Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Cena "oslabljenog" uragana ...

"Očekuje se da će uragan Milton dovesti do osiguranih gubitaka u rasponu od 30 do 50 milijardi dolara, navodi se u izveštaju američke agencije za kreditni rejting Fič."

Mozda da krenu da razmišljaju koliko bi koštalo da prestanu da grade "kartonske" kuće i da im posle ovakvih nepogoda glavni trošak bude zamena crepa.

No bitno je da se pare vrte.
 
Što je najluđe, te kartonske kuće i daščare su im koštale bogatstvo još i pre Korone i sve ekonomske paranoje i krize koje je ona donela.

Inače su često predmet sprdnje od strane Evropljana zbog toga. 😁

common-european-w-americans-cant-even-fathom-a-house-not-v0-kddnz68p7goa1.jpg
 
U SAD su na velikoj ceni oni koji znaju da grade od cigli i takve kuće mogu da priušte samo bogataši. Kod njih je gipsana ploča zid, a kod nas kozmetički detalj. Kod njih je bitno da imaš veliku kuhinju čak iako ne kuvaš, a kod nas ne. Kod njih je bitno da imaš granitne ploče na stolu u kuhinji ili neki slični materijal, a nama je drveni sto sasvim OK. Ako imaš kuću, obavezno je da u dvorištu imaš neki fensi roštilj dok kod nas to nije slučaj. Ustvari, kod nas toga maltene da i nema. Oni na krovu mahom imaju šindru, a mi crep. ITD

Zato kod nas kad protutnji vetar / nevreme, mi moramoo da zamenimo polomljen prozor i nekoliko crepova, a oni celu kuću.​
 
Mozda da krenu da razmišljaju koliko bi koštalo da prestanu da grade "kartonske" kuće i da im posle ovakvih nepogoda glavni trošak bude zamena crepa.

No bitno je da se pare vrte.
Uragan koji može da uništi drvenu kuću, isto bi uništio i onu od cigle. Nema tu neke razlike, a drvene su jeftinije za gradnju.
 
Uragan koji može da uništi drvenu kuću, isto bi uništio i onu od cigle. Nema tu neke razlike, a drvene su jeftinije za gradnju.
Ako se ne varam, nedavno je jači uragan protutnjao Češkom, a osim oštećenja crepova na krovu, i odreðenog broja polomljenih prozora, nije bilo urušenih kuća i zgrada.​
 
Ovde pričamo o uraganskim vetrovima od 200+ km/h

Na klasično zidanoj srpskoj kući:

- Krov kuće - crep, automatski biva oduvan
- Posle crepa idu OSB ploče, letve, grede koje drže krov kuće su većinom oduvane
- Prozori takođe uništeni, imate poplavu u kući što znači da su sve stvari uništene i mora komplet sve da se obnovi, plus vlaga i buđavi zidovi

Suma sumarum, u slučaju uragana od zidane kuće ostaju samo zidovi i ploča, a goli zidovi su najjeftinije stavka u gradnji kuće.

Imamo primer iz Češke i onog sela kod Lazarevca šta se dešava kad takav vetar naiđe na zidanu kuću, u ovom slučaju tornado

2021-06-25T081800Z_660691784_RC2G7O97OL8E_RTRMADP_3_CZECH-WEATHER-TORNADO-ezgif.com-webp-to-jp...jpg


tornado,lazarevac.jpg


 
Hoćeš da kažeš da je bolje da ti vetar skroz sruši kuću nego da ti samo oduva krov i polupa prozore?
 
Ako te zvekne tornado, naje*******o si, to je poenta. Ode kuca i ajde sve ispocetka. Nije to samo krov i prozori, ode ti sve u k, instalacije, parketi, sve zivo...

Nek svako gradi kucu kako mu odgovara, ali je suludo, posebno u Srbiji, birati jedan oblik gradnje jer ti potencijalno, a sanse su 0,00000000001, moze protutnjati tornado kroz kucu, gde si naje*******ao ovako i onako.

Ne navijam ovde ni za jedan oblik gradnje, samo kazem da je suludo zbog tornada birati jedan, da ti to bude razlog.

A i ljudima koji zive u takvim podrucjima gde je to cesce, poput ovih Amera, verovatno je sad lakse da samo postave novu ,,kartonsku" kucu, nego da popravljaju.
 
Ko je bio u Americi i video im kuće, zna da su strukturalno golo g..no u odnosu na Evropske.

A skuplje.

Tako da nema tu ni govora o "jeftinoći da se lako izgrade ponovo". Prosto su preskupe a šit.

Kao što im je urbanizam u mnogim pogledima šit u odnosu na Evropu. Ne u svim, ali u mnogim.

Kao što im je standard za utikače šit.
Kao što su im jedinice mere šit.

Kad se radi o nekim stvarima, oni prosto ne znaju za bolje, i to je cela nauka.
 
To je generalno debilna nacija, ali pricam o nama i ako se neko zbog tornada odluci da ne gradi monraznu kucu, a prefirirao ne i hteo taj vid gradnje, jednak je debil 😄

A Amerima je svakako brze, da ni ne ulazimo u cene, ponovo staviti novu i nastaviti sa zivotom.
 
Dosta njih ni ne pravi novu nego se prosto odseli u drugu. Oni se ne vezuju, ni za kuću ni kraj/mesto, ni za ljude. Zato i imaju neke sociološke probleme koji se kod Evropljana manje pojavljuju. Mada se, naravno, i to polako menja kako se svima nameće globalizam i iste navike i stil života (pare, posao, status, pare, posao, status), al to je već druga tema.
 
Aurora borelis kada se vidi i kod nas bude to kao loše znamenje uglavnom taj višak dobijene energije prvo se odrazi negativno na biljni svet i potom na sve druge te ni nama nece biti sretno i bericetno .
O daljem uzročno posledičnim uticaju ne bih da dublje razgoabam ...
Čisto da znamo šta nam predstoji a ne bi trebalo biti iznenadjenje ako se odrazi i na neke duboke društvene promene jer tako je vec bilo više puta kroz istoriju i u svetu i kod nas da ta energija kroz klimu menja dosta toga
 
Nevidljiva šuma planktona koji nastanjuju okeane širi se ka dubljim vodama zbog klimatskih promena i mogla bi značajno da utiče na čitav lanac ishrane, pokazala je studija objavljena u časopisu "Klimatske promene u prirodi" koju je predvodio Johanes Viljoen.

 
Amerikanci koriste drvene kuće iz više razloga. Jedan od glavnih je velika pokretljivost tržišta radne snage, tj često se sele. Zbog toga im trajnost kuće nije bitna. Čak je bacanje para praviti kuću bitno trajniju od prosečnog vremena ostanka na tom mestu. Postoje i drugi razlozi, ukupna cena, porez, adaptibilnost individualnim i trenutnim potrebama porodice, raspoloživost i cena drveta. Ni deca ne ostaju na istom mestu, kao deo porodice, nego brzo odlaze od roditelja, pa se kuća ne pravi za više budućih genercija, nego je bukvalno privremeni zaklon dok traje trenutni posao. Itd.

 
Poslednja izmena:
Gledam onaj HGTV kanal, pa često renoviraju kuće iz 1920-30. Ništa strašno im se nije desilo.
A ja sam nedavno kupio vojvođansku kuću zidanu početkom '60.-tih i mogao sam samo da iznajmim bager. Toliko o trajnosti.
 
Ovde pričamo o uraganskim vetrovima od 200+ km/h

Na klasično zidanoj srpskoj kući:

- Krov kuće - crep, automatski biva oduvan
- Posle crepa idu OSB ploče, letve, grede koje drže krov kuće su većinom oduvane
- Prozori takođe uništeni, imate poplavu u kući što znači da su sve stvari uništene i mora komplet sve da se obnovi, plus vlaga i buđavi zidovi

Suma sumarum, u slučaju uragana od zidane kuće ostaju samo zidovi i ploča, a goli zidovi su najjeftinije stavka u gradnji kuće.

Imamo primer iz Češke i onog sela kod Lazarevca šta se dešava kad takav vetar naiđe na zidanu kuću, u ovom slučaju tornado

Pogledajte prilog 215238

Pogledajte prilog 215239

Ајде да кажемо за ове најјаче ветрове да си у праву, штета на кући је тотална без обзира да ли је зидана или дрвена, али ипак има једна велика разлика коју си превидео. То је људски живот, признаћеш да је шанса да сачуваш живот ипак много већа у зиданим кућама него дрвеним. Генерално ти није проблем код урагана јер они никад не долазе не најављено. Видели смо и код овог последњег да се велики део Флориде евакуисао. Проблем је код оних непредвидих торнада који се дешавају у централном делу САД попут Небраске и Канзаса.

Но, слажем се, узети то у обзир кад градиш кућу у Србији је дебилно, с обзиром да су ти ветрови који руше било дрвене или зидане куће екстремно мало вероватни. Код нас вишеструко више кућа буде оштећено због поплава и пожара.
 
Nisu naši stari bili ludi što su pravili

Kuće od slame

Prve kuće od slame, izgrađene su još za vreme paleolitskog doba u ravnicama Afrike. Bale od slame korišćene su u građevinarstvu još pre 400 godina u regiji Nemačke, a krovovi od slame se postavljaju na kuće već dugi niz godina u Aziji i severnoj Evropi.

Za razliku od drugih građevinskih materijala, slama nudi izgradnju organskih i nepravilnih oblika. Upravo zbog ovako neobičnih i kreativnih mogućnosti, izgradnja od slame najčešće ne završava kao običan građevinski objekat, već kao pravo umetničko remek delo.


Kuća od slame 2



Prva zvanično dokumentovana upotreba bale sena u građevinarstvu, datira između 1896. i 1897. godine, kada je u Nebraski od balirane slame bila izgrađena školska zgrada. Da bi dodatno zaštitili zidove izgrađene od balirane slame, građevinci su počeli malterisati svoje strukture od bala slame. Kako nije uvek na raspolaganju bio kreč ili cement, majstori su za malterisanje često koristili lokalno dobijeno „gumbo blato“.

Zanimljivo je da je u Americi u periodu od 1896. godine do 1945. godine, izgrađeno čak 70-tak zgrada od slame. Izgrađene su škole, crkve, stambene kuće, kancelarije, zgrade na farmama pa čak i prodavnice prehrambenih proizvoda.

Slama je u suštini višak koji se dobije u poljoprivredi, a može se kupiti po izuzetno niskoj ceni. Zvuči zaista neverovatno, ali slama ili bolje rečeno balirana slama tokom korišćenja u izgradnji objekata različitih namena, pruža izuzetno kvalitetnu izolaciju i statiku.

Dokazano je da se balirana slama koja je ugrađena u zid objekta i dodatno malterisana, jednostavno ne može zapaliti. Slama je u bale ubačena pod pritiskom presama i zbog toga u sebi ne sadrži kiseonik, koji potpomaže rasplamsavanje vatre. Još jedna prosto neverovatna informacija kaže, da bale slame koje se ređaju jedna na drugu na ćoškovima objekata, mogu izdržati veći teret snega i bilo kog drugog tereta, nego stub od armiranog betona.


Kuča od slame 3



U zidove objekata izgrađenih od bala slame, prodor štakora i svih vrsta buba je praktično nemoguć. Ovaj tip građevinskog materijala nema štetnih zračenja, apsolutno je prirodnih karakteristika i izuzetno zdrav za svakodnevni boravak ukućana u ovakvom tipu objekta.

Poseduje odlične izolacione mogućnosti, a to znači da unutrašnjost prostora tokom letnjih dana odiše svežinom, a tokom zimskih dana kuća od slame maksimalno zadržava toplotu koja se dobija zagrevanjem prostorija. Laboratorijska i emperijska istraživanja, dokazala su da su bale od slame pogodne za izgradnju objekata visine od najmanje dva sprata. Međutim ako se bale slame koriste kao ispuna, mogućnosti izgradnje od ovog materijala su neograničene. To teoretski znači, da bi se od bala slame mogli graditi i neboderi.

U našim krajevima kuća od slame ili kuća sa krovovima od slame, bilo je u Vojvodini pa čak i u samom Novom Sadu, ali na žalost te kuće velike istorijske i kulturne vrednosti nisu sačuvane. Ovaj tip kuća se i danas može pronaći u Mađarskoj, ali i mnogim drugim zemljama Evrope.
gradili su i u americi, ali izgleda da su ih zaboravili. One su najbolje protiv uragana, slama neće nikog povrediti, lako se vade zatrpani ljudi ispod kuće, a i jaftino je.
 
Vrh