Postoji još jedan ozbiljan problem - transformaciju malog turističkog mesta u grad na planini ne prate komunalne službe, posebno one što se bave čistoćom i higijenom.
Do skoro, otpad su iznosili fapom 13, zaostalim iz sedamdesetih i osamdesetih. Vozila su zamenjena, ali organizacija i navike nisu - česte su slike prepunih kontrjnera. Ulice se prašnjave, ne samo od konstantne gradnje koja nema nikakvo sezonsko ograničenje, već i od rizle koja se zimi posipa i tu sačeka sledeću. Nešto malo je rađeno u centru na komunalnom uređenju i to je to. Onih nekoliko teretana u šumarcima se raspada. Vrlo malo je besplatnih sadržaja za decu - ljuljaška, tobogan, kućica... Pranje ulica je nepoznanica.
Sve deluje kao da mestom upravlja neko ko tome nije dorastao, ko nije u stanju da bude domaćin takvom mestu. Ako se teži da bude grad, onda neka bude grad, a ne zapušteno periferno naselje.
Mnogo grešaka je napravljeno. Mogao je onaj prostor da proguta onoliku gradnju, ali samo da je neko u startu imao kakvu takvu urbanističku ideju i viziju. Ovako, gradi se gde ko poželi, šta ko poželi - mešaju se stilovi, oblici zgrada, visine, materijali, boje... Postalo je primer za udžbenike deci u arhitektonskim školama kako ne treba da izgleda jedno naselje - grad, posebno ne ono koje pretenduje na neki viši turizam. Ta šansa je prokockana zarad trenutnog novca koji je neko uzimao, ne mareći za duži rok.
A dugoročno - pošto je sada većinska klijentela Zlatibora zapravo tamo domaća (vlasnici stambenog prostora) postaće to, kako rekoh, grad na planini od oko 50-100000 ljudi u kome će živeti neko ko će svoj posao moći da smesti u jedan lap top, dede i babe sa predškolskim unucima i oni mlađi ljudi kojima je Bg prevelika džungla, a ipak nisu tipovi ljudi koji bi se pronašli u ruralnom prostoru.
I tu su naravno i oni koji su sad najbrojniji - vikendaši, novopečeni vlasnici prostora za smeštaj dok se ne opasulje da svakog vikenda stavljaju glavu u torbu i da u sada redovnim zastojima na putu ostavljaju sate svog odmora, jer putovanje od Bg do Zl, umesto manje od tri, sve češće traje 5 i više sati.
Velika šansa je propuštena, šteta nepopravljivo napravljena i sad jedino što se može je da se na nekom još očuvanom prostoru krene ispočetka drugim konceptom. A to čujemo da se najavljuje - Ribnica, vrh Čigote, međustanica Gondole... I to će biti samo u početku, dok se pod pritiskom investitora ne naseli masovna gradnja okolo, bez reda i poretka.
