Толико сам се глупости наслушао у протекле две недеље у вези топлине и урбане заштите од исте да стварно морам да се убацим са пар ствари
1. "Зеленило" само по себи није заштита од врућине. Разлог што су улице пуне дрвореда хладније јесте зато што дрвореди јако ефикасно праве хлад. "Зелене површине" у виду неодржаваних травњака нису ама баш никаква заштита и када се посуше и пожуте тек малчице мање рефлектују врелину од асфалта. То што можда технички гола травната ледина показује маличице мању температуру него го бетон није никаква утеха када мораш преко ње да ходаш док ти сунце бије у потиљак. Да је трава са понеким жбуном добра заштита од врућине саване не би биле то што јесу
2. Као и дрвеће, високе зграде грађене у тзв. "кањонским" улицама служе да праве хлад на земљи и обарају температуру, поготово обојене у белу и светлу боју. Малтене сваки град на Медитерану и по Африци, Арабији, јужној Азији и сл. је тако грађен.
3. Зеленило у околини само по себи не гарантује велику заштиту од врућине. Донекле постоји тај ефекат ако је зеленило у питању богата велика шума која може да хлади ваздух али не могу се околне шуме и паркови узимати као вид смањења врелине, дрвеће мора да се гради ту где људи живе и ходају. Да ли ће да се мери 39 степени или 37 степени јер је у околини шума значи ама баш ништа у пракси, поготово ако та шума диже влажност ваздуха
4. Заштита од врелине може да дође само кроз стварање хлада, што значи да приоритет заштите морају да имају улице које сунце може целе да осунча јер су довољно широке и да се ту по сваку цену гурају дрвореди. Исто тако, највећи део Новог Београда и сличних насеља није заштићен од врелине јер нема ни хлада од зграда ни од дрвећа. Нови Београд има проблема са тропским ноћима више него добар део Београда управо због "зеленила" како је прављено а које не пружа довољан хлад.
Покушај борбе против врелине "зеленим површинама" без или уз минимално хлада од дрвећа као и спутавање зграда да се граде тако да праве сенку од сунца ће само довести до још већих проблема а "народна памет" све више иде у том правцу. Парк Ушће какав је сад НИЈЕ добар начин за борбу против врелине, можемо пола града тако да направимо и живимо у савани и то неће решити проблем урбане врелине. Заштита од врућине може да дође само кроз прављење хладовине, првенствено кроз дрвеће а онда и од стране зграда (и то светлих а не тамносивих и смеђих боја). Што ће рећи да свака хумана, осунчана новоградња мора да предвиђа огромне крошње дрвећа да прави хлад иначе ће бити гора од просечне врачаризације и тзв. "кањон улица".
U gradovima postoje samo samo dva uvek sigurna načina da se smanji uticaj jakog Sunca. Jedan je drveće sa gustom krošnjom, a drugi je pristup većim rekama koje na obalama imaju dovoljno široki JAVNI zeleni pojas obrastao drvećem sa gustom krošnjom.
Drveće sa gustom krošnjom funkcioniše tako
da reflektivnu površinu (onu koja odbija energiju Sunčevih zraka)
pomera u vis, u nivo vrhova tog drveća. Tako manje energije dopire do tla. Da ga nema, ta energija bi u celini dospela do betona i asvalta same ulice, tamo bi se akomulirala, pa bi zatim oni tu akomuliranu energiju postepeno ispuštali tačno na nivou na kome su ljudi. To onda može da zrači i celu noć, tako da i spavanje bude teško, a ne samo dnevno kretanje. Takođe i lišće isparava vodu, pa se i tako hladi.
Zelene obale reka funkcionišu tako što postoje tri različita mehanizma hlađenja.
1. Voda ima veliki
toplotni kapacitet, pa se teško greje i teško hladi. Zbog toga ublažuje dnevne oscilacije temperature vazduha, pa je pored vode ona danju bliže proseku temperatura dana i noći (što je niže), a ne samo dnevnoj temperaturi (što je više). Ili je bliža temperaturi vazduha kakva je bila pre početka vrelog talasa pošto se voda ne može zagrejati tako brzo.
2. U vrelim danima voda isparava, pa se zbog
energije faznog prelaza (pretvaranje tečnosti u paru) voda gubi deo toplotne energije, tj postaje hladnija od okolnog vazduha.
3. Zemlja se brže greje od vode. Zato se topliji vazduh nad kopnom diže u vazduh, što pri tlu iznad zemlje pravi mali pod-pritisak. Istovremeno, iznad vode vazduh je hladniji i zato gušći, pa se manje diže naviše od vazduha iznad kopna. Zbog toga taj gušći i hladniji vazduh iznad vode počinje da se kreće u oblast nižeg pritiska, tj da ide sa vode na kopno. Tako se pravi mali povetarac, tj
hladniji vazduh sa reke dolazi na kopno i hladi nas.
Da, skupo ćemo platiti privatizaciju-pljačku ranije javnih rečnih obala.
A što se tiče činjenice da visoke zgrade efikasno prave hlad. To je tačno, ali istovremeno i sprečavaju slobodno strujanje vazduha, pa se toplota ipak postepeno akomulira na dnu kanjona - ulica. Toplota bi mogla da se diže naviše, ali dole nigde nema hladnijeg vazduha da zameni ovaj topli (kao pored reke ili ispod drveća) koji bi dakle popunio prazninu nastalu dizanjem toplog i tako pomogao to dizanje. Pa to kao mehanizam hlađenja nije preterano efikasno. U Africi, Arabiji na jugu nema puno strujanja vazduha, jer je svuda jednako vrelo, pa oni i nemaju izbora sem vrlo uskih ulica i zgrada koje prave hlad. Međutim u severnijem i kontinentalnom delu Evrope ima mnogi više razlika u pritiscima, pa time i nekog vetra. To je nešto što bi mi, za razilku od južnih zemalja, mogli iskoristiti.
Tj mogli smo do sada. A sada je u Beogradu na vodi napravljen zid pored reke, i tako je trajno onemogućeno provetravanje i hlađenje zaleđa, tj Savskog amfitetra i delova grada koji su iza njega. Sad, baš u doba klimatskih promena, isti klimatološki zločin planira svuda, na svim obalama, i na Dunavu i na Savi.