Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Tebi ako je jucerasnji dan bio super, kada u poslepodnevnim casovima nije moglo da se dise od ogromne kolicine vlage u vazduhu, onda svaka ti cast. Mada ako si bio na Adi spasio si se svakako !
Samo ako vec hoces u Hurgadu, neces naci nigde zelenu oazu nalik beogradskoj Adi. Znaci da si ipak potrazio hladovinu i da ti je bilo barem malo vruce cim si pobegao na Adu !! ;)

Na Adi sam bio i to po najvećoj vrućini 🙂

Na suncu se skoro uopšte nisam znojio jer je duvalo pored vode... Hurgadu sam imao u vidu zimi da pobegnem kad je tamo oko 25C ;) Naravno potražim ja i ladovinu koju pravi drveće, pobegnem iz centra kad god mogu i uskočim u vodu i pustim klimu... Takođe često sam budan noću a ovog leta je bilo dosta noći da mi je čak zafalila i jaknica... Valjda zato i ne kukam na leto 😉 Nije mi prijalo kad sam radio i morao u pantalonama na posao, tj. nazad sa posla oko 16h je bilo najgore...

Iako tebi u mislima nije vrucina, tvom organizmu itekako jeste koji trosi mnogo resursa i energije da bi odrzao telesnu temperaturu, pre svega mislim na srce koje ubrzano kuca i krvne sudove koji se sire zbog toplote.

Ali i zimi je tako od hladnoće i uvek sam gladniji zimi... Leti bih samo jeo lubenicu ceo dan 😄

Letnja optimalna temperatura jeste 35 ukoliko nema vlaznosti, bilo je i dana kada je izmerena maksimalna temperatura u BG 40 stepeni pa smo to podneli vise nego odlicno, samo zato sto nije bilo vlage koja stvara jos vecu toplotu. Ovo leto je po meni apokalipticno samo zato sto nije bilo padavina, na 35+ smo vec svi navikli svidelo se to nekome ili ne, ali da za mesec dana ne bude prave letnje oluje i obilnih padavina da natope zemljiste i recna korita je nezamislivo za nase podrucje !!!

Vlaga svakalo ima uticaja, lakše se podnosi suv vazduh, a da je ova godina bila sušna, bila je... Sve to stoji...
 
Sad mi pade na pamet jedna stvar. Maltene čitava terasa mi je u biljkama i cveću. Redovno ih zalivam, ali ih ove godine nisam nešto mnogo prihranjivao. Mnoge od njih su mirovale prethodna tri meseca, da bi najednom krenule da rastu i izbijaju nove pupoljke kao lude. To mi se nikada pre nije dešavalo. Čak mi je i zumbul krenuo da ponovo raste, iako bi trebalo da se to dešava narednog proleća. Jedino što mi se prethodnih par godina dešavalo, a da nije uobičajeno, je da mi muškatle cvetaju čak i u decembru. A živim u području koje je poznato po ruži vetrova i nižim temperaturama za nekoliko stepeni zimi, a leti zna da mi ide i preko 50°C. Dakle, zbog svih čuda sa klimom, umesto da polako kreću u pripreme za zimski san, biljke kreću u "novo proleće".​
 
28. авг 2022

Кина у паклу климатских промена – реке исушене, усеви спаљени, а фабрике затворене

Током најесктремнијег топлотног таласа у историји, интензивна врућина већ више од 70 дана погађа Кину. У најмногољуднијој земљи на свету десетине река је пресушило, усеве је спалила топлота, а фабрике су затворене због недостатка електричне енергије.

Више од 900 милиона људи у 17 кинеских провинција на удару је рекордних врућина. Од Сичуана на југозападу до Шангаја на истоку, температура редовно прелази 40 степени Целзијуса.

У Даџоуу је склониште против бомбардовања претворено у објекат за склањање од сунца. У индустријском мегаполису Чунгкинг, станице подземне железнице служе као места за опоравак од топлоте.

Производња енергије, пијаће воде и хране је тешко погођена драстичним топлотама. Реке пресушују, а хидроцентрале обустављају рад.

Због тога и фабрике престају са радом, како би се електрична енергија преусмерила ка стамбеним насељима.

У пољима усеви вену, а животиње умиру од жеђи. Стотине хиљада хектара је већ спаљено, што ће оставити велике последице на ланце снабдевања храном широм света.

Сичуански мегаполис Чунгкинг, чија англомерација броји више од 30 милиона људи, већ десет дана бележи дневну температуру од око 45 степени Целзијуса. Најнижа температура ноћу 20. августа била је 34,9 степени.

То су уједно највише температуре икада измерене у Кини.

„Од када бележимо и пратимо климатска кретања не постоји ништа што је упоредиво са оним што се тренутно дешава у Кини. Ово је истовремено комбинација најекстремнијег интензитета са најекстремнијом дуготрајношћу на огромној површини“, објашњава метеоролог Максимилијано Херера у интервјуу за Њу сајентист.

Потребе за електричном енергијом за хлађење су скочиле, док је производња опала. Хидроцентрале раде минималним капацитетом, ако уопште раде. Нуклеарне централе такође муку муче да охладе реакторе.

Кинеске власти наводе да је чак 66 река потпуно пресушило. Делови кључног речног система Јангце су на трећини уобичајеног нивоа – најнижа стопа од када је почела да се води евиденција пре 150 година.

Екстремни топлотни талас у Кини оставиће велике последице на читав свет.

Само провинција Сичуан, која је најтеже погођена, дом је великим аутомобилским произвођачима „Тојота“, „Фолксваген“ и „Тесла“. У њој се налазе и огромне фабрике „Интела“ и „Епла“, као и највећи произвођач батерија на свету „Амперекс“.

Регион је такође један од водећих произвођача литијума и полисилицијумских соларних панела.

Највећи проблем је свакако храна.

Само у поменутом Сичуану 47.000 хектара усева већ је изгубљено, а још 433.000 хектара спржено због врућина.

Када се узму у обзир последица рата у Украјини на снабдевање храном, топлотни талас у Кини само ће отежати ионако тешку ситуацију.


Kina u paklu klimatskih promena, ilustracija.jpg
 
Meni su neverovatni ljudi koji negiraju da postoje ovakve promene. Uopšte ne ulazim niti me zanima rasprava jel ovoliko % zbog ljudi ili je onoliko % zbog prirodnih ciklusa.
Samo kažem da su mi fascinantni ljudi koji mogu da gledaju ovakve prizore i da gledaju ovakve temperature i kažu ''to je sve normalno, ništa nije izvan uobičajenog''...
 
Najbolje da će da ti kaže da je to prirodna katastrofa (jer je priroda to izazvala, ne ulazeći u to ko je prouzrokovao da do toga dođe) i da te pošalje kući da sediš i da se odmaraš, umesto da radiš za njega u njegovoj firmi.​
 
Gledam vremensku prognozu za danas i sutra. Za danas stoji oblak sa 1 kapljicom, a za sutra najavljen oblak sa 4 kapljice. Kakvo li će tek vreme buiti sutra, ako je ovo danas bilo za 1 kapljicu?
 
Što se tiče samog septembra već od ponedeljka sledi povratak mini leta. Biće sunčano i toplo sa temperaturama oko 25 stepeni. Sredinom i krajem sledeće sedmice temperature će ići i do 30 stepeni što nije uobičajno za septembar mesec - rekao je meteorolog.


Toliko o tome. Da vidimo sledeću najavu meteorologa-proroka:

Što se tiče osnovnih karakteristika jeseni, kako kaže ona će biti nešto toplija u odnosu na prosečne vrednosti, i oktobarska temperatura će biti od 13 do 16 stepeni, a na nivou cele sezone se očekuje pozitivno odstupanje temperature od plus jedan stepen. On je istakao da će padavine biti u granicama prosečnih vrednosti.

 

Никодијевић: „Зелени кров” будућност урбаног Београда


Председник Скупштине града Никола Никодијевић, градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић и председница градске општине Вождовац Ивана Томић Илић присуствовали су данас промоцији „Зеленог крова” на згради Општине Вождовац, који представља један од реализованих еколошких пројеката у оквиру Акционог плана адаптације на климатске промене.

Никодијевић је нагласио да је ово, како је рекао, прво отварање „зеленог крова” у Београду, те да и за њега то представља новину.

– Ово је пример како треба да изгледају сви равни кровови не само на јавним установама већ на свим зградама где постоји таква могућност. Општина Вождовац има и друге спремне пројекте и идеје за остале јавне установе на њеној општини, које треба такође да урадимо као што смо урадили и овај кров на општинској згради – рекао је Никодијевић и захвалио Општини Вождовац и Секретаријату за заштиту животне средине на његовој реализацији.

Председник градског парламента је истакао да озелењавање кровова има бројне предности као што су добра термо и хидроизолација, као и уштеда електричне енергије.

– Зими се овде одржава топлота, лети је овде хладније, тако да се троши мање енергената. Поред тога, овај пројекат има и свој естетски део тако да ће овде у будућности бити одржавана и венчања, с обзиром на то да се одавде пружа диван панорамски поглед. Како ово заиста има својих практичних предности, на нама је да нађемо систем како да грађанима који живе у индивидуалним и колективним стамбеним домаћинствима понудимо да на својим објектима направе „зелени кров”. С обзиром на то да овакви пројекти нису баш јефтини, мораћемо да видимо како да субвенционишемо део трошкова како би грађани могли на више година да финансирају реализацију. Ово је сигурно будућност јер је Београд један урбан град и зато у урбаним срединама морамо тражити сваки кутак у коме ћемо моћи да засадимо зеленило. Оно ће пре свега имати позитиван утицај на заштиту животне средине, што и јесте део стратегије коју је усвојио градски парламент – нагласио је Никодијевић и додао да ће и друге општине следити пример Вождовца те да ћемо за неколико година имати више оваквих кровова у нашем граду.

Ивана Вилотијевић је нагласила да идеја „Зеленог крова” у Секретаријату за заштиту животне средине постоји последњих пет година, те да је већ урађен сличан пројекат на згради „Градског стамбеног”, који треба да се изведе.

– Зелене површине у Београду се и на овај начин „попуњавају”, а предности су вишеструке. Имамо подршку Града Београда и ово је начин да се повећају јавне зелене површине, којих на територији Београда тренутно има четрнаест одсто. Зато је неопходно да се изради стратегија зелене инфраструктуре, чију смо формулацију започели, те се надамо да ће у 2023. години за те потребе бити обезбеђен новац у буџету – навела је Ивана Вилотијевић.

Ова стратегија би омогућила и Граду и суграђанима да спроводе овакве пројекте.

– Омогућиће се да површине које су до јуче биле бетон, било на крововима или неким другим местима, озелене. Тако ћемо имати бољу животну средину, која није везана само за озелењавање већ и за буку и квалитет ваздуха – рекла је Ивана Вилотијевић.

Ивана Томић Илић је указала на бројне предности оваквих кровова.

– Они трају двоструко дуже, апсорпција воде због биљака је боља, мање се оптерећује канализациона мрежа, ваздух је чистији, а и звучна изолација је много боља – рекла је председница општине и најавила да ће будућим младенцима који се буду венчавали у згради Општине бити омогућено и да се фотографишу на „зеленом крову”, а када се остваре могућности моћи ће на том месту и да се венчају.

44453ca8ca21c01faa1f6bbe76930044_6957713482.jpg


 
Pa nije normalno ni da padne sneg u Hrvatskoj u septembru, niti da je jednocifrena temperatura u septembru, kao što ni pre nekoliko godina nije bilo normalno da u decembru i januaru imamo mesec dana sa temperaturama oko 20°C.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Pa nije normalno ni da padne sneg u Hrvatskoj u septembru, niti da je jednocifrena temperatura u septembru, kao što ni pre nekoliko godina nije bilo normalno da u decembru i januaru imamo mesec dana sa temperaturama oko 20°C.
Jeste. Poz.
 
Суше које се обично дешавају једном у 400 година, због глобалног загревања сада се очекују једном у 20 година, упозорава тим.

 
Počeću da ulazim u teorije zavere da nameštaju vreme da ne bi morali da puštaju grejanje 🤣🤣🤣
 
Evo zašto neće biti snega za doček 2023., jer sve je palo u Ameriki. :)

 
Sad sam krenuo da razmisljam ovako iz suncanog i toplog stana, da li da odem do Ade da se okupam i setih se da je januar...

Mada, trebao mi je dobar minut.
 
Meni su neverovatni ljudi koji negiraju da postoje ovakve promene. Uopšte ne ulazim niti me zanima rasprava jel ovoliko % zbog ljudi ili je onoliko % zbog prirodnih ciklusa.
Samo kažem da su mi fascinantni ljudi koji mogu da gledaju ovakve prizore i da gledaju ovakve temperature i kažu ''to je sve normalno, ništa nije izvan uobičajenog''...
U pravu ste i vi i oni. Promena klime postoji, sasvim je normalna, i desava se vec hiljadama godina. Mi sve merimo prema sebi, za nas kratak zivotni vek i preskromno iskustvo, promene vremena i klime su zaista “cudo nevidjeno”. Beograd ima ekstremnu klimu vec dugo, s narocito zarkim letima i sneznim zimama. Takve temperaturne amplitude nisu idealne za zdrav zivot. Narodi koji su bili jaci od nas i uspesniji u ratovima i borbi za opstanak zauzeli su podrucja gde je klima umerenija ili barem postoji more u blizini da mogu da se osveze. Nas su sabili ovde, na manje atraktivno podrucje daleko od mora za koje su bili manje zainteresovani. Posteno receno, jedva smo se i za ovaj komad zemlje izborili. Da bismo ziveli zdravije na ovakvom mestu, trebalo bi da gradimo grad s dosta zelenila.
 
Ovakve relativizacije su i netačne i veoma opasne. Šta to tačno znači da "Promena klime postoji, i da je sasvim normalna"?

Vreme je zbir slučajnih procesa i determinističkih procesa. Trenutno vreme jeste slučajno. Ali njegove srednje vrednosti za duže vreme NISU slučajne.

Promena tih srednjih vrednosti ima svoju brzinu. Naprimer, na osnovu brzine promene srednjih vrednosti takve "kvazi slučajne" pojave, i nekih drugih parametara, možemo da ocenimo koliko je takva brzina "normalna" i "nenormalna". Nema ništa "nomalno" i "očekivano" u brzini OVE promene kojoj trenutno prisustvujemo. Zna se koliko su se često pojavljivale bitnije promene klime zbog prirodnih uzroka (Milankovićevi ciklusi, ritam promene intenzita zračenja Sunca, itd) i koliko je trebalo vremena da se te promene dese, kao i znatan deo razloga za njih. Kad se sve to skupi na gomilu, pa računa verovatnoća da ove naše trenutne promene imaju prirodne uzroke, rezultat je da je to skoro nemoguće. MI smo uzok promena klime, ona postoji, i ZATO se MORA nešto preduzeti protiv toga. Relativizacije kao što je ova su samo način da jedna totalno amoralna elita u kasnom stadijum raspada svih humanih vrednosti nastavi da zarađuje isto kao i do sada, jer što se njih tiče, kad oni umru može da bude i klasični biblijski potop. Šta ih briga. Velike civlizacije obično nisu umirale zato nisu imale tehničkih znanja šta bi trebalo raditi. Nego zbog prevelike koncentracije moći u rukama onih koji su davno prešli stadijum normalnog razmišljanja i brige za bilo koga osim sebe. Kad drugi zbog tako savršene kontrole društva više ne mogu ništa da urade, a prvi neće, onda se dešava to što se dešava. Nemojte padati na takve gluposti.
 
Definitivno smo svedoci "klizanja" klimatsakih zona. Trava zelena na Božić. Vrućina, "lep" dan (prolećni, iako bi trebalo sneg mirno da pada), ljudi u šorcevima i majicama. Ko nije mora da zasuče rukave, a jaknu pod ruku. Sreća da je vazduh čistiji nego hladnih dana.

Devedesetih smo se uveliko sankali kao deca, što je sada nažalost samo lepa uspomena. Ma kako lepo vreme bilo, to je jeziv početak godine. Naježi mi se svaka dlaka na telu kad pomislim šta će tek da bude. Može da udari neka zima, a gotovo provereno poplave, suše i produženi toplotni talasi. U svakom slučaju nadrljali smo debelo.
 
Slazem se. Meni licno ne smeta suva i topla zima, ali me brine sta ce biti vec na prolece kada sve one reke koje su se u to doba godine ranije punile topljenjem snega sa planina - presuse.

Izvukli smo se od jake zime u kontekstu grejanja, cuvanja struje i energenata, ali zato ce nam sve to posle doci na naplatu kad u prolece sve presusi i osakati kako hidro energetiku, tako i poljoprivredu.

Osim ako se ne desi neko cudo pa prolece iz XY razloga donese neku veliku masu akumulirane vlage/kise sa drugog kraja sveta, ali ne bih racunao na to.


Sve sam blizi stavu da je krajnje vreme da pocne da se u globlau eksperimentise sa klimatskim inzenjeringom i merama. Koliko god to nosilo skrivenih rizika i opasnosti. Ali ovsko vise ne ide. Isusice se cela planeta.
 
Dosta je vreme prethodne decenija bilo nepredvidivo (što ne sumnjam da će biti nastavljeno), pa me ništa više ne bi ni čudilo, ako ćemo iskreno. Nekad može na Alpima da padne, pa i pored blage zime da grune vodurina na proleće i to uz sve one kiše. A Srblji samo nek grade Obrenovce do meandra bez obaloutvrde dok se ne "podavu ka mačići".

Nisu ni same padavine (ili njihov izostan) problem. Leti je problem vlažnost vazduha koju mnogi ne tolerišu, pa im klime duže rade, usput samo podižući spoljnu temperaturu još više, svakako uz opterećenje energetskog sistema. Ljudi umiru svake godine od posledica nepodnošljivih vremenskih uslova. Nažalost. Može to negativno uticati i na neočikivane načine, poput remećenja sna (tople noći u urbanim sredinama kao toplotnim ostrvima) koje utiče na performanse kako na profesionalnom (pad efikasnosti, niži BDP), tako i na ličnom/porodičnom planu (netrpeljivost, razvodi, pad populacije, koliko god mali doprinos uticao bi na kumulativan).

Nekada nisam toliko razmišljao o klimi, ali sada nema dana kada ne pomislim da gubim pred očima ono što sam imao. Sve manje stabilnosti koju smo shvatali zdravo za gotovo. A što Bender reče, delimo mišljenje da treba nešto radikalnije preduzeti u smislu kontrole, samo što ipak treba biti oprezan da se ne prelije negde drugde. Imamo čuveni fenomen protivfradne odbrane (srebro-jodid) koja može ojaditi druga područja.
 
Зиме у Београду су изузетно непредвидиве,
80-их и 90-их су зиме генерално биле хладније и са далеко више снега, 2001. је било 20 степени за Божић, зима 2004/05 до половине јануара топло као ових дана,
а онда је од половине јануара до половине марта ударила вероватно најжешћа зима у последњих 60 година, температура је ишла и испод -20 на периферији града, мислим да пуних 2 месеца није ни ишла у плус,
па зима 2012. такође брутална,
2018/19 много снега, па 2019/20 није пао малтене ниједном итд
 
Vrh