Svest gradjana je nula.
Mozemo imati duplo vecu gradsku cistocu, ali nedostatak svesti je nemoguce nadomestiti.
Najbolji primer su dvorista osnovnih i srednjih skola, prepuna smeca, otpada, ruiniranih sportskih rekvizita...
Nekada kada sam bio osnovac, normalno je bilo da nas makar jednom mesecno izvedu da u skolskom dvoristu pokupimo smece, okopamo poneku biljku, popravimo zicu oko sportskih terena, ofarbamo golove...
Stvarala se svest da je to nase, pa smo se nakon takvih radova sa vise paznje ophodili ka tom prostoru i rekvizitima.
U to vreme nije bila retkost da stanari zgrada ulazu i novcana sredstva za uredjenje povrsina oko svojih zgrada, a radno angazovanje se podrazumevalo.
Znam da vecini mladjih zvuci neverovatno, ali u ta (davnasnja
) vremena, vlasnik ove picerije (i drugih okolnih lokala) bi se angazovao da ocisti ovaj prostor, bilo bi ga sramota da mu ovakvo ruglo bude tu neposredno pored.