Divljanje nad spomenikom kulture
Dnevnik zabluda, Večernje novosti, 18. januar 2022.
Piše Slobodan Maldini
Nedavno mi se požalio prijatelj iz Nemačke da su mu propala ulazna vrata na stanu, međutim, budući da stara istorijska kuća u kojoj živi ima status zaštićenog spomenika kulture, moraće da izvrši rekonstrukciju po striktnim uslovima koji podrazumevaju upotrebu starih autentičnih materijala i tehnika angažovanih stručnih restauratora, što će ga koštati koliko i skuplji automobil. Priča me je podsetila na doba osamdesetih, kada je na čelu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda bila po principijelnim stavovima čuvena Aleksandra Banović, od koje su strepeli svi koji bi se drznuli da se upuste u sumnjive građevinske intervencije po beogradskom arhitektonskom kulturnom nasleđu. U to vreme bio je težak poduhvat dobiti dozvolu za pretvaranje prozora prizemlja stare gradske palate u Knez Mihailovoj u izlog ili promeniti ton boje njene fasade. Međutim, vremena su se promenila.
Šetajući nedavno Dedinjem, zaprepastio sam se neviđenim investitorskim divljaštvom. Čuvena vila Šterić u ulici Generala Vasića iz 1932, kolosalno delo arhitekte začetnika moderne u Srbiji Milana Zlokovića - tek pošto je pre par godina stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture kako bi se očuvao izvorni izgled spoljašnje arhitekture i enterijera - preko noći je uništena do neprepoznatljivosti! Smatrajući se boljim arhitektom od Zlokovića, drski investitor je promenio arhitekturu ovog objekta - dogradio sobe, nadzidao terase, razvalio postojeće prozore i na njihovom mestu probio nove, trostruko veće otvore od prethodnih, i ko zna šta još napravio u unutrašnjosti i dvorištu, skriveno od oka posmatrača sa ulice. Ambijent vile unakažen je terasama dograđenim na mestima gde nisu bile, a granica imanja zabetonirana masivnom ogradom koja skriva unakaženu fasadu od neželjenih pogleda prolaznika. Na mestu zaštićenog spomenika kulture pojavila se novokomponovana „donjokaluđerička sklepana“ podignuta po zamisli tipičnih predstavnika srbijanskog „nuvo riš-a“, koji procenjujući sopstvenu moć na osnovu debljine buđelara, u zabludi da im je zbog neznanja i neobrazovanja dozvoljeno da neodgovorno rade štagod požele, urušavaju ono što su generacije naših umnih ljudi s mukom gradile decenijama. Ovi ignoranti verovatno nemaju svest o tome da u Srbiji postoje zakoni koji štite spomenike kulture, a kada se u ovakvu situaciju uključe i inertni, polupismeni, potkupljivi pojedinci u službama zaštite koji „zaboravljaju“ da im je posao da čuvaju nacionalno dobro, rezultat je „donjokaluđerička paradigma“, odavno ukorenjena među nasilnicima nad istorijom arhitekture Beograda.
U odluci Vlade RS o utvrđivanju vile Šterić u Beogradu za spomenik kulture od 26. jula 2019. konstatuje se da ova dvospratnica predstavlja jedno od najznačajnijih modernističkih ostvarenja izuzetno plodnog i znamenitog autora srpske moderne Milana Zlokovića, na kojoj su striktno zabranjene prepravke, dogradnje, pa čak postavljanje aparata za zaštitu od požara, priključnih kutija, ormara i rashladnih uređaja na fasadama. Na osnovu uvida u novonastalo katastrofalno stanje vile, krajnje je vreme da se sprovede zakon, zaustavi divljaštvo nad ovim spomenikom kulture, naloži povraćaj u njegovo izvorno stanje, a počinioci zlodela – investitor i ovlašćeni arhitekta, snose zakonske posledice.