Zelenilo ulica i bulevara Beograda - Drvoredi, travnjaci, baštice

[astrodule]

laki72 » Today, 11:06[/url]":2uihha62]Zasto?
Ja sam preko puta kuce na javnom prostoru zasadio novogodisnju jelku (naravno da ne kupujem posecene biljke, vec sa busenom).


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

2014. sam hteo da zasadim 2 breze ispred zgrade i već sam bio pred plaćanjem dve sadnice. Zvao sam Zelenilo i pitao da li prodaju one rešetkaste ograde da zaštitim te sadnice i rečeno mi je da ne smem samoinicijativno da sadim na prostoru koji je u njihovoj zoni održavanja.

Na kraju su oni došli i zasadili par breza, ali iza zgrade.

 

[lala888]

Ja bih volela da vidim Zelenilo i p. arhitekte da malo kreativnije pristupaju ozelenjavanju grada. Evo sad je jesen i 90% drveca po gradu i parkovima je drvece koje menja boju u zuto. A ima divnog drveca koje menja boju na crveno. Na primer ako setas po Zagrebu stvarno je drugaciji osecaj i tacno primetis da se islo na raznovrsnost i da je verovatno neko sedeo i razmisljao i o tome i pravio kombinacije zimzelenog i listopadnog drveca sa razlicitim koloritima. Izgleda mi puno dinamicinije i lepse kada ima tih primeraka koji se menjaju na crveno... Toliko lepse da sam cak nasla rasadnik koji ima likvidambar i razmisljala da ga uzmem i posadim negde ali posto moze da naraste do 50 m bas i nije za male prostore, ali bi moglo Zelenilo da ih ubacuje makar pored Autoputa ili negde gde ne smeta visoko drvece, a kad poraste pravi fenomenalan prizor. Kad gledam sta se desava oko ozelenjavanja novogradnji imam osecaj da se ni ne trude da razmisljaju dalje od kuglastog bagrema i tuja.

 

[astrodule]

Odlična ideja.

Ima još jedna stvar kod jeseni koju ćemo (na žalost) videti za koji dan. Naime, zaista je lep prizor kada je sunčan dan i kada žuto lišće pada na travu i trotoare. Međutim, ta idila nestaje posle prve kiše jer se lišće sa trotoara (a ni sa trave, no na travi i nije neki problem) pretvara u bljuzgavu masu.

Mislim da Zelenilo ima tačan datum kada kreće da uklanja lišće (godišnji plan i program), a ova situacija ne može biti vezana za datum već se mora raditi posle prve veće kiše.

 

[laki72]

Ma ja za takve situacije i ne pitam.
Njih je suvise malo i bave se kampanjski, osim na nekoliko lokacija u centru.
Verujem da su ti tako rekli, sto u ostalim i jeste po zakonu, ali sigurno da meni ili tebi niko nece napisati kaznu ako posadimo ruzu, drvo, dekorativni zbun...

Evo i primera sa B.Kose, gde koegzistiraju cetinari posadjeni od strane stanara i zimzelene biljke

Sobzirim da su cetinare stanari zasadili pre nego se zelenilo pozabavilo ozelenjavanjem ove ulice, pa ih opet nisu posekli, sumnjam da bi i na drugim mestima radili slicno, osim naravno u slucaju bolesnih biljaka.

@zuma
Zuma, jako cenim tvoj entuzijazam i tvoje postove na ovom forumu, ali predlog da se biljke (drvece) seju na javnom prostoru je najblaze receno neozbiljan.
Takve biljke se seju u rasadnicima, a presadjuju tek kada dovoljno ojacaju. Pa ipak, svedoci smo da ni kao takve, tesko opstanu pored nasih losih navika.
Dakle, pozdravljam ideju, ali sa sadnicama (sto ima smisla), a ne sa semenom.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[astrodule]

Naravno da Zelenilo neće iseći drvo koje je neko zasadio ako ne smeta nikome. Takođe ne verujem da imaju bazu gde je zabeleženo svako drvo u zoni njihovog održavanja.

Ovaj primer sa BK je odličan i on pokazuje kako ne treba saditi drveće na parkingu. Mislim da više od 50% drveća zasađeno između parking mesta (bez dodatnog prostora za sadnicu) više ne postoji.

 

[Zuma]

Što se tiče drveća Gradsko zelenilo je hendikepirano po više osnova. Ne dobijaju ni izdaleka dovoljno para za sadnju i održavanje drveća. Zatim nemaju dovoljno ljudi, a nemaju ni dovoljno opreme kao što su posebne cisterne za zalivanje novih sadnica. Pogotovo preko leta kad je vazduh u gradu bukvalno usijan. Zatim, zbog sve većeg zagađenja, manje osunčanosti, manje dostupne vlage u betoniranom zemljištu, vandalizma i češćih ekstrema u temperaturi drveće sve teže uspeva i podložnije je bolestima. A i kad smognu snage za veće akcije sađenja drveća, posle par godina obično preživi samo mali deo svega što je zasađeno. Zbog toga je, sem možda u slučaju drvoreda u važnijim ulicama, trenutni raspored drveća u gradu često više lutrija nego posledica bilo čije želje i plana. Pa zato verujem da se Zelenilo ne bi bunilo ako im se pomogne sa malo privatne inicijative.

A još bi bolje bilo ako bi se proširio običaj da se važni lični događaji obeležavaju sadnjom nekog drveta. To bi bio najbolji poklon gradu, neka vrsta modernog nastavka nekadašnje tradicije zadužbinarstva za sve one koji nemaju dovoljno para da narodu u amanet ostavljaju zgrade ili legate. Ljudi su ranije sa putovanja po svetu u Beograd donosili po neko retko drvo. Setite se botaničke bašte ili Zemunskog parka. Uostalom, drvo je uvek lako ukloniti ako smeta, a nažalost onih koji izrastu i prežive dovoljno dugo da bi svojom veličinom uopšte mogli smetati bilo čemu sigurno neće biti mnogo.

 

[astrodule]

Bilo bi lepo da svaki gost (glumac, muzičar, predsednik...) zasadi drvo negde. U Parku prijateljstva ima vrlo zanimljivih imena, samo ih treba pronaći i malo se potruditi pročitati izbledele natpise.

 

[Zuma]

laki72 » 22 Oct 2017 03:26 pm[/url]":11hi1538]
@zuma
Zuma, jako cenim tvoj entuzijazam i tvoje postove na ovom forumu, ali predlog da se biljke (drvece) seju na javnom prostoru je najblaze receno neozbiljan. Takve biljke se seju u rasadnicima, a presadjuju tek kada dovoljno ojacaju. Pa ipak, svedoci smo da ni kao takve, tesko opstanu pored nasih losih navika. Dakle, pozdravljam ideju, ali sa sadnicama (sto ima smisla), a ne sa semenom.

Naravno da bi sadnice bile bolje. Ali moramo biti realisti. One su skuplje, traže veću logistiku i kopanje prilično velike rupe. U početku ne može biti mnogo onih koji će to raditi. Želeo sam zato da odmah predložim i neku alternativu koja ima veći početni potencijal za uspostavljanje jednog lepog običaja koji se kasnije može razviti prema potrebama i iskustvima. Nešto što i mladi i stari mogu da urade brzo i lako, dok iz drži trenutna želja, dobro društvo ili poseban trenutak. To čak i ne mora da bude drveće. Zar ne bi bilo lepo da nas na neočekivanim i često zapuštenim mestima kuda svaki dan prolazimo povremno iznenadi mini livada puna ezgotičnog poljskog cveća? Kupiti po smešnoj ceni povremno kesicu nekog semena i rasejati ga po našim ličnim putanjama kroz grad uz minimalni trud oko planiranja nečeg novog zasta i nije neki problem, više je zadovoljstvo, zar ne? Za ambicioznije tu su sadnice, za ostale seme. Da ne spominjem da je sasvim nezavisno od rezultata, pa čak i od zelenila uopšte, sam taj pravac razmišljanja (kako da JA poboljšam svoju ŠIRU okolinu), ali i uspostavljanje ličnih AKCIJA kao novog modela ponašanja prema gradu (umesto pasivnosti ili samo verbalnog doprinosa na Internetu), jedan novi potencijal za drugačiji, daleko prisniji i ličniji odnos prema gradu. Seme je kao "potencijal po definiciji" oduvek bilo jedan sasvim prirodni put ka tome. Zašto ga ne aktivirati i ovde?

 

[dragan]

Zuma » 22 Okt 2017 09:42 pm[/url]":4hiwbm2a]... sam taj pravac razmišljanja (kako da JA poboljšam svoju ŠIRU okolinu), ali i uspostavljanje ličnih AKCIJA
kao novog modela ponašanja prema gradu (umesto pasivnosti ili samo verbalnog doprinosa
na Internetu), jedan novi potencijal za drugačiji, daleko prisniji i ličniji odnos prema gradu. ...

Podrška ovakvom apelu za 'lične akcije', a može da se donese i neka sadnica sa izleta u prirodi.

 

[Zuma]

 

[abrines]

Zuma » Нед Окт 22, 2017 12:38 pm[/url]":2aexi7cb]Mi sami smo i početak i kraj svega.

А народ није ни свестан тога! Баш добро звучи ова прича о садњи. Уз мало рекламе може стварно постати традиција.

 

[Zuma]

Na prethodnoj slici se vidi tabla sa web adresom jedne od sličnih inicijativa. Važno je razumeti da je njihova ideja samo jedna od ogromnog broja vrlo različitih mogućnosti da neki prostori jednog velegrada postanu zeleniji ili makar samo vizuelno bogatiji, da se više uključe građani, njihova mašta i energija. Mnogi sasvim različiti izgledi i vrste građanskih akcija su mogući. Treba samo početi.

Evo simpatičnog kratkog priloga o njihovoj akciji u LA.

https://vimeo.com/108499893

I još dva na Youtube-u:
https://www.youtube.com/watch?v=0VTQvcJQ5Zk
https://www.youtube.com/watch?v=PJ269zHWWiY

 

[Zuma]

abrines » 22 Oct 2017 11:21 pm[/url]":1tlqwn19]

Zuma » Нед Окт 22, 2017 12:38 pm[/url]":1tlqwn19]Mi sami smo i početak i kraj svega.

А народ није ни свестан тога! Баш добро звучи ова прича о садњи. Уз мало рекламе може стварно постати традиција.

Nešto vrlo slično vezano za sadnju i drveće i JESTE naša najstarija tradicija. Pre nego što je Srbima ne naročito uspešno nametnuta jedna od monoteističkih religija sa bliskog istoka (koje su nužno, već po definiciji monoteizma, sve krajnje autoritarne, hijerarhijske i rigidne) naša duhovna vertikala je bila povezanost sa prirodom, odnosno život u skladu sa njom i vrednostima koje se mogu naslutiti iz načina na koji priroda i život funkcionišu. Dakle poštovanje raznovrsnosti i bogatstva njenih pojavnih oblika i uvek osetljiva dinamička kombinacija lične slobode i poštovanja tradicije zajednice koja omogućuje opstanak. Tu NEMA samo jednog usamljenog autoritarnog vladaoca daleko iznad svih i iznad svačega, koji prostom transmisijom naredbi naniže prenosi svoja naređenja, nagrađujući zatim one koji ih najbolje slede, a kažnjavajući one neposlušne. Monoteističke religije su uglavnom organizaciono i konceptualno previše jednostavne i na daleko nižem nivou ako je kriterijum vernost predloženog modela sveta onome što opažamo da se zaista dešava.

Drveće je u jednoj bitno drugačijoj filozofiji starih Srba imalo sasvim posebno mesto. Treba se setiti "drveta zapisa" ili poštovanja koje su sve do nedavno uživali pojedini hrastovi, ali i lipe i neko drugo drveće. Ono je trebalo da bude svedok, pa u neku ruku svojom lepotom, svetošću i dugovečnošću i garant velikih obećanja i zaveta. Ovde je inače poenta bila da takve karakteristike ima nešto što je ŽIVO i izvan nas, da bi tako bilo dostojni predstavnik te šire prirodne celine živog sveta, a ne nešto što je potpuno izvan njega, mrtvo, kao što je našom rukom napravljeni objekat ili čista, samo umom stvorena, pa zato vrlo verovatno i arbitrarna, apstraktna ideja. Takođe, kod Srba je glava porodice povremeno sadila posebno vredno i trajno drvo na najboljem mestu na imanju, koje se zatim generacijama čuvalo i potomcima simbolički označavalo ono što je važno: trajanje i uspeh TE porodice na TOM mestu. Tako je drvo bilo istovremeno i simbol doma, porodice, vremena, opstajanja i, u svojim stalnim sezonskim promenama i redovnim obnavljanjima, samog života. Meni izgleda da su mnogi zdravi elementi takvih tradicija poštovanja prirode i naše zavisnosti od nje sasvim primenljivi i jednako korisni i u našim sadašnjim okolnostima. Ustvari, pogotovo sada. Treba ih samo osavremeniti.

 

[Гага]

astrodule » 22 Окт 2017 03:43 pm[/url]":rtyuzxry]

laki72 » Today, 11:06[/url]":rtyuzxry]Zasto?
Ja sam preko puta kuce na javnom prostoru zasadio novogodisnju jelku (naravno da ne kupujem posecene biljke, vec sa busenom).


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

2014. sam hteo da zasadim 2 breze ispred zgrade i već sam bio pred plaćanjem dve sadnice. Zvao sam Zelenilo i pitao da li prodaju one rešetkaste ograde da zaštitim te sadnice i rečeno mi je da ne smem samoinicijativno da sadim na prostoru koji je u njihovoj zoni održavanja.

Na kraju su oni došli i zasadili par breza, ali iza zgrade.

@Дуле, сме да се сади самоиницијативно на простору које Зеленило одржава. Ми смо (кућни савет) у мојој згради самоиницајативно посадили доста тога испред и иза зграде, јер су зелене површине доста велике. Посадили смо сами и четинаре, и воћке, и траву и живу ограду, пироканте, .... Ми и сами одржавама, нас неколико, а Зеленило само покоси траву. Иначе све купујемо у расаднику Зеленила овде на Бежанијској коси у Пеђе Милосављевића или расаднику у Марије Бурсаћ у Земуну.
Једино не може самоиницајативно да се секу гране дрвећа или цела стабла, мора да се пита Зеленило. Ипак летос сам, где год су биле суве гране дрвећа, наравно оне ближе земљи, све посекао.

 

[Вожд]

Не може се биљка само посадити, већ се свакодневно и стручно мора одржавати. Уколико је површина већа, најбоље је ангажовати специјализовану фирму, било државну, било приватну, која ће се тиме стручно позабавити, од аспекта пејзажне архитектуре, преко садње, уградње система за заливање, до заштите од болести и свакодневног одржавања.

 

[Zuma]

Ne treba obeshrabrivati privatnu inicijativu ako se ona dobro organizuje i koordinira sa Zelenilom. Mi još dugo nećemo biti bogato društvo, ni kao pojedinci ni kao država. Zašto onda sistemski ne organizovati ovakvu privatnu pomoć gradu u doniranju svih vrsta zasada i ličnom radu na delu održavanja okućnica? Većina zgrada ima bar nekog stanara sa dovoljno slobodnog vremena (penzioneri?), kome bi bilo posebno zadovoljstvo da vodi računa o nečemu što su sami stanari izabrali, zasadili i platili. Zelenilo bi trebalo da razmotri bržu proceduru za koordinaciju ovakvih zahteva, objavi poseban kontakt telefon za ove svrhe, a po mogućnosti doda i poseban deo na svom sajtu gde bi bili skupljene informacije i praktični saveti za sve što je vezano za učestvovanje privatnih lica u obogaćivanju i eventaulnom održavanju javnih površina.

Ljudi se sada uzdržavaju zato što svi misle da to nije ni dozvoljeno ni moguće. Kad bi se to verovanje promenilo, mnogi javni prostori oko zgrada bi mogli postati mnogo lepši i raznovrsniji po smešnu cenu jednog sajta, telefona i dodatnog zaduženje nekoga ko bi odgovarao na upite zainteresovanih. Na taj način se aktivira i motivacija takmičenje sa susedima, pa i projektovanje u javni prostor neke vrste posebnog identiteta svake grupe stanara. Ljudi zelenilom mogu pokazati ko su i šta žele, pa se oslobađa još i ogromna količina vrlo raznovrsne kreativne energije koju državne organizacije nemaju nikakve šanse da dosegnu, bez obzira kakve su. Naravno, potreban je neko da postavi opšte principe i definiše granične karakteristike željenog imidža tog dela grada, dakle koordinator u gradskom zelenilu, ali to je sve. A uz dobru organizaciju korist bi bila ogromna a troškovi po budžet skoro nikakvi.

 

[Вожд]

Пре него што напишеш одговор, могао би прочитати текст на који одговараш..
Ангажовање "Зеленила" или неке приватне фирме је по теби обесхрабривање приватне иницијативе? :shock:

Управо супротно, охрабрио бих појединце или групе суграђана да то учине, дакле против сам волунтаризма који на овој теми, на последњих неколико страница провејава.

Да будем сликовит, разлика би отприлике била као када би просечан становник Београда, или Србије сам правио кућу, уз помоћ комшија и рођака, или ангажовао архитектонски биро и грађевинску фирму да то учини.

 

[Zuma]

Pročitao sam. Prva rečenica se odnosila na tvoju tvrdnju

" ... најбоље је ангажовати специјализовану фирму, било државну, било приватну, која ће се тиме стручно позабавити, од аспекта пејзажне архитектуре, преко садње, уградње система за заливање, до заштите од болести и свакодневног одржавања."

Hteo sam da kažem da mi je to isticanje previše zvučalo kao nešto što je veoma bitno jer kod nas ljudi nemaju dovoljno para da plaćaju profesionalce, pa bi se ceo pokret privatnog doprinosa zelenilu grada odmah ugasio pre nego što ozbiljnije i počne. Naravno da bi bilo bolje da to rade samo profesionalci. Međutim onda se svodimo na ovo što već postoji sada, i što će zbog naše ekonomske situacije postojati još veoma dugo. Pa čitava priča potpuno gubi smisao. A on se sastojao u pokušaju da se aktivira i iskoristi volja mnogih građana da volunitiraju novac i lični rad u uređenje okoline svoje zgrade ili drugih mesta koja su im važna, a trenutno su neuređena, ako imaju bar NEKU minimalnu slobodu u izboru životnog okruženja. To očigledno ne može uvek biti na profesionalnom nivou (mada će nekada biti i iznad njega) ali je u dobro organizovanom građanskom pokretu tog tipa kompromis više nego prihvatljiv. Dakle naravno da sam rekao da se i gradsko zelenilo mora angažovati u organizaciji i kontroli, ali ne ako im umesto samo koordinacije treba plaćati za klasičnu i punu profesionalnu uslugu. Ta mogućnost postoji odavno, pa ljude ni sad niko ne sprečava da im pošalju zahtev i plate račun. Međutim očigledno da to retko ko radi, pa sam predložio alternativu koja ima više izgleda na uspeh a ipak je pod kontrolom.

 

[Вожд]

Ако желиш леп травњак испред зграде или куће, узевши у обзир климатске промене, мораш имати систем за заливање, мораш прихрањивати, косити, штитити од болести, корова итд. Само травњак. Да не говорим о другим захтевнијим биљкама, жбуњу, цветницама, воћу.. А то се мора радити правилно.

То је најобичније одржавање. А где је пројектовање тог простора или његово формирање.

Наравно, свако може купити садницу, само подсећам на то да ту посао тек почиње и свакако да је најбоље да то раде професионалци.

 

[Вожд]

Можда се највише може урадити на пољу едукације и свести о значају природног окружења и то од малих ногу, попут Горана Новог Сада..

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=9l38urGhw_M[/youtube]

 

[Zuma]

Вожд » 29 Oct 2017 11:39 am[/url]":6rj8kf3n]Ако желиш леп травњак испред зграде или куће, узевши у обзир климатске промене, мораш имати систем за заливање, мораш прехрањивати, косити, штитити од болести, корова итд. Само травњак. Да не говорим о другим захтевнијим биљкама, жбуњу, цветницама, воћу.. А то се мора радити правилно.

То је најобичније одржавање. А где је пројектовање тог простора или његово формирање.

Наравно, свако може купити садницу, само подсећам на то да ту посао тек почиње и свакако да је најбоље да то раде професионалци.

Najgore što može da se desi je da se zasađeno osuši, pa će onda situacija opet biti ista kao što je i bila. Grad ne gubi ništa. A sigurno će biti i mnogo uspešnih zasada i ljudi koji se trude da održavaju ono u šta su već uložili i novac i trud. Pa smo na kraju sigurno na dobitku.

 

[Вожд]

Уколико ти се засад осуши, "бацио" си труд, новац, време. А ако си већ решио да оплемениш животни простор, ангажуј лепо неку фирму да испројектује и касније одржава како треба.

 

[astrodule]

Вожд » 17 minutes ago[/url]":2hvikl61]Можда се највише може урадити на пољу едукације и свести о значају природног окружења и то од малих ногу, попут Горана Новог Сада..

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=9l38urGhw_M[/youtube]

Ja se sećam da smo u OŠ imali akcije uređivanja dvorišta i zelenih površina u krugu škole. Sada bi se neki roditelji bunili što njihovi prinčevi i princeze moraju da nose baštenske rukavice i čupaju korov. NVO bi se javile i govorile o izrabljivanju dece i robovima.

Zamislite da svako odeljenje pri polasku u školu samo zasadi jedno drvo, samo napravi tablu koju zabode ispred tog drveta. Sami ga zalivaju svaki dan, sami uređauju bašticu oko tog drveta, pa na kraju meseca se bira najlepše drvo i to javno okači u holu škole...

 

[Вожд]

И код нас је био обичај да ученици саде саднице четинара, али колико ми је познато, ништа од њих није остало. Углавном би убрзо биле поломљене, уништене "топовским ударима" и сличним стварима.
Дакле, едукација, едукација и едукација, да би икаква акција могла произаћи.

 

[astrodule]

Edukacija, ali u okviru OŠ. Treba i Gorani i Izviđači da postoje, ali oni treba da dolaze u škole i drže neke javne časove, tj. (da se izrazim u duhu ove teme) da usade tu klicu u svest svakog deteta.

Apropo uništavanja tih sadnica. Treba da postoji obaveza da se drvo održava i obnavlja. Mora neka obaveza da postoji, da deca od malih nogu shvate da neke stvari moraju da rade. A vremenom će ukapirati da ta obaveza čini da im okolina bude lepša, pa neće to teško prihvatati.

A vremenom će i shvatiti ko im uništava drveće i učiniće nešto povodom toga.