Vreme i klima u Beogradu

[Populist]

Milankovicevi ciklusi nisu primenljivi na ovako kratak vremenski period (ljudski vek).

Slažem se. Problem je trend. Ne da se ne hladimo, več se i (ubrzano) zagrevamo.

Sećate se one ruskinje sa nekog britanskog univerziteta što je najavljivala novo "mini ledeno doba" zbog Maunderovog minimuma za otprilike 3-2-1 sada? Bila je omiljena medijima tih godina. Bilo bi interesantno pitati je za mišljenje danas.

edit:
Ili na RHMZ, još tačnije.

RHMZ - Republički Hidrometeorološki zavod Srbije Kneza Višeslava 66 Beograd::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

www.hidmet.gov.rs

 

[paradox polje]

2012 je bio talas od 12 dana u nizu sa preko 35, početkom jula, a ukupno 23 dana tokom juna, jula i avgusta sa preko 35c. Sada ćemo verovatno stati na 10 u nizu.

2004. je za ceo jun,jul i avgust bilo ukupno samo 4 dana sa preko 35c, ne više od 2 u nizu.
2007. je za ceo jun, jul i avgust bilo ukupno 16 dana sa preko 35c, od toga 9 u nizu.

Додао бих само за 2007. да је од ових 9 дана у низу са преко 35 у БГ чини ми се чак 7 било преко 40, међу њима и 24. јул када је измерано рекордних 43.6 у хладу.
У том смислу (број дана преко 40) 2007 је била најгора. Овај садашњи налет ће се веровано показати дужег трајања (броз узастопних дана преко 35) али не и по највишим максималним дневним температурама. Осим тога, колико сам приметио по термометру у колима, три претходне ноћи сам се враћао кући у периоду од 22-01 и сваки пут је било преко 30, а синоћ у 12 чак 33. То ми делује баш екстремно.

 

[ristivoje]

Samo za ljubitelje 40+ malo pre kod Pravnog.

 

[Zuma]

Jednostavno objašnjenje zašto su Milankovićevi ciklusi nebitni kad je reč o ovoj promeni klime.

Milankovićevi ciklusi traju veoma dugo. Desetinama hiljada godina. Naša klima se promenila za 50 godina. Za Milankovićeve cikluse 50 godina je trenutak, nebitna i zanemarljiva dužina vremena tokom koje se NIŠTA BITNO ne može promeniti, prosto zato što je to za njih previše kratko vreme. Pa pošto se naša klima ipak promenila za svega 50 godina, onda uzrok te promene nikako ne mogu biti Milankovićevi ciklusi jer što se njih tiče danas sve skoro isto kao što je bilo i pre 50 godina. A pošto znamo da klima nije ista, uzrok njene TOLIKE promene sigurno ne mogu biti oni. Jer čak ni red veličine te dve promene nije uporediv. Zbog toga je sasvim svejedno da li smo u Milankovićevom ciklusu grejanja ili hlađenja. Šta god da je, previše je sporo da bi smo mi primetili bilo šta što ima izvor u tim ciklusima.

 

[Kailan]

1. Voda ima veliki toplotni kapacitet, pa se teško greje i teško hladi. Zbog toga ublažuje dnevne oscilacije temperature vazduha, pa je pored vode ona danju bliže proseku temperatura dana i noći (što je niže), a ne samo dnevnoj temperaturi (što je više). Ili je bliža temperaturi vazduha kakva je bila pre početka vrelog talasa pošto se voda ne može zagrejati tako brzo.

2. U vrelim danima voda isparava, pa se zbog energije faznog prelaza (pretvaranje tečnosti u paru) voda gubi deo toplotne energije, tj postaje hladnija od okolnog vazduha.

3. Zemlja se brže greje od vode. Zato se topliji vazduh nad kopnom diže u vazduh, što pri tlu iznad zemlje pravi mali pod-pritisak. Istovremeno, iznad vode vazduh je hladniji i zato gušći, pa se manje diže naviše od vazduha iznad kopna. Zbog toga taj gušći i hladniji vazduh iznad vode počinje da se kreće u oblast nižeg pritiska, tj da ide sa vode na kopno. Tako se pravi mali povetarac, tj hladniji vazduh sa reke dolazi na kopno i hladi nas.

Da, skupo ćemo platiti privatizaciju-pljačku ranije javnih rečnih obala.

Колико је напорно било шта написати на овом форуму или генерално ишта покушати да унапредиш у овој земљи да ти се одмах накачи Н1 спин југобригада

A što se tiče činjenice da visoke zgrade efikasno prave hlad. To je tačno, ali istovremeno i sprečavaju slobodno strujanje vazduha, pa se toplota ipak postepeno akomulira na dnu kanjona - ulica. Toplota bi mogla da se diže naviše, ali dole nigde nema hladnijeg vazduha da zameni ovaj topli (kao pored reke ili ispod drveća) koji bi dakle popunio prazninu nastalu dizanjem toplog i tako pomogao to dizanje.

Свака част Зума открио си да је боље да улица има дрворед него да нема, што сам у старту и рекао. Сад ти мене убеди да је боље да улица има дрворед и објасни ми својим супериорним интелектом како је то најбоље.

Оно што сам рекао јесте да кањонске улице имају бољу заштиту од врелине него широке улице и да "зелене површине" у виду траве не пружају адекватну заштиту од врелине. И због тога широке улице и "зелене површине" где год је могуће (а поготово тамо где људи пролазе) морају да имају дрвеће које ће заправо да хлади град и штити га од сунца.

Pa to kao mehanizam hlađenja nije preterano efikasno. U Africi, Arabiji na jugu nema puno strujanja vazduha, jer je svuda jednako vrelo, pa oni i nemaju izbora sem vrlo uskih ulica i zgrada koje prave hlad. Međutim u severnijem i kontinentalnom delu Evrope ima mnogi više razlika u pritiscima, pa time i nekog vetra. To je nešto što bi mi, za razilku od južnih zemalja, mogli iskoristiti.

Tj mogli smo do sada. A sada je u Beogradu na vodi napravljen zid pored reke, i tako je trajno onemogućeno provetravanje i hlađenje zaleđa, tj Savskog amfitetra i delova grada koji su iza njega. Sad, baš u doba klimatskih promena, isti klimatološki zločin planira svuda, na svim obalama, i na Dunavu i na Savi.

Тај "поветарац" који ми треба да имамо, а који ниједан град на обали мора / океана очигледно не поседује, нема неки ефекат будући да врелина нагло скочи чим се наиђе на насељен део града, колико год он "хумано" био удаљен од обале. Јесте истина да је близу реке хладније зато што се спорије греје али то је аргумент више зашто људи треба да живе близу а не далеко од реке.

Prva mapa urbanih toplotnih ostrva Beograda: gde su najčešće tropske noći?

Toplotna ostrva mogu se meriti na razne načine, a jedan od boljih je kroz tzv. tropske noći. Koje su žarišne tačke u Beogradu, piše dr Ivan Simić.

klima101.rs

Добар урбанизам у контексту климатских промена подразумева урбанизам такав да људи имају хладније температуре ту где живе. Није циљ да се минимизује температура ван места где су људи, да то хоћемо могли би цео град да порушимо и заменимо га шумом. Цела мапа би била плава.

Тај "поветарац" не прави значајну разлику, чим парк престане а крене насеље температура (тј. број тропских ноћи) скаче.

Да твоја логика пије воду центар Новог Београда би био најхладнији део града јер са три стране има незаклоњен "поветарац" да га хлади док би Врачар био најтоплији јер БНВ представља зид који спречава хлађење од реке. Да твоја логика пије воду доњи Дорћол би био хладнији од бежанијских блокова.

Оно што је кључно за обарање температуре јесте архитектура која и прави хлад и има довољно крошњи између зграда да заштити од високих температура, тај "поветарац" који треба да нас хлади можемо мачку о реп

 

[solecar]

Тај "поветарац" не прави значајну разлику, чим парк престане а крене насеље температура (тј. број тропских ноћи) скаче.

Gornji deo urbanog tkiva uz Kalemegdan ima manje tropskih noći nego donji deo.

 

[solecar]

Batut: U 15 gradova Srbije danas veoma opasni vremenski uslovi, za nedelju dana još jedan toplotni talas

U 15 gradova Srbije danas su prognozirane maksimalne temperature između 38 i 41 stepen, što se smatra veoma opasnim vremenskim uslovima, objavio je Batut.

n1info.rs

 

[Nikola NS]

40 степени по РХМЗ-у

И шта ћемо сад?

 

[Express]

Ja bih se ovim bavio.

Sta, jel globalno zagrevanje manje na Vidikovcu?

Pogledajte prilog 204860


21. vek je, ima toliko mogucnosti da olaksamo sebi zivot.

Uz to da ako zivis u gradu, moras jednostavno ipak da se pomiris sa odredjenim stvarima i da nikad ne moze da bude ni cisto ni ladnjikavo kao u sumi.

Nas jednostavno ograničava mentalni faktor automatskog vezivanja procesa urbanizacije za krčenje, betoniranje, asfaltiranje i zastakljivanje svake slobodne površine. Stav tipa "Athens Charter is so yesterday".

Povećanje stepena izgrađenosti ne uključuje obavezno i povećanje stepena zauzetosti, kao što ni gustina naseljenosti ne mora negativno uticati na kvalitet okruženja i kvantitet "mikroklimatskih oaza".

Objekti ne moraju biti zbijeni, a čak i visoki mogu biti i pasivni. Isti se mogu iskoristiti za prenos toplote konvekcijom, za prirodnu ventilaciju i hlađenje izraženijim strujanjem vazduha. U 21. veku ni zelenilo nije rezervisano za nivo ulice. Hoću reći da uslovno tradicionalni centar može biti gori nego neki novi kompleks, kao što ni svi novobeogradski blokovi nisu jednaki. BnV je veoma loš primer novog highrise-lowrise distrikta.

Jednostavno se ne trudimo dovoljno da okruženje učinimo humanijim i usput podnošljivijim u promenjenim klimatskim uslovima.

Da to nije slučaj samo u gradovima, govori podatak da su juče u Prnjavoru (krušedolskom) jednom meštaninu uginule dve krave od srčanog udara kao posledica toplote. Loše provetrene, pretrpane staje, zabetonirana mala dvorišta, zatrpan prostor poljoprivrednom mehanizacijom ostavljenom na suncu preslikava transformacije gradskih parcela.

Koliko li je ljudi umrlo da goveda ne objave u cilju sprečavanja panike ne smem ni da pomislim.

 

[Вожд]

БЕОГРАД СЕ И 1895. КУВАО НА 45 ЦЕЛЗИЈУСА: Пре 137 година у провизорној опсерваторији почела званична метеоролошка мерења у престоници

У ЛЕТОПИСИМА наших манастира и цркава од давнина су бележени подаци о клими и времену, а најстарија редовна инструментална мерења и осматрања у Београду, односно Србији започео је Владимир Јакшић (1824-1899) давне 1848. године, на свом имању на Сењаку. На том месту, "недалеко од млина Писар...

www.novosti.rs

 

[kole]

Колико је напорно било шта написати на овом форуму или генерално ишта покушати да унапредиш у овој земљи да ти се одмах накачи Н1 спин југобригада



Свака част Зума открио си да је боље да улица има дрворед него да нема, што сам у старту и рекао. Сад ти мене убеди да је боље да улица има дрворед и објасни ми својим супериорним интелектом како је то најбоље.

Оно што сам рекао јесте да кањонске улице имају бољу заштиту од врелине него широке улице и да "зелене површине" у виду траве не пружају адекватну заштиту од врелине. И због тога широке улице и "зелене површине" где год је могуће (а поготово тамо где људи пролазе) морају да имају дрвеће које ће заправо да хлади град и штити га од сунца.


Тај "поветарац" који ми треба да имамо, а који ниједан град на обали мора / океана очигледно не поседује, нема неки ефекат будући да врелина нагло скочи чим се наиђе на насељен део града, колико год он "хумано" био удаљен од обале. Јесте истина да је близу реке хладније зато што се спорије греје али то је аргумент више зашто људи треба да живе близу а не далеко од реке.

Prva mapa urbanih toplotnih ostrva Beograda: gde su najčešće tropske noći?

Toplotna ostrva mogu se meriti na razne načine, a jedan od boljih je kroz tzv. tropske noći. Koje su žarišne tačke u Beogradu, piše dr Ivan Simić.

klima101.rs

Добар урбанизам у контексту климатских промена подразумева урбанизам такав да људи имају хладније температуре ту где живе. Није циљ да се минимизује температура ван места где су људи, да то хоћемо могли би цео град да порушимо и заменимо га шумом. Цела мапа би била плава.

Тај "поветарац" не прави значајну разлику, чим парк престане а крене насеље температура (тј. број тропских ноћи) скаче.

Pogledajte prilog 205099

Да твоја логика пије воду центар Новог Београда би био најхладнији део града јер са три стране има незаклоњен "поветарац" да га хлади док би Врачар био најтоплији јер БНВ представља зид који спречава хлађење од реке. Да твоја логика пије воду доњи Дорћол би био хладнији од бежанијских блокова.

Pogledajte prilog 205103

Оно што је кључно за обарање температуре јесте архитектура која и прави хлад и има довољно крошњи између зграда да заштити од високих температура, тај "поветарац" који треба да нас хлади можемо мачку о реп

Evo posle milion godina i ja da napisem koju rec. Da se za casak dotaknem teorije da zelene povrsine nemaju nikakav uticaj na klimu. Kao neko ko se godinama bavio paraglajdingom i letenjem, jedna od osnovnih umeca u paraglajdingu je jedrenje. Jedrenje na Termici ili jedrenje na brdskoj usponoj struji. Jedan od osnovnih nacina prognoziranja gde ce se pojaviti "termika", je upravo posmatranje terena. Naime ako imate zelenu povrsinu, bez obzira da li je suma , ili livada u pitanju i na toj povrsini imate betenosku, ili kamenu povrsinu, prilikom suncanih dana ce se skoro uvek iznad betonske ili kamene povrsine formirati termicki stub. Termicki stub, ili balon je polje toplog vazduha koj usled nizeg pritiska ima vertikalno kretanje. Ako uspete uci u termicki stub, ili balon on ce vas poneti na gore, ili u najgorem slucaju usporiti vase spustanje.
Zelene povrsine imaju ogroman znacaj i prilicno utvrdjen uticaj na mikroklimu, Tvrdnja da su samo senke resenje je samo deo price, ali cak i senka od drveta i zgrade nemaju ni priblizno isti efekat. Za tu razliku je zasluzn veliki broj osobina tih povrsina. Za pocetak biljke koristi fotosintezu, za proizvodnju biomaterije. Sto znaci samo u tom procesu ce deo solarne energije biti vrlo efikasno konvertivan u biomasu. Za razliku od fotosinteze, jedna lose projektovana zgrada ce u sebe akumulirati energiju koje se na neki nacin treba resiti. Kad je unutrasnjost u pitanju uglavnom se to radi klima uredjajima, koji ce na kraju pored dodatno utrosene energije emitovati unutrasnju toplotu u atmosferu. Kada se radi o spoljnim povrsinama one ce energiju direktno emitovati u atmosferu. Obzirom da se atmofera zagreva posredno, sto znaci da suncevi zraci prolaze kroz atmosferu, zagrevaju povrsinu i onda ta povrsina emitovanjem toplote zagreva atmosferu oko sebe, onda se lako moze pretpostaviti koja je razlika izmedju povrsine koja efektivno koristi sunceve zrake i one koja te zrake konvertuje u toplotu. Drugo, obzirom da biljke nemaju neku vrstu pumpe kao sto je srce kod zivotinja one koriste isparavanje za transport tecnosti kroz njih. Prakticno svaka kopnena biljka da bi prezivela mora da koristi evaporizaciju. Da bi tecnost presla iz tecnog u gasovito stanje, mora biti ulozena prilicna kolicina energije. Energija biva akumulirana u toj vlazi i u najboljem slucaju biva transportovana usled termickih ili drugih usponih strujanja u vise slojeve atmosfere. Proces evaporizacije isto prilicno efikasno akumulira suncevu energiju u sebi. . Svakako ovde se prica o mikro-klimi, ali na zalost ni jedan betonski kanjon nije ni upola resenje kao jedna suma, ili jedna aleja velikih razgranatih krosnji. Cak su i livade bolje, ako su staze iole zasencene. Neplanska i sumanuta gradnja je ekstrman problem, ali 50kvm korisne povrsine ce investitoru doneti znacajnu zaradu, dok 50kvm krosnje ili livade moze sa sobom samo doneti malo zivotnog kvaliteta i gomilu letecih i gmizucih napasti. Ja ne poznajem ni jednog modernog investitora koj je spreman da zrtvuje paru svog bogatstva za tako trivijalne stvari kao sto je zelena povrsina i zivotni standard musterija. U toj patologiji lezi znacajan deo odgovora, zasto se klima tako brzo menja i zasto, narocito u gradovima, zivot postaje sve nepodnosljiviji. To je samo delic price, postoji i nesto sto se zove termicka inertnost, koja je izmedju ostalog odgovorna za postepen prelazak iz jednog perioda u drugi. Ta postepenost isto dovodi do toga da su klimatske manifestacije drugacijeg, ili blazeg oblika, barem na lokalnom nivou...

 

[Dejan011]

Pogledajte prilog 205109
40 степени по РХМЗ-у

И шта ћемо сад?

Ništa, mada rekoše pojedini kako RHMZ namerno neće da objavi "pravu" temperaturu ili šta već.

Inače, evo linkova za dve Beogradske meteo stanice koje nisu u mreži RHMZ i drže ih ljubitelji meterologije, za ove sumnjičave neka uporede izmerene vrednosti sa zvaničnim podacima.

Miljakovac:

Meteo Miljakovac 2, Beograd - Početak

Personal weather station.

vreme.in.rs

Karaburma:

Meteo Karaburma - Početak

Personal weather station.

vreme.in.rs

 

[solecar]

Miljakovac II 27.6°C, a na TV - u kaže 34°C.

 

[astrodule]

Ali ne vredi, zaista ne znam šta se očekuje, da svako vidi real feel i temperaturu za mesto gde se nalazi u svakom trenutku?

Znamo kako izgleda mapa toplotnih ostrva, šta sve utiče na real feel, pa ne znam više šta ljudima treba?!

Pa samo u mom bloku ima delova gde ne duva vetar, gde duva, gde je vlaga, gde nije, gde je samo asfalt, gde je zelenilo. Šta ceo blok, na 100m osetim 3 puta promenu realnog osećaja temperature.

Da, na suncu je vruće, u hladu je malo prijatnije, asfalt isijava više nego trava, tamo duva vetar, tamo ne duva - i šta ćemo sada, koji podatak prikazati da svi budu zadovoljni?

 

[solecar]

Sigurno da ne pomaže kada ti napišu da je, parafraziram, napolju izmereno prijatnih 25°C, a da je osećaj 45°C. Ono oko čega se sporimo, govorim generalno, je što neki smatraju da nije relevantno govoriti kakva je temperatura i na suncu, a ja, i još neki, smatramo da je relevantno dati temperaturu izmerenu na suncu i u hladovini, ali samo ako su na oba mesta na identičan način izmerene temperature. A ne da se na suncu uzimaju načini merenja koja su ovde kačena. Mape toplotnih ostrva već imamo, tako da je to dovoljno na par godina ažurirati.​

 

[astrodule]

Ali gde na suncu? Nije isto na suncu na golom betonu u centru grada i na golom betonu na Miljakovcu.

Previše bi onda komplikovana bila vremenska prognoza.

 

[solecar]

Ali nije ista temperatura ni u šumi u Košutnjaku, ni u šumi u Surčinu, a ni u parku MIlutina Milankovića kod Hrama, pa nas to opet ne sprečava da nam to budu referentne tačke i da srednju temperaturu uzmemo kao referentnu? Jel ovo suviše komplikovano?​

 

[astrodule]

Jbm li ga, nije komplikovano, ali opet nije ni precizno.

Real feel kakav trenutno postoji u principu je dovoljno precizan.

 

[solecar]

Jbm li ga, nije komplikovano, ali opet nije ni precizno.​

Ali se uzima za relevantno. Tako bi moglo i da se uradi i za mesta koja su pod suncem. Odaberemo nekoliko lokacija koje su karakteristični predstavnici i onda njihovu srednju temperaturu prikažemo kao temperaturu na suncu. I tako dok ne smislimo nešto pouzdanije (i za temperaturu u hladovini i na suncu).​

 

[Dzigi Bau]

 

[Bender Rodriguez]

Svega par meseci kasnije, 3. februara 1962. u Beogradu je snežni pokrivač bio dostigao 80 cm.

Rekordna visina snega za Beograd i Srbiju, postupak merenja visine snežnog pokrivača

Koje su rekordne visine snežnog pokrivača u Beogradu i Srbiji od kad se vrše merenja? Na koji način se pravilno meri visina snežnog pokrivača?

www.vremeradar.rs

A kad je zadnji put Beograd video trajni snežni pokrivač i od 8 cm a kamoli od 80? Ozbiljno, kad je neko zadnji put u Beogradu video 8 cm netaknutog snega i da je to potrajalo duže od jednog dana? Kada?

Mi danas imamo samo ekstremne vrućine i suše. Nemamo više i ekstremne zime i padavine (na godišnjem nivou) da te vrućinčine i suše izbalansiraju. Ako i bude padavina i punjenja reka, bude od navale kiša i ciklona. Ne od slivanja topljenog snega sa planina i vrhova.

A i ne znam koja je poenta takvih pisanja i objava "e, narode, vidite! Tog i tog dana je tu i tu bio toliki ekstrem!" Okej. I šta s tim? Jel jedan dan reprezent cele godine i klime?

Okej, po toj logici i demagogiji, Beograd je definitivno jedan od najhladnijih gradova u Evropi. Kako? Pa prosto. Jer je 4. aprila imao sneg.

Eto. Sneg, Beograd, 4. april. I šta to dokazuje? Pa ne dokazuje ništa. Jer je opet uprkos tome 2023. poobarala nekoliko rekorda po vrućinama i sušama.

 

[Dejan011]

U vezi sa ovim strašnim vrućinama i paklom iz Avgusta 1961 kad je Beograd bio topliji i od Kaira, našao sam podatke iz meteo godišnjaka za 1961:

RHMZ - Republički Hidrometeorološki zavod Srbije Kneza Višeslava 66 Beograd::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

www.hidmet.gov.rs

https://www.hidmet.gov.rs/data/meteo_godisnjaci/Meteoroloski%20godisnjak%201%20-%20klimatoloski%20podaci%20-%201961.pdf

Sam toplotni talas je trajao od 6. do 13. avgusta. To su Tmax uokvirene crvenim pravougaonikom

Najtopliji su bili 10, 11 i 12 avgust kad je zabeležena Tmax od 38.7 stepeni. U ostatku leta nije bilo sličnih talasa, ali dešavalo se da par puta temperatura pređe 30 stepeni u junu i junu. Zanimljivo je da je 31. jula i 1. avgusta zabaležena Tmin od čak 10 stepeni, (ovo podvučeno zelenim) što je danas nezamislivo da tokom letnjih meseci budu tako niske temperature.

Sve u svemu ovaj tropski talas nije bio ništa posebno kad ga uporedimo sa današnjima, a verujem da mnogima su takve stvari bile čudne i neobične pošto nisu bili naviknuti na vrućine i onda je sve to izgledalo mnogo strašnije nego što je zapravo bilo. Da ne govorimo da su noći bile mnogo svežije i lakše sve to podnosilo u doba kad su klime još bile misaona imenica

 

[kopmania]

A kad je zadnji put Beograd video trajni snežni pokrivač i od 8 cm a kamoli od 80? Ozbiljno, kad je neko zadnji put u Beogradu video 8 cm netaknutog snega i da je to potrajalo duže od jednog dana? Kada?

Evo ja se sećam da je ovo poslednji veliki sneg. Pre 12 godina.

 

[Zion Williamson]

Kakvih 12 godina? Bilo je velikog snega decembra 2021. I bude svake druge-trece pa se zadrzi nekoliko dana.

 

[Bender Rodriguez]

Koliko se zadržao i kolike su bile temperature?

Imali smo sneg i 4. aprila prošle godine. Pa, kakva je bila prošla godina sveukupno gledano?