Upoznajte mostove sa našim najpoznatijim konstruktorom Nikolom Hajdinom
Malo ih je, ali su značajni
Autor: Sunčica Tasić | 14.01.2008 - 06:00
Mostovi su oduvek spajali i razdvajali ljude. Neimari su ih gradili, a ratnici rušili, ali nema te vojske koja bi mogla da poruši toliko mostova koliko ih je, širom sveta, stvorio akademik Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. On je u svom životu samo spajao obale.
Ni istorija beogradskih mostova nije bila ništa manje burna od sudbine onih svetskih. Ipak, ovaj je grad imao tu sreću da mu dobrih neimara nikada nije nedostajalo. Akademik Hajdin pripada upravo tim ljudima čije će ime ostati upisano u istoriju ovog grada. Njegov potpis za sva vremena će ostati elegantni Novi železnički most preko Save.
- Beograd može da bude ponosan na svoje mostove. Po svojoj arhitektekturi, konstrukciji i urbanističkom rešenju oni su najbolje što je mostogradnja, u vreme kad su pravljeni, mogla da ponudi. Sva tri posleratna mosta, Brankov, „Gazela“ i Novi železnički, svaki za sebe, predstavljaju specifičan prilog mostogradnji kao jedinstveni objekti svoje vrste - kaže naš „domaćin“ krećući u šetnju po beogradskim ćuprijama.
IZ DVA DELA
Nikola Hajdin nas prvo vodi do Brankovog mosta, „uzemljenog“ naslednika predratne viseće lepotice, mosta kralja Aleksandra Prvog. Podignut na dva armirano-betonska stuba u srpsko-vizanstijskom stilu koja su ostala od miniranog prethodnika, u to vreme bio je most sa najdužim rasponom između stubova na svetu.
- Pogledajte, izgleda kao da u jednom koraku prelazi Savu. Na njemu je prvi put kod nas primenjena savremena kolovozna tabla u vidu ortotropne ploče, kao i to da je ovaj most sa glavnim rasponom od 261 metra svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav kontinualni sistem. To su inovacije koje su u vreme kad je pravljen bile još u začetku - priča Hajdin.
Iako je napravljen 1956. godine, današnji izgled je dobio tek dve decenije kasnije. Deo koji vodi od Novog Beograda su pravili nemački, a onaj koji ide iz grada domaći neimari. Prolazeći ispod mosta Hajdin skreće pažnju na njegove dve potpuno različite polovine, nemačku široku i otvorenu, i našu uzanu i sandučastu.
- Vidi se kako se razvijala mostogradnja. Na prvi pogled spojevi su isti, ali nisu. Stara konstrukcija je zakovana, jer se tako radilo u posleratnim godinama. U novom delu mosta, koji je projektovao inženjer Danilo Dragojević, čelični elementi su spojeni zavrtnjima - objašnjava Hajdin.
„GAZELA“ IZ TEORIJE
Brankov most dnevno pređe oko 90.000 vozila, ali on nije ni najvažniji, a ni najprometniji. Ubedljivo, na prvom mestu je „Gazela“, od čije najavljene rekonstrukcije se ovih dana diže kosa na glavi čak i onima koji nikada nisu seli za volan.
- „Gazela“ ima dopadljivu siluetu zahvaljujući veoma uspeloj kombinaciji svih elemenata mostova. Ona je vrhunsko dostignuće u seriji mostova tipa „podupirala“ i plod je dugotrajnog rada profesora Milana Đurića, jednog od naših najvećih stručnjaka iz Teorije mostova i njene primena u mostogradnji - kaže Hajdin.
Svi beogradski mostovi, od kojih osam povezuje dve obale Save, a samo jedan Dunava, su potpuno različiti. Gledajući sa Brankovog mosta uzvodno, jedan ispred drugog stoje tramvajski, Gazela, Stari i Novi železnički most. Klizajući se ispod njih, predsednik Srpske akademije nauka nam pokazuje jedan po jedan.
- Mudra je bila odluka da se preko Save grade mostovi bez stubova u reci koji bi smetali vodotoku i rečnom saobraćaju. Jedini most koji od toga odstupa je tramvajski kod Železničke stanice. On je izgrađen za vreme okupacije u nuždi i pod specijalnim okolnostima koje su tada vladale - priča Hajdin.
Kad su se povlačili, nemački vojnici su pokušali da ga unište, ali nisu uspeli. Kao u filmovima, most je spasao vojnik koji je u poslednjem trenutku presekao žice.
HAJDINOVO REMEK DELO
Najmlađi i svakako najelegantniji beogradski most je onaj železnički kod Sajma. On je remek - delo našeg sagovornika.
- Železnički most sa kosim kablovima sam projektovao sa pokojnim profesorom Ljubomirom Jeftovićem. To je bio prvi most u svetu sa sistemom kosih kablova za železnički saobraćaj. U isto vreme imao je za železničke mostove i rekordni raspon od više od 250 metara (od stuba do stuba) - priča akademik Hajdin.
Most sadrži za ono vreme čitav niz novih elemenata za koje nisu postojala teorijska rešenja tako da se paralelno sa projektovanjem mosta razvijala i teorijska osnova za mostove ove vrste. Naime, do sada se smatralo da ovakvi sistemi sa kablovima nisu pogodni za železničke mostove zbog svoje fleksibilnosti i osetljivosti na vibracije. Nizovi novih elemenata su teorijski detaljno proučeni, a rezultat je bio - rešenje prihvatljivo za železnički most.
Posle njega, počelo je građenje železničkih mostova ovog tipa i u drugim zemljama sveta i danas ih ima oko hiljadu.
„PANČEVAC“ U „ŠETNJI“
Jedini most koji spaja Beograd sa Banatom i bližom okolinom sa druge strane Dunava je Pančevački most. Verno je služio godinama, ali kao i svaka stvar tako se i most kvari i danas mu je potrebna hitna popravka.
- Kad se brižljivo održavaju, mostovi mogu jako dugo da traju, ali nisu večni, kao što mnogi veruju. Ipak, ako se zanemare ratovi i prirodne katastrofe, rušili su se samo u mitovima.
Pančevački most, nagrizen rđom, čeka na „oporavak“ već godinama, a njegova bezbednost je potpuno neizvesna, jer nikad nije do kraja pregledana unutrašnjost konstrukcije, napravljene još 1963. godine.
Kad je napravljen bio je značajno tehničko dostugnuće i obavljao je svoj posao čitav niz godina veoma uspešno. Kod izgradnje je interesantno da je on montiran pored postojećeg starog mosta i pošto je završen posle demontaže starog mosta, ceo je pomeren u stranu za oko sedam metara na proširene stubove starog mosta. Ceo most je „prepešačio“ tih nekoliko metara kao da je živ, što nije bilo lako uraditi, a da se ništa na njemu ne pomeri - rekao je akademik Nikola Hajdin.
Muka sa zvaničnim imenom
Od mosta kralja Aleksandra Prvog su ostali samo potporni zidovi na kojima stoji današnji Brankov most. Dok ga kraljevska vojska, pred samu okupaciju, nije srušila preko ovog mosta su išli i tramvaji za Zemun. Njegovo zvanično ime, u posleratnim godinama, je bilo Most bratstva i jedinstva, ali se nikada nije ustalilo. Beograđani su ga uglavnom zvali most u Brankovoj ulici jer se preko njega ulazi u ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću.
Lična karta mostova
NAZIV - REKA DUŽINA OTVOREN
Novi železnicki Sava 1.928 1979.
Stari železnicki Sava / 1884.
„Gazela“ Sava 332 1970.
Savski (tramvajski) Sava 430 1942.
Brankov Sava 450 1957.
Ostružnicki (drumski) Sava 1.789 1999. i 2004.
Ostružnicki (železnički) Sava /
Obrenovački Sava / nije
Pančevački Dunav 1526,40 1946.
