Није решење Савског трга изазвало недостатак масовног присуства, тачније токова, већ укидање садржаја које су то кретање генерисали, а то су стајалишта градских аутобуских линија, аутобуска и железничка станица и сада зграде Поште, јер се реално нико ко није баш морао ту није задржавао, још мање да је долазио да одмара и ужива, већ како би користио јавни превоз да што пре стигне углавном од куће до посла и обратно или од куће у Београд и обратно.
Проблем Славије је што није решена у целини, већ само један њен мали део да би профункционисала као трг, а не пролазна, преседачка дестинација, дакле мора се решити њена суштина, па потом естетика. Ко ће нормалан и зашто висити на месту пријатном као мостарска петља, на највећем аутомобилском чворишту у граду (што је последица аутомобилског урбанизма)?
Слично је и са Зеленим венцем, док је Бранкова магистрални пут, а Југ Богданова аутобуска окретница, ту не може бити ништа друго до тачка преседања путника или коридор овима који окретницу користе као место доласка у центар и одласка из центра и то им треба максимално олакшати некаквим будућим решењем.