Na energiju koja se koristi za grejanje odnosi se oko trećina ukupnog zagađenja vazduha, polovini od toga doprinose individualna ložišta. Umesto konkretnih mera, za sada samo slušamo kako se prebacuje krivica sa Vlade na Ministarstvo životne sredine, koje prst upire na lokalne samouprave a one na građane. Svi koji bi morali da budu odgovorni, tvrde da su krivi građani, jer „lože šta stignu“.
Prema istraživanjima, najveći zagađivači u toj kategoriji su oni koji koriste čvrsta goriva, drvo i ugalj, električna energija je daleko prihvatljivija i komotnija za korisnike, ali sve dok se u računicu ne uključi činjenica da se ona dobija najvećim delom iz termoelektrana, koje su na vrhu lestvice zagađivača. Iz ugla zaštite životne sredine, najprihvatljiviji način zagrevanja je gas ili daljinsko grejanje s obzirom na to da većina toplana radi na taj energent. Međutim, ti vidovi trenutno su najskuplji i većini građana nedostupni.
.
.
.
Pored toga, niska platežna moć građana u Srbiji zahteva i da se cena grejanja prilagodi, ali još niko ne pominje mogućnost da je država ili lokalna zajednica subvencionišu kao jednu od mera za smanjenje aerozagađenja. A prostora za to bi bilo makar od onih ne zna se kako potrošenih 400 i nešto miliona evra koliko su građani sami sakupili uplaćujući ekološku taksu. Umesto toga, sve veći udeo računa za grejanje u kućnom budžetu, naterao je mnoge da zatraže „skidanje“ sa mreže pa umesto da broj korisnika daljinskog grejanja raste, on počinje da prima tendenciju pada.
