Baš sam pre neki dan prolazio autoputem i prokomentarisao kako lepo izgledaju novi zasadi, uredna
travica baš mi milo bilo da vidim tako nešto u mom gradu.
I sada pročitam ovako nešto.
Ali tešim se znajući jednu stvar, ti golobradi obesni momci koji si tako nešto uradili nikada neće izrasti
u normalne individue. Nikada neće znati kakvo je uživanje pročitati neku dobru knjigu, ili slušati Pink Floyd ili
otići u pozorište i pogledati neku dobru predstavu.
Nikada njihov mozak neće biti dovoljno razvijen da zastanu u trenutku i uživaju u lepom prolećnom danu u Beogradu samo
posmatrajući igru svetlosti kroz krošnje drveća u parku.
To će biti uvek ljudi ispunjeni srdžbom, mržnjom i nervozom. Njihovo najveće prokletstvo su oni sami sebi. Takvima jednostavno
nema pomoći.