Zelenilo ulica i bulevara Beograda - Drvoredi, travnjaci, baštice
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
Da je to svemirska nauka a nije ne bi ga imao svaki gradic od 10 000 stanovnika u Spaniji...
Inace ne koriste se kamioni radnici benzin, vec plasticne cevi i creva koje su ugradjene u zelene povrsine i koje neko samo treba da upali predvece i zatvori kad zavrse...
Inace ne koriste se kamioni radnici benzin, vec plasticne cevi i creva koje su ugradjene u zelene povrsine i koje neko samo treba da upali predvece i zatvori kad zavrse...
Pa i to kosta i to neko mora da plati. To je pasivna proizvodnja koja ne donosi dobit, i ti moras da budes ekstra bogat da bi radio takve stvari.
Zalivanje trave kosta u svakom obliku, i ti moras da kazes, jer je Beograd vec prezaduzen, od koga treba uzeti novac da bi se to radilo. Odnosno, kako je Beograd vec godinama duboko u minusu, kome ces se obratiti da sada uzme kredit da bi zalivao travu po Beogradu ili ugradjivao sisteme za zalivanje?
Zalivanje trave kosta u svakom obliku, i ti moras da kazes, jer je Beograd vec prezaduzen, od koga treba uzeti novac da bi se to radilo. Odnosno, kako je Beograd vec godinama duboko u minusu, kome ces se obratiti da sada uzme kredit da bi zalivao travu po Beogradu ili ugradjivao sisteme za zalivanje?
Beograd se nalazi na dve evropske reke i nema nikakvih problema zalivati vecinu zelenih povrsina bez obzira sto ti u kvazi suceljavanju misljenja tj. relativizaciji pokusavas da obesmislis diskusiju... Da sad ulazim u troskove plasticnih cevi i creva i poredjenje sa drugim budalastinama na koje dajemo pare ne nameravam...
Nisam pisao ovde da bi se sa tobom raspravljao... Samo sam naveo da je to dostignuto na mnogo nizem nivou u odnosu na Beograd i da je sramota sto prestonica koja ima budzet od skoro milijardu evra nema zelene travnjake vec spaljenu pustinju po celom gradu...
Nisam pisao ovde da bi se sa tobom raspravljao... Samo sam naveo da je to dostignuto na mnogo nizem nivou u odnosu na Beograd i da je sramota sto prestonica koja ima budzet od skoro milijardu evra nema zelene travnjake vec spaljenu pustinju po celom gradu...
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Тако је. Београд лежи на води. Две међународне реке, подземне воде, извори, потоци, мочваре.....Београд може да има готово бесплатно наводњавање и заливање јавних површина које би било аутоматизовано.
Тајмер кошта 1000 динара. То би стварно била смешна инвестиција....мада рачунајући на уграђивања на "тендерима"....
Тајмер кошта 1000 динара. То би стварно била смешна инвестиција....мада рачунајући на уграђивања на "тендерима"....
A zasto se peru ulice umesto da se samo ciste onim vozilima za cetkama? Danas je cisterna prosla kroz moju ulicu i oprala smrkovima, koliko je to bacene vode u kanalizaciju, a zbog cega? Da ne pricam o tome da peru uvek posle kise...id***.
Inace, izvor Hajducka cesma, koji je cista pijaca voda, se uliva u kanalizaciju! Ili u Topciderku, svejedno.
Ja zaista, dugo, ali zaista dugo nisam procitala nista idioticnije od ove recenice.
Inace, izvor Hajducka cesma, koji je cista pijaca voda, se uliva u kanalizaciju! Ili u Topciderku, svejedno.
Ja zaista, dugo, ali zaista dugo nisam procitala nista idioticnije od ove recenice.
Гага
Professional
Некако ми се ова тема учинила најприкладнија за ово што ћу описати, мада може слободно да иде и под тему "Тротоари" или "Пријаве градским службама".
Наиме, у делу петље "Бежанијска коса" код улазно-силазне рампе и код она два излаза/улаза на/са те рампе, а која се уливају у Студенстску улицу, постоји тротоар који то практични и није ! Тротоар иде паралелан са рампом и иде до аутобуског стајалишта 611 и даље, још неких 200 метара до Студенстске улице која води према КБЦ Бежанијска коса.
Ради боље оријантације, за оне који слабије познају овај део, то је тачно преко пута (аутопута) Кике и Меркура.
Тим делом тротоара и не можете да прођете, јер је дивље растиње, које расте поред тротоара, буквално прекрило тај тротоар, а и земља која се наноси, кад падају кише, тако да практично као да и нема тротоара. То тако стоји већ годинама и то нико не одржава (Градско Зеленило, таман посла). Кад падају кише ту је велико блато, може се проћи, али само ако идете преко траве и ближе металној огради од рампе. Ноћу је исто ризично, не знате да ли ће неки лудак да искочи из густог растиња, а и осветљење ја слабо. Током пролећа и лета, растиње је још гушће, него сад како се види на сликама, које сам данас (04.11.2012.) снимио. Можда Градско Зеленило сматра да ово не треба ни одржавати !!!
Силазно-улазна рампа и почетак проблема нараслог растиња:
Код првог излаза/улаза на/са улазно-силазне рампе аутопута, а према Студентској улици, чак недостаје асфалт на једном делу тротоара (никад га није ни било !!!), а нема ни обележеног пешачког прелаза ! :
Спуштање према аутобуском стајалишту 611:
Аутобуско стајалиште 611 (за Добановце), правац према аеродрому НТ:
Код другог излаза/улаза на/са улазно-силазне рампе аутопута, а према Студентској улици, тротоар наставља даље, неких 200 метара, исто према Студентској улици која води ка КБЦ "Бежанијска коса", је слична ситуација, додуше има мање растиња које је прекрило тротоар, али опет....
Ако Игор и Вучко сматрају да ово треба преместити негде другде, нека то и учине.
Наиме, у делу петље "Бежанијска коса" код улазно-силазне рампе и код она два излаза/улаза на/са те рампе, а која се уливају у Студенстску улицу, постоји тротоар који то практични и није ! Тротоар иде паралелан са рампом и иде до аутобуског стајалишта 611 и даље, још неких 200 метара до Студенстске улице која води према КБЦ Бежанијска коса.
Ради боље оријантације, за оне који слабије познају овај део, то је тачно преко пута (аутопута) Кике и Меркура.
Тим делом тротоара и не можете да прођете, јер је дивље растиње, које расте поред тротоара, буквално прекрило тај тротоар, а и земља која се наноси, кад падају кише, тако да практично као да и нема тротоара. То тако стоји већ годинама и то нико не одржава (Градско Зеленило, таман посла). Кад падају кише ту је велико блато, може се проћи, али само ако идете преко траве и ближе металној огради од рампе. Ноћу је исто ризично, не знате да ли ће неки лудак да искочи из густог растиња, а и осветљење ја слабо. Током пролећа и лета, растиње је још гушће, него сад како се види на сликама, које сам данас (04.11.2012.) снимио. Можда Градско Зеленило сматра да ово не треба ни одржавати !!!
Силазно-улазна рампа и почетак проблема нараслог растиња:
Код првог излаза/улаза на/са улазно-силазне рампе аутопута, а према Студентској улици, чак недостаје асфалт на једном делу тротоара (никад га није ни било !!!), а нема ни обележеног пешачког прелаза ! :
Спуштање према аутобуском стајалишту 611:
Аутобуско стајалиште 611 (за Добановце), правац према аеродрому НТ:
Код другог излаза/улаза на/са улазно-силазне рампе аутопута, а према Студентској улици, тротоар наставља даље, неких 200 метара, исто према Студентској улици која води ка КБЦ "Бежанијска коса", је слична ситуација, додуше има мање растиња које је прекрило тротоар, али опет....
Ако Игор и Вучко сматрају да ово треба преместити негде другде, нека то и учине.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.840
Na savskom keju, na samom nasipu je zasađen još jedan drvored.
Duž bloka 44, sa strane šetališta do neizgrađenog Akva parka, zasađene su mladice.
Deluje neobično, pošto se tik uz novi drvored nalazi džungla divljeg rastinja koja zaklanja pogled na nedovršeni akva park..
Duž bloka 44, sa strane šetališta do neizgrađenog Akva parka, zasađene su mladice.
Deluje neobično, pošto se tik uz novi drvored nalazi džungla divljeg rastinja koja zaklanja pogled na nedovršeni akva park..
milanobelgrade
Higher intermediate
Видим да су на травњацима испред Палате Србија ископани неки плитки ровови...да ли је можда реч о систему за наводњавање? Сви се сећамо како је тај плато летос изгледао..као пустиња...
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Ispred palate, originalnije, lepse i korisnije bi bilo jezece umesto one (dosadne) fontane
jezerce bi za navodnjavanje prirodnim putem bilo korisnije,praktcnije i jeftinije , lepse i potunije sadrzajem
obogatilo bi ,,vizuru,, i svojom originalnoscu i bilo bi dostojna turisticka ne zaobilazna tacka u Bgdu
Daleko smo od toga sa ne strucnom, ne mastovitom, trosadjiskom postavkom nadleznih
uz koje sigurno jos dugo to mesto ce se zaobilaziti u sirokom luku . . . .
jezerce bi za navodnjavanje prirodnim putem bilo korisnije,praktcnije i jeftinije , lepse i potunije sadrzajem
obogatilo bi ,,vizuru,, i svojom originalnoscu i bilo bi dostojna turisticka ne zaobilazna tacka u Bgdu
Daleko smo od toga sa ne strucnom, ne mastovitom, trosadjiskom postavkom nadleznih
uz koje sigurno jos dugo to mesto ce se zaobilaziti u sirokom luku . . . .
relja":y1vzbszq je napisao(la):
Ovaj drvored je jos jedan primer apsolutnog traćenja resursa sadnjom sadnica gde generalno nisu potrebne. Divlje rastinje koje se nalazi uz ovaj drvored je po meni je mnogo korisnije (i lepše) pošto trenutno praktično skriva pogled na neizgrađeni akva park, a čine ga uglavnom samonikle topole. Takođe ono je primer kako samonikle biljke mnogo bolje podnose trenutne suše, pošto se sa druge strane staze nalazi "novi" drvored od prošle godine, koji je praktično već propao, a usput proteže se samo do polovine staze u 44 (valjda im nestalo sadnica prošle godine), zašto nisu njega dovršili?!
Deo sadnica je zasađen i u donjem delu ispod nasipa uz reku i tu jedino pozdravljam što ima sadnica više vrsta drveća, ali čisto sumnjam da će preživeti. Za održavanju zelenila ispod nasipa bi najpraktičnije bilo da svake godine odrede par samoniklih topola/breza koje neće pokositi, već da ih ograde i za 5-10 godina bi imali mlado drveće na keju.
Da neko ne shvati pogrešno ja sam za uredne drvorede i plansko sađenje raznovrsnih sadnica, ali pošto niko ne planira da posle zaliva te sadnice tokom letnjih meseci, nema nikakve poente da se iste sade. Da su zasadili samo 10 sadnica, a ostatak para ostavili sa strane za zalivanje u sledećim godinama, već bi bilo neke vajde. U okolnim ulicama su skoro svi platani sađeni poslednjih nekoliko godina propali tokom ovogodišnje suše, pošto su zaliveni maks 2 puta.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.840
Danas sam imao šta da vidim.
Na istom mestu, dakle na nasipu duž bloka 44, je kompletiran drvored sa obe strane staze. Daj bože da se primi i da za nekoliko godina imamo zeleni "tunel" celom dužinom od bloka 70A do Ivana Ribara.
A do pre dve godine, ovo je bio neosvetljeni deo sa šikarom ka razvalinama Akva parka
Na istom mestu, dakle na nasipu duž bloka 44, je kompletiran drvored sa obe strane staze. Daj bože da se primi i da za nekoliko godina imamo zeleni "tunel" celom dužinom od bloka 70A do Ivana Ribara.
A do pre dve godine, ovo je bio neosvetljeni deo sa šikarom ka razvalinama Akva parka
Obnovljen drvored u Ulici Mije Kovačevića na inicijativu Filipa Vukše
Beoinfo | 29. 11. 2012. - 16:47h
Jesenja sadnja uličnih drvoreda na teritoriji Beograda u punom je jeku, a danas se čitavoj akciji pridružio pomoćnik gradonačelnika Dejan Živković, koji je sa aktivistom Filipom Vukšom zasadio drvo leske u Ulici Mije Kovačevića na Zvezdari.
Grad posredstvom „Zelenila – Beograd” vodi računa o oko pedeset hiljada drvorednih sadnica u 750 ulica, a pored redovnog održavanja, svake godine se s proleća i na jesen drvoredi i obnavljaju.
- Inicijativa građana, koji ukazuju na prazna mesta ili na oštećeno drveće, veoma je važna. Primer za to jeste i ova koju je pokrenuo Filip Vukša. Zajedno sa svojim prijateljima obišao je brojne ulice u gradu i potom nadležnima dostavio spisak nedostajućih stabala. Na ovaj način grad pokazuje da podržava inicijative i aktivnosti građana, kako bi Beograd bio lepše, zelenije i zdravije mesto za život - rekao je Živković.
Mladi aktivista precizirao je da je „kontrola” obavljena u širem gradskom jezgru, kada je ustanovljeno da nedostaje čak hiljadu sadnica. Spisak je dostavljen komunalnoj inspekciji, po čijem se nalogu drvoredi i obnavljaju.
- Veoma je bitno to što je grad prepoznao akciju kao korisnu i što je na ovaj način ispunio svoju dužnost. Posle današnje akcije uveren sam da će ubuduće sve biti bolje jer je još jednom pokazano veliko interesovanje za građanske inicijative - istakao je Vukša.
Radovan Vujčić, rukovodilac Radne jedinice „Drvoredi” JKP „Zelenilo – Beograd”, objasnio je da jesenja sadnja najviše pogoduje biljkama.
Tokom ove godine po programu je posađeno 1.950 sadnica i još oko pet stotina na osnovu inspekcijskih zahteva. U čitavom ovom poslu, dodao je on, i građani mogu da pomognu – zalivanjem ako primete da je biljci potrebno više vode od uobičajene količine koju jednom sedmično koriste radnici ovog preduzeća, a naročito čuvanjem i nelomljenjem sadnica i vertikalnih zaštita koje se nalaze oko njih.
Savesnost građana naročito može da dođe do izražaja u slučaju propisnog parkiranja, na obeleženim mestima, mimo zelenih površina, gde je i inače parkiranje zabranjeno.
Drvoredi u Beogradu podeljeni su na tri područja i uvek se ekipama deluje istovremeno. Trenutno se koriste lepi dani i obnavljaju i drvoredi na Vidikovcu i Novom Beogradu.
Konkretno, u Ulici Mije Kovačevića posađeno je osamnaest stabala „mečje leske”, koja ima izuzetno dekorativnu, kupastu krošnju i dosta je otporna na gradske uslove. Već je spremno i oko hiljadu sadnica za sledeće proleće.
Prolazi vreme sadnje, a u ulici Jurija Gagarina jos nije dovrsen drvored, posebno kod stanice preko puta Delta sitija, gde je pre par godina uklonjeno svo rastinje u blizini, tako da je na ovakvim letiima to mesto bez i najmanjeg hlada , a to je u interesu bezbroj ljudi koji svakodnevno dolaze ovde iz svih delova grada !
A u obliznjem bloku 70a zasadjena drvecem povrsina koja je bila decenijama polje sa nesto drveca i zbunja i sirokim nebom, jedno od dva najlepsa mesta u bloku, slicno i na savskoj obali u bloku 44, kada drvored izraste umesto prelepog horizonta koji se jos uvek vidi sa nasipa , prolazice se kroz tunel. Tim nasipom vecina ljudi voli da ide upravo zbog lepog i sirokog vidika. Drvece je moglo da se sadi malo nize na nasipu pa bi imali i drvece i vidik.A moglo je da se sadi i u sporadicnim grupama, sto je prirodnije nego uparadjen drvored.
Zanimljivo da se u parkovima u centru sece drvece da bi se prosvetlili, a na drugoj strani se sadi i zatvaraju mesta sa vise svetlosti i sirokim vidikom.
A u obliznjem bloku 70a zasadjena drvecem povrsina koja je bila decenijama polje sa nesto drveca i zbunja i sirokim nebom, jedno od dva najlepsa mesta u bloku, slicno i na savskoj obali u bloku 44, kada drvored izraste umesto prelepog horizonta koji se jos uvek vidi sa nasipa , prolazice se kroz tunel. Tim nasipom vecina ljudi voli da ide upravo zbog lepog i sirokog vidika. Drvece je moglo da se sadi malo nize na nasipu pa bi imali i drvece i vidik.A moglo je da se sadi i u sporadicnim grupama, sto je prirodnije nego uparadjen drvored.
Zanimljivo da se u parkovima u centru sece drvece da bi se prosvetlili, a na drugoj strani se sadi i zatvaraju mesta sa vise svetlosti i sirokim vidikom.
Slažem se da je zaista potrebno ostaviti i neku livadu bez drveća, koja daje širinu svakom parku. Ovaj primer keja je dobar pošto su na svakoj od livada sađene sadnice kao da su želeli da se pokrije čitava površina, ali zahvaljujući oskudnom zalivanju livade su i dalje tu Ova polja, naročito pored spravova u visini bloka 44 često koriste grupe ljudi za organizovane vežbe, trčanje, bacanje frizbija i sl. što će sada biti problematično (bar dok sadnice ne propadnu).
Ipak, drveće nam nije problem, veći problem su splavovi koji zaklanjaju reku, pa samo pri nižem vodostaju sa ovog dela nasipa (gde je sada zasađen drvored) pukne pogled ka mostu kod Ostružnice i Sava odatle zaista izgleda široko i prelepo u ovim trenucima.
Ova polja, naročito pored spravova u visini bloka 44 često koriste grupe ljudi za organizovane vežbe, trčanje, bacanje frizbija i sl. što će sada biti problematično (bar dok sadnice ne propadnu). Ipak, drveće nam nije problem, veći problem su splavovi koji zaklanjaju reku, pa samo pri nižem vodostaju sa ovog dela nasipa (gde je sada zasađen drvored) pukne pogled ka mostu kod Ostružnice i Sava odatle zaista izgleda široko i prelepo u ovim trenucima.