Pretrcao sam pola grada, situacija ok, narocito kad krene vetric, malo slajma se skupilo koji sam ispljunuo, posle tusiranja, daleko bolji nego kad sam krenuo.
Ako me nesto tiho ubija, jbg, svi moramo da umremo od necega, subjektivni osecaj posle aktivnog izlaganja vazduhu napolju sat vremena je da se osecam bolje i fizicki i psihicki.
Tako da, istina je negde na sredini, nema razloga ne nastaviti borbu i zalagati se za najbolje uslove za zivot koji uopste nisu tesko ostvarivi, dok sa druge strane, nema ni razlika za toliku paniku i celodnevno razmisljanje i citanje o problemu i nema razloga da se ne izlazi napolje...
Takodje, Beogradjani su definitivno razmazeni, naravno, imaju svako pravo i da budu ako im se prohte, mada mislim da pre svega prave stetu sami sebi.
Beograd je vazdusna banja za gradove u unutrasnjosti, citiram coveka koji mi je dosao pre neki dan u posetu iz malog grada na jugu, a i sam sam posvedocio tome vise puta.
Dakle, borba da, paranoja i panika ne.