Vlažan sneg. Juče sam i ja od pola četiri od Beograđanke putovao dva i po sata do Labudovog brda, i to tako što se do Banovog brda otegla vožnja u nedogled, a umesto da tantusi sa 53-jke produže Požeškom ka Žarkovu, oni odoše u Blagoja Parovića, iako se, verovatno, 23-jka preprečila malo iznad onog minujaturnog kružnog toka kod SC Košutnjak. Morao sam se peške vraćati u Požešku, pa jedva nekako dođoh do 532, a 56-ice znale da okrenu i na OMV pumpi. Moguće da je poplavio onaj čuveni podvožnjak ispod Ibarske, ono ruglo koje ne može 100 godina da se uradi. 23-jke nisu ni pokušavale da idu Blagoja Parovića, jer logično ima ko da javi da to ne treba da rade, dok majmuni iz Dumeka kao nisu znali da je Košutnjak blokiran tada već preko 40 minuta sigurno. Kad sam uspeo konačno doći do Lidla na Vidikovcu, iste te 53-jke vidim da jedno sat i po vremena stoje na istom mestu, sve tri. Praćenje saobraćaja palo kao kula od karata, a ovaj smešni sneg da parališe toliko saobraćaja, jer je toliko neznalica za volanom da je to prosto nestvarno. Uopšte ulice nisu bile toliko pod snegom, nego hoće to kad se teraju, pogotovu autobusi, na letnjim gumama. Važi i za GSP. Dok se ne budu bukvalno milionske kazne naplaćivale za gume, nekima neće doći iz dupeta u glavu. Sa pravim gumama po onom snegu sinoć nema šanse da ti se popreči autobus, a da stane auto još manje. Mislim, sem ako se baš ništa ne zna ni sa gasom ni sa kočenjem. Vremenski uslovi nisu naivni bili nikako, al kakve vejavice umeju da budu, ovo apsolutno nije bilo tako strašno. Vetar, vlažan sneg, al kažem da su svi imali gume kakve trebaju da imaju u ovo doba na prvom mestu, onako bukvalno urušen saobraćaj ne bi imali. Svuda se to dešava u Evropi, al i kad ima baš dosta snega na ulicama. Nije baš stigao kod nas toliko da se nakupi. I gledam sinoć i dalje ljudi iz zgrada izlaze kolima, kao da ništa živo ispratili nisu. Ne znam kakva da je frka nekome, al ići negde kolima kad sve stoji, mislim ne znam, možda ja i previše pratim neke stvari, pa nisam merilo, al me ljudska glupost i nesposobnost fascinira konstantno u čistom kontinuitetu što sam stariji.