Šta je novo?

Zelenilo ulica i bulevara Beograda - Drvoredi, travnjaci, baštice

Jutros. Beše sunčano, sunce već počelo da prži. Nigde nikoga osim šetača svojih ljubimaca. Samo jedan je imao korpu, ostali ne. Pošto su dobro prošetali travnjacima i ostavili tragove u dva agregatna stanja, park očekuje malu decu. :twisted:

 
Zamalo da se porvem sa konobarom, ne da mi da fotografišem bašticu sa "izvorom", hit prošlog veka, kaže da nije dopušteno a restoran javno mesto pa još bašta. Pogledajte prilog 1

 
Knez Mihailova, do Akademije. Fotografisala krajem avgusta o.g.

 
Uvek kada vidim nalepnice i izvrljani mobilijar setim se Berlina i kada smo čekali autobus negde van centra. Na stanici bila kanta za otpatke (ona što se kači na šipku), prilično izlepljena i ižvrljana

Dolazi tada neki mali pikap, staje na stanicu, izlazi radnik sa špahtlicom, izgrebe sve nalepnice, uzme neku prskalicu sa razređivačem ili čime već, isprska kantu za đubre, obriše i kanta ostade čista. Uzme metlicu, počisti ono što je izgrebao i ode dalje. Bukvalno minut posla.
 
Tako i treba.
U slučaju plakata kandidata V.Š. izgleda da je radnik bio njegov glasač.
Da se jedan od mojih sinova kandiduje lično bih skinula plakat mada... ni oni ne bi dozvolili da ih šibaju oluje i vetrovi; da Knez Mihailova ne izgleda nepristojno. Sve je to stvar estetike ali i etike.
 
Da ne gušim temu o Kalemegdanu, kačim ovde

Izdvojena tačka dnevnog reda sednice Skupštine grada, prestanak zaštite stabla na Kalemegdanu

Zaštićeno stablo sada može da se seče

Zaštićeno stablo vrste „kelreuterija” na Kalemegdanu, prestaje da bude pod zaštitom države, kako je izglasano na poslednjoj sednici Skupštine grada, pa će sada ovo drvo moći da se seče bez posebnih dozvola.

Piše: S. M.

27. septembar 2017. 23:52

U obrazloženju ove odluke navodi se da je Zavod za zaštitu prirode Srbije revizijom akata o zaštiti utvrdio da je to drvo "izgubilo svojstva i vrednosti zaštićenog prirodnog dobra".

Kako je jedna vrsta bila zaštićena a zbog čega to sad odjednom nije, nigde nije objašnjeno.

Objašnjeno je bilo, prethodnom odlukom da se ova vrsta stavi pod zaštitu, da je kelreuterija na Kalemegdanu "u našoj zemlji redak primerak ove egzotične biljke čije je razmnožavanje teško i od velike je važnosti za nauku pa je zato potrebno da se stavi pod zaštitu". Pored toga bilo je izričito zabranjeno da se ona "seče, lomi, ili na makoji način uništava, bez dozvole nadležnih organa". Nakon ukidanja statusa zaštićenog dobra, neće biti potrebne posebne dozvole da se ovo stablo poseče.

Na Kalemegdanu. prema tom rešenju, postoji jedno stablo kelreuterije čija je visina 10 metara, a posle izmene ove odluke, tu će ostati tri stabla koja su i dalje pod zaštitom države, mečja leska, evropska bukva i hrast lužnjak.

U okviru kalemegdanskog parka, na prostoru Gornjeg grada i Malog Kalemegdana, na proleće je posađeno 76 novih stabala, osam različitih vrsta. Stoga je zbunjujuća činjenica da je u jednom od najstarijih i najposećenijih parkova grada, prestala da dejstvuje državna zaštita na jednom od četiri retka stabla.
 
cea6ee9ba70193e97a585ab7c36a1a3f.jpg
0fa6f2e9fbc9c13bba93e501b3c7d26c.jpg


sav novac od N.G. dekorativne rasvete prebaciti za ovakvo ukradavanje grada


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Evo kako izgleda kada treba da se zelenilo održava.

Zelenilo oko stepenica nije bilo u nadležnosti Zelenila, ali su ih očigledno zvali da to srede, pa sada izgleda kako treba.

https://www.facebook.com/zemuncizastepe ... permPage=1



Inače me vrlo nervira svo ovo šiblje u podnožju drveća u gradu i mišljenja sam da bi Zelenilo moralo češće da to kreše (sve do 3-4 metra).
 
Систем за заливање...Булевар Краља Александра...

Под финим притиском прска до пола тротоара...
 
Hajde, ne budite lenji, nego onako iz zezanja zasadite neko drvo. Sa društvom, sa devojkom, sa decom, svejedno. Ako se ide samo na sađenje semena, cene su zanemarljive. A ponekad ni sadnice nisu preterano skupe. U svom dvorištu, ispred zgrade, na nekom zapustenom placu, pored zida, česme koja curi, u od svih zaboravljenom uglu nekadašnjeg travnjaka, ili na bilo kom mestu koje vam je važno. Što je kvalitetnije drvo na mestu gde manje smeta, veće su šanse da ga ljudi sačuvaju. Pa možda ostane i mnogo posle vas. Ko zna?

Ako ga povremeno posećujete, dok je vrlo malo čistite okolni korov i leti ponekad zalijete, pa seme uspe da izraste, nije loše ostaviti natpis, da prolaznici i gradsko zelenilo znaju da nije korov neko plemeniti drvo. Napišite, vrlo sitno i na malom papiriću, koje je drvo u pitanju, kada je zasađeno, zašto, i ko je to uradio. Zatim papir kvalitetno plastificirajte u nekoj kopirnici i za drvo zakačite plastičnom vezicom za kablove. Možete se potom i slikati sa njim i nekom bitnom osobom, pa objaviti na društvenim mrežama. Ne zbog sopstene reklame (mada ćete ispasti kul) nego da pokušamo pokrenuti novi običaj. Svakako bi bio i bolji i trajniji od ljubavnih izjava sprejom. A ako ništa drugo, ako ne izraste ili ga jednog dana ipak poseku, u šta sumnjam ako ste sve dobro izabrali, ostaće bar lepa uspomena, slika i podsticaj nekom drugom da uradi isto. Neka malo ambiciznija grupa na Fejsbuku bi od toga lako napravila modu.

Srbijašume, cenovnik
http://www.srbijasume.rs/pdf/censeme.pdf

http://www.urbangarden.rs/proizvodi/drvece
http://www.rasadnikbeograd.com/
 
U cenovniku Srbijašuma se ne vidi dobro zaglavlje, ali cena semena je za jedan kilogram, iako se za 30% veću cenu može kupiti i manje od kilograma. Dok sadnice od 1, 2 ili 3 godine izgleda koštaju po 20 ili 30 dinara bez PDV-a. Što mi izgleda neverovatno jeftino, ali tako piše. U svakom slučaju, cene su savršeno zanemarljive za ono što se dobija, pa zašto ne bi smo probali da "proširimo svoje seme po Beogradu" (dobro zvuči kao motivacioni slogan za tinejdžerske društvene mreže) :lol:
 
Samo što je problem što ne smeš sam da zasadiš drvo ispred zgrade već to mora Zelenilo.
Oni će to i uraditi, samo moraš da ih zoveš i izložiš svoju ideju.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
 
Zasto?
Ja sam preko puta kuce na javnom prostoru zasadio novogodisnju jelku (naravno da ne kupujem posecene biljke, vec sa busenom).


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Pa dobro, ni telefonski poziv Zelenilu nije skup. Mada sumnjam da bi i bez toga tek tako posekli neku vredniju sadnicu ako je manje važnom mestu i ne smeta ničemu. Drveće bi masovnije sadili verovatno i sami da imaju para i ljudi za to. A čak se i to u praksi odnosi samo na površine koje oni aktivno održavaju. U Beogradu nažalost ima mnogo više onih drugih, skrajnutih ili zapuštenih, o kojima niko ne vodi računa.

Ovde ga sigurno niko ne bi dirao, bar jedno vreme.


A ovde u razdelnoj zoni postoji samo jedno drvo i tužan pokušaj drugog, na ogromnoj dužini obale. Ostala su verovatno još davno ispustila svoju drvenu dušu. Još jedno, vaše, mali lični potsetnik na neki važan događaj, sigurno ne bi smetalo. Uostalom, ako kilogram hrastovog ili nekog drugog semena košta 200 dinara, šta se gubi sem lepog doživljaja i nade da će nešto zasađeno vašom rukom izrasti i decenijama ili čak stolećima biti deo grada? Ako već niste sagradili ni jednu zgradu, za drvo sigurno treba manje napora.

Pogledajte prilog 1
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=486531#p486531:2ye2nc65 je napisao(la):
Zuma » 22 Okt 2017 12:24 pm[/url]":2ye2nc65]... U Beogradu nažalost ima mnogo više onih drugih, skrajnutih ili zapuštenih, o kojima niko ne vodi računa.
Mesne zajednice bi trebalo da pokreću 'inicijative' kod Opštine i Zelenila za sredjivanje takvih površina.
 
Mi sami smo i početak i kraj svega.
 
Ljudi često i ne znaju gde im je Mesna zajednica, a vrlo retko neko pokrene neku 'Inicijativu'.
 
Vrh