Suša u Srbiji je naša nova normalnost - Naš stručnjak upozorava: Ne računajte na stabilne rezerve vode, a ova reka je najviše ugrožena
Hidrološke suše u Srbiji su sve češće i ozbiljnije, a u Gadžinom Hanu proglašena je vanredna situacija zbog nestašice vode.
Sušni periodi postaju učestaliji, duži i ozbiljniji na našim prostorima, što pokazuju najnovija istraživanja naučnika iz Srbije.
Dok nam se prikrada još jedno sušno leto, s obzirom da je u Gadžinom Hanu već proglašeno vanredno stanje zbog nestašica vode, dok su u Nišu, Užicu i u Gornjem Milanovcu nadležni apelovali na racionalno korišćenje vode, dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu otkriva otkud problemi sa sušom, koji će, kako ističe, postati "nova normalnost" na našim prostorima u letnjim mesecima i u kojoj više nećemo moći računati na stabilne rezerve vode.
Vanredna situacija u Gadžinom Hanu, apel za Nišlije, u Užicu kritično
U Gadžinom Hanu proglašena je vanredna situacija zbog prekomernog korišćenja vode, dok iz Opštine navode da su svi izvori na 20 odsto u odnosu na one kapacitete koje imaju u ovom periodu godine. Vanredna situacija proglašena je i u Dimitrovgradu, a ništa bolja situacija nije ni u Nišu gde se apeluje na racionalnu potrošnju vode.
Visoke temperature i odsustvo padavina doveli su do smanjenja vodostaja reke Dičine u Gornjem Milanovcu, zbog čega se uvodi potpuna zabrana zahvatanja vode sa ove reke za potrebe zalivanja poljoprivrednih površina. U okolnim selima domaćinstva se bore sa nestašicom vode, kako saznaje "Blic".
Takođe, potrošnja vode u prigradskim naseljima i seoskim područjima na teritoriji Užica je ogromna i dostiže rekorde.
Proglašena je vanredna situacija u Vladičinom Hanu zbog nestašice vode.
U savremenom dobu, kako ističe dr Igor Leščešen, učestalost i ozbiljnost suša sve više rast, podstaknuta kako ljudskim delovanjem tako i globalnim klimatskim promenama. Samo neki od faktori su promenljivost padavina, povećano isparavanje i promena u oticanju vode.
Za razliku od meteorološke suše, koja nastaje kada danima nema padavina, zemlja se brzo osuši, trava požuti, a poljoprivrednici prvi osete posledice, hidrološka suša se odnosi na dugotrajno smanjenje proticaja u rekama, kao i smanjene rezerve vode u jezerima i podzemnim vodama.
Jedno novo istraživanje koje su sproveli naučnici iz Srbije i regiona pokazuju da mnoge reke Zapadnog Balkana, od Bosne i Drine do Vardara, imaju sve niže tzv. minimalne proticaje, što ukazuje na rastuću pretnju od hidroloških suša u regionu.
Šta su minimalni proticaji reka
Minimalni proticaj, odnosno najniži zabeleženi proticaji u toku godine, ima višestruki značaj. On određuje dostupnost vode u sušnim periodima, kada su potrebe za zalivanjem, pijaćom vodom i industrijskom potrošnjom najkritičnije. Osim toga, minimumi proticaja su od ključnog značaja za očuvanje zdravlja vodenih ekosistema, jer mnoge vodene vrste zavise od specifičnih uslova tokom niskih vodostaja.
Uz to, minimalni proticaji su osnova za projektovanje hidroenergetskih postrojenja, koja zavise od pouzdane količine vode za proizvodnju električne energije.
Ipak, minimalni proticaji su sve niži, pokazuju merenja na rekama kao što su Drina, Bosna, Morača i Vardar, ističe dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Na reci Drini, rezultati ukazuju na znatno brži tempo opadanja – oko 6,9 m³/s (7%) po deceniji. Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu značaj Drine za hidroenergetski sistem Srbije i Bosne i Hercegovine.
Zanimljivo je da se ove promene ne dešavaju samo tokom sušnih godina – već predstavljaju trend koji traje decenijama.
"Ovi brojevi nisu puka statistika - oni su dokazi o dubokoj tranziciji hidrološkog režima. Reč je o novoj normalnosti u kojoj više ne možemo računati na stabilne rezerve vode. Sušni periodi ne samo da postaju duži, već i češći, a najniži protoci dostižu nove minimume, iz godine u godinu", napominje dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Kako ističe, uočene promene ukazuju da je hidrološki režim regiona u procesu tranzicije.
"Klimatski scenariji sugerišu da će se učestalost i trajanje sušnih perioda nastaviti povećavati, naročito u letnjim mesecima, što može ugroziti ne samo prirodne već i socioekonomske sisteme. Ovde se nameće hitna potreba za adaptivnim upravljanjem vodnim resursima, koje se oslanja na podatke, lokalni kontekst i transdisciplinarnu saradnju", naglašava.
S toga, hidrološka suša više nije samo retka prirodna nepogoda - postaje strukturalna karakteristika savremenog klimatskog režima u mnogim delovima sveta, uključujući i Zapadni Balkan.
Dok nam se prikrada joÅ¡ jedno suÅ¡no leto, s obzirom da je u Gadžinom Hanu veÄ proglaÅ¡eno vanredno stanje zbog nestaÅ¡ica vode, dok su u NiÅ¡u, Užicu i u Gornjem Milanovcu nadležni apelovali na racionalno koriÅ¡Äenje vode, dr Igor LeÅ¡ÄeÅ¡en sa Prirodno-matematiÄkog fakulteta u Novom Sadu...
www.blic.rs
