Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Trcanje uz brdo, suv skroz, znoja bez

1000008825.jpg


Usao u naselje i protrcao jos koji kilometar, usao u kucu kao da sam iz bazena izasao.
 
Čak i neki delovi Zvezdare nisu imali vodu. Da li je pre 5-10 godina bilo istih problema?
 
Prošlog proleća u Meksiku su u okviru eksperimenta zaposleni nekog Američkog startapa pustili dva balona sa sumpor dioksidom. Ideja je bila da se on ispušta iz balona kad dostigne stratosferu i da poveća refleksiju sunčevih zraka.

Baloni su pušteni, ali je Meksička vlada pod uticajem par aktivista odlepila od besa, pa je odlučila da donese zakon kojim će se uvesti moratorijum na sve vidove klimatskog inženjeringa. Da stvar bude još gora, zavetovali su se da će da urgiraju po celom svetu da i druge zemlje zakonski zabrane i zaborave klimatski inženjering.


Ovo je taj debilizam kod nekih ljudi, ta sklonost ka graničnom razmišljanju i delanju. Naravno da Ameri nisu imali osnov da eksprimentišu u tuđoj zemlji, i oni su tu ispali bolidi. Ali još veći bolidi su Meksičke vlasti, koje na osnovu jednog incidenta, i to malog beznačajnog eksperimenta, odluče da odu u drugu krajnost pa da zabrane i uopšte unište bilo kakve ideje o uticanju na klimu. I onda još daju sebi za pravo da po ostatku sveta lobiraju da i druge zemlje urade isto, samo zato što je njima kul ovakva klima (iako nije, jer i oni pate od suše i manjka vode).

Dok se glupaci po vladama i državama smiluju da promene stavove prema klimatskom inženjeringu i odobre ga odnosno podrže, fazon pola Zemlje će postati nenastanjivo.

Čak i neki delovi Zvezdare nisu imali vodu. Da li je pre 5-10 godina bilo istih problema?
Koliko se sećam, bilo je ali tek tamo sredinom i krajem avgusta. Ne ovako rano.
 
U odnosu na bitno promenjen broj novo priključenih zgrada na ne obnovljenu vodovodnu mrežu možemo biti i zadovoljni što restrikcije vode nisu još vece.

Kada ce kap preliti čašu? to se za svaki gradski deo i ceo grad može uz pomoć proste matematike vrlo lako izračunati.
-Potrošnja u odnosu na uslove,
-propusna moć, i
- proizvodnja....
To su tri poznate, plus jedna nepoznata - pucanje starih cevi ...
 
Posle najtoplijeg juna u istoriji merenja u Srbiji, jul je na najboljem putu da takođe postane najtopliji u istoriji merenja u Srbiji. Odstupanja od normale su i do 9 stepeni.

Temperature i odstupanja u julu, Beograd, 2024.07.15.jpg


Između 1961. i 1990. kod nas se u proseku dešavalo 0,7 toplotnih talasa u godini.
Danas, u Srbiji promenjene klime, ovaj podatak zvuči kao zaista davna prošlost. Naime, u poslednjoj deceniji broj toplotnih talasa porastao je na čak četiri godišnje.
Ove godine, samo tokom juna i jula, pogodilo nas je (računajući i aktuelni) tri, a toplotni talasi dešavali su se i u ranijim mesecima.
Samim tim, u svetlu klimatskih promena, naleti ekstremne toplote u Srbiji tokom 2024. učestaliji su i od relativno skorog proseka između 2011. i 2020.


 
Poslednja izmena:
Jedna važna stvar koju treba razumeti. Klimatske promene su ne samo velike po apsolutnim vrednostima, nego i po brzini promene.

Planeta Zemalja je vrlo velika, pa zato i promene globalne klime imaju veliku inerciju. Što znači da i kad se klima menja, ona ne može da se promeni trenutno. Zbog toga se promene klime koje imaju uobičajene prirodne uzroke (sem vulkanskih erupcija i udaraca asteorida) odvijaju tokom hiljada ili desetina hiljada godina. Ili još duže. Međutim OVA klimatska promena se desila za samo 50 godina. Za gigantsku klimatsku inerciju čitave planete to je trenutak. Vreme koje je zanemarljivo malo. OVO što se dešava znači nije postepena promena, nego bi po brzini pojavljivanja efekata više odgovaralo nekoj klimatskoj eksploziji. Ako i zaboravimo na sve priče zašto se ove promene dešavaju, bar je ovo sasvim jasno: Ako se nešto sa tolikom inercijom, koja se opire promeni, ipak menja toliko brzo, onda "sila" koja ga tera na promenu, šta god to bilo, TAKOĐE mora biti OGROMNA. Što zatim otvara zastrašujuće pitanje gde će se taj rast zaustaviti, ako je ono što uzrokuje promenu toliko snažno da može promeniti klimu čitave planete praktično trenutno?

Znači sasvim je irelevantlo da li lokalni ogranak teoretičara globalne zavere naučnika čitavog sveta veruje u ovo ili ono. Šta god da se po njima dešava, svejedno se na rast temeparture mora reagovati, odmah i vrlo snažno.
 
I još jednom o uzocima ovih klimatskih promena, trivijalizovano do bola.

Da bi planeta imala stabilnu temperaturu, mora da isijava nazad u svemir tačno isto toliko energije koliko od Sunca prima. To isijavanje energije (tj hlađenje Zemlje) se dešava tako što toplotnu energiju Zemlje nazad u okolni svemir vraća infracrveno zračenje (jer sve što je toplo obavezno zrači). Ako vi sada u atmosferu ispuštate puno ugljen dioksida koji otežava prolaz infracrvenog zračenja, onda više energije ulazi na Zemlju nego što sa nje izlazi. Pa temperatura na njoj MORA da se poveća.

Ja bih zaista voleo da mi neko od zaverenika objasni koji je deo ove tvrdnje njima nejasan? Dakle da sve ono što uđe mora i da izađe, inače se stanje toga nužno menja. Šta TU može biti nejasno ili sumnjivo?
 
Pod uslovom da pitanje nije bilo retoricko evo par spornih stvari:
- ako smo vec prosli tacku bez povratka i katastrofalni scenario može samo da se odgodi, koji plan akcije uopste ima smisla?
- kako naterati zemlje u razvoju da se odreknu svog izlaska iz bede, kad su npr. kinezi za 20 godina izvukli 800 miliona ljudi iz siromaštva? Ti ljudi žive danas, ne za 50 godina.
- zašto niko nije ozbiljno uzeo kumulativni istorijski CO2 otisak ili otisak po glavi stanovnika i prema tome postavio neke granice i penale?

Veliki moraju da postave standard, mali da slede. Kad zapad uvede maksimum jedan automobil po porodici, zabrani dizel motore, potpuno izbaci ugalj, potpuno izbaci govedinu...možemo da predjemo na sirotinju.
 
Odgovori:

1. Ne znamo da li smo prošli tačku bez povratka. Ako nismo, onda su efekti napora da se stanje poboljša utoliko nužniji i korisniji. Ali čak i ako smo prošli "tačku bez povratka" i dalje treba da se trudimo da smanjimo loše efekte povećanja temperature jer možda upravo to malo poboljšanje u našoj sposobnosti da izdržimo visoke temperature može biti ona ključna razlika između propasti civilizacije kakvu danas znamo, ili nekog naroda, i stanja koje jeste teško, ali je ipak podnošljivo. Gde su danas Hazari i toliki drugi koji su sada samo ime urezano na nekom kamenu?

2. To jeste jedan od mnogih problema. Međutim ipak ne toliko veliki. Ljudi imaju instikt preživljavanja koji je jači od svega drugog. Istorija je puna priča gde su jedni ljudi bukvalno jeli druge samo da bi preživeli. Ili gde neka naoko nejaka osoba uspe da izdrži ono što svima drugima izgleda bukvalno nemoguće, i na kraju ipak preživi.

Zbog toga, kad počnu da ratuju, da gladuju i umiru, odjednom više nikoga neće biti briga šta je pravedno ili nepravedno i ko ima kakva "prava". Ko se ranije okoristio zbog potrošnje fosilnih goriva, a ko nije. Ljudi koji sada pričaju kako oni (odnedavno) veruju u teoriju o klimatskim promena (ili skoro da veruju), ali ipak stalno pronalaze nove i nove razloge zato ništa radikalnije ne treba preduzeti, ustvari ne veruju da su klimatske promene stvarne ili zaista opasne. Misle da je to na neki njima nepoznat način ipak prevara, i da zato o tome nema smisla ni razmišljati. Ali kad svima postane jasno da se nešto veoma ozbiljno dešava, prvi će oni gaziti preko leševa drugih i biti najveći pobornici svih mogućih mera. Ko je iracionalan, on je uvek takav. On ne delujuje zato što ima racionalne razloge za nešto, nego na osnovu trenutnog emotivnog stanja. A to se vrlo lako menja. Nebitno je u šta čovek trenutno veruje. Posle će biti isto tako vatren u verovanju u nešto potpuno suprotno, jer ga ne vodi razum, znanje i logika, nego emocija, koja je u oba slučaja ista. Nekonzistantnosti i protvrečnosti kod emocija nemaju značaja.

Ljudi prosto treba da shvate da je to što naučnici pričaju istina. Onda više ništa drugo neće biti bitno, a beskrajne političke prepreke koje sada postoje će jednostavno nestati kao da nikada nisu ni postojale. Problem je samo da li će tada biti kasno za promenu koja je dovoljno velika da bude razlika između života i smrti. A pošto to ne znamo, treba da se ponašamo kao da će biti. Bar je to lako, pošto drugi izbor i ne postoji.


The iconic image of Terry Jo Duperrault, the “Sea Waif.”
(11 godina, snimljena neposredno pre podizanja na palubu broda koji ju je spasio)

terry-jo-duperrault.jpg
 
Poslednja izmena:
Pre nekih 5-6 god. trava od ušca pa do Yuge bila skroz požutela tj spržena ... nje bilo bolje ni u nekim parkovima....
Sada nije tako što se da videti ....
Toliko o ,,iznenadjukućeg,, i nikad vidjenog vrelog talasa koj kulja iz globalne užarene internet kutije 🎉
 
Možda je tada bilo vruće bez dovoljno kiše, a sada je vruće sa dovoljno kiše? Ili nije bio isti mesec u pitanju. Ili su vrućine i vegetacioni period trave tada počele ranije u toku godine? Ili se ne sadi ista vrsta trave onda i sada. Ili se sada travnjaci češće zalivaju? Ili je različita vlažnost vazduha. Ili ritam košenja. Ili je istorijat padanja kiše pre toga bio različit, pa je vlaga u zemljištu bila na različitoj dubini onda i sada. Itd. Previše faktora možđe da utiče na izgled trave, pa ona nije baš dobar indikator samo jednog od njih.
 
Толико сам се глупости наслушао у протекле две недеље у вези топлине и урбане заштите од исте да стварно морам да се убацим са пар ствари

1. "Зеленило" само по себи није заштита од врућине. Разлог што су улице пуне дрвореда хладније јесте зато што дрвореди јако ефикасно праве хлад. "Зелене површине" у виду неодржаваних травњака нису ама баш никаква заштита и када се посуше и пожуте тек малчице мање рефлектују врелину од асфалта. То што можда технички гола травната ледина показује маличице мању температуру него го бетон није никаква утеха када мораш преко ње да ходаш док ти сунце бије у потиљак. Да је трава са понеким жбуном добра заштита од врућине саване не би биле то што јесу

2. Као и дрвеће, високе зграде грађене у тзв. "кањонским" улицама служе да праве хлад на земљи и обарају температуру, поготово обојене у белу и светлу боју. Малтене сваки град на Медитерану и по Африци, Арабији, јужној Азији и сл. је тако грађен.

3. Зеленило у околини само по себи не гарантује велику заштиту од врућине. Донекле постоји тај ефекат ако је зеленило у питању богата велика шума која може да хлади ваздух али не могу се околне шуме и паркови узимати као вид смањења врелине, дрвеће мора да се гради ту где људи живе и ходају. Да ли ће да се мери 39 степени или 37 степени јер је у околини шума значи ама баш ништа у пракси, поготово ако та шума диже влажност ваздуха

4. Заштита од врелине може да дође само кроз стварање хлада, што значи да приоритет заштите морају да имају улице које сунце може целе да осунча јер су довољно широке и да се ту по сваку цену гурају дрвореди. Исто тако, највећи део Новог Београда и сличних насеља није заштићен од врелине јер нема ни хлада од зграда ни од дрвећа. Нови Београд има проблема са тропским ноћима више него добар део Београда управо због "зеленила" како је прављено а које не пружа довољан хлад.

Покушај борбе против врелине "зеленим површинама" без или уз минимално хлада од дрвећа као и спутавање зграда да се граде тако да праве сенку од сунца ће само довести до још већих проблема а "народна памет" све више иде у том правцу. Парк Ушће какав је сад НИЈЕ добар начин за борбу против врелине, можемо пола града тако да направимо и живимо у савани и то неће решити проблем урбане врелине. Заштита од врућине може да дође само кроз прављење хладовине, првенствено кроз дрвеће а онда и од стране зграда (и то светлих а не тамносивих и смеђих боја). Што ће рећи да свака хумана, осунчана новоградња мора да предвиђа огромне крошње дрвећа да прави хлад иначе ће бити гора од просечне врачаризације и тзв. "кањон улица".
 
занимљиво је да нико не спомиње Милутина Миланковића и његове циклусе...
 
Trenutno stanje stvari i prognoza


занимљиво је да нико не спомиње Милутина Миланковића и његове циклусе...
Milankovićev ciklus kaže da će za 50+ hiljada godina opet biti ledeno doba. I da smo sada u interglacijalnom periodu. Biće vrlo lagano toplije narednih deset hiljada godina i onda polako sledi hlađenje.

Apsolutno svi relevantni naučnici se slažu da su klimatske promene u poslednjih 200 godina industrijalizacije nekoliko redova veličine drastičnije od efekata Milankovićevih ciklusa ili sunčeve aktivnosti. Ali ok, novinari, blogeri i jutuberi kažu nešto drugo. A ko sluša zle naučnike, oni su tu samo zbog para. A youtuberi to rade iz ljubavi prema znanju i svoj poblici, molim ignorišite zlatni Porše u garaži...
 
занимљиво је да нико не спомиње Милутина Миланковића и његове циклусе...
Zato sto su kenjaza a i spominjali su ljudi

But Milankovitch cycles can’t explain all climate change that’s occurred over the past 2.5 million years or so. And more importantly, they cannot account for the current period of rapid warming Earth has experienced since the pre-Industrial period (the period between 1850 and 1900), and particularly since the mid-20th century. Scientists are confident Earth’s recent warming is primarily due to human activities — specifically, the direct input of carbon dioxide into Earth’s atmosphere from burning fossil fuels.

TLDR: Industrijalizacija je kriva sto je logicno kolko ispustamo izduvne gasove u atmosferu
 
Jel u relevantne ubrajaš i onog sa Kembridža koji je predvideo da će polovi ostati bez leda 2015? Pa deceniju posle, nit srama niti odgovornosti. I dalje je propovednik zelene agende, u poslednje vreme je zabrinut za Grenland...
Severni okean je na ivici da potpuno ostane bez leda tokom letnjih meseci. Možda su samo godine u pitanju. Sam severni pol bez leda ćemo verovatno videti još skorije. Super nisu ljudi predvideli 100% tačno ali su izneli nešto što je neminovno i narednih par decenija pa je neminovno.

 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ika
Толико сам се глупости наслушао у протекле две недеље у вези топлине и урбане заштите од исте да стварно морам да се убацим са пар ствари

1. "Зеленило" само по себи није заштита од врућине. Разлог што су улице пуне дрвореда хладније јесте зато што дрвореди јако ефикасно праве хлад. "Зелене површине" у виду неодржаваних травњака нису ама баш никаква заштита и када се посуше и пожуте тек малчице мање рефлектују врелину од асфалта. То што можда технички гола травната ледина показује маличице мању температуру него го бетон није никаква утеха када мораш преко ње да ходаш док ти сунце бије у потиљак. Да је трава са понеким жбуном добра заштита од врућине саване не би биле то што јесу

2. Као и дрвеће, високе зграде грађене у тзв. "кањонским" улицама служе да праве хлад на земљи и обарају температуру, поготово обојене у белу и светлу боју. Малтене сваки град на Медитерану и по Африци, Арабији, јужној Азији и сл. је тако грађен.

3. Зеленило у околини само по себи не гарантује велику заштиту од врућине. Донекле постоји тај ефекат ако је зеленило у питању богата велика шума која може да хлади ваздух али не могу се околне шуме и паркови узимати као вид смањења врелине, дрвеће мора да се гради ту где људи живе и ходају. Да ли ће да се мери 39 степени или 37 степени јер је у околини шума значи ама баш ништа у пракси, поготово ако та шума диже влажност ваздуха

4. Заштита од врелине може да дође само кроз стварање хлада, што значи да приоритет заштите морају да имају улице које сунце може целе да осунча јер су довољно широке и да се ту по сваку цену гурају дрвореди. Исто тако, највећи део Новог Београда и сличних насеља није заштићен од врелине јер нема ни хлада од зграда ни од дрвећа. Нови Београд има проблема са тропским ноћима више него добар део Београда управо због "зеленила" како је прављено а које не пружа довољан хлад.

Покушај борбе против врелине "зеленим површинама" без или уз минимално хлада од дрвећа као и спутавање зграда да се граде тако да праве сенку од сунца ће само довести до још већих проблема а "народна памет" све више иде у том правцу. Парк Ушће какав је сад НИЈЕ добар начин за борбу против врелине, можемо пола града тако да направимо и живимо у савани и то неће решити проблем урбане врелине. Заштита од врућине може да дође само кроз прављење хладовине, првенствено кроз дрвеће а онда и од стране зграда (и то светлих а не тамносивих и смеђих боја). Што ће рећи да свака хумана, осунчана новоградња мора да предвиђа огромне крошње дрвећа да прави хлад иначе ће бити гора од просечне врачаризације и тзв. "кањон улица".

U gradovima postoje samo samo dva uvek sigurna načina da se smanji uticaj jakog Sunca. Jedan je drveće sa gustom krošnjom, a drugi je pristup većim rekama koje na obalama imaju dovoljno široki JAVNI zeleni pojas obrastao drvećem sa gustom krošnjom.

Drveće sa gustom krošnjom funkcioniše tako da reflektivnu površinu (onu koja odbija energiju Sunčevih zraka) pomera u vis, u nivo vrhova tog drveća. Tako manje energije dopire do tla. Da ga nema, ta energija bi u celini dospela do betona i asvalta same ulice, tamo bi se akomulirala, pa bi zatim oni tu akomuliranu energiju postepeno ispuštali tačno na nivou na kome su ljudi. To onda može da zrači i celu noć, tako da i spavanje bude teško, a ne samo dnevno kretanje. Takođe i lišće isparava vodu, pa se i tako hladi.

Zelene obale reka funkcionišu tako što postoje tri različita mehanizma hlađenja.

1. Voda ima veliki toplotni kapacitet, pa se teško greje i teško hladi. Zbog toga ublažuje dnevne oscilacije temperature vazduha, pa je pored vode ona danju bliže proseku temperatura dana i noći (što je niže), a ne samo dnevnoj temperaturi (što je više). Ili je bliža temperaturi vazduha kakva je bila pre početka vrelog talasa pošto se voda ne može zagrejati tako brzo.

2. U vrelim danima voda isparava, pa se zbog energije faznog prelaza (pretvaranje tečnosti u paru) voda gubi deo toplotne energije, tj postaje hladnija od okolnog vazduha.

3. Zemlja se brže greje od vode. Zato se topliji vazduh nad kopnom diže u vazduh, što pri tlu iznad zemlje pravi mali pod-pritisak. Istovremeno, iznad vode vazduh je hladniji i zato gušći, pa se manje diže naviše od vazduha iznad kopna. Zbog toga taj gušći i hladniji vazduh iznad vode počinje da se kreće u oblast nižeg pritiska, tj da ide sa vode na kopno. Tako se pravi mali povetarac, tj hladniji vazduh sa reke dolazi na kopno i hladi nas.

Da, skupo ćemo platiti privatizaciju-pljačku ranije javnih rečnih obala.

A što se tiče činjenice da visoke zgrade efikasno prave hlad. To je tačno, ali istovremeno i sprečavaju slobodno strujanje vazduha, pa se toplota ipak postepeno akomulira na dnu kanjona - ulica. Toplota bi mogla da se diže naviše, ali dole nigde nema hladnijeg vazduha da zameni ovaj topli (kao pored reke ili ispod drveća) koji bi dakle popunio prazninu nastalu dizanjem toplog i tako pomogao to dizanje. Pa to kao mehanizam hlađenja nije preterano efikasno. U Africi, Arabiji na jugu nema puno strujanja vazduha, jer je svuda jednako vrelo, pa oni i nemaju izbora sem vrlo uskih ulica i zgrada koje prave hlad. Međutim u severnijem i kontinentalnom delu Evrope ima mnogi više razlika u pritiscima, pa time i nekog vetra. To je nešto što bi mi, za razilku od južnih zemalja, mogli iskoristiti.

Tj mogli smo do sada. A sada je u Beogradu na vodi napravljen zid pored reke, i tako je trajno onemogućeno provetravanje i hlađenje zaleđa, tj Savskog amfitetra i delova grada koji su iza njega. Sad, baš u doba klimatskih promena, isti klimatološki zločin planira svuda, na svim obalama, i na Dunavu i na Savi.

FEHZbTxXsAEWDhu.jpg
 
Poslednja izmena:
Milankovićevi ciklusi su ok. Niko ih ne spori. Potvrđeni su unazad desetinama i stotinama hiljada godina.
Problem je što su prestali da važe. Uzrok? Šta mislimo?
Po Milankoviću bi Zemlja uveliko trebalo da se hladi
 
Milankovicevi ciklusi nisu primenljivi na ovako kratak vremenski period (ljudski vek).

Klima se menja u svetu i udeo čoveka u tome je neki, e sad, da li je to 1% ili 99% nije toliko ni bitno za jednu malu zemlju kao što je Srbija.

Mi treba da se prilagođavamo, a to znači sađenje drveća gde god je to moguće, što je moguće manje ukidanja zelenih površina i pravljenje novih gde je to moguće (na krovovima, što da ne).

Ne sme se betonirati više velika površina i onda staviti drveće u saksijama, već mora da se ostavlja zelena površina em zbog hlađenja, em zbog upijanja vode od velikih padavina.

Parkinzi nema potrebe da se asfaltiraju, već mogu da se koriste raster kocke postavljene na stari dobri provereni način, a to je više slojeva rastresitog materijala.

Takođe popločavanje trgova, prostora ispred tržnih centara, pešačkih zona i ostalih slobodnih prostora treba vršiti na isti način, a to znači NE ASFALT ILI BETON kao podloga upravo zbog upijanja vode.

Ne remetiti ruže vetrova sa nepreglednim nizovima zgrada i tržnim centrima uz reku... I mnogi delovi Novog Beograda (čak i stariji) imaju taj problem da unutar blokova ne može da se diše jer nema vetra ni malo.

Eto, par samo stvari koje mi padaju na pamet dok ovo kucam i dok živim život ovog grada i zemlje kao većina, a ne iza prozora klimatizovanih automobila.
 
Било је још горе 2012. овакав талас од 35-40 сваки дан почео је још негде почетком јуна и трајао до краја августа,
2007. такође слично, а и 2004.
2012 je bio talas od 12 dana u nizu sa preko 35, početkom jula, a ukupno 23 dana tokom juna, jula i avgusta sa preko 35c. Sada ćemo verovatno stati na 10 u nizu.

2004. je za ceo jun,jul i avgust bilo ukupno samo 4 dana sa preko 35c, ne više od 2 u nizu.
2007. je za ceo jun, jul i avgust bilo ukupno 16 dana sa preko 35c, od toga 9 u nizu.
 
Vrh