Onaj Blicov tekst što sam preneo me je naveo na još razmišljanja o klimatskim problemima, konkretno za Srbiju.
Nakon ovih novih predviđanja i upozorenja, ovde da ima trunke mozga i odgovornosti, država bi usvojila nove budžete, mere i planove za ublažavanje pa i sprečavanje posledica regionalnih klimatskih promena i nepogoda usled njih.
U krajevima gde se dešavaju suše i nestašice vode (jugoistok zemlje), donele bi se odluke da se započne sa izgradnjom brana i rezervoara, da se naprave makar neke manje zalihe vode za periode kada udare jake i duge suše.
Da, iziskuje neke pare, vreme i trud ali nije ništa što već nije rađeno, čak i posle SFRJ, u mnogo skromnijoj Srbiji. Evo ga Rovni kod Valjeva, završen daleko posle SFRJ, u vreme Srbije i mnogo skromnijih budžeta.
Dalje, Vlada bi pozvala sve poljoprivrednike ili njihova udruženja da se napravi dugoročni plan šta gde gajiti i kako, kome su potrebne koje subvencije, ko ima koje probleme i potrebe, i onda na osnovu toga bi se korigovale mere, budžeti i projekti za naredne godine.
Radilo bi se pošumljavanje gde može i treba, uvele drakonske kazne za štetočinstvo svih vrsta (posebno seču drveća), dizala svest o (pravoj) ekologiji, ulagalo u službe odgovorne i vezane za ekologiju (uključujući i vatrogasce, poljoprivrednu avijaciju, lovočuvare, itd). Očistili bi se kanali za navodnjavanje. Suzbijala bi se razna gamad koja se namnožila otkako smo dobili tropsku klimu i globalizaciju (smrdibube, peščane mušice, nutrije, vrane... ) Po naseljima bi se stimulisalo i pomagalo širenje zelenila. Pooštrili bi se kriterijumi za građevinske dozvole i uopšte radilo na obuzdavanju ove šizofrenije i industrije stvorenih oko tržišta nekretnina i beskrajnog tovarenja precenjenih kvadrata u zemlji koja godišnje ima 60.000 ljudi manje.
Na kraju, onaj kontroverzni ali uskoro neizbežni deo - Srbija bi se uključila u međunarodne priče i ideje o klimatskom inženjeringu, ispitalo bi se šta se predviđa za naše podneblje i može li se tu nešto uraditi. Ili čak i globalno da li se isplati ulagati u programe klimatskog inženjeringa. Ne mora odmah skakanje na odluku, ali ono, učešće, uključivanje i praćenje trendova i otkrića, kao sa CERNom ili tako tim međunarodnim naporima i projektima.
Gledano sve skupa, na nivou cele godine - vode u Srbiji ima dovoljno. Padavina ima. Geografskih predispozicija ima. Ljudi ima. Ima čak i para, ne dozvolite da vas iko ubeđuje da nema i da Srbi ne privređuju dovoljno. Ima para.
Ali pošto je ovo bila i ostala pretežno slepačka zemlja, a u zadnjih 13 godina vlada bukvalno sve najgore i najgluplje što se izrodilo u Srbiji, na kraju će sve da se završi fijaskom i katatrofom. I naselja će nastaviti da nam izgledaju ovako:
Zelenilo ovako:
A reke i vodene površine u proleće ovako
A u leto ovako:
Ali dobro, bože moj. Ako narod tako želi i dopušta, ili se uzda da "srediće se to nekako samo od sebe" ili pak ubeđuje sebe da "sve je ovo normalno i u granicama proseka", što da ne, nek mu bude. Neka dobije što i zaslužuje. Treba biti baš žešći talenat da neko živi na tromeđi tri kontinenta, između Alpa, Karpata i nekoliko mora, na plodnoj zemlji, na mnogim vodama, a da opet živi kao neki bednici u Pakistanu ili Čadu i da se davi u zagađenju, oskudici i sušama.
