Stanje u Srbiji: Suše višestruko češće nego nekada, a u budućnosti će nam se promeniti klasifikacija klime
U Srbiji nije precizno poznato kakvo je stanje sa degradiranim površinama. Različita istraživanja ukazuju na drastično smanjenje sadržaja organske materije u zemljištu koja se koriste kao obradive površine, smanjenje kvaliteta voda, nova podzemnih voda, tendenciju povećanja površina degradiranih usled rudarenja kritičnih sirovina, smanjenja produktivnosti šuma, itd.
Učestalost godina sa sušom na teritoriji Srbije je porasla
sa jedne godine po deceniji na pet godina po deceniji i to najviše zbog porasta temperatura.
Trend povećanja učestalosti i intenziviranja suša se nastavlja u budućnosti.
Zbog toga, menjaju se i opšte karakteristike klimatskih uslova u Srbiji. Srbija u proseku ima humidnu (vlažnu) klimu, ali
do sredine veka preći će u kategoriju suve sabhumidne, što ukazuje na porast rizika od degradacije zemlje.
Prostorno se razlikuju klimatske karakteristike koje će zavladati do sredine 21. veka. U južnim, jugoistočnim, istočnim i severoistočnim predelima Srbije će biti čak i polu-sušna klima sa velikim problemom stalnog nedostatka vlage i vode. U najvećem delu Srbije zavladaće suva sabhumidna klima,
a u zapadnim delovima će se zadržati humidna klima.
Moramo razumeti da je zbog toga zapadna Srbija naše važno nasleđe za budućnost.
U Srbiji, rizik od degradacije dodatno povećava zapravo
udruženi efekat povećanja sušnosti klimatskih uslova i intenziviranja padavina.
Ovako drastične promene klime će sigurno dovesti do drastičnih posledica u slučaju da sada ne počnemo da implementiramo prakse održivog upravljanja zemljom, koje će učiniti naše površine
otpornijim na nadolazeće klimatske promene. U okviru tih akcija važno je implementirati i koncept tzv. rešenja zasnovanih na prirodi, kao i uključiti građane u akcije sa za zaustavljanje i sprečavanje degradacije.
