Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Zgrada komande vazduhoplovstva podignuta je pre nekih 60 do 70 godina. Ispred nje je zasađen park koji je u međuvremenu toliko izrastao da potpuno zaklanja pogled na lepu fasadu zgrade. Kazu da kad se gleda iz visine zgrada liči na avion.
Професионални турнир у одбојци на песку „Beograd Open 2007”
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1281528
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1281528
dragan
Professional
Kako to "ko bi rekao" ?! .... možda radi tramvaja? ...a gde je išla linja No.1. .Steva":qt3fv97v je napisao(la):Našao sam ovu staru lepu sliku na railfan-belgrade.org forumu:
http://railfan-belgrade.org/forum/userpix/122_Zemun_2.jpg
ko bi rekao
Negde sam , valjda, napisao na forumu da je u Zemunu postojala tram.linija,a
sad evo i dokaza ...za 'neverne Tome'.
Okretnica je bila na Muharu, kod sadašnje pumpe.
@ .'dedinje' ..park ispred Komande je nekad bio sastavni deo Kontumac-a 1730-1789god.
u kojem su se držale konjske zaprege i životinje, a i carinila roba iz Balkana.
Svako ko je ulazio u Evropu iz Turske,tj. iz turskog Beograda u austrijski Zemun, morao je
da provede 3 nedelje u Karantinu ( Kuntumac-u ) koji je bio u Velikom parku.
Zato danas postoje dve male crkve, jedna pored druge u V.parku.
Kroz ovu sanitarnu zaštitu-kontrolu poršle su i mnoge znamenite ličnosti kao :
Njegoš, Vuk S.K., Karađorđe,Branko Radičević...itd.
"Године 1789. када су Аустријанци од Турака преотели Београд, историјски архиви
бележе једну занимљивост.
Београд је једном у својој историји био ''под Земуном'', тј. земунски градоначелник је био и
управник Града Београда." http://www.sozemun.org.yu/zemun/istorijat.php
:lol: :lol: :lol: da covek ne poveruje!!!
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=7874
Ej DEVET dana, pomislio bi covek da ova kola toliko zeli da ce ih glancati jezikom svaki dan a baja ce ladno da ih proda. Mogu da zamislim ostale takmicare kada cuju za ovo :lol:
BlicZavršena igra „Držanje za automobil“
„Sitroen“ za Marka
Autor: N. Korlat | 09.07.2007 -
Nakon devet dana borbe, u nagradnoj igri „Osvojite kola držanjem ruke na automobilu“ u marketu „Idea ekstra“ Beograđanin Marko Hodžić osvojio je „sitroen C4“ u konkurenciji od 50 takmičara.
...
Tačno u 15.10 sa rukom na „sitroenu“ ostao je samo takmičar sa rednim brojem 41, Marko Hodžić.
- Još ne mogu da verujem da sam pobedio. Na početku takmičenja, nisam ni pomislio da će „sitroen“ biti moj. Kako je vreme odmicalo i takmičara bilo sve manje, a konkurencija je bila jača. Verovao sam da imam snage i koncentracije da pobedim. Samo prvih nekoliko dana bilo je teško stajati, ali posle sam se navikao. Bilo je kreativnih i zanimljivih igrica, tako da mi nije bilo teško da izdržim - priča Marko.
Poslednji takmičarski dan bio je najkraći, ali i najnapetiji i najnaporniji za učesnike. Tada su bila i najstroža pravila, jer takmičari nisu smeli ni za milimetar da pomere ruku i stopala.
- Već četiri godine imam vozačku dozvolu, kao i automobil, tako da ću „sitroen“ prodati. Novac mi je trenutno potrebniji - kaže Marko.
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=7874
Ej DEVET dana, pomislio bi covek da ova kola toliko zeli da ce ih glancati jezikom svaki dan a baja ce ladno da ih proda. Mogu da zamislim ostale takmicare kada cuju za ovo :lol:
BEOGRADSKI VEKOVNIK - PIŠE JOVAN NIKOLIĆ
Prva mitropolijska crkva modernog Beograda
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/bg07071006.shtml
Prva mitropolijska crkva modernog Beograda
Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/bg07071006.shtml
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.546
- Pohvaljen
- 17.702
Ovaj tramvaj je isao preko lančanog mosta iz centra, preko Save, za Zemun. Šine na NBG strani su postojale jos dugo posle rata, pa su povadjene, onda je dosao "projekat" "ramvajem u XXI vek" zbog čega su šine ponovo položene na NBG, ovaj put ka bloku 45, a sad ce ka Zemunu da polazu šine za LRT.dragan":3lhu1why je napisao(la):Negde sam , valjda, napisao na forumu da je u Zemunu postojala tram.linija,a
sad evo i dokaza ...za 'neverne Tome'.
Okretnica je bila na Muharu, kod sadašnje pumpe.
http://img413.imageshack.us/img413/9394/tramvajjq0.jpg
Kakvo vizionarstvo!
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.303
- Pohvaljen
- 7.204
Ako je Djordje Bobić najavio da će za LRT da se gradi ipak novi mostić, moglo bi to da bude replika lančanog mosta, doduše malo pomerena više na severu ili viseći mostić modernog dizajna koji bi podsećao na stari lančanirelja":2h7m9iyr je napisao(la):Ovaj tramvaj je isao preko lančanog mosta iz centra, preko Save, za Zemun. Šine na NBG strani su postojale jos dugo posle rata, pa su povadjene, onda je dosao "projekat" "ramvajem u XXI vek" zbog čega su šine ponovo položene na NBG, ovaj put ka bloku 45, a sad ce ka Zemunu da polazu šine za LRT.dragan":2h7m9iyr je napisao(la):Negde sam , valjda, napisao na forumu da je u Zemunu postojala tram.linija,a
sad evo i dokaza ...za 'neverne Tome'.
Okretnica je bila na Muharu, kod sadašnje pumpe.
http://img413.imageshack.us/img413/9394/tramvajjq0.jpg
Kakvo vizionarstvo!
Знам да није "наша" тема али ми је интересантна
линк http://www.danas.co.yu/20070712/terazije1.html#2
извор ДанасOsnovano udruženje građana za očuvanje podvodne kulturne baštine i tradicije plovidbe Aqua et archaeologia
Podvodna mapa Srbije
...
Popularizacija podvodne arheologije, zaštita kulturne baštine pod vodom, kao i očuvanje tradicije plovidbe u Srbiji, razlog je nedavnog osnivanja udruženja građana Aqua et archaeologia. Kao jedan od glavnih ciljeva udruženja osnovanog na Dan Dunava 29. juna, navodi se formiranje baze podataka i izrada karte podvodnih arheoloških nalazišta srpskog dela Podunavlja, kako bi se obezbedila osnova za dalji rad na pravnoj i fizičkoj zaštiti tih lokaliteta. Udruženje okuplja 19 stručnjaka mašinske i građevinske inženjere, profesore, brodomodelare, arheologe, snimatelje, kao i kolekcionare starih razglednica vezanih za plovidbu.
- Istraživaćemo, prikupljati i obrađivati istorijski materijal i arhivsku građu o podvodnoj kulturnoj baštini, istoriji plovidbe i plovnih objekata iz svih vremenskih perioda. Prikupljaćemo i obrađivati naučnu i stručnu literaturu. U planu je i formiranje baze digitalizovanih podataka i objavljivanje publikacija iz navedenih oblasti, a organizovaćemo i predavanja, stručne skupove i seminare za stručnjake i građane.
...
Najstariji sačuvani brod u Srbiji potiče skraja 19. veka. O brodovima koji su pre toga plovili rekama stručnjaci donose zaključke na osnovu ilustracija, ali materijalnih ostataka nema. Podvodnom arheologijom moguće je pronaći ostatke starih plovnih objekata iz različitih istorijskih perioda.
...
Najzanimljivija lokacija za podvodnu arheologiju u Srbiji, prema rečima naše sagovornice, jesu ostaci Trajanovog mosta. Karovićeva je radila na podvodnom istraživanju ostataka najvećeg rimskog mosta. Prema njenim rečima, u Srbiji se pridaje mali značaj tom objektu koji je tretiran kao čudo antičkog sveta.
- Podvodnim istraživanjima može da se otkrije način na koji je most izgrađen, o tome, naravno, postoje hipoteze, ali još uvek nemamo materijalne dokaze koji bi to potvrdili. Slično je i sa brodovima za koje znamo da su potopljeni, ali ne znamo tačno gde. Znamo zasigurno da je kod Prahova na Dunavu potopljena nemačka flota od najmanje 40 brodova. U septembru 1944. nemačka flota koja se povlačila sa Crnog mora na prostoru Prahova je potopila veliki broj svojih plovnih objekata. Lično sam videla više od 40 brodova, ali se pretpostavlja da ih je 150 potopljenih na potezu od desetak kilometara. To može biti zanimljivo za buduća istraživanja - kaže Karović.
...
линк http://www.danas.co.yu/20070712/terazije1.html#2
извор ПолитикаСпуштене завесе биоскопа
Од некадашњих 25 летњих позорница, у престоници данас ради само башта на Бановом брду
Некадашњи биоскоп на крову Дома војске Србије пао у заборав
(Фото Д. Јевремовић)
Од тридесетак биоскопских дворана у Београду, у више од пола кино-сала данас су спуштене завесе. Да је било ко пре десетак година могао да претпостави да идеја о отварању летњих башта неће опстати, потврђује и податак да тренутно у престоници ради само један биоскоп под отвореним небом – летња позорница у синеплексу „Рода” на Бановом брду. Шездесетих година прошлог века било их је чак 25. Донедавно су љубитељи седме уметности могли да уживају у филмовима који су приказивани на платну терасе биоскопа „Звезда”. Иако летња позорница на Теразијама има капацитет од 272 места, она није у функцији већ годину дана.
Према речима Милене Рајић, портпарола „Београд-филма” у чијем је саставу „Звезда”, биоскоп је последњи пут обнављан деведесетих година прошлог века.
– Посећеност пројекција на тераси је пратила просечну посећеност биоскопа, која је иначе у непрекидном паду. Ни пројекције филмова на отвореном нису чак успеле да привуку гледаоце. Биоскоп „Звезда” је после краће паузе наставио да ради тек пре десетак дана. И поред снижене цене улазница, организовања акције бесплатне поделе карата, посећеност је и даље изузетно мала. Неке од заказаних пројекција морали смо да откажемо због тога што није било гледалаца. У условима тако ниске посећености, биоскоп „Звезда” за сада није разматрао могућност отварања терасе за посетиоце – објаснила је Рајићева.
Застрашујући је податак да у главном граду тренутно има мање активних биоскопа него што их је било давне 1964. године. Њихово златно време трајало је до средине осамдесетих година, уверавају упућени. После тога интересовање све више да опада. Уживање у најновијим остварењима са целулоидне траке јењава из дана у дан. Стручњаци наводе да томе највише кумују незаустављива пиратерија, слаба куповна моћ грађана и неуређене дворане. Ако се узме у обзир чињеница да већина дворана нема ваљану опрему, да уместо стерео звука етром царује такозвани моно звук, да су филмска платна најчешће прљава, онда ни не чуди што људи гледају филмове код куће.
Међутим, у једином преосталом биоскопу са летњом баштом немају таквих проблема.
Небојша Ћетковић, заменик директора „Арт висте”, фирме у чијем је саставу синеплекс „Рода”, истиче да гледање филмова у летњој башти има и предности и мана.
– За посетиоце је прави ужитак да гледају филм под ведрим небом и успут пију кафу или пуше цигарете. Ипак, филмове који су богати звучним ефектима, попут авантуристичких или акционих остварења, није захвално пуштати у баштама под отвореним небом. Квалитетан звук готово је немогуће постићи као што је то изводљиво у затвореним дворанама које су комплетно опремљене стерео звуком и пратећом опремом – објашњава Ћетковић.
Интересантан је податак да је највеће платно на Балкану до пре три-четири године красило стадион ФК „Партизан”. Посетиоци су не тако давно хрлили и на пројекције у Ташмајдан, простор код Музеја савремене уметности и на кров Дома војске Србије за који упућени кажу да је једно од најбољих места за пројекције на отвореном. Та лепа летња навика одједном је нестала, а гледање покретних слика са целулоидне траке данас је замењено одласком на нека друга места.
– Ако баш пожеле суграђани се радије одлучују за то да слободно време проведу у климатизованом простору биоскопских дворана. Летња башта у „Роди” отворена је пре око осам година и засад има публику, али ипак треба нагласити да је направљена у време када није било климатизованих дворана – додаје Ћетковић.
Будући да ни летње баште нису успеле да привуку довољно публике, малобројне филмофиле, логично, неће моћи да рачунају ни на отварање првог такозваног драјв ин биоскопа у земљи који је својевремено најављиван на сав глас. Навика гледање филмова из аутомобила, која је најраспрострањенија у Америци, код нас је и даље немогућа мисија јер је, по оцени дистрибутера, то скупа работа. Осим што би гледаоци морали да одвоје новац за гориво, у сваком возилу би требало да буде постављен и одговарајући радио-пријемник који би, када га подесе на одређену фреквенцију, могао да емитује звук.
Марија Бракочевић
[објављено: 14.07.2007.]
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=34473
извор ПолитикаЗаборављене звездарске знаменитости
Крај богат водама. – Најпознатије Пашина и Трећепозивачка чесма. – Међу староседеоцима, пре Другог светског рата, живели и Монголи
Највиша тачка у Звезданом гају, на висини од 248,6 метара било је 1932. године идеално место за изградњу опсерваторије
(Фото Д.Јевремовић)
Опсерваторија на највишој тачки насељеног дела Београда, потом Пашина и Трећепозивачка чесма, као и „монголска” историја појединих улица само су део туристичких знаменитости Звездаре, које нису у програму Туристичке организације Београда. Ипак, Милан Поповић, председник општине Звездара, недавно је у маниру искусног туристичког водича представио новинарима звездарске знаменитости.
– Највиша тачка у Звезданом гају, на висини од 248,6 метара било је 1932. године идеално место за изградњу опсерваторије, коју је пројектовао Јан Дубови. Због предивног звезданог призора читава област добила је име Звездара, а опсерваторија је названа Звездарница – рекао је Поповић, додајући да се у подножју данашње Звездарске шуме, у време турске владавине налазило се и популарно излетиште, где су куће биле окружене прелепим цветним баштама.
Тај крај је касније био познат под необичним именом „Баба Ружин крај”, док је садашњи Клиничко-болнички центар „Звездара”, када је изграђен 1935. године, био намењен за лечење сиромашних грађана. Према Поповићевим речима, болница је у почетку имала само Опште интерно одељење са 100 постеља, а подигнута је на основу легата Николе Спасића, београдског трговца, који је тестаментом оставио новац за њену градњу на општинском земљишту. Здравствена установа за сиромашне, првобитно названа Градска болница, данас представља други по величини болнички центар у Београду и Србији.
– Звездара је била позната као крај богат водама. Поред тога што се из њених потока снабдевао градски водовод, имала је доста бунара и јавних чесама, од којих су најпознатије Пашина и Трећепозивачка. Пашина чесма у Улици Живка Давидовића датира из времена Карађорђеве Србије, а предање каже да се Сулејман-паша по ослобођењу Београда од Турака, повлачио са својом свитом и харемом, кад их је ноћ затекла код чесме. Устаници су дознали за то, заробили пашу и пратиоце, а жене из харема, које су редом биле Српкиње, ослободили. Да би се „спрала прљавштина”, чесма је названа по озлоглашеном паши који је покушао да украде српске лепотице. Трећепозивачка чесма подигнута је у непосредној близини КБЦ „Звездара”, у спомен војницима палим у Првом светском рату – истакао је Поповић.
Он је поносно нагласио да су међу звездарским староседеоцима, пре Другог светског рата, живели и Монголи. Поједини суграђани који живе у Козарчевој улици, каже, нису ни свесни чињенице да се ту налазио будистички храм, односно монголска пагода која је сравњена са земљом 1944. године. Саградили су је Калмици, из околине Каспијског језера, који су после пропасти царске Русије овде избегли из те источне земље. Косооки, тамнопути и веома интелигентни народ био је настањен између Дескашеве и Улице Мите Ружића, код данашњег спортског центра „Олимп”. Поповић се похвалио предањем које говори да су жене тих староседелаца биле веома лепе, али су са својим племеном после рата напустиле Звездару, бежећи од Црвене армије. Ипак, Калмици су за собом оставили траг. На данашњем Коњарнику некада су по читав дан пасла стада њихових радних коња. Због тога, читав овај простор који припада Звездари и Вождовцу и данас носи назив Коњарник.
Председник звездарске општине је подсетио да је тридесетих година прошлог века предео око данашње Цветкове пијаце за Београђане био „тадашњи крај света”. Периферно насеље називало се „код Цветка” или „код Цветкове механе”, по кафани Цветка Јовановића у чијем су власништву били и околни плацеви.
– Како се за кратко време мењао изглед престонице показује и чињеница да је околина Вуковог споменика, где цене некретнина по метру квадратном сада надмашују 2.000 евра, тридесетих година прошлог века била периферија. Ту је, на раскрсници Булевара краља Александра и Рузвелтове улице, поводом 150 година од рођења Вука Стефановића Караџића, крајем 1937. године постављен чувени споменик посвећен реформатору српског језика. Забележено је да је Ђорђе Јовановић, аутор бронзане фигуре, тада био веома љут. Уместо парка, поред Вуковог споменика, у то време се налазио фудбалски терен, а 1928. године ту је саграђен сада најстарији студентски дом „Краљ Александар Први”, назван по ктитору из породице Карађорђевић. Пре Другог светског рата ова зграда је била седиште регуларне Велике Ложе „Југославија”, прве самосталне масонске организације, коју је 1919. године основао Ђорђе Вајферт – казивао је Поповић.
У његовом представљању Звездаре могло се чути да се у садашњем општинском здању некада налазила Шеста мушка реална гимназија, као и да почетком 20. века безмало ниједан Мокролужанин није пушио дуван. Становници тог насеља били су карактеристични по томе што су се подсмевали и задиркивали пролазнике, који су пушили када би свратили у њихов крај.
Надлежни у туристичкој организацији Београда ускоро би могли да прошире своје „видике” и у туристички потенцијал уврсте и друге дестинације, које нису Београдска тврђава, Земун, Кнез Михаилова улица, Скадарлија, Славија и околина, Ада Циганлија…
Д. Јокић - Н. Радичевић
[објављено: 16.07.2007.]
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=34586
Поводом Ненадовог поста http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=8553#p8553 ево једног текста о Николи Доксату де Морезу објављеног на сајту "Био једном један Београд" ( http://www.biojednomjedanbeograd.com/ ), аутор Миленко Вучетић.
Evo i jedne lepe vesti! Moram da se raspitam gde ce Angie da porine brod pa da idem da vidim da li ce da kaze da su ga Srbi pravili
ИЗГРАЂЕН НАЈВЕЋИ БРОД У БРОДОГРАДИЛИШТУ „БЕОГРАД”
Link: http://www.politika.co.yu/rubrika.php?t=AGENCIJE
ИЗГРАЂЕН НАЈВЕЋИ БРОД У БРОДОГРАДИЛИШТУ „БЕОГРАД”
Izvor: Politika Online (Beta)
Link: http://www.politika.co.yu/rubrika.php?t=AGENCIJE
Velika je šteta što se tako masovno zatvaraju bioskopi. Donekle je to razumljivo i to se dešava u celom svetu ne toliko sa pojavom TV već sa masovnim dolaskom DVD kućnih bioskopa. Ipak, uvek će biti ljudi koji će voleti da vide vilm u bioskopskoj sali što je neuporediv dozivljaj. Davno sam čauo jedno poređenje: "Gledati film na TV (DVD) kod kuće je kao slušati Betovenovu simfoniju na malom tranzistorskom radio aparatu." Oni koji ne vole klasičnu muziku neka zamene "Betoven" sa "Rolingstonsi". Inače za bioskope rešenje ima. Pre nekoliko godina bioskop Odeon je davao letnju reviju filmova i starih i novih. Svaki dan je prikazivan drugi film a cene ulaznica su bile vrlo male. Sala Odeona je bila neprekidno puna do zadnjeg mesta. Osećao sam se kao da su se vratile pedesete kada je Beograd imao dva puta više bioskopa nego danas i kada je postojala profesija "tapkaroš" odnosno preprodavac karata. Znači, u pitanju je cena karte. Da je manja bioskopi bi bili puniji. Kad drzava dotira pozorište zašto ne bi i bioskop. Kako je davno rekao kritičar Milutin Čolić za film "Čovek koji je ubio Liberti Valansa" (Davao se 1962 u bioskopu 20 oktobar) "Videti ovaj film znači više vredeti" (Razirao Dzon Ford, igrao Dzon Vejn).
Ja sam isto, kao verovatno i svi ovde, svoju bioskopsku "istoriju" zapoceo u Kozari, Balkanu, Jadranu itd.dedinje":2h4y8uwn je napisao(la):
Meni je recimo u inostranstvu bio sok da nemaju takve bioskope u centru! Vrlo retko mogu da se vide stare sale koje nisu deo nekog veceg multiplexa, tako da, definitivno je koncept jedna sala=jedan bioskop otisao u proslost! U Londonu postoji par starih bioskopa na Lecester Sq. ali oni su ocuvani samo radi elitnih premijera koje se tu odrzavaju (zamislite kraljicu koja ide van grada u multiplex
), a u Nemackoj u centru bioskop moze da se vidi retko. Sistem koji je kod nas uspostavio Tuckwood, pa onda Roda je krenuo nezaustavnom linijom napred. Sada dolaze Usce, DeltaCity, pa i Autokomanda... to je buducnost i realnost.
Pa dobro, ali Takvud je ipak u centru grada. Nisam sigurna da se Roda može nazvati multiplekosom. Ok, bila sam jednom, ali mislim da oni imaju samo dve sale. Možda neki od starih bioskopa i prežive, ja bih volela. Evo, Akademija 28 (za mene i dalje Đura) posluje već godinama, a čak su se i proširili - mislim da imaju tri sale. Ipak, ja taj bioskop ne bih nikada prozvala multipleksom. Pretpostavljam da ni Dom Sindikata neće izumreti - ako ništa drugo, jedini je uz Sava Centar pogodan za velike premijere. E sad, činjenica je da će veliki broj bioskopa nestati, ali eto... Doći će drugi, bez duše, ali sa svim ostalim.
Пренето са http://www.biojednomjedanbeograd.com/
Трај - ла - ла
Kада бих данас неком типичном становнику блока са гордим називом типа '29 а', на питање: 'Одакле сам?', одговорио да сам одрастао на Малом пијацу у Савамали и у међувремену се преселио на Јевремовац, највероватније би ме погледао сажаљиво и констатовао да се данас свакојаке сељачине издају за Београђане.
Између разних видова губитка традиционалног идентитета Београда, у најтужније спада нестанак из употребе његових живописних топонима. Једноставно, они који их познају полако напуштају овај свет; а они који би могли да их задрже у јавној употреби, јер одлучују о називима аутобуских станица, исписивању градских мапа, оглашавању догађаја... знају сваку чуку у очевом или сопственом родном крају, али се по Београду теже сналазе. Зато су главни оријентир постали називи улица и нових стамбених блокова. Ту би се, можда, могла крити и нека срећна околоност - жар којим се најављује њихова учестала промена могао би Београђане, сада не из носталгије, већ из чисто практичних разлога, нагнати да се врате традиционалним именима београдских крајева.
Додуше, требало би признати да је у питању 'жива' материја, па се, током векова, и оно што се данас сматра старим топонимом и те како мењало! Рецимо, Карабурма се, изворно, звала Кајабурма (камени рт). Занимљиво је да се турско 'каја' (камен) преметнуло у 'кара' (црно) тек у новија, српска, времена - можда из незнања, а можда и из чињенице да је српска кнежевина управо тај крај града била одабрала за погубљење осуђеника. Од живота су се ту растали атентатори на кнеза Михаила, а затим и први београдски гангстер звани 'Струја'. Да не буде забуне - право име му је било Душан Димитријевић.
Савамала је у почетку имала елегантније име: 'Савска', 'Српска варош', јер је настала у време аустријске власти, као пандан 'Дунавској', 'Немачкој вароши'. Повратком Турака и име јој се потурчило, па је остала Савамала све до најновијих времена у којима је Београђанима, изгледа, лакше да уместо тог кратког назива употребе четири речи: 'крај око железничке станице'. Оно: 'штајга' - ипак спада у жаргон.
Суседна Бара Венеција је, могло би се рећи, отменије кренула у развоју имена јер - у почетку се звала Циганска бара. Међутим, у овом веку, упоредо са њеним затрпавањем земљом из Прокопа, губило јој се свако име. Ако нешто што се још увек налази само у машти прихватимо за валидно - онда се то подручје сада зове Еурополис. 'Од Циганске баре до Еурополиса' - сјајан наслов за неке будуће новине! У међувремену - 'Од несталог до измишљеног'...
Заиста, колико је Сава била невољена од градских власти у другој половини овог века, види се и по судбини имена пунктова на њеној обали. Седамдесетих и осамдесетих, када је сваки Београђанин који држи до себе могао да по имену лоцира сваки рт и увалу на Далматинској обали, погледао би вас бело ако му поменете 'Тиквару' или 'Трај-ла-ла'. Ни данас, када је конкурентан Халкидики, није ништа боље.
Тиквара, на самом ушћу Саве у Дунав, управо је прошле године дефинитивно окована у недефинисану комбинацију зида и кеја, па је питање има ли још, уопште, и смисла одгонетати порекло њеног имена, скривено у чињеници да су на том месту грађани и сакаџије вековима захватали речну воду, а пре, одприлике, једног века и први јавни купачи београдски се, с тиквама око руку, учили пливању на дрвеном купатилу Драгутина Карлованског.
Трај-ла-ла је такође на десној обали Саве, само узводно, између 'Старог', немачког, друмског, и такође старог, руског, 'Железничког', моста. Свој идентитет покушао је да сачува и у време социјалистичке изградње, па је имену додао иницијале предузећа 'Иван Милутиновић', које га је запосело. Међутим, ни комбинација 'ПИМ-трај-ла-ла' није помогла - изгубио се затрпан зарђалим челиком и напуштеним грађевинским базама.
Цела ова прича о савским обалама не би била комплетна ако се не би поменула и оводеценијска заврзлама око назива београдских мостова. 1931. године је у наставку Бранкове улице изграђен Ланчани мост, срушен 1941. године. Одменио га је привремени лучни мост којег су, у близини Железничке станице, саградили Немци у доба окупације. Након рата, средином педесетих, на месту Ланчаног моста и на његовим, преправљеним, каменим стубовима саграђен је мост назван 'Братство и јединство' - мало предуго за изговор, па су га Београђани прозвали Новим мостом, за разлику од оног Старог, немачког. Крајем шездесетих се појавила и 'Газела', уневши забуну међу новопечене Београђане, а таквих је већина, јер - какав је то Нови мост када постоји новији од њега? 'Газела' је остала Газела, али је Нови мост све чешће у јавности представљан као 'Бранков мост' (претпостављам по Бранковој улици, а не по Бранку Ћопићу који је испод њега трагично окончао живот); док је последњи назив за Стари мост, ту скоро виђен у штампи - 'Трамвајски мост' (иако је прво овакво возило мост упознао тек осамдесетих, у време интензивне 'трамвајизације' Београда страственог Радоја Стефановића).
Пошто Србе у животу, изгледа, највише импресионирају кафане, београдски топоними таквог порекла показују се најотпорнијим: 'Славија', 'Лондон', 'Господарска механа'... Штета је, само, што и ту приучени Београђани изневеравају градску традицију најразноврснијих кафанских назива, па нове локале, углавном, 'крштавају' серијски, италијанским и француским именима. Још се може и разумети нестанак поетичности, који не дозвољава да се настави традиција лирских имена попут: 'Два бела голуба', 'Сабља димискија', 'Месечина', 'Пролеће', 'Златна лађа', 'Златан анђео'... Међутим, заиста нема разлога да се не настави историјски ланац имена инспирисаних политичким догађајима, каква су имале неке београдске кафане у првој половини века: 'Нова влада', 'Велика Србија' или 'Балкански савез'... Бар ту има инспирације у изобиљу! Замислимо само кафане: 'Пропала коалиција', 'Трећа Југославија', 'Опструкција', 'Банда црвена', 'Код снага хаоса и безумља', 'Код избеглице и трактора', 'Митинг& контрамитинг', 'Мало морген'... Признаћете - ваља чувати успомене за будућност!
У ствари, за претенденте и поседнике градске власти најкорисније би било оживети један опомињуће-обећавајући назив кафане која се дуго налазила, и мењала власнике, у некадашњој Александровој, данас Булевару: 'Чија није била, чија бити неће'. За нерве свих осталих Београђана, који власт не 'врше', него трпе, најбоље би било 'васкрснути' изгубљени топоним из наслова овог текста, и применити га на цео град: 'Трај-ла-ла'...
Александар Црквењаков
Купалиште на Сави, снимљено 1936. године