Šta je novo?
Od:
Filteri

Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

Jbt, kakav grad!!!! :)

Pod hitno da se vrati ograda kod staog dvora u K. Milana, i da se ponovo tamo uvede tramvaj!!!!
 
Nenad":14pjaoe3 je napisao(la):
Jbt, kakav grad!!!! :)

Pod hitno da se vrati ograda kod staog dvora u K. Milana, i da se ponovo tamo uvede tramvaj!!!!
Kliknite za proširenje...
TO, TO majstore, iz tvojih usta u božje uši!!!
 
DOLE TROLE !

ŽIVELI TRAMVAJI !

.................................................
ps. - Živeli i autobusi , dole trole.!
 
Slike ostavljaju izvanredan utisak. Ja samo moram da ponovim ono sto sam vec rekao u forumu a vidi se jasno iz ovih slika. Beograd bi ogromno dobio u estetskom pogledu ukoliko bi se obnovila predratna fasada poste kod zeleznicke stanice (pretposlednja slika). Takodje stari dvor (skupstina grada) ce biti kompletno obnovljen kad se vrate jos dve kupole koje su bile na onoj strani gde je sad fontana. Jedna je bila na uglu iznad ulice a druga na uglu prema skupstini. Velika kapija i ograda su takodje vrlo lepe ali njih sada obnavljati nema smisla. Treba da znamo da je u ondasnje vreme pesacima bio zabranjen ulaz u dvoriste dvora odnosno sadasnji pionirski park. Odmah posle rata ograda i kapija su srusene sto je imalo simbolicno znacenje. Dali ih sada treba obnavljati pitanje je za diskusiju. Na slici se vidi samo ograda prema ulici kralja Milana ali ceo pionirski park je bio ogradjen i onaj deo prema ulici Kneza Milosa i kralja Aleksandra.
 
Почасни грађани БГД
Iako su posle više od dve decenije odbornici Skupštine grada na prvom jesenjem zasedanju prošle godine ponovo usvojili odluku o zvanju Počasnog građanina Beograda, ovogodišnja manifestacija Dani Beograda koja se održava od 16. do 19. aprila, na kojoj je predviđena dodela ove titule, najverovatnije će proteći bez imenovanja Počasnog građanina glavnog grada Srbije. Kako nam je rečeno u kabinetu prvog čoveka Beograda, gradonačelniku do sada nije stigla nijedna inicijativa za dodelu ovog laskavog priznanja. Sa druge strane Filip Abramović, šef kabineta predsednika Skupštine grada Milorada Perovića, kaže da je u ovaj kabinet pristiglo više inicijativa, ali nije želeo da precizira ništa o njima.

- Sve je u pripremi, moguće je i da za Dane Beograda dobijemo Počasnog građanina Beograda. Još uvek nije sve završeno ali kada budemo imali sve informacije bićete obavešteni - rekao je Abramović.
Prema njegovim tvrdnjama, ovo priznanje može da se dodeli bilo kada u toku godine, a ne samo tokom trajanja manifestacije Dani Beograda.

U odluci o zvanju Počasni građanin Beograda se navodi da o dodeli ovom počasnom priznanju odlučuje Skupština grada na predlog gradonačelnika ili najmanje 20 odbornika. Prema članu 5 ove Odluke povelja o počasnom građaninu se uručuje na svečanoj sednici Skupštine grada Beograda, u vreme obeležavanja i proslavljanja "Dana Beograda". U izuzetnim prilikama ona može biti uručena i u toku godine.

Inače, Odluka o zvanju počasnog građanina usvojena je na inicijativu predsednika Skupštine grada Milorada Perovića. Kako je tada izjavio njegov šef kabineta prilikom podnošenja inicijative presednik "nije mislio ni na jednu posebnu ličnost, već je samo želeo da se vrati jedna lepa tradicija, te da se i na taj način Beograd zahvali onima koji su to zaslužili".

Najbrojniji diktatori
Pored rumunskog predsednika Čaušeskua, počasni građani Beograda su i Kim Il Sung, nekadašnji diktator DNR Koreje, kojem je titula dodeljena 1984. i Hua Kuo Feng, nekadašnji generalni sekretar KP Kine, kojem je zvanje darovano 1978. godine. Titula počasnog građanina Beograda poslednji put je dodeljena 1985. Juliusu Njerereu, tadašnjem predsedniku Tanzanije.

Od domaćih ličnosti Josip Broz i general Peko Dapčević su izabrani za počasne Beograđane 25. maja 1947, dok je Edvardu Kardelju ova titula dodeljena 1970.

Na spisku počasnih građana Beograda nalaze se još i car Etiopije Haile Selasije i lideri pokreta nesvrstanih Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser, kao i Norodom Sihanuk, kralj Kambodže, Leonid Brežnjev, predsednik SSSR, Kenet Kaunda, predsednik Zambije, Fransoa Miteran, predsednik Francuske, Ahmed Ben Bela, prvi predsednik Alžira, Habib Burgiba, predsednik Tunisa, Lal Bahadur Šasiri, naslednik Nehrua na mestu premijera Indije; Edvard Gjerek, poljski komunistički lider, Džaber Al - Ahmad Al - Džaber Al Sabah, kuvajtski emir, Li Ksianian, predsednik Kine i Miguel de la Madrid, predsednik Meksika.

Odluka nikada nije ukinuta
Titula počasnog građanina nikada nije zvanično ukinuta, ali je 1985. ona prestala da se dodeljuje iz nepoznatih razloga. Prema objašnjenjima predstavnika gradskih vlasti, u međuvremenu je počela da se primenjuje nova zakonska regulativa koja je onemogućila kontinuitet pa je bilo neophodno usvajanje nove odluke. Kako se navodi u Odluci o zvanju Počasnog građanina, ova titula se može dodeliti građaninu Republike Srbije, kao i stranom državljaninu, državniku, i drugim pojedincima koji su doprineli razvoju i ugledu grada Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Republici Srbiji ili u svetu, očuvanju mira i napretku čovečanstva.
B. Bačić
Kliknite za proširenje...
Извор: Данас
Линк: http://www.danas.co.yu/

п.с.
Стево јел овако ок? :)
 
TERAZIJE: NAJPOZNATIJA ČESMA GRADA

O najpoznatijoj česmi grada, Terazijama, zabeleženo je: "Uvodeći vodu u varoš Beograd, Turci su duž onoga đeriza (zidanog vodovoda), koji uzima vodu iz mokroluških izvora, na izvesnim daljinama zidali kule, na koje su vodovodnim cevima izvodili vodu da bi ona dobila viši skok za svoj dalji tok". Jedna od takvih kula bila je postavljena na mestu gde je sada fontana. Pošto su Turci te kule zvali terazije za vodu, ovaj trg je dobio naziv Terazije.
Prilikom bombardovanja Beograda 1941, Terazije su bile teško oštećene. Svoj definitivni oblik Terazije su dobile prilikom poslednje rekonstrukcije 1947. godine, kada su uklonjeni skverovi, i šine.
Kliknite za proširenje...
Извор Глас Јавности
линк http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/BG07033003.shtml
 
Ја сам мислио да је "Албанија" саграђена 1938. а не да је тада тек кренула изградња

Palata "Albanija", jedan od simbola srpske prestonice
Prvi oblakoder Kraljevine SHS
Soliter je sazidan 1940. godine, na mestu bivše kafane "Albanija" koja je godinama bila centar okupljanja gradskih boema i prolaznika. Novo zdanje od jedanaest spratova tada je nagovestilo razvoj modernog velegrada

Nijedan od tridesetak sugrađana koje smo anketirali, nije tačno znao kako je palata "Albanija" dobila ime. Sigurno se još manje zna da je ova zgrada prvi oblakoder Kraljevine Jugoslavije, koji je inače izgrađen 1940. godine, po projektima arhitekata Mladena Prljevića i Đorđa Lazarevića.

Iako je novosagrađena palata, tada samo formalno nasledila ime kafane koja se tu prvobitno nalazila, naziv "Albanija" je donet kao simbol zahvalnosti srpskog naroda prema albanskom zbog podrške tokom golgote Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kada je povlačenjem preko planinskih venaca Albanije uspela da se spase od propasti. Tadašnji vođa Albanije, Esad Paša, u znak zahvalnosti prema Srbima koji su se herojski poneli prema njemu kada je bio zarobljen kod Skadra, ostavio je našoj vojsci životni prostor za povlačenje pred nemačkom vojnom silom. Nažalost, manje grupe albanskih pljačkaša, tada su ostavile senku na odstupnicu za spas armije koja će kasnije napraviti odlučujući proboj na Solunskom frontu.

Na placu gde je sagrađena palata, decenijama se nalazila mala trošna kafana. Neugledna kuća, koja je predstavljala ruglo, bila je, kako je opisivao Branislav Nušić "Eldorado svih njenih zakupaca". Kafana "Albanija" je donosila veliki profit, a u njoj su se okupljali različiti slojevi društva, od činovnika do uličnih čistača. Nakon njenog rušenja, 1936. godine, opevana je i uz počasti ispraćena u istoriju, a u amanet je ostavila svoje ime.

Projekat tadašnje nove palate sadržao je najmodernija tehnološka rešenja toga doba, a nagovestio je i tendenciju razvoja užeg gradskog centra. Sitne parcele u privatnom vlasništvu ustupile su mesto većim parcelama, a gradnja na njima dobila je naglasak na trećoj dimenziji - visini.

Početak izgradnje palate, 1938. godine, dočekan je velikim otporom konzervativnih struja. Tadašnja patrijarhalna sredina, bila je zatvorena za svaku novinu, naročito u tolikoj meri radikalnu. Mašine čudnog izgleda koje su korišćene prilikom drenaže temelja izazivale su radoznale poglede građana. U vreme kada je palata već bila "opasana" skelama, među Beograđanima se javio i strah od iznenadnog rušenja. Skepticizam su dodatno podstrekivale i priče o nestabilnosti i nepostojanosti zemljišta na Terazijama, kao i predanja o močvarnom tlu, na nekadašnjim obalama Panonskog mora.

Ipak, kako je izgradnja ulazila u finalnu fazu, neverica je nestala, a sjajno izdanje palate, u duhu modernizma, i ruhu od mermera, osvojilo je srca stanovnika prestonice, i jednoglasnu naklonost stručne kritike. Vrlo brzo, ova jedanaestospratnica je postala simbol modernog Beograda.

Međutim, u skorije vreme, pokrenute su brojne polemike oko toga da li naziv zdanja treba promeniti, sa pitanjem da li se u nama susednoj Albaniji može zgrada zvati po imenu Beograda, a bilo je i predloga da se naziv promeni u "Palata Metohija".
U doba kada su promene naziva ulica i građevina postale svakodnevica, pitanje je da li ćemo uskoro lepoticu svoga vremena, sa mesta gde se račvaju Kolarčeva i Knez Mihailova ulica, zvati nekim drugim imenom.
Bojan Stevović

USKORO NOVO RUHO
Fasada palate "Albanija" uskoro bi trebalo da bude obnovljena, a u okviru Nacionalnog investicionog plana predviđena je i njena rekonstrukcija. Objekat sa četiri podzemna, i 11 spratova iznad nivoa zemlje, ima oko 8.000 kvadratnih metara poslovno korisnog prostora.
Kliknite za proširenje...
Извор Глас јавности
линк http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/BG07040103.shtml

Као што се може видети из подвученог менталитет нам се није много променио
 
^^^^ Ne znam koliko spratova ima "nebotičnik" u ljubljani koji se isto ponaša kao prvi naboder, ali

palata "Albanija" je najviši "soliter" tog vremena :D
 
Sve beogradske zastave
Zastave svih beogradskih opština sašivene su krajem devedesetih kada su i usvojeni simboli lokalnih uprava. Pa ipak, većina ih koristi štedljivo, a Beograđani najčešće ne znaju ni kakve su im zastave, ni šta znače simboli na njima.
Sa zgrada Čukarice, Rakovice, Starog grada, Vračara, Novog Beograda i Zvezdara viore se stalno, dok ih ostale opštine ističu samo za praznike, proslave, međugradske susrete i takmičenja.
Zastave slikovito simbolizuju istorijske i kulturne karakteristike opština i na njima su delovi motiva preuzeti iz opštinskih grbova koji se obavezno nalaze na desnoj gornjoj strani. Surčin je jedina beogradska opština koja još nema usvojeno rešenje zastave i grba. Zemun je preuzeo istorijske amblem koji je modifikovan, Sopot je organizovao javni konkurs, Palilula je transformisala nekadašnji znak opštinske turističke organizacije, a za sve ostale opštine idejna rešenja grbova uradili su heraldičari Srpskog društva „Beli orao“.
Dragoslav Acović, predsednik Društva, kaže da je osnovni princip izrade simbola poštovanje heraldičke istorije.
- Ako su postojala znamenja obavezno se pozivamo na te simbole. Pravimo katalog tema koje obuhvataju karakteristike opštine. Zatim se vrednuju motivi, pravimo uži izbor, a onda nekoliko varijanti predstavimo opštinskoj komisiji. Slede konsultacije i od nekoliko motiva biramo konačan koji objedinjuje heraldičke principe i očekivanja nadležnih - objasnio je Acović.
Na grbovima gradskih opština, u levom uglu, nalazi se zastava grada Beograda, dok su u levom motivi sa grba koji čine opštinsku zastavu.
Zastave i grbovi gradskih i prigradskih opština
BEOGRAD
Reka (snaga Beograda), rimska lađa ( starina Beograda), a otvorena kapija je slobodan promet. Crveno zemljište je simbol krvi i stradanja; bele reke, zidine i kule su simbol „belog grada“), a plavo nebo je nada i vera.
bgslika2.jpg

NOVI BEOGRAD
U levom uglu nalazi se manji grb Beograda, dok na crvenoj podlozi beli detalji predstavljaju rečne delove grada.
bgslika3.jpg

ZVEZDARA
Podloga je plave boje na kojoj se nalazi sazvežđe Malog medveda, dominantno na severnoj polulopti. U levom uglu je manja zastava na kojoj su ispisana četiri slova „S“.
bgslika4.jpg

SAVSKI VENAC
Dominira trobreg koji označava Senjak, Dedinje i Topčider. Srebrnasta traka je simbol reke Save, dok hrastov venac, koji se nalazi u desnom uglu, asocira na naziv opštine.
bgslika5.jpg

STARI GRAD
Na zastavi su motivi preuzeti sa sadašnjeg grba, napravljenog po uzoru na stari grb Beograda. Na njemu su motivi koji simbolizuju Kalemegdan i Patrijaršiju.
bgslika6.jpg

VRAČAR
Na podlozi tamno plave boje je krst Svetog Save, koji se inače nalazi na kupolama Hrama, podignutog na mestu spaljivanja moštiju Svetog Save.
bgslika7.jpg

VOŽDOVAC
Gore su motivi Srbije i Šumadije sa ustaničke zastave i pečata Vožda Karađorđa. Glava vepra probodena strelom je znamenje Srbije iz 15. veka, a crveno-plava, dupla ruža simbolizuje kokardu i zelene površine.
bgslika8.jpg

ČUKARICA
Trobreg simbolizuje geografski položaj opštine. Dva zlatna uvezana snopa žita asocijaju na poljoprivredu. Štit simbolizuje hram Svetog Đorđa na Banovom brdu.
bgslika9.jpg

RAKOVICA
Na tamno plavoj podlozi nalazi se srebrna fasada sa zlatnim vratima rakovačkog manastira, kapele Svete Petke. U podnožju je potok.
bgslika10.jpg

PALILULA
Gore desno je zlatna lula koja aludira na naziv opštine, dok su u levom konture Crkve svetog Marka. U donjem delu je i šator sa zlatnim ključem, a ispisana je i 1830. godina, kada je pročitan Prvi hatišerif.
bgslika11.jpg

ZEMUN
Jelen koji se odmara simbolizuje Srem, dok lav označava Banat. Na dnu grba su tri zemunska brežuljka, a kruna sa pet šiljaka je simbol utvrđenje koje je Zemun imao u srednjem veku. Dva ratnika su čuvari grada.
bgslika12.jpg

SOPOT
Na podlozi koja predstavlja planinu Kosmaj, centralno mesto zauzima spomenik borcima Kosmajsko-posavskog partizanskog odreda.
bgslika13.jpg

GROCKA
Na zastavi je grb sa natpisom“ Grocka na Dunavu“. U centru grba je sunce, koje označava plodnost, dok se u donjem delu nalazi stilizovan grozd što simbolizuje vinogradarski kraj.
bgslika14.jpg

SURČIN
Na zastavi je avion koji simbolizuje blizinu aerodroma, a sedam klasova pšenice su naselja ove opštine.
bgslika15.jpg

BARAJEVO
Na tamno plavoj podlozi je zlatni žitni krst koji predstavlja osnovnu delatnost žitelja ovog kraja.
bgslika16.jpg

MLADENOVAC
Na zastavi plave boje preuzet je motiv snižene grede, a zlatna trolisna mladica hrasta simbolizuje kultno drvo božićnih običaja.
bgslika17.jpg

OBRENOVAC
Zastava je crvena sa belim krstom. U belom pravougaoniku, na sredini, nalazi se plavi čamac sa jedrom, što aludira na reku Savu.
bgslika18.jpg

LAZAREVAC
Beli krst i motivi kakvi su postojali na grbu koji je koristio Knez Lazar. U sredini se, na crno zelenoj podlozi, nalazi crkva Svetog Dimitrija. Zelena i crna boja simbolizuju rudarstvo.
bgslika19.jpg
Kliknite za proširenje...
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=1171
 
Сопот, Гроцка и Сурчин, мислим ... шта рећи :| боље би га ја смислио
Мада и она брда на грбу Чукарице се могу различито тумачити :D

Старом граду лепше изгледа грб од заставе

250px-Grb-starigrad.jpg
 
Grbovi Sopota, Grocke i Surčina nemaju heraldičke principe. Surčinski grb je novi, konkurs za idejno rešenje grba je bio u januaru. Zar nije bilo boljih grbova na konkursu :/ ?
 
Велеград на мочвари

У Новом Београду, некадашњој спаваоници престонице, данас се гради 1,2 милиона квадрата стамбеног и пословног простора, скупих као у Лондону.
N_zhkyDCAk7r3knq46YzrXdHZoUkAs6IiDJvu.jpg


Нови Београд, најмногољуднија општина у Србији, данас прославља 59. рођендан. На некадашњој мочвари никао је град са 800 стамбених солитера. У њему живи 236.898 људи, послује више од 5.000 предузећа, отворено је око 4.700 малих радњи. Некадашња београдска спаваоница данас упошљава око 45.000 радника. Економисти су Булевар Авноја прогласили београдским Вол стритом, јер је у овом делу Новог Београда квадратни метар пословног простора достигао цену од 2.500 до 3.000 евра, баш као и у Лондону.

Први историјски траг о насељавању садашњег Новог Београда забележен је у Крушевском поменику из 1713. године, у коме је записано да село Бежанија постоји од 1512. године.(?!) У селу су постојале 32 куће, а 1810. године 115 домаћинстава. У данашњем насељу Стара Бежанија налази се и најстарији сакрални објекат, православна Црква свети великомученик Георгије, саграђена 1827. године.

Ширење Београда на левој обали Саве било је предвиђено првим урбанистичким планом из 1923. године, али тек 11. априла 1948. године постављен је камен темељац Новог Београда. Захваљујући омладинским радним бригадама, подизана су насеља и блокови, да би 1952. била основана општина Нови Београд.

Жељко Ожеговић, председник општине Нови Београд, објашњава да је ова градска општина, захваљујући развијеној инфраструктури, близини аеродрома, железничке и аутобуске станице, као и слободном грађевинском земљишту, сигурно најпривлачнија за домаће и стране инвеститоре.

– У Новом Београду је у изградњи 1,2 милиона метара квадратних стамбеног и пословног простора. Око Београдске арене налази се пословно средиште домаћих и страних компанија и банака, као и регионално седиште Мајкрософта. У Блоку 26 комплекс зграда завршава аустријска осигуравајућа кућа „Граве”, док ће Пословни центар „Ушће” добити зграду близнакињу. Конзорцијум „ГТЦ Интернационал” почео је изградњу Авеније 19 у истоименом блоку, а недавно је отворен хотел „Ин”, први градски хотел изграђен после 17 година – изјавио је Ожеговић.
Он истиче да су у припреми грађевински пројекти за изградњу Универзитетског села у Блоку 67 и атлетског терена у Улици др Ивана Рибара, као и преуређење Војвођанске улице.
Kliknite za proširenje...
Politika : http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=24944

Selo Bežanija ... je zemunsko selo, a samo ime govori čemu je služilo.
Oteli nam i zemljište, i istoriju ....ovi što su se naselili u zemunskom ataru., a
hitno da se promeni ime u 'Novi Zemun'.:D
 
Ево вести таман да се надовеже на ове слике:

ODRŽANA 21. „TRKA UZ BEOGRAĐANKU“
Tradiconalna „Trka uz Beograđanku“ održana je danas po 21. put. Profesionalni atletičari i atletičarke, ali i rekreativci, među kojima je bilo i onih starijih od 70 godina, trčali su od prizemlja do 22. sprata jedne od najviših zgrada u Beogradu.

U vrlo kvalitetnoj konkurenciji najbrži je, kod muškaraca, bio Miodrag Popović, član OAK Beograd, kome je to bila šesta pobeda na ovoj trci, sa vremenom 1 minut 58 sekundi i 65 stotinki. Drugi je na cilj na 22. spratu Beograđanke stigao Kristijan Stošić iz AK Kometa, koji je imao manje od jedne sekunde zaostatka za pobednikom, dok je treći bio Anđelko Rističević član Partizana.

U konkurenciji atletičarki najbrža je, u svom prvom učešću na ovoj manifestaciji, bila 14-ogodišnja Marija Stambolić iz OAK Beograd, koja je 22 sprata pretrčala za 2 minuta i 51 sekundu. Druga je na cilj stigla Dragana Marinković, a treća Dunja Nenadić. Najboljima su uručene i prigodne nagrade, a nagrađen je i najstariji učesnik trke 73-ogodišnji Vlada Stevanović, koji je istrčao kompletnu deonicu.
Kliknite za proširenje...
извор Студио Б
цео текст http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=3258
БОГ ТЕ МАЗО ПОПЕТИ СЕ НА ОВОЛИКУ ЗГРАДУРИНУ ЗА МАЊЕ ОД 2 МИНУТА:o :o :o !!!
 
dragan":3mskispq je napisao(la):
U Beogradu postoji ZOO vrt, pa mogli bi da prošetamo do njega.

Na ovom odličnom sajtu, videćete šta Vas tamo čeka da pogledate.
http://www.beozoovrt.izlog.org/index.php

http://img155.imageshack.us/img155/6734/zookapijaus3.jpg
Kliknite za proširenje...
Taj Zoo Vrt je stvarno mesto kojim možemo da se dičimo...

Mislim, ruski zoo je mislim 8x veći, ali je štrokav, siv i totalno neprijatan za razliku od našeg koji je u potpunosti +++++++++++++++++++++++.

Ura za BG.
 
Rečni turizam u beogradu

U Međunarodno putničko pristanište Beograd prošle godine uplovilo je 349 brodova iz Rusije, Ukrajine, Holandije, Nemačke, Austrije i drugih gradova sa zapada.

Za naš glavni grad najviše interesovanja imaju nemci i amerikanci, i to sa brodova koji krstrenja započinju u Amsterdamu, Budimpešti i Nirmbergu i kojima je krajnja destinacija delta Dunav, Konstanca i drugi gradovi Rumunije.
Portparol Luke Beograd, Nataša Bojanić, kaže da su Beogradska tvrđava, Skadarlija, Knez Mihailova ulica i zgrade Vlade i Skupštine Srbije zdanja koje turisti najrađe posećuju, dok su ostaci ruševina iz bombardovanja 1999. godine još uvek centar interesovanja za sve goste Beograda.

Prema očekivanjima u Luku Beograd u 2007. moglo bi da uplovi više od 400 brodova, od kojih je većina u naš grad dolazila i predhodnih godina.
Brodovi u Luci najčešće se zadržavaju 12 do 16 sati ali ima slučajeva kada turisti u Beogradu ostaju po nekoliko dana.
To je slučaj i ove nedelje, kaže portparol Luke, Nataša Bojanić, jer će zbog početka manifestacije Dani Beograda većina turista u našoj prestonic provesti puna tri dana.

Inače, danas ( 15.4.) oko 12 časova u pristanište je stigao brod UKRAINA sa 55 turista iz Nemačke.
Poslednja promena u Pristaništu je od 4. aprila ove godine i primenjuje se unapređena i komfornija kontrola prelaska državne rečne granice. Provera je delimično olakšana tako što se kontrola vrši u svim gradovima u kojima brodovi pristaju.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Studio B http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=3257
 
„Dani Beograda“: Objavljena imena dobitnika Nagrada grada Beograda za 2006.

književnost i stvaralaštvo Branimir Živojinović prevod dela „Čovek bez osobina“

pozorišna umetnost Sonja Vukićević projekat „Cirkus istorija“

film i RTV stvaralaštvo Oleg Novković igrani film „Sutra ujutro“

likovno i primenjeno stvaralaštvo Nedeljko Neša Paripović izložba „Postojanje umetnošću - radovi 1970-2005“

muzičko-scensko stvaralaštvo „Gudači Svetog Đorđa“ i Gordan Nikolić koncert „Mocart izazov“

društvene i humanističke nauke prof.dr Vojislav Stanovčić rad „Politička teorija“

prirodne i tehničke nauke prof.dr Radomir Saičić rad „Zatvaranje srednjih prstenova cikloalkena konfiguracije metodom matateza, totalna sinteza“

pronalazaštvo doc.dr sci Ivica Staničić i prof.dr Ljiljana Tihaček-Šojić „Teleskop proteza sa modifikovanom velikom nepčanom spojnicom za opturaciju rascepa“

medicina prof.dr Milan Milisavljević, doc.dr Aleksandar Maliković i prof. dr Zdravko Vitošević „Anatomija preseka i arterije mozga“

arhitektura i urbanizam Sanjin Grbić projekat stambenog kompleksa „Panorama Dedinje“

novinarstvo Predrag Koraksić Koraks karikature u listu „Danas“ i „Ekonomist“

obrazovanje prof. dr Miodrag Mateljević udžbenik monografija „Kompleksne funkciije 1 i 2“

sport Filip Filipović osvojene nagrade u vaterpolu

Stvaralaštvo mladih
nauka Goran Rakić i Danilo Šegan rad „GNOM 2.16-Linuks operativni sistem“

umetnost Milena Delević „Urbanističko arhitektonsko rešenje naselja za Rome u Beogradu“
Kliknite za proširenje...
извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=1796
 
Da li znate koji je ovo objekat u parku između ex-SIV-a i hotel YU ?

kux1dj7.jpg

http://maps.google.com/maps?f=q&hl=...31161,20.314922&spn=0.011748,0.06875&t=k&om=0

To je bivša pumpna stanica za nasipanje N.Bgd. u kojoj sada stanuje jedna porodica - na elitnom placu.:)
Poznavao sam čoveka koji je tu stanovao do pre neku god., a sad stanuje bračni par sa sinom i ćerkom.
Predhodnik je zasadio rastinje oko kuce i table na bul., tako da se maskirao i teško se uočava.


Pogled sa keja - kuća je pored biciklističke staze.




Pogled iz pravca YUBC-a i bul.


Pogled od kuće prema bul. - postoji i put za kola i tabla sakrivena levo od puta u žbunu.


Žbun sa tablom sa bul. koji krije tablu.


Jedva sam levom rukom razgrnuo granje da uslikam tu tablu. :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh