Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

[Nenad]

Отворена врата скупштина и дворова

Знатижељни посетиоци могу да разгледају и сазнају многе занимљивости из историје ових здања
Много догађаја се збило и мноштво умних и безумних глава претурио је преко главе Дом Народне скупштине откад је, пре 100 година, постављен камен темељац који је означио почетак изградње зграде парламента. Колико министара, посланика, демократа, радикала, комуниста, социјалиста, либерала је ковало судбину земље у његовим салама. Колико драматичних одлука је донесено баш у ходницима здања које данас, захваљујући програмима „Дан отворених врата” и „Приближимо институције грађанима”, сви који то желе могу да посете.

Страни држављани који су у туристичкој посети српској престоници такође могу на овај начин да упознају наше институције. Потребно је да разумеју српски језик, или да се за групу туриста организује посебан обилазак са водичем који би објашњења говорио на језику земље из које долазе.

„Дан отворених врата” подразумева обилазак Зграде (Краља Милана 14) и Дома Народне скупштине (Трг Николе Пашића 13), уз стручно вођење и упознавање са начином рада институција. Грађани имају прилику и да седну у посланичке клупе и учествују у симулацији гласања.

„Дан отворених врата” први је од програма који су грађанима омогућили приступ државним институцијама, а организовали су га Народна скупштина и Мисија ОЕБС-а у Србији. Први пут је одржан 31. маја 2004. године, од када је Народну скупштину посетило око 15.000 грађана. Редовни термини за посете су претпоследње и последње суботе у месецу, а заинтересовани грађани се пријављују координатору програма у Народној скупштини на бројеве телефона 011-3026-245 и 011-3026-246.

Програм „Приближимо институције грађанима” омогућава грађанима да у пратњи стручних водича обиђу Зграду председника Републике - Нови двор, Скупштину града Београда - Стари двор и Дом и Зграду Народне скупштине. Посетиоци се, поред улоге и начина функционисања установа, упознају са историјом, архитектуром и вредним уметничким колекцијама четири здања. Редовни термини за посете у оквиру овог програма су сваке прве суботе у месецу. Заинтересовани могу да се јаве информативном центру Туристичке организације Београда на број телефона 011-3343-460.

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=39257

 

[Nenad]

Beograd mesecima čeka na svoje poklone

Svaki Beograđanin zna da procedure za dobijanje raznih gradskih papira i dozvola ponekad mogu da budu dugotrajne i iscrpljujuće. A malo Beograđana zna da je još komplikovanija procedura ako želite da poklonite ili donirate nešto tom istom gradu.

STRPLJENJE - Vojislav Stojković i njegova sestra Vera iz Golemog Sela pored Vranja, svojevremeno su odlučili da poklone Beogradu i Beograđanima česmu na pijaci Zeleni venac. Lepa ideja o zadužbini, čija je realizacija zbog „pusti pužu rogove" procedure trajala čitavih devet meseci. Poređenja radi, nedavno su u Kini za devet meseci podigli fabriku za proizvodnju auto-delova koja zapošljava 150 ljudi.
- Nama su sve donacije dobrodošle. Kad neko ima predlog (poklona), on ga dostavi gradskim službama koje ga razmatraju. Ako je reč o izgradnji nekog objekta ili parka, proveravamo da li je u skladu sa urbanističkim planom. Posle toga predlog dospeva na sto gradonačelnika i on odlučuje da li će se donacija realizovati - kaže za „24 sata" Đorđe Bobić, gradski arhitekta.
I tu počinju komplikacije. Sledi realizacija, odnosno potraga za raznim dozvolama i saglasnostima, koja u najvećem broju slučajeva nije ni jednostavna ni efikasna.
- Nije komplikovana samo procedura primanja donacija, sve su procedure veoma komplikovane! Direktorki „Jugokoncerta" su bile potrebne čak 32 pisane saglasnosti i dozvole da bi predstavnici kulture iz Linca prošlog petka mogli da na brodu održe koncert koji je publika slušala sa obale - kaže Gorica Mojović, pomoćnica gradonačelnika zadužena za kulturu.
Mojović kaže da je zato zasad odustala od ideje da se novopostavljeni spomenik Desanki Makismović na Tašmajdanu osvetli, jer joj je iz Sekretarijata za komunalne poslove sugerisano da mora da traži dozvole za to.
- Beograd je u pravnom vakuumu. Njegove nadležnosti se često prepliću s nadležnostima Republike ili opština, što usložnjava i odugovlači proceduru. Kad Beograd dobije jasne nadležnosti i instrumente za njihovo sprovođenje, i procedure će biti kraće i jednostavnije - kaže Gorica Mojović.

Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=13170

 

[vrachar]

Autokomanda davno, davno...

www.railfan-belgrade.org

 

[Nenad]

WOW, kako je ovo cool! Jel tada vec postojao most (preko autoputa / puta)?
Zgrada veterinarskog fakulteta je suvise upadljiva. Kada bi se fasada sredila i osvetlila, dozivljaj cele Autokomande bi se preporodio. Takodje i pogled na istu sa autoputa!

Isti slucaj je i sa porodilistem (valjda je porodiliste) kod Hitne pomoci..

 

[vrachar]

Mislim da ova slika datira dosta pre autoputa i nadvoznjaka. Tramvajske sine su jos na desnoj strani (kasnije su prebacene na levu), jos postoji kaldrma a tamo gde je danas restoran Fransh je livada

 

[dragan]

Sudeći po modelu ovog auta što juri ulicom od jedno 42km/h

slika je pre izgradnje autoputa, možda oko 1960god.

 

[Nenad]

^^ Slika je od pre WWII

 

[vrachar]

Nije. Vidis li kontaktnu mrezu koja se nalazi iznad kolovoza? To su koristili trolejbusi

 

[Nenad]

^^ U pravu si sorry.. Ali mi nesto ne lici na '60 godine. Prva trolejbuska linija je otvorena 1947. MOzda je slika iz 1950? Uostalom, nije ni bitno

 

[jovanovm]

^^^ Pa ni u Njujorku nema javnih toaleta, nego, udjes u neki kafic, kupis pice pa onda odes i radis ono sto ti je potrebno (Inace, mislim da je to strasno pametno!)

 

[Nenad]

U principu uvek mozes da udjes u McDonalds ili Starbucks ili tako nesto, tako da tamo ne moras da kupujes nista! A to da nema toaleta i da moras da negde kupis pice da bi se olaksao je skroz bezveze.

Treba lepo na udarnim mestima postaviti one super moderne i jako lepo dizajnirane javne toalete..

 

[Steva]

U principu uvek mozes da udjes u McDonalds ili Starbucks ili tako nesto, tako da tamo ne moras da kupujes nista! A to da nema toaleta i da moras da negde kupis pice da bi se olaksao je skroz bezveze.

Treba lepo na udarnim mestima postaviti one super moderne i jako lepo dizajnirane javne toalete..

Ili postaviti one moderne toalet kutije što se same pomiču.
Mada iako ih ima ovde u DE nikada ih nisam koristio, samo udjem u prvi kafić i pitam gde je wc, odem završim posao i zahvalim se, nema problema.

Mislim da je u Parizu zakonom propisano da svi vlasnici restorana i kafića moraju da dozvole korišćenje wc-a besplatno svima kojima je potreban.

 

[Milance]

U DE ima toaleta u U-Bahn stanicama ali bolje ne zalaziti u njih ukoliko bas nije frka.

 

[vrachar]

U principu uvek mozes da udjes u McDonalds ili Starbucks ili tako nesto, tako da tamo ne moras da kupujes nista!

I kod nas je to moglo, pa posto su datu prednost svi koristil,i MC je uveo sistem gde pre ulaska u WC pkazujes fiskalni racun, a po novom dobijas i neki kod koji ukucavas na vratima klozeta

 

[jovanovm]

^^^ A Ameri prestali da grade Starbucks-e sa WC-ima, u svim novima radnjama u Njujorku SB WC nema. Inace, ima ih u metrou, ali, s obzirom na prljavstinu koja se nalazi izvan njih, nisam bas bio motivisan da preskacem 5-oricu beskucnika koji obicno spavaju na podu ispred, i da udjem unutra, pa ne mogu da vam kazem kakvi su

 

[Ambassador]

Mislim da je u Parizu zakonom propisano da svi vlasnici restorana i kafića moraju da dozvole korišćenje wc-a besplatno svima kojima je potreban.

Ah.. Pariz... Pariz..

 

[Milance]

Beograd kandidat za OI mladih

Za organizaciju prvih letnjih Olimpijskih igara mladih 2010. godine konkurisalo je 11 gradova, među kojima je i Beograd, saopšteno je u sedištu Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Lozani. Rok za podnošenje kandidatura bio je 31. avgust, a pored glavnog grada Srbije prijave su poslali još Alžir, Atina, Bangkok, Debrecen, Gvatemala Siti, Kuala Lumpur, Moskva, Poznanj, Singapur i Torino.

Po ugledu na Evropski olimpijski festival mladih, koji je ovog leta veoma uspešno organizovan u Beogradu, i na Olimpijskim igrama mladih učestvovaće dečaci i devojčice starosti 14-18 godina.

U saopštenju MOK-a navodi se da će gradovi kandidati do 26. oktobra morati da dostave kompletnu dokumetaciju, a 12. novembra biće odlučeno ko će se naći na užem spisku.

Odluka o organizatoru prvih Olimpijskih igara mladih biće doneta u februaru naredne godine. Ideju o organizovanju Olimpijskih igara mladih dao je predsednik MOK Žak Rog, a ona je usvojena na skupštini MOK-a koja je u julu održana u Gvatemala Sitiju. Predvidjeno je da se dečaci i devojčice takmiče u svih 26 olimpijskih sportova, ali sa manjim brojem disciplina, a broj učesnika ograničen je na 3.500. Prve zimske Olimpijske igre mladih biće održane 2012. godine sa 1.000 učesnika, a domaćin će biti izabran 2009. godine.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/sport/vesti.php?yyyy=2007&mm=09&dd=03&nav_id=261896

 

[Nenad]

Darul Džihad - islamski Beograd

Turci, predvođeni sultanom Sulejmanom Veličanstvenim, prvi put su osvojili Beograd 1521. godine. Već polovinom tog veka, biskup Anton Vrančić je pisao o beogradskoj tvrđavi, "uzvišenoj i ravnoj" i istakao veličinu i značaj kule Nebojše.

Pruski putopisac Rajnold Lubenau, putujući za Istambul sa poslanstvom Rudolfa Drugog, prošao je 1587. godine, kroz Beograd i primetio nešto interesantno i danas ne baš razumljivo: "u tvrđavi ima nekoliko zgrada sa velikim jakim kulama slično hrišćanskim crkvama pokrivenih olovom, ali u njima nije bilo ni posade ni topova, nego su bile sasvim puste"?

Putopisac Evlija Čelebija (Čelebi), 1660. godine je popisao čak 60 beogradskih mahala, od kojih su po tri imali Grci, Bugari i Cigani, a jednu Jermeni. Srpske mahale su bile Riblja pijaca, Varoš Beligrad, Srednja crkva, Cecid mahala (od Tabačke i Vračarske mahale), Mala reka (Kučuk Dere), Parkanj brod, Kara Jovanova mahala i Topčijino brdo. U ostalima su živeli Turci. U Beogradu je bilo i rimokatolika o čemu svedoče zapisi o službovanju nekolicine biskupa. Na primer, Petar Katić je činodejstvovao u periodu 1618-1622, Arbanas Petar Masareći od 1630. do 1634. godine, dok je najduži biskupski staž imao Mato Berilić (1651-1674). U raznim zapisima iz tog vremena, pa i u najpouzdanijem Čelebijinom, navedeno je da je Darul Džihad (Beograd) imao oko 70 džamija, preko 400 kuća samo u Donjem gradu, barutanu, veliku pijacu robova, kovnicu itd. Gornjim gradom je dominiralo utvrđenje Narin, sa skladištem oružja i tamnicom - kulom Nebojšom (gornjom).

Evlija Čelebija, najznačajni turski istoričar, je nekoliko puta boravio u Beogradu. U jednoj od svezaka desetotomnog "Putopisa" dao je sliku našeg grada: "Ova lepa urnek-tvrđava leži na Savi i Dunavu i ograđena je sa devet platna zidova, kao ikoja druga tvrđava. Ima četiri kapije: na istočnoj strani je Saat-kapija, koja služi za saobraćaj sa donjom čaršijom. Kod te kapije je i Saat-kula, čijeg zvona zvon se čuje preko Save na daljini od jednog konaka. Sa ugla te kapije silazi se kroz donju čaršiju i kazandžijske ulice u donju tvrđavu na Ugrinovu kapiju, koja je okrenuta istoku. Na južnoj strani je jedna mala gvozdena kapija. U gornjoj tvrđavi ima oko 200 kuća. Tu je džamija Sulejmana hana, pokrivena plavim olovom, veoma lepa sa jednim tako vitkim minaretom, kao da je činima sagrađeno. Sinan, čuveni turski majstor za sakralne džamije, bio je izuzetno ponosan na svoje delo u Beogradu. U rovu utvrđenja Narina, nalazi se česma koju je podigao slavni Sokoli Mehmed paša (Sokolović). U tvrđavi stanuju samo vojnici. Poljana ispred tvrđave zove se At-pazar. Ispred Saat-kule nalazi se jedan kiosk sa kojeg se do mile volje može posmatrati cela temišvarska ravnica. Isto tako, i na onoj strani gde je Sava, nalazi se drugi jedan kiosk, s čijeg balkona se vidi cela ravnica Zemunska".

Pored Čelebije, zapise o Beogradu ostavili su i drugi učeni Turci tog vremena, ali je dvorski turski istoričar lepršavim stilom dao najveće obilje podataka. Ipak, ponekad je i preterivao, kao kada je Beogradu pripisao više izvora i česmi nego što ih je stvarno bilo u celom pašaluku. Inače, Čelebija je u funkciji zvaničnog istoričara učestvovao u nekoliko ratnih pohoda na Balkanu (Austrija, Hrvatska, Ugarska). U Srbiji je prvi put boravio 1660. godine, posetivši Pirot, Aleksinac, Palanku, Niš, Paraćin, Batočinu, Valjevo, Kolare i Beograd. Kasnije je obišao Novo brdo, Karanovac, Kruševac i Jagodinu. NJegovi "Putopisi" daju obilje podataka iz istorije, kulture, običaja, geografije i ekonomije tog vremena. U petoj i šestoj svesci "Putopisa", govori o Srbiji i prilikama na Balkanu. Čelebijino delo je prvi put štampano u Istanbulu 1896-1900. godine.

Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-04-09-2007/darul-dzihad-islamski-beograd

 

[Nenad]

http://www.tob.co.yu/
Novi web site Turisticke Organizacije Beograda (ne znam koliko je nov, ali ja ga tek danas spazih)

 

[KiD]

da da...nije los, ali mozda bi trebao biti malo 'perverzniji'. Vidim da rade i novu englesku verziju, ali mislim da bi trebalo da razmisle o tome da se stavi jos neki bitan evropski ili svetski jezik.

 

[Milance]

^^To je i u planu. Deo teksta sa samog sajta - http://www.tob.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=215&Itemid=546

...
Trenutno je dostupna srpska verzija sajta, a ubrzo će biti dostupne i verzije na engleskom i nemačkom jeziku, a u planu su i verzije na francuskom, italijanskom, španskom i ruskom
...

 

[Nenad]

Da, da.. definitivno moraju da porade na jezicima. A to da je verzija mogla da bude malo vise "sexy" je definitivno tacno... pa mogli su u najmanju ruku da uzmu web site TOS-a za primer. .. Oh well...

 

[Nenad]

Jovica Jakovac, generalni direktor Colliers International Beograd – "Vespom" po budućem Beogradu

U nove prostorije kompanije "Colliers International" na Novom Beogradu, u zgradi Grawe osiguranja, uveo nas je generalni direktor Jovica Jakovac, kao pravi domaćin, najstariji u najmlađem timu u okviru "Colliers" Grupe, koja posluje u 57 zemalja širom sveta. Potomak nekadašnje "ratničke porodice" iz Dvora na Uni, koja vuče korene sa Banije i Korduna. Njegova familija, kako kaže, iz decenije u deceniju je, kroz različite istorijske epohe bila je na udaru brojnih građanskih, verskih i ideoloških razmirica koje su potresale ove naše prostore.


- Odrastao sam na pričama iz rata. Moji preci su bili ratnici, ali su me njihov optimizam i volja za životom naučili da neprestano gledam u udućnost, a da se na prošlost osvrnem samo kako ne bih ponovio učinjene greške. Rođen sam u Zagrebu, živeo u Cirihu i Beogradu, jedno vreme u Americi i najzad 2005. vratio sam se u Beograd. Bez obzira na sve ove lokacije, vreme provedeno na porodičnim okupljanjima u Baniji, tokom svakog od školskih raspusta, sigurno su najznačajniji trenuci mog života – kaže Jovica Jakovac.


Beograd, odrastanje, šarm Save i Dunava, parkove i uspomene iz ovog grada, poneo je sa sobom kada je krenuo u Ameriku po prvi put, na razmenu studenata.


- Bilo je to, devedesetih, u toku rata. Završio sam Fakultet političkih nauka i političke ekonomije pri Temple univerzitetu u Pensilvaniji. Naravno, po američkom modelu, osim fakulteta moralo je biti i dodatnog posla, a naravno i zabave. Ujedinio sam posao i zabavu prodavajući sladoled u Jack&Jil vozilu, pa sam uzduž i popreko obilazio Filadelfiju. Ljubomir Živkov, dugogodišnjim novinar Vremena i moj "saborac" u tom biznisu, pisao je doživljaje jednog sladoledžije. Meni, nažalost, pisanje nije išlo od ruke, ali doživljavanje - jeste

Prvi "ozbiljan" posao dobio je u restoranu. Ističe da je to je bila "životna škola".

- Raditi u baru je zahtevan posao. Naučiš da komuniciraš sa gostima, da stekneš nova iskustava i kontakte. Tako se moja karijera razvijala, bio sam šef sale, menadžer restorana, a potom prešao u drge vode, završio američku školu za HR (Professional HR Management Villanova University u Pamsilvaniji) i radio u toj oblasti u državnoj administraciji u Pensilvaniji. Menadžerske veštine stekao sam u kompanijama "Enterprise Rent-A-Car Corporation" i trgovinskom lancu "Country Road".

- Bio sam izuzetno zadovoljan životom u Filadelfiji. Međutim, nedostajali su mi Beograd i Srbija, pa sam još 2000. započeo pripreme za povratak. U Beograd sam došao 2005. i doneo svoju vespu. Kupio sam je u Italiji, prvo odneo u SAD, tada je vratio u Beograd i još uvek je vozim. I ta Vespa me je vezivala za Beograd, krstareći vespom kroz Filadelfiju, posmatrao sam fasade i poredio ih sa beogradskim.

Te 2005. godine zaposlio se u kompaniji "Colliers",

- U kompaniji "Colliers" su me, između ostalog, zaposlili zbog menadžerskih veština, koje sam stekao radeći u američkim kompanijama. Prepoznali su da kombinacija inostranog obrazovanja, iskustva i poznavanje lokalnog "mentaliteta", može da doprinese poboljšanju kvalieta usluga kompanije "Colliers", čiji je cilj da obezbedi svojim klijentima usluge najvišeg standarda u bilo kojoj od naših 267 kancelarija u svetu.

O napominje da "Colliers" posluje prema zapadnim standardima u kojima su jasno propisane obaveze i pravila poslovanja.

- U "Colliersu" izuzetno se poštuje mišljenje svih zaposlenih. Svako od njih mora da da mali doprinos u kompaniji. Niko ne može da se ponaša onako, kako ne bi želeo da se drugi ophode prema njemu. Mi pokušavamo da stvorimo kvalitetno poslovanje i usluge koje nudimo našim klijentima. Nama nije bitan profit, jer smatramo da će kvalitet sigurno rezultirati profitom.

Jakovac napominje, da je dolaskom na poziciju generalnog menadžera, insistirao na timskom radu. "Duh igre" naučio je na košarkaškom terenu. Trenirao je basket i u Partizanu i u Zvezdi.

– U sportu najvažnija igra. U Beogradu postoji jedan klub u kome se Zvezdaši i Partizanovci ne svađaju, već se nalaze na istoj navijačkoj tribini. Puno mojih drugara navija za "Beogradske vukove", ekipu američkog fudbala. To je sport koji je sve popularniji kod nas. Važno je baviti se sportom i imati taj "timski duh" – zaključuje Jakovac.

On naglašava da je sport jako važan za bavljenje berzom i nekretninama. Jer, ako nešto krene dobro, naglašava, to je super. A šta ako ne krene?

- Sedimo i pravimo taktiku kako da sledeći put bude dobro. Ne znam da li je to slučajno, ali jedan košarškaš u "Colliers" timu postiže najbolje rezultate. U košarci morate da komunicirate. Ne možete, ili izuzrtno retko, da uradite sve sami. Mnogo je lakše ako petoro podiže neki teret – objašnjava Jakovac i dodaje da "Colliers" neguje timski rad, stvara kvalitetan tim, a ne zvezde.

Okrečite Beograd!

Govoreći o perspektivama razvoja tržišta nekretnina u Srbiji u narednim godinama, kao i o mogućnostima Srbije da privuče velike multinacionalne kompanije, Jakovac ukazuje da velike korake u tom smeru moraju učiniti i država i građani.

- Sećate se filma, mislim da je bio "Balkanski špijun", sa parolom "Okrečite Beograd"! Moramo mnogo više brinuti o prestonici. Fasade, a pogotovo one u centru grada, moraju biti okrečene. Svako od nas bi trebalo da se pozabavi svojim dvorištem i svojom fasadom. Bilo koji investitor, gradeći objekte mora da vodi računa o humanom efektu, o dovoljno zelenih površina, parking mesta...

Jalovac napominje da je Beograd je jedno veliko gradilište, koje "tek treba da se desi". Veliki broj projekata, koji će tek biti realizovani nagoveštavaju razvoj ovog tržišnog segmenta u narednom periodu.

- U Beogradu imate "pet novih velikih" zgrada. Tržište nekretnina će tek doživeti pravi bum. Poslovni prostor u "DeltaCity 67" je iznajmljen u potpunosti, "Airport City", takođe. Trenutno smo zaokupirani Marinom Dorćol – objašnjava Jakovac i dodaje da je pravi trenutak da se u Srbiji stvori što bolji ambijent za investore.

Kada šetate npr. Dorćolom, pogledajte da li neko pored Vas vozi Vespu, možda to Jovica Jakovac upravo smišlja ili realizuje neku novu investicionu ideju koja će ulepšati Beograd. To mu je posao. Za dobro njegove kompanije, ali, verovatno i svih nas.

Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/126576

 

[Nenad]

Beogradski slamovi

Gradska naselja koja se u svetu nazivaju "favele", "slamovi", "taunšip" i slično, postoje u Beogradu od davnina. Prvi put se pominju u 16. veku i to na prostoru od današnje železničke stanice do beogradskog sajmišta. Prostor su naseljavali Cigani i najsiromašniji sloj stanovnika tadašnjeg Beograda. Ustvari, ta naselja nisu ni smatrana delom gradske celine.

U vreme kneza Miloša, na prostoru prepunom travuljine i raznog đubreta, od Stambol do Varoš kapije, počelo je stvaranje takozvane Šićan male u koje je knez smestio doseljenike Skadrane, a potom i Cigane. Inače, Šićan mahala je bila preteča Skadarlije. U drugoj polovini 19. veka, Cigani su preko noći menjali mesta svojim naseljima i niko nije mogao da ih prebroji. Tada je nastala Ciganska mahala između Trga Mostar i obale. Na drugoj strani tog trga, pored Mokroluškog potoka, u prvoj polovini prošlog veka nastala je Pištolj mahala, koja je potrajala do kraja pete decenije.

Između dva rata, u nastavku Pištolj mahale nastalo je tada najveće cigansko naselje u Beogradu. Duž Mokroluškog potoka, tu i tamo naseljenog doseljenicima iz Stare Srbije ili Crne Gore, neosetno je počela koncentracija ciganskog življa. Da li su sami sročili ime Jatagan mahala, ili su ga osmislili stanovnici Beograda, nije poznato. Ti novi žitelji srpske prestonice načinom života se nisu izdvajali od okoline. Jatagan mahalu činile su skromne ali zidane kuće, muškarci su se bavili poslovima kolara, svirača, amalina, fizičkih radnika itd. Jatagan mahala je nestala kada je počela izgradnja autoputa kroz Beograd, a mokroluška reka nepovratno poslata pod zemlju. Iako nije bila klasičan "slam", Jatagan mahala je ostala sinonim ciganskih beogradskih naselja.

Poslednjih decenija neosetno je narastao broj divljih naselja, koja su ispod svakog higijenskog i uopšte ljudskog minimuma. Uglavnom su na obodu Novog Beograda i Zemuna i u području Palilule, na levoj obali Dunava. Najčuvenije ali i najtragičnije je pored Gazele na levoj obali Save. Gradski oci kažu da će uskoro biti uklonjeno. Drugo je uz naselje Staro sajmište, a treće na parceli IMT-a, u rejonu Stari Aerodrom, gde je pre pola veka bila vazdušna luka. Da li su ovi "slamovi" ili "mahale" posledica nestanka nekadašnjih Jatagan ili Pištolj mahala u starom Beogradu, ili su proizvod doseljavanja seoske i druge sirotinje tokom proteklih pet-šest decenija, nije pouzdano utvrđeno.

Sličnih "kuća" od dasaka i kartona ima na primer, u Goveđem brodu na izlasku iz Zemuna ka Batajnici. Ovo "naselje" neobičnog imena od 20 "kuća", svake godine plavi Dunav. Međutim, niti su opštinari nešto preduzeli, niti su stanovnici otišli na povoljnije mesto!

Beograd je prosto opasan sa stotinak sličnih, prvenstveno ciganskih naselja, u kojima caruju nehigijena, beda i bolest. Deca ne idu u škole, većina njih nema ličnu kartu, a provode život nedostojan čoveka. Ti naši sugrađani to svakako nisu zaslužili. Doduše, mnogi od tih ljudi su se sami opredelili da žive tako kako žive, ali ne "iz besa", već zbog nemaštine i nevolje kojoj nisu mogli da nađu lek. Gradska vlast morala bi već jednom da pogleda na taj nevoljni, ali ne baš i zanemarljiv broj stanovnika glavnog grada.

Izvor: Glas Javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-12-09-2007/beogradski-slamovi

 

[vrachar]

Serbian biznis :lol: