i od stanične zgrade napraviti muzej. Tako bi Beograd makar jednim delom, na specifičan način, sišao na desnu obalu Save. Kalemegdanska tvrđava jeste istorijski spomenik i treba da ostane istorijski spomenik, a kao jedini dodatni sadržaj može da bude samo park, odn. parkovsko zelenilo i ništa više.

* Da li to znaci da ce sve fotografije kapije Karla VI, Vidiin kapije, crkve Ruzice, celog Donjeg Grada nakon prosirenja imati u pozadini nekog majmuna, foku , krokodila ? Na sta ce to da lici ?

*Sramota ukoliko se dozvoli da se oduzme jos jedan deo Kalemegdanske tvrdjave. Svih ovih godina smo se besplatno setali vecim delom Kalemegdana,a sada zelite da zabranite svakome ko ne plati 400 din da se seta Kalemegdanom, pritom ce morati da gleda zatvorene zivotinje u betonskim kavezima. Vi ste u stanju sve da unistite, pa ne sumnjam da cete uspeti i Kalemegdan da unistite.

*Paradoks je da Beograd hoce da se kandiduje za prestonicu kulture, a na jedan od najvrednijih kulturno-istorijskih spomenika zeli da naseli divljac.
Farma drzava.

*Kad god sam bio u zoo vrtu, otišao sam nezadovoljan, videći životinje nabijene u male prostore, koje žive na betonu, da bi se lakše prali kavezi. Možda mogu da shvatim da je Kalemegdan bio odgovarajuće mesto pre drugog svetskog rata, ali sada u centru grada u tvrđavi, to je potpuno neshvatljivo. Uvek možemo da se pravdamo ekonomskom situacijom, ali mislim da hitno treba naći drugo mesto u prirodi, sa većim prostorom. Poznajući kakvi smo, to je verovatno neizvodljivo, tako da verujem da će nesretne životinje ostati u tim malim kavezima još dugo godina, dok se mi ne dogovorimo, šta hoćemo i nećemo, i što je još važnije, odakle nam pare. Možda jedino da se nadamo će da nam Kinezi pomognu.

*Bgd zoo vrt je sramota iz dva razloga. Toliko je mail da predstavlja muciliste zivotinja. Potpuno neuslovan i za zivotinje i za posetioce i za stanare u blizini.
Drugo, on se nalazi u najvrednijem kulturnom dobru Beograda a to je kalemegdanska tvrdjava. Nama bizoni vrse nuzdu na ko zna kakve i koliko vredne arheoloske nalaze. Katastrofa koju predvodi jedan obesni vajar.

*Beogradski Zoo vrt je tužno mesto gde se većina životinja drži u očajnim uslovima. Prosto me sramota da odvedem decu tamo...

*vodila sam nedavno dete u zooloski vrt (u cijoj neposrednoj blizini, inace, zivim). bila je to moja prva poseta nakon skoro 20 godina. utisak koji je to mesto ostavilo na mene moze se svesti na jednu rec: tuga! najjaci utisak ostavili su vukovi koji kao pomahnitali trce levo-desno u svojim premalim kavezima. da ne govorim o cinjenici da se vrt nalazi na vrednom arheoloskom nalazistu. i da ne pominjem patnje stanara lokalnih zgrada zbog mirisa koji se siri, narocito u leto... mislim da bi neka velika povrsina van grada bila mnogo pogodnije mesto za zoo vrt, i zbog ljudi, a pre svega zbog zivotinja. a ovo reklamiranje vuka bojovica me sada samo nasmeje...

*Skandal i zlocin. Zooloski vrt treba izmestiti na neku lokaciju koja ce mu omoguciti normalan rad. Ovo sto se radi je kao da u Narodnom pozoristu pravite bioskop. Ptajte struku, pitajte fakultet, pitajte nekoga, samo ne nabusitog vajara...

*E, sada verujem da ce zivotinje da uzivaju. Vukovi ce imati vise od 1,5 metara kvadratnih, medvedi vise od 2 metara kvadratna, a mozda i orlovi uspeju da rasire krila???
Pustite bre te zivotinje u prirodu, tamo gde im je i mesto! Ne drzite ih zarobljene i nesrecne celog zivota, samo da bi nasa deca mogla da ih vide uzivo. Time muzimo zivotinje, a decu ponizavamo i vaspitavamo ih da budu zlotvori, kako prema zivotinjama danas, tako i prema ljudima sutra, kada porastu.
Ako neko kaze da su zivotinje srecne u zoo vrtu, neka udje u kavez po izboru i neka u njemu provede ceo zivot. A, mi cemo da ga posmatramo i cerimo mu se kroz zice, uzvivajuci u nasoj slobodi i njegovoj patnji....

*STA TO RADITE od grada koji spada u jednu od najstarijih prestonica sveta - po vremenu trajanja? Da li ste normalni? Umesto da uklonite one tenkove i topove pa da Unesko i ostali do kraja zavrse renoviranje i istrazivanje cele Beogradske tvrdjave - vi cete da uvodite zivotinje u jos neistrazeno!!! Kuku i lele si je nama od ovih "intelektualaca" koji ne poznaju Beograd i njegovu istoriju>

*moj dobar prijatelj koji vec neko vreme zivi u parizu, jednom prilikom je i posetio pariski zoo. zatekao je vrlo malo zivotinja u njemu i masu praznih kaveza. jednog od volontera je pitao zasto je to tako, ovaj ga je pogledao zbunjeno i odgovorio mu pitanjem, pa zar bi ti u ovako malom kavezu drzao lava ili medveda? neznam da li su nasi kavezi veci, ali su definitivno mali za neke zivotinje. razmazeni beogradjani a i drugi slicni nama nemoraju bas svaku zivotinju da vide uzivo na stetu njihove slobode.

*Kako radite tako ce Vam i biti! Jos su vlasti u vreme Karadjordjevica pre Drugog rata dopustile da se izgradi kafana uz samu crkvu Ruzicu, a ovih poslednjih godina je iznad kostiju poginulih branilaca Beograda 1915. izgradjen kafic "Tvrdjava". Ja sam svima o tome pricao i sada zaobilazimo ta mesta (iako znamo da je bas ta "Kalemegdanska terasa" mesto koje je omiljeno mnogim politicarima, tajkunima i slicnima (uglavnom prekodrincima i/ili crnogorcima i tako to - znaci ljudima koje ne zanimaju istorijske cinjenice i tradicija).

*Bravo, sada imamo sanse da Beogradska Tvrdjava udje na listu UNESCO-ve bastine! Fekalije po istoriju! Da li javnost zna ko je bio i koji je bio stvarni status dela ZOO vrta pre II rata? Naravno, ovo je zabranjena tema od strane beogradskih vlasti. Demos-cratos, sta li to bese?

*Ideja sa prosirenjem ZOO vrta da Donji grad mi se nimalo ne dopada. Trebalo bi konacno da se sete da prvo pitaju gradjane sta misle, a ne da svaki put moramo da vodimo bitku da bi nas neko konsultovao u pitanjima od javnog znacaja!

*Najozbiljnije mislim, iako me divne uspomene vezu za ZOO i to na tako kul mestu u centru metropole, da se zarad svega ZOO mora seliti sa Kalemegdana u narednih 10.g. I tvrdjava predati urbanistima-arheolozima i stvoriti europsko cudo. Ne moze Bg. biti EU metopola sa ZOO na mestu na kojem je sada, a isto tako sa paznjom izabrati novu lokaciju sa duplo vecom povrsinom.Negde na NB dok nisu popunili sa zgradama.

*Molim vas izmestite Zoo sa Kalemegdana...i sklonite vise onog Bojovica.

*ЗОО врт треба са ове локације на којој је сада ИЗМЕСТИТИ!Калемегдан је последње место на коме ове јадне животиње треба да буду.Услови за њихов живот су језиви.Културно историјски контекст овог простора припада историји и археологији многих народа а не дивљим свињама и и једном Вуку.Нашој лењости,наравно,одговара да имамо ЗОО врт на Теразијама али ако имамо имало љубави према животињама схватићемо да је њима место на локацијама као што су Кошутњак,Макиш,Авала итд.

*Beogradski ZOO vrt treba izmestiti iz centralne gradske zone, dodeliti daleko vecu i adekvatniju lokaciju u nekom od predgradja sa dobrom saobracajnom vezom, jedan deo sadasnje lokacije pretvoriti u gradski park (tako deficitarno danas u BG-u), dobro prodati ostatk ekskluzivne lokacije u centru grada i time finansirati moderan novi ZOO vrt.

*Životinje u Zoo vrt-u ne ispoljavalju svoje prirodne navike, nemaju prirodan režim ishrane,nisu na svom prirodnom(klimatskom) staništu. Ništa o životinjama nećete naučiti u ZOO Vrt-u jer pravu prirodu životinja nećete ni opaziti u tim mučilištima. Ono što životinje čine,u ovakvim uslovima koji vladaju u ZOO Vrt-u nećete videti u prirodi.

Divlje životinje oduzete su iz prirode i prebačene u Zoo Vrt-ove kako bi predstavljale žive eksponate, ali životinje su pasivni pravni subjekti i ne smeju biti tretirane kao objekti. Životinje nisu slike ni umetnički predmeti da bi ih neko gledao izložene u kavezima. Životinje nisu nikakva "čuda prirode" da bi ih mi "posmatrali" ali i one traže svoju privatnost-koja im je oduzeta u ZOO Vrt'u. Zamislite da ste izloženi pogledima čitav dan, dok spavate, jedete, vršite nuždu...

Dani ovih životinja su tako sumorni, svaki je isti..kao u najgorem košmaru.

 

[Bulevarac]

Tekst iz Septembra prosle godine, malopre sam ga prvi put video, a nisam primetio da je bio ovde ranije.
Tekst jos jednom pokazuje da obrazovani ljudi iz struke, uglavnom nisu vredni nicega, i da njihove diplome nicemu ne vrede.
Nikakve istrage, osude. niti onoga ko optuzuje, niti tuzenog ?
Ovaj put nam je Vuk saopstio da je 1000 zivotinja samo kod njega poslato na nebo zbog necije nestrucnosti, on tvrdi da su veterinari bili nestrucni. Interesantno kako nikoga to ne interesuje. Ako se setimo kako je Vuk dosao na celo Beo Zoo vrta, tada su uginula 2 nosoroga, i direktor je bio smenjen. Ovde Vuk kaze da je uginulo 1000 zivotinja, postoje osnovane sumnje da se bavio trgovinom zivotinja, preprodajom. Sin mu je takodje optuzen za trgovinu zivotinjama od strane americke policije http://www.reportingproject.net/PeopleOfInterest/profil.php?profil=11
Nikakve evidencije o prihodima,rashodima za ustanovu koja je kako kaze Vuk bojovic ugostila oko 25 miliona ljudi, koji su samo na karte dali preko 75 miliona eura. Gde su kokice, kafice, sokici, baloni, koji su prodavani prethodnih 25 godina ?
U ovom tekstu je objasnio da Srpsko veterinarsko drustvo ne vredi nista i da su to sve budale, sa sve predsednicom Srpskog veterinarskog društva Bosiljkom Đuričić.
Ako je to vec tako, neka onda ukinu to nesposobno Srpsko veterinarsko drustvo, ili neka Vuka vajara stave na njegovo celo.



Veterinari ljuti zbog emisije u kojima životinje leče lekari
Nadrilekarstvo u zoo-vrtu!
Utorak - 21.09.2010

Nova emisija o životinjama, koja se jednom nedeljno emituje na Televiziji B92, a koja je posvećena „Vrtu dobre nade“, beogradskom zoološkom vrtu, izazvala je veliku pažnju gledalaca.

Naime, tokom nekoliko emitovanih epizoda emisije „Beogradski zoo“ gledaoci su mogli da vide i operativne zahvate na lavovima i žirafama. Tu, međutim, nastaje problem jer pomenute operacije izvode lekari, što naši zakoni karakterišu kao nadrilekarstvo!
Na ovo kršenje zakona prvo je ukazalo Srpsko veterinarsko društvo.
- Ne mogu gospoda iz zoo-vrta da angažuju lekare da leče žirafu. Ona ne sme da legne, ali oni to očigledno ne znaju. Vuk Bojović priča kako je spasavao kengura, a nije imao ko ni da mu da infuziju. Ljudi iz humane struke rade u zoo-vrtu, iako je to protivzakonito - kaže za „Alo!“ predsednica Srpskog veterinarskog društva Bosiljka Đuričić.
Ona kaže da predstavnici veterinarske struke odavno reaguju na „kriminal i neprofesionalizam u beogradskom zoološkom vrtu“, ali i da takvi apeli redovno „na kraju uvek završe u košu“.
- Činjenica je da beogradski zoo-vrt nema veterinara, a da tamo ne ulaze ni inspektori jer svi bivaju isterani. Mi ćemo tražiti od Lekarske komore Srbije da lekari leče ljude, a veterinari životinje. Ako to nije moguće, onda neka veterinarima bude omogućeno da leče ljude - zaključuje gospođa Đuričić.
Reporter „Alo!“ u više navrata je pokušao da dobije komentar od Lekarske komore, ali i pored svih obećanja, nismo dobili odgovore na naše pitanja. Da razgovara sa nama pristao je jedino Vuk Bojović, direktor zoološkog vrta, koji je kazao da životinje u toj ustanovi leče lekari zato što je od veterinara čuo „samo najveće gluposti“.
- Ti veterinari su samo kod mene 1.000 životinja poslali na nebo. Zato sam i počeo da radim s lekarima. Ja sam uvek prvo zvao veterinare. Jedan diplomirani veterinar nije mogao da pronađe uzrok besnila... Pa naravno da sam ga oterao. Pozivam ih da kada prvi put budem imao problem, dođu i reše ga - kaže Bojović .

Bojović: Veterinarski fakultet ne vredi ni paru!
Na naše pitanje da li zna da angažovanje humanih lekara za lečenje životinja predstavlja kršenje zakona, Vuk Bojović odgovara svojstvenim slikovitim jezikom.
- Koji zakon? Nabijem ja na k...c taj zakon! To su male gnjidice. Taj njihov fakultet ne vredi ni pet para. Oni su učili veterinu, a da nisu znali ni koju životinju leče - kaže za „Alo!“ Bojović i dodaje da se načudio našem pitanju poslatom elektronskom poštom podjednako kao i noćni čuvar, koji je zadužen za internet u beogradskom zoološkom vrtu.

BOJAN RADOVIĆ

http://www.alo.rs/vesti/31165/Nadrilekarstvo_u_zoo-vrtu

 

[direktor]

Bulevarac molim te naznaci sledeci put kad vadis tekst iz naftalina :kafa:

 

[Bulevarac]

Bulevarac molim te naznaci sledeci put kad vadis tekst iz naftalina :kafa:

pisalo je ispod naslova od kada je txt, ali prihvatam da je mozda trebao neki uvod, evo ga sada i uvod

Ne gledam te emisije o Beo zoo vrtu, ali sam sada primetio da je beli lavic sa nogom u gipsu. Skoro sam citao clanak o pumi koja zivi kod
usvojene porodice u Palicu. Puma je rodjena u palickom zoo vrtu mislim. Usvojiteljska poorodica je pruzila maksimum da odrhrani malu pumu, ali je ona imala 7 preloma nogu. Uzrok tome je parenje u srodstvu. Odluceno je da nikada nece biti vracena u Zoo, zauvek ce ostati kod te familije.
Evo ga i tekst o tome,

Puma kao kućni ljubimac
AKTUELNOSTI | 07. 01. 2011. | 0 COMMENTS

http://palic.info/2011/01/puma-kao-kucni-ljubimac/

 

[vucko]

Neverovatno,pa jel oni imaju veterinare tamo?

 

[Bulevarac]

Sta ce mu skolovani veterinari iz inostranstva tamo ? Mogu da dodju provereni veterinari koji lece pse i macke, i to je maksimum, mislim.
Neki obrazovani veterinar koji je radio sa pojedinim divljim vrstama, nece tek tako da leci zivotinju a da o njoj nezna nista.
Nemozete leciti orangutana, kada neznate otkud on tu ? Suttra lecite simpanzu a i za njega neznate otkud on tu.
U svetu se bore protiv ilegalne trgovine zivotinjama, tako sto se zivotinje evidentiraju, cipuju, imaju svoje pasose.
Trudi se da se zna koje su vrste u srodstvu. Danas se vise ne preporucuje drzanje svakakvih vrsta, nego se one biraju prema klimatskim uslovima gde se zoo vrt nalazi.Preporucuju su vrste na osnovu uslova koje vrt ima. Sta mislite kakvi su uslovi tokom zime za ove nase zivotinje iz beo zoo vrta ?Da li ste nekada bili u zimovniku ? Sve to moze biti mnogo drugacije organizovano, ali onda nema mesta za muvanje, preprodaje,,onda nema mesta na tako odgovornim mestima za ljude bez struke
.

 

[boca-ica]

Da li je iko iz Zooa pa i iz grada obišao lokaciju Velikiko blato u Krnjači , pa da imaju argumentovan stav o preselenju ili jednostavno po principu ,,ovde nečeš proći ... ,, pa se sve završava, za , na i ispod stola.

 

[Bulevarac]

Svako dete u Srbiji je culo za Vuka Bojovica, iako on nema nikakve veze sa povratkom ijedne zivotinje u prirodu.
On je osoba koja uzima i nabavlja zivotinje iz prirode, koje posle prikazuje za pare ili menja, prodaje, a da niko o tome nista nezna.
Grupa ornitologa i ljubitelja ptica i prirode, za koju skoro niko nezna je uspela da sacuva beloglavog supa od istrebljenja
O dr. Sasi Marinkovicu skoro niko nista nezna, iako je on mozda i najzasluzniji za ocuvanje beloglovag supa.


"Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. 1990. godine, na teritoriji uvačkih jezera preživelo je samo 7 jedinki beloglavog supa. 1994. godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica „Beloglavi sup“ i otvoreno hranilište Manastirina na koje se od tad kontinuirano iznose tela ugunulih životinja i klanični otpad.
Godišnje se u „restoran“ beloglavih supova u prirodi iznese preko 50 tona hrane. Zahvaljujući tome, brojnost beloglavih supova se povećala na 67 gnezdećih parova, odnosno oko 300 jedinki."

Fond je ispunio jedan od svojih ciljeva, sup je najbezbedniji na Balkanu u Srbiji. Edukacijom lokalnog stanovnistva smanjen je lovni pritisak i postavljanje otrovnih mamaca u prirodi, sto je omogucilo nesmetani porast broja supova.

Zbog cega mi i posle 25 godina dozvoljavamo da Vuk Bojovic objasnjava sta i kako treba da se ponasamo prema zivotinjama i prirodi ?



Beloglavi sup stigao do Jemena
20. januar 2011. | 09:09 | Izvor: Blic
Beograd -- Mladunac beloglavog supa koji se proletos ispilio u kanjonu Uvca nedavno je zalutao čak u daleku Republiku Jemen, piše "Blic".


(Blic)
Pri prvom letu ptića su podigle vazdušne struje i odnele do krajnjeg jugozapada Arapskog poluostrva, tri i po hiljade kilometara daleko od gnezda.

Vest o prizemljenju mladog beloglavog supa u Srbiju su poslali ornitolozi iz Jemena, koji su na njegovoj nozi pronašli identifikacioni prsten.

Jemenski orintolozi pozvali su kolegu dr Sašu Marinkovića iz Beograda, a ovaj zaposlene u preduzeću „Rezervat Uvac“ koje se stara o 7.500 hektara zaštićenog prirodnog dobra i koloniji od oko 500 ptica orla lešinara koji je pod zaštitom države.

„Mada je ovo najduži zabeleženi let jednog beloglavog supa iz kanjona Uvca, ipak nije veliko čudo za pticu koju zbog zadivljujućeg leta i raspona krila od gotovo tri metra s pravom zovu nebeski kralj. Jedan od naših prstenovanih orlova pre nekoliko godina stigao je do Izraela, na oko dve hiljade kilometara od Uvca, a drugi do Estonije“, kaže Slobodan Ljubojević, direktor preduzeća „Rezervat Uvac“.

Beloglavi supovi su visokoletači koji često dosegnu visinu od oko tri hiljade metara. Tehniku leta su, tvrde ornitolozi, doveli do savršenstva i jedreći na toplim vazdušnim strujama često znaju da prevale i po par stotina kilometara.

„Beloglavi supovi iz našeg rezervata redovno krstare nebom iznad Mediterana i vraćaju se ovde na Uvac. Nije redak slučaj ni da ove ptice zalutaju u kanjon Uvca iz kolonija širom Evrope i Azije. Tako trenutno ’na pansionu’ imamo nekoliko beloglavih supova stranaca iz Izraela i Italije, kao i jednog orla lešinara sa nepoznatim markerom, koji će tek narednih dana biti dešifrovan uz pomoć ornitologa“, kaže Ljubojević

Ove ptice su svojevrsni čistači prirode, i oni su od davnina leteli iznad naših prostora. Međutim, pre samo tridesetak godina bili su na ivici istrebljenja.

Zahvaljujući akciji koju je sredinom devedesetih godina prošlog veka pokrenula grupa zaljubljenika u ove ptice i pomoći države, danas se u liticama iznad Uvačkog, Zlatarskog i Radonjskog jezera i obližnje Mileševke gnezdi preko 80 parova ptica, a kolonija beloglavog supa u Specijalnom rezervatu prirode Uvac jedna je od najvećih u ovom delu Evrope.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=01&dd=20&nav_id=487081

 

[Bulevarac]

Ove godine je prvi put vidjen kod nas opet, evo malo vesti o tome.


Crni lešinar u Srbiji!!!

Imamo čast da objavimo fotografiju crnog lešinara, uslikanog u okolini Mileševe pre nekoliko dana. Autor ove fotografije je naš poznati ornitolog Brano Rudić, koji nam je ustupio ovu sliku.

Poslednji put je ova vrste ptice registrovana u Srbiji pre oko 25 godina. Evo nekih osnovnih podataka o ovom lešinaru.

Crni lešinar ili lešinar monah (Lat. Aegypius monachus) je dobio ime od grčke reći aegypius-lešinar. Naziv vrste monachus proizilazi iz reči za monaha-kaluđera zbog karakterističe glave. Ovaj lešinar spada među najveće ptice koje lete. Dug je 98-120 cm, raspon krila je 270-310 cm, a telesna masa 7-14 kg. Glava mu izgleda gola ali je ustvari pokrivena paperjem. Kljun je smeđ ali deo kod lobanje je plavo-siv. Noge su sive. U letu ovaj lešinar lići na beloglavog supa od koga se lako razlikuje po obliku krila i repa. Crni lešinar se gnezdi na visokom drveću i po liticama. Rasprostranjen je od Španije, preko južnog Balkana pa sve do Južne Koreje. U mnogim zemljama je istrebljen, posebno u Evropi. Strada od lova i trovanja. Danas su aktuelni mnogi projekti sa ciljem da se ova ptica očuva i ponovo nastani u svom nekadašnjem arealu. Ovaj lešinar je dominantan u odnosu na druge lešinare s obzirom da njegov jak kljun probija jaku kožu leša nakon čega ostale vrste lešinara imaju pristup unutarnjim delovima lešine.

Autoru fotografije se srdačno zahvaljujemo na izvanrednom prilogu.

dr Miroslav Demajo

Predsednik Komisije za zaštitu prirode
PD „Pobeda“

17.08.2010.

http://www.pdpobeda.rs/ekologija/fajlovi/crnilesinar.html



Evo ga u Uvcu na hranilistu, to je ovaj malo veci i opasniji baja


[video]http://www.youtube.com/watch?v=FJ4uGt0vUcA####[/video]

 

[vucko]

[video]http://www.youtube.com/watch?v=YDO-6QwlZe0&feature=player_embedded[/video]

 

[medjutim]

Da li je iko iz Zooa pa i iz grada obišao lokaciju Velikiko blato u Krnjači , pa da imaju argumentovan stav o preselenju ili jednostavno po principu ,,ovde nečeš proći ... ,, pa se sve završava, za , na i ispod stola.

A da li je iko van Beobuilda ozbiljno pričao o toj lokaciji?

 

[boca-ica]

Par novinskih clanaka je u tekstu imalo i opciju preselenja, ( listaj ove strane, na 19. imas i od RTSa postavio vucko , spominju preselenje)
mislim da je bio Blic (i ovde kacen tekst,) jel to dovoljno da bude van Beobuildaove javnosti ili treba grafit na Ineksovoj zgradi... :shok:
pls kako bilo nemojte pisati grafite po fasadama

 

[Bulevarac]

Par novinskih clanaka je u tekstu imalo i opciju preselenja, ( listaj ove strane, na 19. imas i od RTSa postavio vucko , spominju preselenje)
mislim da je bio Blic (i ovde kacen tekst,) jel to dovoljno da bude van Beobuildaove javnosti ili treba grafit na Ineksovoj zgradi... :shok:
pls kako bilo nemojte pisati grafite po fasadama

Nema nikakvih informacija, rapsrava, zato sto se sprema plan F6, koji je vec zacrtan i utanacen. Kada se odluci za primenu plana F6 (iz ranijih iskustava) sledi citav niz mera koje se moraju ispostovati. Jedna od osnovnih je da rasprave polemike, sukoba misljenja nesme biti ( oni moraju biti marginalizovani). Planu F6 je neohodno pruziti maksimalnu medijsku paznju i svuda hvaliti SAMO njegove prednosti i isticati genijalnost samog F6 plana. Nakon nekoliko meseci aktivnog sprovodjenja neophodnih mera, potrebno je odstraniti eventualne zaostale probleme.
Ukoliko se problemi i pojave neohodno ih je eliministai, nebitno kako.
Sprovodjenje samog plana F6 je najbolje izvesti u sumrak, ili ako to vec nije moguce, onda u potpunoj tajnosti.
Plan F6 se po prvi put prikazuje u javnosti nakon sto je sve bivse uklonjeno, a novo zabetonirano.
Plan F6 se nikada sam ne pusta u javnost, njega uvek prate medijska objasnjavanja, divljenja, poredjenja sa najboljim i samo najboljim.
Najbolje vreme za pustanje plana F6 u javnost je predizborna godina, tada se postize i najjaci efekat plana F6.

Eto to bi otprilike bilo ukratko zasto nema neke vece, ozbiljnije rasprave o Zoo vrtu, Donjem Gradu, Kalemegdanu....
Prosirenje Zoo vrta na prostor Donjeg Grada u ovakvom stanju svesti naseg naroda (odnos prema prirodi, istoriji, kulturi, humanosti. buducnosti), moze samo da bude plus, ako se primene mere mere za sprovodjenje plana F6, a i jeftino je.

 

[vucko]

Ziveo drug ...ovaj... ziveo plan F6!

 

[vucko]

Sveza slika iz zoo vrta,Tigar po snegu...

 

[nombre]

Totalno neprirodno

Zoo pod hitno treba izmestiti...bilo bi dobro kada bi beobuild uradio nesto povodom toga.

 

[Bulevarac]

Totalno neprirodno

Zoo pod hitno treba izmestiti...bilo bi dobro kada bi beobuild uradio nesto povodom toga.

Evo jedan primer koji mozda moze bolje da prikaze, koliko je tesko u Srbiji uraditi nesto pozitivno, ili barem po zakonu.



Predsedniku Vlade Republike Srbije, dr. Mirku Cvetkoviću

datum: 01.03.2010.g


PREDMET: Zahtev za poništavanjem Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, "Službeni glasnik RS, br. 5/10", zbog nezakonite procedure donošenja i neprihvatljivog sadržaja obzirom da je već postao pravosnažan, zahtevamo ponavljanje cele procedure, od izrade do usvajanja uz poštovanje propisa Republike Srbije.


Poštovani,

Obraćamo Vam se kao nevladine, neprofitne organizacije koje se bave proučavanjem i zaštitom flore i faune Srbije jer smatramo da je neprihvatljiv sadržaj i način na koji je donet novi Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, ("Službeni glasnik RS, br. 5/10" od 05.02.2010.god), (u daljem tekstu Pravilnik), u čijem sastavu se nalaze dokumenta pod nazivom “PRILOG I” i “PRILOG II” gde su pobrojane po nazivu strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, jer nisu poštovani propisi Republike Srbije prilikom izrade i donošenja Pravilnika i PRILOGA I i II, odnosno do objavljivanja u “Službenom Glasniku RS”, sa istekom roka od 8 dana i nastupanja pravosnažnosti, kada je praktično javnost saznala za njegovo postojanje i imala priliku da se upozna sa sadržajem (objavljeno na internet strani Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje).

http://www.ekoplan.gov.rs/srl/1-2-Pravilnici-21-document.htm


Teško nam je da ostanemo ravnodušni pred grubim kršenjem zakona Republike Srbije od strane samih institucija te iste države, odnosno od strane odgovornih lica na javnim funkcijama iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Zavoda za zaštitu prirode Srbije koji su na osnovu Rešenja nadležnog ministra, gospodina Olivera Dulića, br.119-01-68/09-05 od 20.maja 2009.god. formirali Radnu grupu od 17 članova za izradu Pravilnika, što smo saznali na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja 16.februara 2010.godine.
Od maja 2009.god. do objavljivanja u “Službenom Glasniku RS” u februaru 2010.god. informacije o izradi i sadržaju Pravilnika “odabrani” članovi Radne grupe držali su u tajnosti, krijući ga od svih ostalih zainteresovanih NVO i javnosti iako je vladalo veliko interesovanje za taj važan akt. Pritom su u Radnu grupu uključeni kao ravnopravni Institucijama države predstavnici Udruženja gradjana “Lovački savez Srbije“ koji su opterećeni sukobom interesa i višedecenijskim monopolom u iskorišćavanju faune Srbije (u daljem tekstu LSS).

U Zakonu o zaštiti prirode u Članu 116 jasno piše: “U toku izrade propisa, odnosno akata o proglašavanju zaštićenih prirodnih dobara, planova upravljanja zaštićenim područjima i planova korišćenja prirodnih vrednosti obezbeđuje se učešće javnosti u skladu sa ovim zakonom”.
Član 4. stav 60. Zakona o zaštiti prirode definiše precizno i u njemu piše: “prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu”.
U Članu 6 istog Zakona jasno su imenovani svi subjekti zaštite i očuvanja prirode, gde u stavu 7. piše da su to i “građani, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije” koje imaju pravo da i po drugim propisima imaju uvid ili da im se omogući učešće u izradi važnih podzakonskih akata koji se tiču očuvanja biodiverziteta i zaštite životne sredine u opštem smislu. (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Čl.2 st.1)
Pravo na informisanost i učešće definisano u Zakonu o zaštiti prirode, zagarantovano je i Ustavom Republike Srbije (Čl.21) i drugim zakonima koji obezbedjuju harmoniju u toj oblasti. Nadležne, gore imenovane institucije, tj. odgovorni pojedinci koji vrše javne funkcije su nam grubo oduzeli to pravo uskrativši nam i informacije i učešće, što je potpuno neprirodno jer sve dole potpisane organizacije u svom naslovu nose “zaštita i proučavanje prirode“, čime se i bavimo. Za razliku od nas, pravo na učešće i odlučivanje u ovako važnim pitanjima pruženo je samo jednoj organizaciji, Lovačkom savezu Srbije koja je sukobu interesa i ima monopolistički položaj koji se protivzakonito održava i neguje u Republici Srbiji u odnosu na sva druga Udruženja građana.
Odgovorna lica, gore navedenih institucija Republike Srbije su ovim činom prekršila i Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija ("Službeni glasnik RS", br. 43/2004) gde u Članu 6 piše:“Funkcioneru je zabranjeno da javnu funkciju koristi da bi uticanjem na odluku zakonodavne, izvršne ili sudske vlasti ostvario korist sebi ili drugom, stekao neko pravo ili pogodnost, zaključio pravni posao ili na bilo koji način interesno pogodovao sebi ili drugom“, preciznije sadržano u St.1, St.2, St.7, St.8, i St.9.


OBRAZLOŽENJE

Prilikom izrade i usaglašavanja teksta Pravilnika, kao i Priloga I i Priloga II, na sastancima koji su održavani u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje ili drugim mestima, od maja 2009. do januara 2010. godine od nevladinih organizacija pozvani su i prisustovali su samo predstavnici LSS. Predstavnici svih drugih organizacija - udruženja građana nisu bili obavešteni a ni prisutni, pa se stiče utisak da državne institucije diskriminacijom krše ljudska prava ostalih udruženja ograničavajući ih u delovanju, što je takođe protivzakonito. Iz svega pomenutog zaključuje se da LSS, zahvaljujuci monopolu ima potpuno neopravdano veliki uticaj pri donošenju zakona i podzakonskih akata u Srbiji koji se tiču oblasti zaštite i očuvanja biodiverziteta kao i veća prava u iskorišćavanju prirodnih vrednosti.

Protivzakonito je i nije u pozitivnom duhu Zakona o zaštiti prirode da prilikom donošenja jednog ovako važnog podzakonskog akta ne budu prisutni predstavnici nijednog udruženja građana koji se bave proučavanjem i zaštitom prirode čiji je rad prepoznat i cenjen u evropskim i svetskim okvirima. Pritom, udruženja građana koja su potpisnici ovog dopisa godinama unazad ulažu ogromne napore na proučavanju i očuvanju biodiverziteta Srbije bez sticanja ikakve materijalne i nematerijalne koristi za sebe. Znanja i iskustva koja smo svojim radom stekli smatramo nagradom i želimo da ih iskoristimo samo u cilju opšteg dobra tj. očuvanja prirodne baštine i očuvanja biodiverziteta naše zemlje.
Tajanstvenost sastanaka na kojima je tekst “Pravilnika sa Prilogom I i Prilogom II“ utvrdjen uz prisustvo ljudi iz LSS veoma je indikativno s obzirom da je opšte poznato i mi tvrdimo da je LSS monopolistička organizacija koja okuplja ljude koji se u najvećoj meri bave samo iskorišćavanjem prirodnih vrednosti faune, tj. izlovom ptica i sisara, i od te delatnosti za sebe i svoja udruženja stiču materijalnu i nematerijalnu korist, a na štetu svih građana Srbije osiromašenjem faune, te su samim tim bili u sukobu interesa pri donošenju Pravilnika о proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.
Što se tiče sadržaja samog “Pravilnika i Priloga I i II“ gde su pobrojane strogo zaštićene i zaštićene vrste sisara i ptica odmah se vidi da su uz kompomisna rešenja na štetu faune veliku ulogu u odlučivanju imali zvanični ili nezvanični predstavnici LSS.
Naime, kod mnogih vrsta ptica i sisara je u napomeni stavljeno slovo “L“ što znači da će o statusu ovih vrsta i načinu njihove zaštite odlučivati propisi iz oblasti lovstva a bez ikakvih saznanja na osnovu proučavanja stanja populacija, odnosno ne zna se da li su populacije sa oznakom “L“ u povoljnom ili nepovoljnom stanju.

- Karakterističan je kompromis na štetu struke u slučaju Šumske šljuke (Scolopax rusticola) koju Pravilnik (Prilog I) strogo zaštićuje iznad 500 m nadmorske visine , a lovačkoj zastiti prepusta sve jedinke koje se zateknu ispod te visine (Prilog II).

-Iako je za Gačca (Corvus frugilegus) jasno je utvrđeno naglo opadanje brojnosti u našoj zemlji i za to postoje najnoviji podaci iz 2009.godine, do kojih su proučavanjem došla stručna udruženja koja nisu bila pozvana da učestvuju u izradi i donošenju Pravilnika, Gačac je prepušten “regulisanju“ lovnim propisima.
-Jedina ptica grabljivica, suprotno svim evropskim normama, koja se Pravilnikom još uvek dozvoljava za lov je Jastreb. Predatorske vrste, budući da su na vrhu lanca ishrane kontrolišu brojnost i zdravlje vrsta kojima se hrane a njihova brojnost je uvek kontrolisana dostupnošću plena, odnosno hranidbenim resursima te je potpuno nepotrebno i štetno namerno ih ubijati. Uklanjanje predatora iz ekosistema narušava čitav lanac ishrane, dovodi do prenamnožavanja glodara koji uništavaju useve zbog čega poljoprivrednici posežu za prekomernom upotrebom otrova čime se zagadjuju zemljište i vode. Štete nastale na ovaj način su višestruke.
-Kao vrste o kojima će odlučivati propisi iz oblasti lovstva, ostale su i dalje vrste kojima u Srbiji brojnost opada u vrlo zabrinjavajućim razmerama.
Jarebica (Perdix perdix) je u periodu 1990-2002god. pretpela pad brojnosti od cak 25%!!!
U istom periodu, pad brojnosti Grlice (Streptopelia turtur) bio je 10-20% a Prepelice (Coturnix coturnix) čak 10-30% , upravo zbog masovnog izlova tokom jesenje migracije. Ovo su dve vrste ptica za koje je u Srbiji vezano niz sramnih afera u proteklih deset godina, niz zločina bez kazne do današnjih dana, a najveća od njih, “Afera Balkanske ptice“, takodje bez sudskog epiloga je najveći ekocid tog tipa u novijoj Evropskoj istoriji. Pritom obe vrste su odavno zaštićene u svim okolnim zemljama (Slovenija, Mađarska, Češka itd..) koje imaju slične trendove populacije i staništa koje ove dve vrste koriste. I pored niza afera, svake godine se nastavlja sa praksom nedozvoljenih načina lova na ove dve vrste. U lovu se koriste nedozvoljena sredstva (magnetofonske vabilice) kao i zabranjeno oružje koje se puni sa više od dva metka. Obe vrste su obuhvaćene i Bonskom konvencijom o migratornim vrstama koju je ratifikovala i naša zemlja i obe vrste su uključene u Aneks II evropske Direktive o zaštiti divljih ptica (Council Directive on the Conservation of the Wild Birds, 79/409/EEC), a nalaze se i na spisku zaštićenih vrsta (Aneks III) Konvencije o očuvanju divljih životinja i njihovih prirodnih staništa u Evropi (Bernska konvencija).
Godine 2003-će, neke od dole potpisanih NVO su već podnosile Zahtev za izuzimanje iz lovnih vrsta i zaštitu Prepelice i Grlice ali iz tadašnjeg ministarstva nikad nisu dobile nikakav odgovor na taj Zahtev u kome su objašnjeni razlozi nepovoljnog stanja populacija i neodrživosti daljeg lova.

-Pravilnikom se stvaraju uslovi za lov dosad stogo zasticene vrste Velikog Vranca (Phalacrocorax carbo). Pod pritiskom i na osnovu učestalih odštetnih zahteva od strane ribnjaka koji ne preduzimaju mere zaštite riblje mlađi od Velikih Vranaca, preti opasnost da se ova ptica ponovo nađe na listi lovnih vrsta. Sve krađe na ribnjacima, zastareo sistem gajenja ribe u Srbiji, upotrebe nedozvoljenih eksplozivnih, hemijskih i elektricnih sredstava za masovno ubijanje riba i svog vodenog sveta pripisuju se odmah velikim vrancima što rezultira javnim pozivima na rat protiv njih. Podsećamo da se u razvijenim zemljama riba gaji takozvanim kaveznim sistemom što ihtiofagne vrste ptica sprečava da na ribogoilištima prave štetu.
Naše dalje primedbe na sadržaj Pravilnika koji nije u saglasnosti sa Zakonom o zaštiti prirode odnose se na nepoštovanje Ciljeva Zakona o zaštiti pririode, sadržanih Članu 2, što se moralo uzeti u obzir prilikom izrade “Pravilnika , Priloga I i Priloga II“.
Član 2. Cilj Zakona (citat)
Ovim zakonom ostvaruju se sledeći ciljevi:
1) zaštita, očuvanje i unapređenje biološke (genetičke, specijske i ekosistemske), geološke i predeone raznovrsnosti;
2) usklađivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i društvenih razvojnih planova, programa, osnova i projekata sa održivim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i dugoročnim očuvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnoteže;
3) održivo korišćenje i/ili upravljanje prirodnim resursima i dobrima, obezbeđivanje njihove funkcije uz očuvanje prirodnih vrednosti i ravnoteže prirodnih ekosistema;
4) blagovremeno sprečavanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koje mogu dovesti do trajnog osiromašenja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao i poremećaja sa negativnim posledicama u prirodi;
5) utvrđivanje i praćenje stanja u prirodi;
6) unapređenje stanja narušenih delova prirode i predela.
Član 48. Zakona o zaštiti prirode koji definiše proceduru proglašenja Pravilnika kroz institucije RS, na početku jasno kaže da se “na osnovu procene ugroženosti pojedinih vrsta i obaveza iz potvrđenih međunarodnih ugovora, kao i na osnovu nacionalnih i međunarodnih crvenih lista i/ili crvenih knjiga i/ili druge stručne dokumentacije, ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a na predlog Zavoda, proglašava divlje vrste strogo zaštićenim divljim vrstama ili zaštićenim divljim vrstama.”
Smatramo da procena ugroženosti pojedinih vrsta nije validna a to je polazna osnova Čl.48 da bi se Pravilnik uopšte mogao doneti i to zato što procena ugroženosti – povoljnosti vrsta od strane, za to, nadležnih institucija nije ni bilo, jer da jeste, Prepelica, Grlica, Jastreb kokošar, Siva čaplja, Šumska šljuka, Guska glogovnjača, Zviždara, Grogotovac, Riđoglava patka, Gačac, Barska kokica, Vuk i druge se nikako ne bi našle na spisku lovne divljači odnosno na spisku vrsta o čijem statusu će odlučivati propisi iz oblasti lovstva a kasnije LSS.
U Stavu 4, Člana 2 Pravilnika nedvosmisleno kaže da će se zaštita , upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih vrsta divljači i riba, označenih u Prilogu II oznakom “L“ i “R“ uređivati propisima iz oblasti lovstva i ribarstva, što znači da je Pravilnik pravni akt kojim se određuje i korišćenje prirodnih vrednosti tj. buduće lovne i ribolovne osnove i u to je javnost morala biti uključena.
Takodje, u Članu 48 St.1 Zakona o zaštiti prirode na koji se pozivaju donosioci Pravilnika nigde ne stoji da u izradu Pravilnika treba uključiti samo jedno udruženje gradjana opterećeno sukobom interesa i monopolom (LSS), a isključiti potpuno javnost i sva druga udruženja koja se zaštitom i proučavanjem prirode bave.

U ovom obrazloženju moramo i imamo obavezu da pomenemo vrste ptica i sisara koje su već iščezle iz naše prirode, kao i one vrste koje su pred iščezavanjem (istrebljenjem) jer im je brojnost u prirodi ispod biološkog minimuma (strogo zaštićene vrste iz Priloga I) i vrste koje su potpuno istrebljene u nekim arealima gde su živele što nije ni razmatrano. Sve to desilo se kao direktna ili indirektna posledica lova i dugogodišnjeg nestručnog gazdovanja, upravljanja i korišćenja od strane LSS nad čijim je radom kontrolu vršilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Nikakve mere i aktivnosti sadržane u Članu 7. Pravilnika, nisu preduzete u cilju zaštite i očuvanja strogo zaštićenih vrsta iz Priloga I, odnosno nikakve mere IN SITU zaštite iz Člana 4. stav 32. Zakona o zaštiti pririode.

Iz svega gore navedenog, zaključujemo da ovaj Pravilnik nije usaglašen sa Zakonom o zaštiti prirode i drugim zakonima RS, da je protivzakonito donesen i da se njime nisu štitile divlje vrste ptica i sisara i njihovo povoljno stanje što je trebalo da bude prioritetni cilj, već interesi lovačkog lobija koji je posle svih šteta koje je članstvo i Uprava LSS učinilo prirodi na osiromašenju biodiverziteta opet ima ulogu da učestvuje i odlučuje o istom.
Pravilnik nije usaglašen ni sa Načelima Zakona o zaštiti prirode sadržanim u Članu 5 st.1, st.2, st.6, st.7 koji su vrlo jasni i nalažu pored saradnje svih činilica i visok stepen zaštite prirode, održivo korišćenje, poštovanje međunarodnih ugovora itd..., što smo kao država prihvatili ratifikacijom Bernske i Bonske konvencije i drugih.
(Zakon o potvrđivanju konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune-Bernska konvencija, »Službeni glasnik RS« - Međunarodni ugovori br. 102/07)
(Zakon o potvrđivanju konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja-Bonska konvencija, »Službeni glasnik RS« - Međunarodni ugovori br. 102/07)

Pod ovim okolnostima, donošenje ovog Pravilnika smatramo nelegalnim a Pravilnik ništavnim jer je proceduralno i sadržajno donet u suprotnosti sa zakonima Republike Srbije.

Zahtevamo poništavanje ovog Pravilnika, Priloga I i Priloga II i donošenje novog u skladu sa Zakonom o zaštiti pririode uz striktno postovanje Ciljeva i Načela zakona i medjunarodnih konvencija, uz obezbedjeno prisustvo NVO koje se bave zaštitom i proučavanjem prirode.



S poštovanjem

1. Liga za ornitološku akciju
Njegoševa 51, 11000 Beograd

2. Udruženje ljubitelja prirode„Riparia”
Matije Korvina 9, 24000 Subotica

3. Mladi istraživači Srbije
Bulevar umetnosti 27, 11000 Beograd

4. Naučno istraživačko društvo studenata biologije„Josif Pančić ”
Trg Dositeja Obradovića 2, 21000 Novi Sad

5. Ekološko istraživačko društvo „Mladen Karaman”
Radoja Domanovića 12, 34000 Kragujevac

6. Društvo za zaštitu i proučavanje prirode „Natura ”
Milana Rakića 20, 25000 Sombor

7. Ekološki pokret Stanišića
Oslobođenja 111, 25284 Stanišić

8. Prirodnjačko Društvo "Stari Dunav"
Filipa Višnjića 5, 25260 Apatin

9. Ekološko Društvo „ARKUS”
Školska 2, 24300 Bačka Topola

10. Udruženja građana "Škola za opstanak"
Cvijićeva 28, 11000 Beograd

11. Kruševački ekološki centar
D.Maksića 15/13, 37000 Kruševac

12. Inženjeri zaštite životne sredine udruženje građana
Balzakova 11, 21000 Novi Sad

13. Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA
Obrenovićeva bb, TPC Kalča, lam.B/I, lok.43, 18000 Niš

14. Unija ekologa UNECO Regionalni centar
Franše de Perea 60, 35250 Paraćin

15. Ekološki pokret “Bela breza”
Kosovska 64, 37000 Kruševac

16. Pokret Gorana Sremska Mitrovica
Svetog Save 19, 22000 Sremska Mitrovica

17. Ekološki klub grada Sremska Mitrovica
Despota Stefana 19A, 22000 Sremska Mitrovica
Kontakt osoba:Branislava Bošković,

18. Gljivarsko udruženje Srem

19. Biološko društvo “Dr Sava Petrović”
Višegradska 33, 18000 Niš

20. Ekološko udruženje "Avalon"
Igmanska 23, 26300 Vršac

21. Ekološko društvo ENDEMIT
Oračka 42, Zemun-Beograd

22. CEKOR
Korzo 15/13, 24000 Subotica

23. Udruženje građana "Zeleni ključ"
25. maj 53, 18000 Niš

24. Udruženje građana GM Optimist
Velerečka 1/4, 32 300 Gornji Milanovac


25. Udruženje Protego
Matije Korvina 9, 24000 Subotica
26. Centar za zaštitu sova Srbije
Momčila Tapavice 12, 21000 Novi Sad

27. Prirodnjačko društvo "Gea"
Dvorska 28,26300 Vršac

28. EkoForum
Sarajevska 11,11000 Beograd

29. Pokret gorana Novog Sada
Pozorišni trg 2,21000 Novi Sad

30. IDA
Toplice Milana 2, 36000 Kraljevo

31. Eko centar
Rige od Fere 4, 11000 Beograd

32. "Lokana Agenda 21 za Kostolac - OPŠTINA"
Rudarska 11/1, 12208 Kostolac

33. Ekološki centar "Stanište"
Stevana Nemanje 33,26300 Vršac

34. Nepušački edukativni centar – RP
Igumana Pajsija 10, 34000 Kragujevac

35. Ekoloski pokret ''IBAR'' Kraljevo
IV Kraljevacki bataljon 2, 36000 Kraljevo

36. Zelena patrola
Gogoljeva 7, 24000 Subotica



Info - Liga za ornitološku akciju Srbije http://www.facebook.com/topic.php?uid=337430923064&topic=12452

a sta tu ne valja receno sasvim svakodnevnim recnikom, procitajte ovde
http://blog.b92.net/text/16203/KUPI-ME-PRODAJ-ME/

 

[Sammael]

Ne znam samo zašto je tigar na snegu neprirodan?

http://en.wikipedia.org/wiki/Siberian_tiger