Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Modernizacija Mihailovog Beograda
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-19-09-2007/modernizacija-mihailovog-beograda
Izvor: Glas Javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-19-09-2007/modernizacija-mihailovog-beograda
Izbori u Beogradu
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-20-09-2007/izbori-u-beogradu
Izvor: Glas Javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-20-09-2007/izbori-u-beogradu
Sa Miloradom Pavićem i Jasminom Mihajlović u šetnji Karađorđevom ulicom
Obrišite prašinu, da vidimo plemstvo
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=14741
Obrišite prašinu, da vidimo plemstvo
Izvor: Blic OnlineAutor: Tatjana Nježić | 01.10.2007 - 10:53
Zavodljiva je ova ulica. Ispod prašine krije odličja plemstva. Ona je prava junakinja mojih priča i mog i Jasmininog romana – rekao nam je poznati pisac Milorad Pavić dok smo sa njim i suprugom Jasminom Mihajlović lagano koračali Karađorđevom ulicom.
Ispod Brankovog mosta, na tramvajskoj stanici Jasmina zaustavlja korak i pogled, tiho se prisećajući svog detinjstva.
- Kao dete, kad god bih ovuda prolazila činilo mi se da sve ovo mora imati veze s nečim kraljevskim. I danas pamtim utiske koje sam kao petogodišnja devojčica stekla. Kasnije, s godinama uvek sam volela da slušam priče o ovom kraju, koji se nekad zvao „mali pijac“, bio centar građanskog Beograda, o Luki Ćeloviću Trebinjcu koji je sagradio ne mali broj zgrada i zadužbina koje se ovde nalaze... Sad je zaboravljen. Došao je iz Hercegovine, bio jedan od prvih srpskih bogataša i mecena. Napravio je prvu berzu u Beogradu, u toj zgradi je sada Geodetski zavod. I današnji hotel ‘Bristol’ je on napravio, samo nikad nismo uspeli da saznamo čemu je onda ta zgrada služila. Neke od zgrada koje je pravio zaveštao je beogradskom univerzitetu...
Koračajući dalje, uz saobraćajnu buku, Milorad i Jasmina se prisećaju iskustava iz svojih ranijih šetnji ovom ulicom, pokazuju na kuću Krsmanovića, pojedine balkone i detalje fasada.
- Neke od ovih kuća su glavni likovi u mojoj knjizi „Priče sa savske padine“ U njima žive junaci mojih knjiga koje sam ja, u tim knjihgama, ubio. Zakazuju mi večeru da bi mi se osvetili - priča Milorad Pavić.
Na pitanje „Blica“ jesu li u tome uspeli Pavić odgovara:“Jesu, udvojili su me.“
- Vidite, ove zgrade su naše neumivene, ogoljene princeze. Doduše, princeze više volimo kad su neobučene... Zaista, kad bi se doterale ove kuće i fasade bio bi to divan skup dvorskih dama - dodaje pisac.
Osvrćući se povremeno oko sebe Jasmina objašnjava kako su izgledale njihove šetnje Karađorđevom, dok je Milorad Pavić pisao „Priče sa savske padine“, kako su dolazili noću jer je preko dana bučno, kako su zavirivali u ulaze i potkrovlja, tražili balkone i prozore koji će postati literarni junaci, kako su ih stanari zbunjeno i sa zebnjom gledali, bojeći se da nisu „neka inspekcija“ ili novi „naprasni vlasnici“.
- Naša zaljubljenost u ovaj kraj razbuktala se jednom književnom igrom. Poželela sam da, kad već ne mogu da stanujem u ovom kraju, između ostalog zbog toga što je takav kakav je, učinim to virtuelno. Izabrala sam da se „uselim“ u Kraljevića Marka 1, inače porodičnu kuću Luke Ćelovića, i, kao što su to nekada ljudi činili, naručila priču. Tražila sam od Milorada da budem glavna junakinja na toj adresi... Platila mu priču. Bilo je vrlo uzbudljivo. On je tu kuću za mene opremio... - priseća se Jasmina.
Pavić dodaje da „u toj kući, Kraljevića Marka 1, ima, između ostalog, jedan vrlo zanimljiv unutrašnji prozor.
- Tokom pisanja, za radnju i tok priče bio mi je potreban prozor. Nisam hteo, mada sam naravno mogao, da to bude imaginaran detalj. Došao sam jedne večeri prilično kasno, ušao u unutrašnjost, razgledao gde god se moglo proći i – našao prozor za kojim sam tragao! Kakvo ushićenje. Bilo je još zanimljivih detalja. Posle je Jasmina napisala priču o tome kako sam ja pisao priču i tako je nastao „Ljubavni roman u dve priče“ koji smo kasnije kod „Čigoje“ objavili – kaže Pavić.
Zastavši na trenutak i pokušavajući da se pokretom ruke zaštiti od buke i prašine, koju su u tom trenutku proizveli par velikih kamiona, poznati pisac reče:
- Danas je ovo jedan od najružnijih krajeva; negdašnja građanska raskoš pretvorila se u tranzitni saobraćaj. Al’... videćemo šta nosi sutra. Znam ja princeze. Probude se, doteraju i prokočopere kad se najmanje nadaš!
Luka Čelović - „sjajan i opasan tip“
Ispred zgrade negdašnje berze u Karađorđevoj 48 razgledamo izbledele natpise kojima nedostaju slova. Zahvaljujući intervenciji „Blicovog“ fotoreportera koji je poželeo da ih fotografiše u enterijeru te zgrade, Jasmina i Milorad, kako su kasnije rekli, prvi put ulaze u njenu unutrašnjost. Izlaze ushićeni i pričaju o impresivnim detaljima unutrašnjosti, ali i o zaboravljenom Luki Ćeloviću.
- Sjajan i opasan tip. Izgradio je više od deset tako divnih zgrada i poklonio ih, kako se to onda govorilo, otečestvu. U jednoj od njih osnovan je i četnički pokret. On je bio i jedan od osnivača. Reč je, naravno, o onom prvom četničkom pokretu, s kraja devetnestog veka - objašnjava Milorad Pavić.
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=14741
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.427
- Pohvaljen
- 2.374
Pancevacki most aka Most Kralja Petra II
Vilsonov trg
Zemunski most
Milosa Velikoga
Pozorisni trg
Sajam
Skupstina
Dvor - Kralja Milana
Terazije
Pop Lukina - Zadarska
Zeleni Venac
Posta - Zeleznicka
Toplicin venac
Kalemegdan
Vojna Akademija
Avala
Vilsonov trg
Zemunski most
Milosa Velikoga
Pozorisni trg
Sajam
Skupstina
Dvor - Kralja Milana
Terazije
Pop Lukina - Zadarska
Zeleni Venac
Posta - Zeleznicka
Toplicin venac
Kalemegdan
Vojna Akademija
Avala
jovanovm
Advanced
Predivne slike!! Hvala puno!
dragan
Professional
Ropstvo u Beogradu
Glas : http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-04-10-2007/ropstvo-u-beogradu
jovanovm
Advanced
^^^ Ovo pitanje o ropstvu u Srbiji, i Beogradu uopste je deo jedne veoma ozbiljne rasprave u istorijskim krugovima o prirodi osmanske vladavine Srbijom. U to vreme su postojali veoma direktni Hatt-ı serifi sultana koji su zabranjivali ropstvo (mada uvijenom serijatskom logikom). Interesantno je da je 1856. cak donesen Hatt-ı Hümayun zakon kojim se izjednacavaju prava hriscanskih manjina sa muslimanima u carstvu, ali zbog opsteg nepostovanja zakona, i krsenja vec zastarelih pravila, za takve mere je bilo isuvise kasno. Osmanska imperija je vec bila u procesu raspadanja pod narodima koji su razvili ili obnovili nacionalnu svest, i sve (zakasnele) reforme Tanzimat perioda su padale u vodu. Meni je fascinantno da je trgovina robljem nestala tek 1868. u Beogradu, a u juznoj Srbiji, verujem i kasnije.
Mozda iz ovoga mozemo dosta toga nauciti o negativnim posledicama zakasnelih reformi ... wink wink
Hvala na odlicnom tekstu, dragane!
Mozda iz ovoga mozemo dosta toga nauciti o negativnim posledicama zakasnelih reformi ... wink wink
Hvala na odlicnom tekstu, dragane!
Dizajner Ferarijevih modela gost Beograda
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=14718
Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=14718
Opština Savski venac je izdala jednu, mogu reći, brošuru (30-ak strana) o kulturnoj baštini opštine. Skenirala sam istu, a fajl (46 mb) možete skinuti ovde:
http://www.sendspace.com/file/pox3sw
Neko obučeniji od mene može da uredi slike i eventualno smanji veličinu .
http://www.sendspace.com/file/pox3sw
Neko obučeniji od mene može da uredi slike i eventualno smanji veličinu
.Кафане прокоцкале срећу
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=44108
Izvor: Politika OnlineРесторани у којима су се некада окупљали новинари, песници, сликари постају места где се новац троши, а срећа не купује
Познате градске кафане постале су коцкарнице и кладионице (Фото П. Павловић)
Познате градске кафане биле су места на којима су се окупљали новинари, писци, сликари, а данас оне полако нестају. Мењају боје из топлих у шљаштеће и постају коцкарнице, кладионице, слот клубови… Кафана „Зора” на Тргу Републике постала је „Меридиан” кладионица, „Марш на Дрину” у Душановој, такође. „Прешернова клет” претворила се у слот клуб, „Душанов град” у коцкарницу-кладионицу „Таш”, а „Зона Замфирова” постала је место где се новац троши, а срећа не купује.
Баш о случају ресторана у Душановој улици, „Политика” је писала недавно. Уверавала су нас тада господа из „Меридиана” да немају намеру да ресторан претворе у коцкарницу, кладионицу или нешто слично. Непосредно по објављивању текста са некадашњег „Марша на Дрину” уклоњени су натписи „Слот клуб” и „Кладионица” који су већ пре неколико месеци били постављени. Остао је препознатљиви натпис „Меридиан”. Прашина се слегла, скинута слова су враћена на старо место. И кладионица је ту.
Није било лако тада доћи до надлежних из „Меридиана”, а није ни данас. Позив на једини јавности доступан телефон овог предузећа није дао резултате. Госпођа која се јавила није могла да да коментар, нити одговори на наша питања. Послали смо електронско писмо на адресу која је на сајту „Меридиана” назначена, са молбом да нам се надлежни јаве. Нису се јавили.
Кад је број кладионица у граду тако велики да је тешко утврдити њихов тачан број, логично је запитати се шта је потребно да би неко отворио кладионицу или коцкарницу, јер изгледа да нема ништа лакше од тога.
Потребно је најпре основати правно лице које ће се бавити делатношћу игара на срећу. Дозвола за рад оваквих објеката добија се на основу јавног позива, објављеног у дневној штампи. Уз пријаву на јавни позив потребно је доставити још девет докумената, међу којима су и пословни план правног лица за период од најмање три године и подробни подаци о оснивачима правног лица. Основни капитал оснивача не може бити мањи од 1.000.000 евра, у динарској противвредности. Ради осигурања исплате добитака играчима и измирења обавеза по основу јавних прихода, власници морају имати наменски депозит од најмање 300.000 евра по кладионици или поседовати банкарску гаранцију за тај износ. Кладионице су обавезне и да држави исплате накнаду у висини од пет одсто уплате сваког месеца.
Удаљеност коцкарница и кладионица не сме бити мања од 150 метара од основних и средњих школа. На улазу мора јасно стајати натпис да је забрањен улаз млађима од 18 година. Толико о једноставности.
Број кладионица које не испуњавају последња два услова у Београду није мали. О испуњавању осталих обавеза можемо само да нагађамо.
Истини за вољу, „Пословни простор општине Стари град” јесте послао допис у којем захтева да се на тој локацији не мења основна делатност предузећа (угоститељска). Сличан захтев послат је и ресторану „Прешернова клет” и, ако је судити по изношењу покер апарата из овог ресторана, циљ је остварен. С друге стране, изгледа да се о такав допис „Меридиан” оглушио. Још пре неколико месеци добио је допис у којем се упозорава да не мења основну делатност „Марша на Дрину”. И допис и кладионица су ту, једно је вишак.
„Пословни простор Стари град” има право да раскине уговор у случају промене угоститељске делатности кафана које су у његовом поседу. Велико је питање да ли ће то и учинити. Да ли у Општинској управи верују да је грађанима потребно још коцкарница, кладионица, слот клубова и то баш на местима која имају одређени друштвени, а поједина чак и историјски значај?
Б. Павићевић
[објављено: 14.10.2007.]
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=44108
Beograd nakon oslobođenja 1807.
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-13-10-2007/beograd-nakon-oslobodjenja-1807
Izvor: Glas JavnostiKada su oslobodioci 1807. godine ušli u Beograd, zatekli su manje-više napušteno i krajnje zapušteno i ruinirano naselje. Veći deo Turaka je pobegao dok su se preostali sakrili u "mišiju rupu", zaplašeni od moguće osvete Srba. Grad je tada imao oko 10.000 stanovnika, a prema austrijskim izvorima, oko 4.000 ljudi bilo je sposobno da nosi oružje.
Nova vlast smestila se po turskim bogatijim kućama i nekadašnjim sarajima. Zgrade su prepravljane i uskoro udomile Praviteljstvujušči sovjet, Bogosloviju, Opštinu, Veliku školu itd. Zvanična rezidencija srpskog Vožda bila je Pašin saraj, u Gornjem gradu. Međutim, Karađorđe se nastanio u varoši, u konaku dahije Mule Jusufa. U stvarnosti, Vožd je najviše boravio u svom domu u Topoli. U konaku dahije Aganlije, smestili su se vojvode Sima Marković i Pavle Popović, dok je prvi srpski komandant grada, Mladen Milovanović, zauzeo konak Fočić Mehmed age. Trag koji je u Beogradu ostavio ovaj, inače sposoban vojvoda, odisao je otimačinom, pljačkom i nepoštenjem.
Ponašanje pojedinih oslobodilaca Beograda bilo je za svaku osudu. U obesnosti su dostizali dahije, pljačkajući beogradske trgovce, od kojih su mnogi, zbog jevrejskog, grčkog ili cincarskog porekla, prebegli preko reke u Austriju ili Ugarsku. Kalemegdan je ostala pusta, u korov obrasla poljana, a današnje Terazije baruština i pustara. Zanimljivo je da Srbi nisu rušili džamije, kojih je tada bilo mnogo u gradu. Dominirala je Batal džamija, na placu na kojem je danas palata Narodne skupštine.
Impozantan Delijski konak ugostio je prvu srpsku vladu - Praviteljstvujušči sovjet, osnovan na narodnoj skupštini u selu Boraku, dve godine ranije. Nakon manastira Voljevča i Bogovađa, u kojima je Sovjet zasedao tokom borbi po Srbiji, "ustanička vlada" došla je u glavni grad, u palatu koju su čuvali kavazi - Voždu odani, pištoljima i dugim noževima naoružani momci. U blizini se nalazio "Magistrat", ili sud, čiji je glavni sudija bio Karađorđev saborac Radič Petrović. Predsednik suda bio je Petar Ičko (1807-1808).
Jedna od najznačajnijih, ali ne i najreprezentativnijih zgrada ondašnjeg Beograda, bila je topolivnica u blizini kule Nebojše. Tu su opravljani zaplenjeni turski topovi, ali i počelo je sa livenjem novih. Uspostavljanje topolivnice je ovekovečio Sima Milutinović Sarajlija u svojoj "Srbijanki". Najčuveniji topolivac bio je Milosav Petrović, koji je sazidao peć za topljenje gvožđa, iskopao jamu za livenje topova i načinio kovačnicu i alatnicu za gradnju točkova i lafeta.
Na padini prema kuli Nebojši, u 16. veku se nalazila omanja crkva koju su Turci pretvorili u barutanu. Kada su Srbi osvojili Beograd u Prvom srpskom ustanku, magacin je preuređen u crkvu posvećenu Presvetoj Bogorodici. Ovaj skromni hram, narod je nazvao "Ružica" prema narodnoj pesmi "Deoba Jakšića", u kojoj se govori o nekoj crkvi istog imena u beogradskoj tvrđavi.
Na kalemegdanskoj pustolini, između tvrđave i varoši, svakog dana je egzercirala vojska pod komandom Miloja Petrovića. Voždovom naredbom, 14. februara 1809. godine, je uvedena regularna vojska, odvojena od građanske uprave. "Vojni obveznici" postali su svi muškarci od 12 do 70 godina starosti. Naredne godine, u Beogradu je formiran prvi "Srpski konjički puk", odeven u bele pantalone i bluze sa visokim okovratnikom poput ruske konjice. Tada se pojavio i prvi "Voeni ustav".
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-13-10-2007/beograd-nakon-oslobodjenja-1807
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.427
- Pohvaljen
- 2.374
Izgradnja zgrade tehnickog fakulteta:
Serija slika Trga republike pre, tokom i posle ww2
Međunarodni turnir u skijanju na vodi
Spektakl na Adi
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=16181
Spektakl na Adi
Izvor: BlicAutor: L. Gedošević | 15.10.2007 - 10:16
Posle 17 godina na Adi Ciganliji juče je održano Međunarodno prvenstvo u skijanju na vodi - Memorijal „Mladen Parun“. Ni vetrovito vreme, a ni temperatura vode u Savskom jezeru od oko 17 stepeni, nisu omele oko 30 takmičara iz Grčke, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Belgije i Srbije da pokažu svoje umeće na vodi. U generalnom plasmanu najbolji je bio takmičar iz Hrvatske Pavle Zobundžija, dok je Stefan Fekete iz Beograda oborio nacionalni rekord.
- Skijanjem na vodi bavim se od četvrte godine. Otac mi je još tada doneo neke skije, ja sma probao i zavoleo ovaj sport. Osvajao sam većinu naših kupova, državna prvenstva, a prvak Srbije sam i u tri kategorije. Učestvovao sam i na međunarodnim takmičenjima - kaže 16-godišnji Stefan Fekete, koji je juče oborio rekord Srbije vozivši na dve bove, pri brzini od 58 kilometara na sat, sa kanapom dužine 13 metara.
Jedan od najboljih mladih takmičara bio je i Ferucio Munžić (15) iz Hrvatske, koji se ovim sportom bavi već sedam godina.
- Slatka voda je sporija od slane, ali bez obzirana to super sam se proveo. Voda je hladnija u moru nego ovde u jezeru, ali za bavljenje ovim sportom volja je bitnija od vremenskih prilika - kazao je Ferucio, koji se od prošle godine i profesionalno bavi skijanjem na vodi.
Da ovaj sport nije popularan samo među muškarcima objašnjava i Jaka Medja(27) iz Slovenije, koji se skijanjem na vodi bavi poslednjih 15 godina.
- U klubu čiji sam član devojaka ima gotovo isto kao i muškaraca. One se jako dobro snalaze na skijama i uvek su dobrodošle - kazao je Medja koji je pohvalio poligon za skijanje na Savskom jezeru, ali i celu Adu Ciganliju, uz napomenu da sigurno dolazi i naredne godine.
Jedna od retkih devojaka koja je juče skijala bila je i šesnaestogodišna Tijana Vlatković iz Beograda, juniorska šampionka Srbije u ovom sportu.
- Kod nas nema mnogo devojaka koje skijaju na vodi, ali savetujem svima koji imaju mogućnosti da obavezno probaju. Na ideju da skijam došla sam sama, probala sam i nastavila time da se bavim. Ovo jeste skup sport, s obzirom da morate da plaćate benzin za čamac, a ni oprema nije jeftina, ali zaista vredi - kaže Tijana koja je juče imala najbolji rezultat u ženskom plasmanu.
Jučerašnji Memorijal privukao je pažnju i mnogobrojnih Beograđana koji su na Adu Ciganliju došli samo u šetnju, pa su takmičari imali navijače.
Kako kažu iz Saveza za skijanje na vodi, ovo takmičenje je samo je uvod u sledeću sezonu, kada će Memorijal „Mladen Parun“ biti uvršeten u kalendar zvaničnih evropskih takmičenja.
Trka između bova
Staza za skijanje na vodi na Memorijalu „Mladen Parun“ bila je duga 259 metara, sa šest bova, između kojih su takmičari morali da prođu. Čamac koji vuče sijaše kretao se brzinom od 58 kilometara na sat, a dužina sajle za koju se takmičari drže skraćuje se u svakom krugu, sa početnih 18,25 metara na 16 metara u narednom, zatim na 14 metara, i sve manje.
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=16181
Post sa Railfan-a
Kada je otvorena pruga Beograd - Niš, sadašnja stanica BEOGRAD još nije bila gotova; izgradnja je kasnila. Kao prva stanica služila je jedna provizorna zgrada na mestu gde danas stoji Plava Lokomotiva ("Titova lokomotiva"), izmedju Glavne stanice i Pošte. Informacija o danu otvaranja na spomen-ploči na zidu je POGRESNA!!! Informacija je proverena!!! Evo, na narednoj slici vidite tu provizornu stanicu:
U Svetogorskoj 17 obeležava se neobičan jubilej
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=17592
Izvor: Blic OnlinePrva diskoteka otvorena u kući srpskog ministra
Autor: Ivan Mišković | 27.10.2007 - 06:12
Prva diskoteka u našoj zemlji, tada prva i jedina na potezu od Trsta do Vladivostoka, otvorena je pre 40 godina u Beogradu u Svetogorskoj 17, u podrumu kuće Jevrema Grujića, čuvenog srpskog ministra i političara iz 19. veka. Nažalost, zatvorena je samo posle godinu dana jer je, kako su pisali tadašnji mediji, kvarila naprednu socijalističku omladinu. I nakon zabrane rada diskoteka je nastavila da okuplja beogradski „krem“ sve do danas, pa se s vremena na vreme organizuju tematske žurke.
Lazar Šećerović , potomak Jevrema Grujića koji i danas živi u kući u Svetogorskoj 17, priseća se za „Blic“ šezdesetih i početaka rada diskoteke.
- Ideju da otvore prvu diskoteku na našim prostorima sproveli su u delo veliki zavodnik tadašanjeg Beograda Saša Nikolić, Miki Jelj, moj brat Milan Šećerović i Brana Samardžić. Miki je boravio u Parizu gde je video tada najpoznatiju diskoteku „Kastel“ i po ugledu na nju, u podrumu naše kuće, pokrenuta je diskoteka koja u početku nije imala ime, da bi je vremenom posetioci nazvali po meni „Kod Laze Šećera“. Na otvaranju je bio „krem“ Beograda. Bila je tu Mira Trailović, rediteljka i upravnica „Ateljea 212“, Jovan Ćirilov, čuveni pesnik Dušan Matić, slikar Ivan Tabaković, poznata balerina Lokica Stefanović, jedna od najvećih beogradskih zavodnica Vesna Talvi, Joca Aćin, reditelj filma „Bal na vodi“, čuveni plejboj Šole Plamenac i mnogi drugi poznati i ugledni Beograđani - priča Lazar Šećerović.
U Beogradu su se te godine, zahvaljući ovoj diskoteci, mogli čuti najnoviji svetski muzički hitovi na malim pločama, popularnim „šezdesetpeticama“, i to isti oni koji su se puštali u diskotekama u Londonu i Parizu. Tako je beogradsko urbano društvo uživalo u muzici Roja Orbisona, grupa „Prokol Harum“, „Mudi bluz“, kultne engleske grupe „Holis“ koja je održala koncert „Kod Laze Šećera“.
Diskoteka je bila otvorena od 19 sati do pola sata posle ponoći svih sedam dana u nedelji.
Od kako je počela sa radom diskoteka je trpela veliki pritisak javnosti. Novinski natpisi su bili veoma negativni, sa komentarma da je reč o lošim uticajima sa zapada. Zato je 1968. prvo zabranjena muzika, zatim i igranje, tako da je zatvaranje diskoteke bilo neminovno.
- Na sreću, diskoteka nije prestala da radi, jer smo i nakon zatvaranja veoma često organizovali privatne tematske žurke. Svake godine smo povodom Sajma mode u Beogradu organizovali žurke za manekene i modne kreatore. Sedamdesetih godina našu disoteku su posetila i takva imena svetske mode kao što su Pako Raban i Renato Balestra. Sećam se da su 1971. godine naši gosti bili autori kultnog mjuzikla „Kosa“ Džejms Rado i Džerom Ragni. Nakon Njujorka, Londona i Minhena, došli su u Beograd da pogledaju pozorišnu verziju mjuzikla, u kojoj su u „Ateljeu 212“ igrali poznati glumci kao što su Dragan Nikolić, Branko Milićević Kockica, Miša Janketić i Mira Pejić, a pevao je legendarni Dušan Prelević Prele - završio je priču Lazar Šećerović.
Diskoteka je nedavno renovirana. I dalje okuplja nekadašnji urbani Beograd na uvek interesantnim tematskim žurkama. Do kraja godine u planu je posebna žurka povodom obeležavanja 40 godina prve diskoteke na našim prostorima.
„Kod Laze Šećera“
Diskoteka „Kod
Laze Šećera“ bila je otvorena za
posetioce u
okviru kulturne manifestacije „Dani evropske baštine“ i za nedelju dana ju je obišlo 400 Beograđana, koji su imali priliku da uživaju u unikatnim predmetima i slikama poznatih srpskih slikara iz 19. i s početka 20. veka.
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=17592