Šta je novo?
Od:
Filteri

Vreme i klima u Beogradu

IMG-f30c57ce3ab915489fb940531a14ea73-V.jpg
 
Danas, zatekoh se u Vojislava Ilića, potop Biblijskih razmera, figurativno, a na Prokopu sija sunce i ni naznaka da bi mogla da padne kiša. Tolika količina vode je pala u kratko vreme da su počeli da se stvaraju manji vrtlozi kod šahtova, ali to nisam uspeo da fotografišem.

20230525_150942.jpg


20230525_150929.jpg
 
Biće bolje kad se Beograd izgradi još malo, napuni sa još ljudi, još zgrada i još automobila, a infrastruktura ostane ista kao pre 50 godina. Samo nek se gradi™
 
Jedan aspekt klimatskih promena je nestabilno vreme, odnosno narušavanje dosadašnjih pravilnosti i češći ekstremi. Sem temperature, još jedan važan parametar je i količina padavina i vlažnost vazduha. Kad kiše ima malo onda se sve suši i, ako duže potraje, može se pojaviti problem sa hranom. Kad kiše ima mnogo, onda je problem velika vlaga koja drastično pojačava neprijatan efekat povćene temperature zbog globalnog zagrevanja (a za biljke više bolesti). Ove godine imamo priliku da vidimo kako bi recimo kod nas mogao izgledati početak ovog klimatskog procesa za slučaj povećane količine padavina.

Gledam ljude u autobusu: Svi potpuno mokri od znoja i kad kiša ne pada, sa mučeničkim izrazom lica, pa zevaju kao ribe na suvom.

Proteklih sedam dana prosečni procenat vlažnosti se kretao između 80% i 90%

2023.06.02 Vlaga u Beogradu, Kosutnjak.png


Kad se pogleda broj dana sa padavinama, vidi se da je ove godine kiša padala prosečno svaki drugi dan (76 dana od 153).

Padavine u Beogradu u 2023., Karaburma.jpg
 
Zuma je napisao(la):
Jedan aspekt klimatskih promena je nestabilno vreme, odnosno narušavanje dosadašnjih pravilnosti i češći ekstremi. Sem temperature, još jedan važan parametar je i količina padavina i vlažnost vazduha. Kad kiše ima malo onda se sve suši i, ako duže potraje, može se pojaviti problem sa hranom. Kad kiše ima mnogo, onda je problem velika vlaga koja drastično pojačava neprijatan efekat povćene temperature zbog globalnog zagrevanja (a za biljke više bolesti). Ove godine imamo priliku da vidimo kako bi recimo kod nas mogao izgledati početak ovog klimatskog procesa za slučaj povećane količine padavina.

Gledam ljude u autobusu: Svi potpuno mokri od znoja i kad kiša ne pada, sa mučeničkim izrazom lica, pa zevaju kao ribe na suvom.

Proteklih sedam dana prosečni procenat vlažnosti se kretao između 80% i 90%

Pogledajte prilog 163583

Kad se pogleda broj dana sa padavinama, vidi se da je ove godine kiša padala prosečno svaki drugi dan (76 dana od 153).

Pogledajte prilog 163584
Kliknite za proširenje...


Nema kome ne smeta ova vlaznost vazduha. Od klinaca do matoraca svima smeta uzasno je.
 
Vlagurina je jedna od najodvratnijih i najgorih faktora zašto je Beograd u letnjim mesecima grozan za život, odnosno zašto sam vazduh ima osećaj težine i sparnosti.

Ali baš sam se juče razmišljao, između 1) dana sa 40 stepeni, bez padavina ali sa vlagom od 70% (što je isto jako teško i odvratno), i 2) ultra vlažnog dana sa preko 80% vlage i temperaturom od 25 pa i 28, ipak radije biram ovu opciju sa vlažnih 28 stepeni.
E sad, ako bi temperatura išla više od toga, od tih 28, a vlaga ostala ista... e onda bih već počeo da menjam stav, odnosno da biram nešto drugo.


Inače zadnjih meseci sam shvatio da naše meteorologe šta god čovek da pita, njima je sve to uvek normalno, odnosno sve im je ''u granicama normale i proseka''.
Ultra mokar maj - sve je to u granicama normale i proseka™
Ultra suv maj (ranije) - sve je to u granicama normale i proseka™
Decembar bez snega - sve je to u granicama normale i proseka™
Sneg u aprilu - sve je to u granicama normale i proseka™
Suša - sve je to u granicama normale i proseka™


Šta god ih čovek pita, za njih je sve uvek u granicama normale i proseka. :ROFLMAO: Najveći yes-meni koje sam video. :D
 
20+°C tokom decembra i januara ;)

A najsmešnije su mi prognoze za određeno godišnje doba gde se maltelene po pravilu uvek desi sasvim suprotno od onoga što prognoziraju. Mogli bi malo da konsultuju ove što rade u F1, kako oni u milisekundu pogode kada će da padne kiša, na kom delu staze i koja količina.​
 
2014 godine je za kratko (i gotovo neprekidno) vreme pala velika količina kiše. Slušao sam nekog čoveka koji rekao da je otprilike koliko je kiše palo u maju da se tada sručilo u svega nekoliko dana.
 
solecar je napisao(la):
2014 godine je za kratko (i gotovo neprekidno) vreme pala velika količina kiše. Slušao sam nekog čoveka koji rekao da je otprilike koliko je kiše palo u maju da se tada sručilo u svega nekoliko dana.
Kliknite za proširenje...
Bolje da pada svaki dan po malo nego tako kao 2014. Inace bi naje*******ali opet :(
Ali da ova vlaga je nepodnosljiva jos ako radite u firmi sa ljudima kojima je "zima" onda ste tek u problemu :)
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Vlagurina je jedna od najodvratnijih i najgorih faktora zašto je Beograd u letnjim mesecima grozan za život, odnosno zašto sam vazduh ima osećaj težine i sparnosti.

Ali baš sam se juče razmišljao, između 1) dana sa 40 stepeni, bez padavina ali sa vlagom od 70% (što je isto jako teško i odvratno), i 2) ultra vlažnog dana sa preko 80% vlage i temperaturom od 25 pa i 28, ipak radije biram ovu opciju sa vlažnih 28 stepeni.
E sad, ako bi temperatura išla više od toga, od tih 28, a vlaga ostala ista... e onda bih već počeo da menjam stav, odnosno da biram nešto drugo.


Inače zadnjih meseci sam shvatio da naše meteorologe šta god čovek da pita, njima je sve to uvek normalno, odnosno sve im je ''u granicama normale i proseka''.
Ultra mokar maj - sve je to u granicama normale i proseka™
Ultra suv maj (ranije) - sve je to u granicama normale i proseka™
Decembar bez snega - sve je to u granicama normale i proseka™
Sneg u aprilu - sve je to u granicama normale i proseka™
Suša - sve je to u granicama normale i proseka™


Šta god ih čovek pita, za njih je sve uvek u granicama normale i proseka. :ROFLMAO: Najveći yes-meni koje sam video. :D
Kliknite za proširenje...
Setih se sad da je 2003 ili 4 mislim vozač trole pao u nesvest. Nije bio penzos od 70 i kusur, ali jeste 40-godišnjak iz Etiopije. Posle noćnog pljuska podigla se na 36-7 već u 9 ujutru, a zijača naravno grejala.

U Sahari već u 7 ujutru bude 45C, ali nema vlage. Samo se skloniš u hlad pod šator da se ne ispečeš i to je to. Noću 0, pa moraš da se pokriješ. Međutim u Beogradu se živ kuvaš, neretko i noću.

Koliko Beograd postaje opasniji po život može nam ukazati poređenje sa Šangajem i Atlantom, inače dva udaljena grada u istoj klimatskoj zoni (vlažna suptropska tj. Cfa), ali različitim mikroklimatskim uslovima. Prvi je priobalni ravničarski karakterističan po višoj temperaturi i relativnoj vlažnosti, ali jačem vetru. Drugi je u unutrašnojsti kontinenta, vlažan i topao, sa slabim vetrom, ali on subjektivni osećaj poboljšava zelenilom (na to koliko je grad zelen ukazuju i koze u sekundarnom centru odgovarajućeg naziva, Buckhead, inače karakterističnom po oblakoderima, autopurtem i MARTA metro stanicom). Beograd nije ni pored mora, niti je u šumi ali zato pod pokriviteljstvom vlasti sve se više planski "atinizuje" tj. betonira.

U našoj zemlji nisu problem samo urbana toplotna ostrva (koja beogradski uslovi samo pogoršavaju), već i ruralna vlaga. Tu prvenstvetveno mislim na otvoren prostor bez šume, na travnata dvorišta i prostrane njive pod usevima. Danas komšinica javila da moraju da beže iz sela (blizu Beograda, ima Lasta) da se ne poguše.

Zastrašujuće je pristetiti se da je pre par dana kiša obišla centralni deo grada (oblačni sistem je izgledao kao zagrižena jabuka, sa Beogradom u rupi), kao i da je nedelju dana ranije padao grad, i to zbog povoljnih uslova za formiranje gradonosnih oblaka. To jeste oborilo temperaturu, ali je i podiglo vlažnost. Kada posle toga opet pada u blizini, a u rupi između oblaka peče zvezda imaš osećaj kao da si u sauni. Kad oblačnost prođe isparenja zasite i topliju urbanu zonu (toplotno ostrvo) pa to samo pogoršava subjektivni osećaj. Ne znaš da li je gore da se pržiš za vreme suše bez kapi vode, ili da se živ kuvaš posle kiše.
solecar je napisao(la):
2014 godine je za kratko (i gotovo neprekidno) vreme pala velika količina kiše. Slušao sam nekog čoveka koji rekao da je otprilike koliko je kiše palo u maju da se tada sručilo u svega nekoliko dana.
Kliknite za proširenje...
Bilo je 2004 palo toliko da mi je na Mostaru (u gMAZ-u 103 na 37) bila voda do kolena. Tramvaj naravno nijeradio. To je bilo samo nekoliko godina pre famoznih poplava upamćenim po čamcima u Vojvode Mišića, mrcvarenjem preko pružnog prelaza kod Careve Ćuprije. Biže vesela repriza, ovog puta sa pumpama u metro stanicama. To je inače idealna staza za stubove ili nasip.
 
Postoje tri glavna načina da u eri klimatskih promena gradovi ostanu podnošljivo mesto za život, a trenutna urbanistička politika radi direktno suprotno u odnosu na sva tri. To su

- Što više zelenih površina, a naročito drveća sa pravom, gustom, neokresanom krošnjom (što podrazumeva drugu tačku, dovoljno slobodnog mesta, tj neizgrađenih površina). Ovo sa jedne strane smanjuje stepen apsorpcije Sunčeve energije, a sa druge ravan refleksije zračenja pomera naviše, ka vrhovima drveća, iznad prizemne zone gde se ljudi kreću na otvorenom.

- Što više slobodnog prostora između zgrada i izbegavanje zatvorenih blokova i drugih većih prepreka, tako da vazduh može slobodnije da struju i tako prvo "pegla" temperaturne ekstreme, a zatim i odnosi viškove toplote iz gradskog toplotnog ostrva premeštajući energiju u ruralnu i ne-betoniranu okolinu grada. To se svodi na što manji prosečan stepen zauzetosti parcela (količnik površine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta na parceli i površine parcele). To bi trebalo da zakonom bude ograničeno na što manje vrednosti u svim klimatski ugroženim gradovima.

- Ako postoji reka, što veći otvoreni prostor oko reke (a od toga, zbog pristupačnosti, što više javnog prostora) zato što voda leti hladi okolni vazduh (a zimi greje) stvarajući oko sebe daleko prijatniju mikro klimatsku zonu u svim godišnjim dobima. Ograđivanje reke visokim zidovima od zgrada znači njeno ograđivanje, što onemogućuje da se ovaj leti hladniji vazduh širi na ostatak grada, naglašavajući tako efekte toplotnog ostrva. To je bukvalni urbanistički zločin prema gradu i njegovim stanovnicima već i samo zbog toga, ne računajući druge razloge da se to ne radi.

Pohlepa vlasti za zaradom koja rezultuje brzom prodajom svakog parčeta zemlje, a naročito onih koji imaju najveću vrednost, što dakle nužno znači baš ovih sa gornjeg spiska, uz istovremeno ukidanje normativa koju obuzdavaju investitore (ukinuta i zatim "zaboravljena" studija visokih objekata koju očigledno namerno ništa nije zamenilo), direktno pretvara grad u nešto što bi u budućnosti lako moglo biti maltene nenastanjivo, u zavisnosti od broja stepeni za koji se temperatura poveća i procenta povećane vlažnosti koji to bude pratio.
 
Poslednja izmena:
Jedna slika uzaludnog napora iz 2015. godine. Pokušaj da se jednom brzom skicom objasni zašto ne treba ograđivati Savski amfiteatar visokim zidom od zgrada koji prave prepreku slobodnom strujanju vazduha i sa jedine otvorene, četvrte strane, i to baš one uz reku:

SavskiAmfiteatarProfil1.jpg
 
Изгледа да ће морати да се дефинише нова варијанта климе у коју је Србија прешла,
на пример континентална монсунска клима са кишним и сувим периодима,
свакодневна киша траје већ два и по месеца.
 
pre bi mogla klima da se okarakteriše kao"'Ebem li ga koja ćemo klimatska zona biti naredne godine.", obzirom da je prethodnih nekoliko godina svake godine bilo drukčije.​
 
Kaže mi majka da na Banovom u njenom životu nije tako padao grad, da smo mislili da će pasti svetlarnik. Još i krupan. Lupalo u roletne kao ludo, nisu se prsti pred očima mogli videti.

Tri puta me uhvatilo tako opasno nevreme (ovde, i u selima sa obe strane, očeve i majčine, i to po jednom) ali nikad takav grad. Dole u Šumadiji obično nosi krovove, u Sremu poplave budu, ali ovde je bio monsun praktično. Ogromna količina krupne kiše da se ni cveće na terasi nije moglo videti, bez olujnog vetra. Ovo je sada bilo kao to, samo sa krupnim gradom. Nije duvalo, samo je padalo kao da je neko istovario milion kipera punih leda odjednom. Ujak reče da je gore pomlatilo sve živo, njemu šteta 10k evra (pola traktora) na kajsijama, ali sreća pa je ostao krov na kući i ostalim objektima. Nažalost za očekivati je da intensifikacija nepogoda bude sve učestalija.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Inače zadnjih meseci sam shvatio da naše meteorologe šta god čovek da pita, njima je sve to uvek normalno, odnosno sve im je ''u granicama normale i proseka''.
Ultra mokar maj - sve je to u granicama normale i proseka™
Ultra suv maj (ranije) - sve je to u granicama normale i proseka™
Decembar bez snega - sve je to u granicama normale i proseka™
Sneg u aprilu - sve je to u granicama normale i proseka™
Suša - sve je to u granicama normale i proseka™


Šta god ih čovek pita, za njih je sve uvek u granicama normale i proseka. :ROFLMAO: Najveći yes-meni koje sam video. :D
Kliknite za proširenje...

Исти принцип примењују и они који причају о климатским променама и зеленој агенди, само део реченице “све је то у границама нормале” замениш са “то је све због климатских промена изазваним крављим прдежом и зато више не смемо да једемо месо о сви аутомобили морају бити електрични”.
Тако да у било каквој расправи аргументима они не могу да изгубе, јер је све њихов аргумент.
 
Možda, ali videću vas kad u petak već u 9:00 bude 33 stepena a u podne 38. :D

Ovo vreme smara zbog tradicionalne ogromne Beogradske vlagurine i pozitivnih jona koji dolaze sa olujama a koji utiču na ljudsko telo (čitaj - meteoropatija). Ali temperaturno je bio ok mesec. Kad već za par dana bude 35 stepeni u hladu a 40 na suncu, biće još gore, i tada će se ponovo žudeti za kišama i vetrovima da ohlade od vrućinčine koja ne prestaje čak ni noću. Plus, kada za koji dan ponovo nastupe vrućine, osećaj će biti još gori nego prethodnih godina jer će i dalje ostati ekstremno visoka vlagurina. Pa će biti em 40 stepeni, em vlaga 90%. Što je ubistveno čak i za zdravo telo.


Iskreno, jedva čekam da neko na planeti počne da pravi onaj Solarni štit za hlađenje planete i dovođenje klime u normalne granice, kakve su bile do pre 20-30 godina. Nije normalno da leti u Beogradu bude preko 30 stepeni duže od dva-tri uzastopna dana. A zadnjih godina je to minimum, a prosek je 35, sa tendencijom da ide ka 40. To onda nije život, to je zatvaranje u zgrade i čekanje da prođe sunce da može da se obavi sve ono što nije moglo u toku dana. Ja sam tako i postao noćna ptica pre 10ak godina, kad sam shvatio da od maja do oktobra ne mogu da obavljam neke stvari tokom dana jer je nehumano i nesnosno, pa bih čekao veče i dobio energiju tek kada sunce zađe. Što nije normalno, i štetno je na više načina.

Bilo da govorimo na nivou pojedinca ili na nivou države, nekada je bio poduhvat pripremiti se za zimu i preživeti je (glede hrane, energije, zaliha, pa i struje i resursa). Sad je postao poduhvat kako preživeti leto i kako od maja do oktobra ostati u hladu i ''ubiti'' 12 sati od 8 ujutru do 8 uveče. Ne valja to. Na stranu što zdravstveno ne prija, nego je to onda i socio-ekonomski hendikep za društvo. U vreme odnosno u satima kada društvo treba da bude najproduktivnije i najzauzetije, ljudi sede skriveni u kanelarije i stanove jer izlaganje suncu = instant toplotni udar. To nije dobro.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh