Šta je novo?

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

Ja mislim da nije realno da se na Balkanu, tj. Srbiji postigne sličan nivo zagađenja kao u Zapadnoj Evropi . . bar za jedan duži period. Nemamo ni para, ni pameti, tj. političke volje da se to brzo, energično i radikalno uradi na bolje. A, ne verujem da bi i narod podržao takve mere, ograničenja, kontrolu i kažnjavanja. To je naša realnost i to će se teško menjati na bolje, što ne znači da bi trebalo odustati od promena.
 
@Zuma

Kad se analizira slika, zimski meseci se u Beogradu bas izdvajaju po broju dana sa predjenim granicnim vrednostima. Pretpostavljam da u Starom Gradu, individualno grejanje na ugalj i drva, najvise dodaju zimi na uobicajeni mix zagadjenja. Nema mnogo saobraćaja u Višnjićevoj, Gospodar Jovanovoj i okolini.

Drastična je razlika u odnosu na London i Hamburg. Pariz se iz godine u godinu popravlja. Tek ovako može da se vidi koliko smo loši.
 
I u ovom članku se jasno navode pravi problemi i ko je i kako odgovoran - vlast. Ali odgovornost prebacuju na gradjane

Na energiju koja se koristi za grejanje odnosi se oko trećina ukupnog zagađenja vazduha, polovini od toga doprinose individualna ložišta. Umesto konkretnih mera, za sada samo slušamo kako se prebacuje krivica sa Vlade na Ministarstvo životne sredine, koje prst upire na lokalne samouprave a one na građane. Svi koji bi morali da budu odgovorni, tvrde da su krivi građani, jer „lože šta stignu“.

Prema istraživanjima, najveći zagađivači u toj kategoriji su oni koji koriste čvrsta goriva, drvo i ugalj, električna energija je daleko prihvatljivija i komotnija za korisnike, ali sve dok se u računicu ne uključi činjenica da se ona dobija najvećim delom iz termoelektrana, koje su na vrhu lestvice zagađivača. Iz ugla zaštite životne sredine, najprihvatljiviji način zagrevanja je gas ili daljinsko grejanje s obzirom na to da većina toplana radi na taj energent. Međutim, ti vidovi trenutno su najskuplji i većini građana nedostupni.
.
.
.
Pored toga, niska platežna moć građana u Srbiji zahteva i da se cena grejanja prilagodi, ali još niko ne pominje mogućnost da je država ili lokalna zajednica subvencionišu kao jednu od mera za smanjenje aerozagađenja. A prostora za to bi bilo makar od onih ne zna se kako potrošenih 400 i nešto miliona evra koliko su građani sami sakupili uplaćujući ekološku taksu. Umesto toga, sve veći udeo računa za grejanje u kućnom budžetu, naterao je mnoge da zatraže „skidanje“ sa mreže pa umesto da broj korisnika daljinskog grejanja raste, on počinje da prima tendenciju pada.

https://www.danas.rs/ekonomija/gas-i-da ... radjanima/
 
Da, stvari su sada uglavnom jasne, a spisak najvažnijih problema sa tri najveća izvora zagađenja veoma kratak:

- Filteri na termoelektranama
- Zašto su gas i centralno grejanje toliko skupi?
- Vozila sa motorima koji malo zagađuju.

Tu se sada može dodati veoma dugačak niz iz ovog izvedenih ideja

- Zašto obilaznica oko grada odavno nije gotova?
- Rade li oni filteri koje imamo uopšte, a pogotovo na najbolji način?
- Zašto se ne subvencioniše sušenje uglja i drva za domaćinstvo i ekološki šporeti?
- Zabrane uvoza polovnih automobila sa starim motorima
- Da bar ne zagađuje gradski saobraćaj
- Širenje tramvajskih linija dok čekamo metro
- itd, itd ...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703498#p703498:3a1esuaa je napisao(la):
astrodule » Čet Jan 30, 2020 5:38 pm[/url]":3a1esuaa]
Sada svi znaju za bačene pare na filter u Kostolcu, znaju šta su PM čestice i sve ostale stvari.

Ja ne bih rekao da svi znaju. NIje bilo ni jednom na TV.
To je ogromna afera, veca odKrusika po iznosu novca.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703509#p703509:1qexjq7h je napisao(la):
kolombaja » Čet Jan 30, 2020 7:12 pm[/url]":1qexjq7h]Stigao mi je uredjaj za merenje koncentracije PM čestica. Evo rezultata testa u sobi i na terasi. Lokacija Cerak Vinogradi. Manja vrednost je izmerena u sobi, veća na terasi. U stanu imam i Xiaomi filter vazduha.

d4d935fd933e1c8c1d26cce087175e37.jpg


8937dd846d9621c5203ce86dc4cfcefe.jpg




Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

koji je ovo model uredjaja?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703516#p703516:2tn6uqut je napisao(la):
Zvezdara64 » Čet Jan 30, 2020 7:46 pm[/url]":2tn6uqut]@Zuma

Kad se analizira slika, zimski meseci se u Beogradu bas izdvajaju po broju dana sa predjenim granicnim vrednostima. Pretpostavljam da u Starom Gradu, individualno grejanje na ugalj i drva, najvise dodaju zimi na uobicajeni mix zagadjenja. Nema mnogo saobraćaja u Višnjićevoj, Gospodar Jovanovoj i okolini.

Drastična je razlika u odnosu na London i Hamburg. Pariz se iz godine u godinu popravlja. Tek ovako može da se vidi koliko smo loši.

na starom gradu je malo stanova koji se greju na ugalj ji drva

IU medjuvremenu smo opet u crvenom. Vetar je pomogao samo dva dana.
 
"Tri najveća izvora zagađenja" su :
- sva ložišta u vlasništvu države
- sva ložišta u vlasništvu stanovništva
- stara polovna vozila u vlasništvu stanovništva i države (autobusi)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703536#p703536:1f6qe6gi je napisao(la):
MC_ » Thu Jan 30, 2020 8:35 pm[/url]":1f6qe6gi]


na starom gradu je malo stanova koji se greju na ugalj ji drva

IU medjuvremenu smo opet u crvenom. Vetar je pomogao samo dva dana.

Jutros sam baš bio u kafiću na uglu Višnjićeve i G.Jovanove, 100 metara od merne stanice. Greju se na klimu i peć na drva, nemaju centralno. Donji Dorćol, oko garaže, je smrdeo na čadj. Sve od Dubrovačke do Žorža Klemensoa.
 
Videli smo poredjenje sa nekim evropskim gradovima, ali bilo bi interesantno da vidimo i neku grafiku ili tabelu poredjenja zagađenja Beograda i košavskih gradova Smedereva i Bora.
Da uporedimo i vidimo koliko je zdravije živeti u prestonici u odnosu na takva dva grada. Nadam se da će Zuma pribaviti neke uporedne podatke i nacrtati grafik ili sl.
. . . . .
PS. . Naknadno sam video da postoji mogućnost poredjenja na ovom sajtu :
http://www.amskv.sepa.gov.rs/pregledpodatakazbirni.php
 
Ne mogu se porediti gradovi koji su isuviše različiti. I Smederevo i Bor imaju svoje posebne i velike zagađivače koje Beograd nema. Ako želiš da izdvojiš uticaj vremena onda ti treba grad u kome je samo ta jedna "vremenska" varjabla različita. Inače se ništa ne može zaključiti pošto nikad ne znaš šta se sve još promenilo. Zbog toga stalno govorim da nam treba puno novih merača koji nisu samo pored velikih izvora zagađenja, kao sada, nego postoje i neutralni, "referentni" ili "background" merači na sasvim slučajnim mestima po obodu Beograda i po Srbiji. Ovo što imamo je krajnje nedovoljno za bilo kakvu ozbiljnu analizu a još manje za ozbiljne i naučno zasnovane mere za smanjenje zagađenja.
 
Evo par slika iz Sepinih izveštaja. Tamo su popisani i dani sa prekoračenim vrednostima, pa ko ima vremena neka upoređuje. Svi ti izveštaji su javno dostupni. Naravno, kao što i @Zuma kaže, potrebno nam je što više stanica. Vidimo da Smederevo do pre 2 godine nije ni imalo stanicu u centru gde su sada svakodnevno loša očitavanja.

Pogledajte prilog 1Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 4
 
I naravno, to što je stanica u zelenom, ne mora ništa da znači jer se možda ne mere PM čestice (najbolji primer za to je Zeleno brdo u Beogradu i Vračar do pre par dana kada su dodali i merače PM čestica)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703642#p703642:1vt461px je napisao(la):
Zuma » 31 Jan 2020 10:09 am[/url]":1vt461px]Ne mogu se porediti gradovi koji su isuviše različiti. . .
Baš je interesantno poredjenje radi njihove različitosti, jer u Beogradu nema Željezare i Rudnika, a tamo nema pola miliona vozila na ulicama.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703536#p703536:2xf45bji je napisao(la):
MC_ » 30 Jan 2020 08:35 pm[/url]":2xf45bji]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703516#p703516:2xf45bji je napisao(la):
Zvezdara64 » Čet Jan 30, 2020 7:46 pm[/url]":2xf45bji]@Zuma

Kad se analizira slika, zimski meseci se u Beogradu bas izdvajaju po broju dana sa predjenim granicnim vrednostima. Pretpostavljam da u Starom Gradu, individualno grejanje na ugalj i drva, najvise dodaju zimi na uobicajeni mix zagadjenja. Nema mnogo saobraćaja u Višnjićevoj, Gospodar Jovanovoj i okolini.

Drastična je razlika u odnosu na London i Hamburg. Pariz se iz godine u godinu popravlja. Tek ovako može da se vidi koliko smo loši.

na starom gradu je malo stanova koji se greju na ugalj ji drva

IU medjuvremenu smo opet u crvenom. Vetar je pomogao samo dva dana.
Broj ložača na Starom Gradu je sigurno preko 1,000. To nije malo.
 
Broj lozista na Starom Gradu svakakoje nizi nego pre 10 godina , a kvalitet vazduha je daleko nizi. Kako to objasniti.

I kako objaniti ovo, ove pikove PM2.5 u 18h i u 6 ujutru, zarocito taj u 6h?

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703656#p703656:wzzkbrch je napisao(la):
MC_ » 31 Jan 2020 10:59 am[/url]":wzzkbrch]Broj lozista na Starom Gradu svakakoje nizi nego pre 10 godina , a . .
A, broj auspuha je veći. ;)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703646#p703646:usxjynd7 je napisao(la):
dragan » Pet Jan 31, 2020 11:20 am[/url]":usxjynd7]Baš je interesantno poredjenje radi njihove različitosti, jer u Beogradu nema Željezare i Rudnika, a tamo nema pola miliona vozila na ulicama.

YXYcyVg.png


Moj utisak je da je u Smederevu vece zagadjenje. Doduse ne samo zbog Zelezare vec i zbog toplana koje za razliku od beogradskih sve koriste mazut kao primarno gorivo. Koliko ja znam jos uvek ni jedna nije prebacena na prirodni gas.
 
Vrlo cesto merna stanica u Omoljici pokazuje visoko zagadjenje. Sta ima tamo?
 
Srbija usvojila plan za emisije, produžila podsticaje za proizvođače struje

Agenda na nacionalnom nivou ozvaničena je nakon što je Energetska zajednica pokrenula postupak spora. Srbija je dokument koji određuje ciljeve za emisije držala na ledu od 2016. godine. Kabinet je ostavio specijalnu naknadu za povlašćene proizvođače električne energije na 0,79 evra po megavat-satu.

Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih, velikih postrojenja za sagorevanje prošao je na sednici vlade u Beogradu. Saopštila je da to podrazumeva ozbiljne mere. Srbija se obavezala da obori emisije prenstveno iz velikih energetskih postrojenja.

Država ima nameru da do kraja 2027. godine dostigne nivoe u okviru graničnih vrednosti koje je propisala Evropska unija. Nacionalni plan za obaranje količine ispuštenih gasova s efektom staklene bašte poznat je po engleskom akronimu NERP i oslanja se na tamošnju Direktivu o industrijskim emisijama.

Vlada Srbije je na udaru u javnosti zajedno sa lokalnim samoupravama usled skoka zagađenosti vazduha na ekstremne nivoe. Zaštitnici životne sredine optužuju Elektroprivredu Srbije, koja je pod kontrolom države, i druge velike industrijske sisteme da zanemaruju zakone.

Kabinet je, kritikovan zbog nečinjenja, zatim po drugi put osnovao radnu grupu i izrazio spremnost da odmah reaguje. Do sada ništa konkretno nije odlučeno.


Procedura donošenja NERP-a je bila u zastoju otkad ga je 2016. prihvatila Energetska zajednica. Njen sekretarijat je početkom godine pokrenuo spor.

Ta institucija tvrdi da ova balkanska zemlja ne postupa u skladu sa Direktivom EU o velikim ložištima, jedinom varijantom pored NERP-a za upravljanje emisijama.

Vođstvo Energetske zajednice ili EnC-a upozorilo je na kršenje u devet slučajeva od ukupno 16 postrojenja kapaciteta preko 50 megavata.

Na istoj sednici vlade, usvojena je Uredba o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2020. godini. Potrošači nastavljaju da plaćaju 0,093 dinara po kilovat-satu, što iznosi 0,79 evra po megavat-satu.

Potrošači nastavljaju da plaćaju 0,093 dinara po kilovat-satu odnosno 0,79 evra po megavat-satu

Što se tiče električne energije iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kogeneracije, uredba o stimulansu je istekla na kraju decembra. Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da lica koja steknu status privremenog ili povlašćenog proizvođača električne energije po osnovu zahteva podnetog kasnije imaju prava na podsticaj, ali da mogu da ih ostvare tek kad nova uredba stupi na snagu.

https://balkangreenenergynews.com/rs/sr ... ce-struje/
 
Jedno pitanje za one koji koriste aplikaciju AirCare... na njoj za Beograd postoji samo pet lokacija: Mostar, Novi Beograd, Stari grad, Vračar i Zeleno Brdo... međutim, pre neki dan se pojavilo još lokacija, Banovo Brdo, Cerak, Lion, Zemun, Crveni krst i oš neke... bile tu par sati i nestale... o čemu se radi?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703483#p703483:27utjpjs je napisao(la):
Zvezdara64 » 30 Јан 2020, 17:00[/url]":27utjpjs]Cim ste se ti i dragan (i onaj bot Tanja, ciji je upis obrisan) pojavili ovde da nam spocitavate kako "kukamo", znaci da ovo i te kako ima efekta.

мени је само доста кукања. само износим став. извињавам се ако сам увредио Ваше узвишено пресвећено кукњаство


[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703483#p703483:27utjpjs je napisao(la):
Zvezdara64 » 30 Јан 2020, 17:00[/url]":27utjpjs]Kako je na najboljem aerodromu u regionu i u EjirSerbiji? Jel' i dalje nezaustavljivo NAPREDUJEMO

заиста не знам, само преносим вести. а за некога од 56 година, порпилично неприличан језик
 
Sinoć sam s terase video čak i kulu Ušće 2 - komplet sa vrlo upadljivim crvenim svetlima po ćoškovima, a evo i sad je toliko vedro da vidim mehanički sprat koji viri iza neke zgrade. Most na Adi blista u punom sjaju, Genex, West 65, Zmajevi Soliteri u Zemunu ništa manje. Svetla na gornjim spratovima Westa65 bila su izuzetno upadljiva sinoć, ali i novo trepćuće osvetljenje dimnjaka toplane Novi Beograd. Vazduh nije zagađen (tj. svakako da jeste, samo primetno manje lokalno gledano), mada čini mi se da sam vremenom postao osetljiviji na izduv iz motornih vozila. Čim prođe neki stari kamion odmah osećam smrad. Mislim da na kamione treba da obrate pažnju. Novi autobusi ne guše. Bilo je toliko vedro bez magle i smoga da sam posle toliko sumornih dana bio veoma pozitivno iznenađen...dok nisam pomislio na surovu realnost.

Jedna stvar koja nas podseća da globalno zagrevanje utiče i na nas jeste to da je i bez značajnog smoga zimi obično u ovo doba godine relativno tmurno, čak i noću. Iako je sam kraj Januara vremenske prilike odgovaraju jednom vedrom jesenjem danu - neuobičajeno lepom čak i za to godišnje doba - kamoli za zimu.

Vreme postaje sve čudnije i čudnije. Samo nam fali to da "prolećne poplave" postanu normalna stvar svake godine, kao i "monsuni", odnosno suše bez nekog reda čitavog leta, ali i jeseni.
 


Uporedio sam emisije PM2.5 u gradovima koji imaju velike železare, Košice, Slovačka i Smederevo. Železara u Košicama ima dva puta veću proizovdnju a grad Košice ima četri puta više stanovnika od Smedereva (240.000 prema 60.000). Prosečna temperatura u zimskim mesecima, kada je zagadjenje najveće, je niža u Košicama. Pretpostavka je da više troše energije na grejanje.

@Johnny Ok. Nemam 56 godina, mladji sam. Broj u nicku nema veze sa godistem.
 
Vrh