Joj živote kako Srbi reaguju kao mrtav konj na vreme normalno za ovo doba godine pitam se šta će biti kad udare ozbiljnije vremenske nepogode poput letnnjih tornada iznenada? Potpuno nespremni.
Današnja muka sa 17:
Oko 17h 18.12.2018 siđem ti ja na Padinu nadajući se da ću uhvatiti 55, međutim naišao je relativno komotan 56 za standard dotične. Mislim se suviše primamljiva alternativa, zar ne? Kajao bi se ako bi propustio taj luksuz.
Pošto ovde čim padne jedna kap, a kamoli pahuljica ode sve u očin ja ipak uđem. Dođe do Ade pa pogledam ka Paštrovićevoj, naravno ništa zanimljivo jer s Brda standardno ničeg nema (u Požeškoj bi čekao bilo šta do Bogojavljenja). Gužva nenormalna na stajalištu, pola 56 izašlo.
Dobro postoji oipcija dva zvana Ruska. Bacih oko na terminus Gospodarska Mehana ali tamo tek stigla Katica, putnici tek izlaze. Znači pošto tramvaji idu kao antibiotik batalim ti ja to ali nisam imao izbora nego da izađem u Ruskoj da se ne bi gurao kod Sajma. Nema autobusa, nema pa nema. Kad evo je trojka. Dok su ga blokirali automobili na Sodomi i Gomori (raskrsnica, šta bi drugo bilo osim bruke i sramote) kod Bigza niotkuda iskoči 23. U isto vreme su stigli na Mostar i 3 i 23.
Već tenzija poče da se oseća, mislim se pa isto bi stigao i da sam čekao u Požeškoj i to bez presedanja. Dobro taman se smirim ali ne leži vraže, pređoh 50m kad ono krdo bivola s Novog Beograda. Pade mi mrak na oči u momentu, to je bila 17. I nisam pogrešio - bila je. I to ne jedna naravno...
Mozak počeo da radi 200 na sat u kriznoj situaciji pa mi povede noge ka 18ici koja je naišla. Bar jednu stanicu do Deligradske, šta znaš, možda se desi čudo u vidu 38A ili 38L koji idu odozdo, a ne staju gore.
Dođoh i do slike i prilike Kandahara. Sekvenca je bila sledeća: 46 (krcat), 55 (dobro popunjen i to onaj u koji bi ušao da sam sačekao, već sam počeo da se nerviram), 18 pun, 46 prazan, 18 pun, 46 prazan, 70 (vidim ja ljulja se nešto kao brod, kad ono 749, nikad u životu ne videh tako pun 70, 90-te su se vratile na velika vrata), 55 prazan, 18 pun i na kraju posle neverovatnih 20 minuta evo ga konvoj 17ica.
Gledao i nisam verovao svojim očima jer se saobraćaj odvijao sasvim neometano. Uđoh u 1007 (koji je inače mogu reći i više nego pristojan, to je jedino bilo dobro u celoj priči) i stigoh na destinaciju sa 17 minuta zakašnjenja. Za divno čudo tako je sve bilo prohodno da oko 18:00 nije bilo gužve na rampi na Autokomandi.
Ponovo sam imao priliku da se nagledam genijalnosti naših inženjera koji redovno zagušuju prvu rampu međugradskim autobusima. Poređali se pa nit 17 da skrene levo nit kola desno baš na onom prvom konfliktnom mestu. Kad autobusi počnu da izlaze ponovo koče ove što idu ka rampi 2.
Ludilo.
E sad povratak je bio za pohvalu, mada tu se ponovo desio neverovatan događaj. To je bilo očigledno zbog gomilanja 17ica od kojih je pola s Konjarnika pobeglo pravo u garažu umesto da su odvezli narod do Sava Centra. Isključenja bolje da se tretiraju kao skraćeni poluobrt te da takvi polasci imaju sufiks G (recimo 18:31G s napomenom *G=do garaže) tako da umesto da se isključi s linije u drugom kraju grada, ostavi putnike da čekaju i vozi prazan povećavajući pritom mrtve kilometre može da se isključi na najbližem stajalištu do garaže.
Nesvakidašnja pojava jeste bio 38L sa 50 putnika. Uz 70 ni njega u životu punijeg nisam video. Polazak je radio FAP #119 a od Krivolačke do Mostara je stigao za 5 minuta. Dosta ljudi je izašlo na Autokomandi (mnogi pretpostavljam u nadi da će presesti na 18), neki su ušli i nije bio prazan skroz do Mostara. Jedna žena je na Autokomandi pitala jel 38 i ušla što znači da ljudi znaju za liniju ali je jednostavno koriste samo kad naiđe zbog slabog takta. Inače 38A/38L su za razliku od 70 odlična ispomoć 17ici od Šumica do Mostara.
Posle negativnog iskustva uveče ("rano" oko 20h) sa isključenjima 17 s Konjarnika sada koristim isključivo 70. Više ne koristim ni 49 zbog toga što nepouzdana i preopterećena 50 baš na deonici od Medaka do Voždovca nema alternativu. Preko Mostara imam i brže stignem.
Na Mostaru nisam dugo čekao, došao 53 i nije bilo nikakve gnjavaže. Sve je bilo prohodno.
Eto narode to bi bila neka sumorna, ujedno i tužna realnost našeg javnog prevoza. Tramvaji skupljaju paučinu dok autobusi pucaju po šavovima. Za to vreme vozovi kao antibiotik.
