Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

[Nenad]

Brod "Sirona" od 1. septembra na redovnim krstarenjima

Od 1. septembra ljubitelji reka moći će da idu na krstarenja i izlete luksuznim brodom "Sirona", saopštila je kompanija "UniWorld". "Sirona" će i dalje biti iznajmljivana za privatne i komercijalne promocije i proslave

Izvor: eKpija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/

 

[Nenad]

Rusi u Beogradu

Početkom prošlog veka, propast ruske carevine je prinudila mnoge gubitnike građanskog rata da u pravoslavnom Beogradu potraže spas. Srbi su ih srdačno dočekali i primili u svoje redove. Odužili su se na najbolji mogući način - izuzetnim doprinosom razvoju grada i države.
Na primer, Jakov Hličtijev (1886-1963), profesor beogradskog Građevinskog fakulteta, prvi predsednik Jugoslovenskog društva za mehaniku, član SANU. Ispisao je niz naučnih radova iz teorije elastičnosti i teorije brodske konstrukcije. NJegov zemljak Nikolaj Saltikov (1872-1961), matematičar, profesor Univerziteta u Kijevu i Harkovu, a od 1919. godine, u Beogradu, napisao je oko 200 naučnih radova iz oblasti matematike, posebno parcijalnih diferencijalnih jednačina. Arhitekta Viktor Lukomski ostavio je mnoga zdanja kojima se Beograd i danas ponosi. Utočište u našoj prestonici našao je i belogardejski general P. NB. Vrangel (1878-1928), koji je prebegao sa Krima 1920. godine.

Projektant Roman Verhovojskoj je izgradio Ivarsku kapelu na Novom groblju. Godine 1929. osveštali su je patrijarh Varnava i ruski mitropolit Antonije Hrapovicki. Kapela u ruskom ampir stilu, je kopija istoimene koja se nalazila na Crvenom trgu u Moskvi. Ruska crkva Svete Trojice, podignuta je 1925. godine, po nacrtu arhitekte Valerija Staševskog. Nalazi se iza crkve Svetog Marka, kao skromna kapela sa dekorativnim elementima ruske crkvene arhitekture. U temelje crkve je položen grumen ruske zemlje.

Zbog brojnosti Rusa u Beogradu, u sklopu Novog groblja 1926. godine, sagrađeno je Rusko groblje, na kojem se do danas sahranjuju emigranti i njihovi potomci. Tu počivaju mnogi "ruski Beograđani", koji su mesto našli i u istoriji prestonice: profesor Georgije Taranovski, hirurg Aleksandar Ignjatovski, pevačica Olga Jančevecka, "naši" akademici Vladimir Farmakovski, Fedor Tarovski i mnogi drugi. Spomen-kosturnica ruskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu podignuta je 1935. godine.

Neizmeran je doprinos ruske emigracije srpskoj kulturi i umetnosti, posebno muzičkoj. Istorija Beogradskog baleta počela je da se ispisuje 1923. godine. Na sceni Narodnog pozorišta izvedeni su fragmenti baleta "Ščelkunčik", Petra Iljiča Čajkovskog i "Šeherezada", Nikolaja Rimskog Korsakova (1923). Temelj beogradskog baleta postavili su ruski emigranti: Klaudija Isačenko, nastavnik baleta u Glumačko-baletskoj školi (osnovana 1921) i Jelena Poljakova, prvi šef Baleta i nastavnik. Solista proslavljenog Boljšoj teatra, Margarita Froman, doprinela je ulogom koreografa i pedagoga.

Čak su i najmlađi ruski emigranti doneli nešto novo vršnjacima u Srbiji. Naime, u svojoj osnovnoj školi i gimnaziji "Car Nikolaj" (osn. 1920), smeštenoj u zgradi Treće muške gimnazije, smislili su "stoni fudbal" u kojem su igrači bili metalni novčići oblepljeni kartonom, a lopta malo sedefasto dugme. Ruski gimnazjalac Grigorij Gagarin, inače mladi knez, osnovao je prvu srpsku ligu. Zabava se brzo proširila Beogradom, organizovani su turniri, dok danas, u 21. veku, jedan veb-sajt prati domaće i međunarodne utakmice beogradskih ljubitelja stonog fudbala.

U grupi ruskih emigranata se obreo i Mihailo Maksimović, rođen 4. juna 1896. godine u Adamovsku u Harkovskoj guberniji. Bio je iz srpske porodice koja je vek i po ranije pred Turcima izbegla iz Srbije u Rusiju. Maksimović je u Beogradu diplomirao teologiju i zamonašio se u Miljkovom manastiru kod Svilajnca kao Jovan. Sveštenički poziv i životni vek, okončao je 1966. godine, kao vladika u dalekim prekookeanskim gradovima. Pre 13 godina, nekadašnjeg beogradskog studenta ruska crkva je upisala u red svetaca, kao Svetog Jovana šangajskog.

Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-22-08-2007/rusi-u-beogradu

 

[Nenad]

Београдски карневал бродова у суботу, 25. августа

Среда, 22. aвгуст 2007.
Четврти Београдски карневал бродова одржаће се у суботу, 25. августа, у акваторију реке Саве, на потезу од Бранковог моста до Ушћа. Организатор ове туристичко-забавне манифестације је Туристичка организација Београда, а покровитељ Град Београд. Реализујући ову манифестацију, Београд је већ две године пуноправни члан Федерације европских карневалских градова.

Програм карневала посетиоци ће пратити са обала реке, као и са брода „Ђердап”, који ће за ову прилику бити ВИП место, где ће се окупити представници амбасада, конзуларних представништава, Републике, Града и медија.

Ове године у програму ће учествовати и карневалске групе из суседних земаља Македоније, Хрватске и Црне Горе и једна бразилска карневалска плесна група, као и из градова наше земље: Бела Црква, Врњачка Бања, Вршац, Панчево и Београд.

Манифестација ће почети Дечјим карневалом, који ће се одржати на левој обали Саве од 17 до 19 часова, са око 250 учесника и десетак карневалских група, а програм ће водити Пеђолино и Леонтина. Од 17.30 до 18 сати одржаће се ревија београдских једриличарских клубова, од 18 до 18.30 ревија веслачких и кајакашких клубова, од 18.30 до 19 скијање на води и падобрански скокови, а од 19 до 19.45 ревија џет-ски акробације на води.

– Од 19.45 до 22.30 часова одржаће се карневалска поворка, на чијем ће челу бити брод „Београд”. Затим иду карневалске групе на пловећим бинама и понтонима. Карневал се затвара наступом бразилске плесне групе „Карамба-самба”, која ће нам пренети део атмосфере бразилског карневала. Од 22.30 до 22.45 часова је ватромет, за време кога ће се Бразилци пресвући и наставити свој програм до један час после поноћи, на потезу између ресторана „Промаја” и Капетаније – рекла је за БЕОИНФО Оливера Лазовић, директор Туристичке организације Београда.

За време одржавања Београдског карневала бродова биће затворена жута и бициклистичка трака у правцу Стари град – Нови Београд од 5 до 24 часа, док ће Бранков мост бити затворен од 22.30 до 22.45 часова, када је предвиђен карневалски ватромет. За време одржавања манифестације биће затворене обе бициклистичке траке на потезу Бранков мост – Ушће, као и паркинг простор испред ресторана „Промаја”.

Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1287252

 

[Nenad]

Evo jedna "cudna" zanimljivost Beograda

Opasne trke na parkingu Arene

23. avgust 2007. | 07:27 |
Beograd -- Sve više mladih se noću okuplja na parkingu Beogradske arene zbog trka automobilima.

U Beogradskoj areni kažu da osim za trke, parking ispred ovog sportskog objekta služi i za prodaju droge i prostituciju. Dejan Petričević, zamenik direktora Arene, kaže da je taj kompleks interesantan mladima za automobilske trke jer ima dobre staze na kojima mogu da se razviju velike brzine. "Vrlo interesantne su krivine, imaju utisak da su trkači formule jedan", kazao je on.

O tome šta se dešavalo tokom noći svedoče tragovi kočenja i srušeni znakovi. "To je sve posledica tog divljanja. To su vrlo oštre krivine, onda se zanese automobil, pa udari u stub, poruši znak i slično", kaže Petričević.

"Neša Bravo" je prvi, pre više godina, počeo da izlazi ovde sa svojim prijateljima. Više ne dolaze, jer je, kako kaže, druženje preraslo u nešto mnogo opasnije.

"Nije moglo da se drži pod kontrolom preterivanje u turiranju, driftovanje po terasi, po gornjem delu parkinga, brzo prolaženje kroz masu, trkanje", kazao je "Neša Bravo".

On kaže da su se na tom mestu događale nesreće. "Neki klinac je driftovao ovde, po gornjem parkingu i udario nekog drugog dečka na motoru i jos dvojicu koja su pala sa terase na kola dole, a dečku koji je bio na motoru je pukla butna kost", rekao je "Neša Bravo".

On dodaje da na ovom parkingu nema dovoljno prostora za manevrisanje kolima, ali ipak, ističe da mladi sve rade kako bi se dokazali.

U "Areni" kažu da su policiju više puta pozivali u ovakvim slučajevima, ali i da to nije pomoglo da prestanu ovakva okupljanja.

I nakon upornog traženja B92 da u beogradskoj policiji obezbede sagovornika, niko nije našao za shodno da govori o trkama na beogradskim ulicama.

Međutim, kako se saznaje, parking Beogradske arene nije jedino mesto gde se mladi trkaju. Nekada je to bilo u Pančevu, a danas ova grupa često menja mesto.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=23&nav_category=12&nav_id=260350

 

[vrachar]

Naleteh na neke slike iz 80ih:

 

[vrachar]

Beogradska iz 1980 :/ Kako je to bilo oronulo...

 

[dragan]

..

Beogradski karneval brodova 2007.

Reke Sava i Dunav, 25. avgusta, od 17.00 do 23.30, biće domaćini
četvrtog po redu Beogradskog karnevala brodova 2007.

bbc.gifOvu turističko-zabavnu manifestaciju organizuje Turistička organizacija Beograda, pod pokroviteljstvom Grada Beograda.

I ovogodišnji "Beogradski karneval brodova" održaće se u akvatoriji reke Save, između
Brankovog mosta i Ušća, na Savskom keju i Savskom pristaništu.
Jedan od pravaca razvoja beogradskog turizma je i razvoj nautičkog turizma, a ovim
Karnevalom Beograd se afirmiše i kao atraktivna turistička destinacija sa bogatim
programom dešavanja tokom godine. Zahvaljujući BKB, Beograd je postao punopravni član FEEC-a (Federacije evropskih karnevalskih gradova)....itd.

ceo text . http://www.tob.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=3&Itemid=546

 

[Nenad]

Beogradski esnafi i zanati

Po okončanju Drugog srpskog ustanka, srpski živalj naseljavao je kraj oko crkvice na mestu današnje Saborne crkve. Islamski deo grada, krivih, uzanih sokaka se pružao duž današnje Ulice kralja Petra. Tursku čaršiju je činio niz drvenih dućana sa isturenim krovovima od šindre i sa ćepencima duboko isturenim na ulicu. Do trgovca turskim ili engleskim štofovima, poslovao je prodavac pečenog mesa i ribe, do njega piljar i tako dalje. Berberi i kafedžije su radili iza stakljenih prozora, što je u to vreme bio veliki luksuz. Siromašnije zanatlije su spavale u dućanima zajedno sa šegrtima i kalfama. Tu je poslovao i abadžija Pavle Šiško, jedini beogradski Srbin koji je 1813. godine dočekao Turke.

Posle normalizacije, 1815. godine, trgovina je oživela, pa je Beograd postao centralno raskršće, kako se govorilo, provozne trgovine centralne Evrope.

Među najuglednijim žiteljima Beograda su bile zanatlije koje su osnovale svoj prvi esnaf - terzijski, 1817. godine. Okupljao je krojače uglavnom čojanih odela. Kasnije će se pojaviti bakalski, piljarski, bostandžijski, mehanski, magazadžijski, lončarski i drugi esnafi. Nazivi su bili uglavnom turskog porekla, pa je tako jekmedžija u stvari, bio pekar, a rabadžija prevoznik zaprežnim kolima.

Hlebarsko-pekarski esnaf je osnovan 1838. godine, a devet godina kasnije doneta je Uredba o esnafu, koja je odredila da u gradu postoje tri trgovačka i 21 zanatlijski esnaf. Prema kasnije uvedenim esnafskim propisima, član, ukoliko je Srbin, mogao je da dobije dozvolu za otvaranje dućana ukoliko je tri godine bio šegrt, a zatim dve godine kalfa. Titulu esnafskog majstora donosio je položen odgovarajući ispit. Kandidat za šegrta morao je najpre na šestonedeljnu probu, pa je tek onda sklapao pogodbu za posao.

Sačuvan je veoma dragocen dokument o poreskim licima iz 1834. godine, iz kojeg se vidi da je u gradu tada bilo: 77 boltadžija, 132 mehandžije, 47 magazadžija, 43 špekulanata i 73 bakala. Zapis Vuka Karadžića iz 1827. godine, pojašnjava da je među čaršijskim trgovcima, bilo više Grka nego Srba. Važili su za najbogatije, imali su svoje škole, međusobnu prepisku su vodili na grčkom jeziku, pa je i čaršijom ovladao grčki jezik. Bilo je i Cincara koji su se doselili vek ranije, ali su se ubrzo posrbili. Uglavnom su bili trgovci, kujundžije, terzije, handžije, kasapi i zidari. Srbi su bili trgovci-izvoznici. Glavni izvozni artikl u Austriju je bila svinja - oko 225.000 komada godišnje! Po značaju, na drugom mestu su bile pijavice! Država je izdavala u zakup baruštine u kojima su hvatane pijavice, pa je od aprila do oktobra, kada je sezona ovih stvorenja, čak 9.700 engleskih litara pijavica isporučivano kupcima u Austriji, Francuskoj i Italiji!

Knez Miloš je naplaćivao čaršijski đumruk (porez) na varoškim trgovima, a na gradskim kapijama deo u naturi uzimali su i Turci. Pravo da otvori radnju u varoši imao je onaj koji se snabdeo dućanskim objavlenijem, vrednim 500 groša. Posebna je bila dućanska arenda koja je naplaćivana od stranaca. Država je oslobodila plaćanja poreza zanatske radnje, pa su pristigli mnogi kojih ranije nije bilo: zlatari, šnajderi, boltadžije, lekari, apotekari, knjižari, ali i terzije (šnajderi), papudžije (čizmari), sedlari, puškari (tufegdžije), ćurčije, mehandžije, dunđeri (cimermani)... Godine 1836. popisano je 45 različitih zanata sa 864 zanatlije. Pavle Stamatović, navodi da su 1834. godine, u Beogradu poslovali i ´kožuhari, satožnici, usmari, užari, zlatotkači, srebrodelci, kotlari, suknari, lulari, sakadžije...

Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-27-08-2007/beogradski-esnafi-i-zanati

 

[Nenad]

@vrachar
Gledam ove slike koje si postavio. Izgleda mi da Beograd u principu nikada bolje nije ni izgledao nego sto izgleda danas. Mora da je 70ih i 80ih godina stvarno bio skroz siv i krs!

 

[vrachar]

Zapravo, prema svim statistickim podacima Beograd danas prozivljava svoje najbolje dane. Beograd je tokom 70ih i 80ih imao tranformaciju gde je dosta toga gradjeno na NBGu, dok je stari deo grada bio potpuno zapostavljen. Sve je bilo sivo i oronulo :/

 

[Nenad]

Pa bice da je tako. Kao mali se secam da je sve funkcionisalo (prevoz, komunalne sluzbe itd.), ali se Beograda kao belog grada uopste ne secam... Znaci, Beograd je napokon docekao svoju renesansu

 

[dragan]

Oronuo je od tih 70-80-tih god., a u ono vreme je bio

svetski grad sa svetskim posetiocima od političara do glumaca.

 

[vrachar]

Oronuo je od tih 70-80-tih god., a u ono vreme je bio

svetski grad sa svetskim posetiocima od političara do glumaca.

Beograd je u to vreme licio na metropolu u odnosu na druge istocno evropske gradove koji su za zapad bili potpuno zatvoreni. Zato je ta iskra koju smo ovde imali delovala kao blistavi sjaj. Sa druge strane, Beograd nazalost jeste bio siv i oronuo, to se vidi na svim slikama iz tog perioda. Ja se licno secam da je tokom 80ih i pocetka 90ih sve bilo tako sumorno i prljavo, izuzev mozda Knez Mihajlove koja je '87 dozivela transformaciju. Danas se mnogo vise paznje posvecuje estetskom utisku nego ranije, fasade se ucestalo sredjuju, ulice takodje, grad je znatno cistiji i u pojedinim momentima stvarno izgleda kao evropska metropola. Ima tu jos dosta da se radi, ali ako nista drugo, BG je na dobrom putu

 

[dragan]

.. u ono vreme je bio svetski grad sa
svetskim posetiocima od političara do glumaca.

Ima i drugi deo rečenice .. slabo vi pamtite to vreme.Gde je 'dedinje'?

 

[vrachar]

Evo jos malo 80ih:

I tada su postojali redovi za bus :lol:

 

[dragan]

@ .. vrachar .. ti se oslanjaš na fotografije koje prikazuju takav Beograd.

Ja mogu da nađem fotke koje ga prikazuju u lepšem svetlu iz tog vremena 1960-80god.
Osim toga dobro se i sećam još uvek, hvala Bogu.
Od tada se ,naravno mnogo izgradilo i uredilo,ali nije bio takav sav kao na tim fotosima.
Takve primere možeš da nađeš u svakom velikom evropskom gradu .. danas.

Poenta je da je Bgd. bio jedan od važnih gradova Sveta ( nesvrstani,samoupravljanje,sloboda
u kretanju po drugim državama,sport,umetnost,...i bio je glavni grad Yugoslavije ).
Sve to je dovodilo mnogo stranace u grad poslovno-politički ili radi neke manifestacije.
(FEST,BITEF,BEMUS,izložbe,neki sajam,utakmice ..i sl.)
Bilo je i hiljade stranih studenata iz celog sveta, većinom arapskog,grci i ostali.

 

[vrachar]

Dragane, ja ne govorim o duhu i zivotu grada nego o njegovom izgledu. Potpuno se slazem da je Beograd u komunistickoj eri uspeo da postane jedan od evropskih kulturnih i politickih centara. Medjutim, ovde je rec o jednom cisto estetskom utisku koji su ostavljale ulice grada. Po meni je to zapustenost i zaboravljenost. Naravno, svi stranci koji su obilazili istocni blok Beograd su proglasavali cudom posto je on ipak imao znatno vise sadrzaja od recimo Budimpeste ili Bukuresta tog vremena. I naravno, obavezno okaci te fotografije posto i ja zelim bolje da se upoznam sa istorijom grada

 

[dragan]

Kako si našao one fotke tako možeš i druge, ako te interesuje
kako je Beograd izgledao .. na fotosima iz tog vremena ( 1960-80g.? )

Ja nemam potrebu da tražim, jer se ipak sećam kako je izgledao.

 

[vrachar]

Koje fotke budem nasao, ja cu ih okaciti u to budi siguran. Za sada, sve na koje sam naleteo su bile ovako sumorne i turobne... A ti ako imas neku, slobodno podeli sa nama

 

[dragan]

Evo, umesto prošlosti malo budućnosti ... ovde

 

[Nenad]

Evo, umesto prošlosti malo budućnosti ... ovde

Jbt.. A sta je ovo i jos bitnije GDE je ovo?

 

[dragan]

Evo, umesto prošlosti malo budućnosti ... ovde

Jbt.. A sta je ovo i jos bitnije GDE je ovo?

Pogledaj sad ovde : http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=10329#p10329

otvorio sam temu 'Grad u Gradu', da vidimo o čemu se tu radi.

 

[Nenad]

Свечано отварање Европског првенства у кајаку и кануу за јуниоре и млађе сениоре

Европско првенство у кајаку и кануу за јуниоре и млађе сениоре, до 23 године, одржаће се на Ади Циганлији од 30. августа до 2. септембра, а учествоваће око 1.200 такмичара из 37 држава, најављено је на данашњој конференцији за новинаре, одржаној на Ади.

Церемонија свечаног отварања почеће сутра у 18 сати, на платоу поред судијског торња, а шампионат ће отворити заменик градоначелника Београда Радмила Хрустановић.

Марко Нишовић, директор Кајакашког савеза Србије, изјавио је да је овај шампионат веома значајан за државу, град, али и кајак као спорт.

– Трудили смо се да у организацији максимално задовољимо европске стандарде и надам се да ћемо бити добри домаћини гостима из целе Европе. Целокупне припреме трајале се непуних годину дана, а самој техничкој структури посвећено је девет месеци – рекао је Марко Нишовић.

Он је и најавио да ће репрезентацију Србије представљати 38 такмичара – 10 јуниора и 28 млађих сениора.

Главни судија Европског првенства Ели Милер оценила је да Београд има све што је потребно и за организацију сениорског шампионата.

– Београд има одлично тркалиште, кафиће, паркове. Такмичари се овде одлично осећају. Могу да буду разочарани једино својим резултатима, али не и оним што им је понуђено у Београду – рекла је Ели Милер.

Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1287886

 

[dragan]

Morao sam da prenesem ovaj post u vezi Ugovora za autoput :

prelistavam u dokolici malo ove anexe (sto rece jedan lik na komentarima vesti na 92jci :

"ja skin'o ugovor, skeniro antivirusom, nema nikakvog malware-a, prema tome
sto se mene tice ugovor je cist" )

 

[Milance]

Za toalet - snađite se sami

Beograd -- Građani koji se zbog svojih obaveza zateknu u gradu na ulici svakodnevno se sreću sa problemom – kuda u toalet?

Naime, u Beogradu ih ima nešto više od 20, a u svim većim gradovima Srbije prosečno samo po dva. Istovremeno, u republički budžet godišnje se sliva i više 6.000 evra od PDV-a za usluge korišćenja javnih toaleta. U Beogradu na 100.000 stanovnika postoji jedan javni toalet. Građani kojima je toalet potreban prinuđeni su da se sami snalaze.

"Žurim prvim prevoznim sredstvom kući, gotovo ne pamtim da sam bio u javnom toaletu", kaže jedan Beograđanin u anketi B92, dok drugi kaže da "ode u neki kafić ili lokal, plati piće i ode u WC".

U Srbiji u mnogim gradovima ne postoje javni toaleti. Veći gradovi ih imaju premalo u odnosu na broj stanovnika, Novi Sad i Subotica po dva, dok ih je u Nišu pet.

Železničke i autobuske stanice imaju toalete za građane, ali oni ovu uslugu naplaćuju. Javni toaleti koji su pod nadležnošću gradova su besplatni.

"U Beogradu ima trenutno 22 toaleta koja rade. Još četiri objekta su u rekonstrukciji, izabrani su izvođači i ovih dana treba da počne njihova rekonstrukcija", kaže Milan Vasiljević iz Gradskog zelenila.

"Do kraja godine se priprema projektna dokumentacija i pribavljaju se dozvole za još četiri objekta koja treba da se rekonstruišu", kaže on.

U institucijama poput pošta i banaka, iako svakog dana usluže mnogo klijenata, nemaju toalet za njih. Ustanove koje drže novac kažu da je uvođenje toaleta skoro neizvodljivo. Zbog sigurnosti, strankama nije dozvoljen pristup van prostora za prijem.

"Ne možete porediti instituciju banke sa nekom drugom vrstom delatnosti, jer banka pored usluga klijenata takođe brine o bezbednosti i bezbednosti svojih zaposlenih, tako da toaleti se zbog tog razloga uglavnom izbegavaju", kaže Dejan Gleščić, izvršni direktor razvoja i marketinga Sosijete ženeral banke.

Prema rečima gradskog arhitekte Đorđa Bobića, u detaljnim planovima Beograda postoji prostor namenjen izgradnji javnih toaleta, ali se ne zna kada će se planovi realizovati.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=30&nav_category=12&nav_id=261284