Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.782
- Pohvaljen
- 25.923
To je prilično komplikovano pitanje.
Prvo, u principu, kad se kaže "globalno zagrevanje Zemlje", strogo rečeno, ne misli se na povećanje temperature nego na povećanje ukupne akomulirane energije u čitavoj atmosferi od njenog dna do vrha, i u svim svetskim okeanima od dna do vrha. Dakle gde god toplotna energija može biti akomulirana (bez hemijski vezane stare energije kao u nafti i uglju, već samo u obliku toplote). Naravno da ta energija rezultuje raznim temperaturama na raznim dubinama mora, i na raznim njegovim mestima, kao i na raznim visinama atmosfere, i na raznim tačkama na Zemlji, tako da je zaista važno koju od tih temperatura merimo.
A kad se kaže "prosečna temperatura na Zemlji" obično se misli na pravu srednju temperaturu na površini kopna i na površini mora. Kad kažem "pravu" mislim na onu temperaturu koji bismo dobili da imamo po jedan termometar na svakom kvadratnom metru Zemlje, pošto prethodno eliminišemo efekte pogrešnih merenja zbog efekta toplotnih ostrva velikih gradova (zbog toga što oni više kvare merenja zbog njihove široke površinske raširenosti i korišćenja fosilnih goriva, nego što realno doprinose računanju prirodne ukupne energije Zemlje koja ima poreklo sa Sunca, što zapravo daleko najviše utiče na klimu. Ljudski uticaj je kroz zagađenje, a ne kroz dodavanje naše veštački proizvedene energije iz fosilnih goriva). Naravno, nemamo termometre na svakom kvadratu Zemlje, čak su prilično neravnomerno raspoređeni, pa se radi prostorna homogenizacija podataka po nizu raznih algoritama od kojih svaki ima svoje prednosti i mane. Pomažu i satelitska merenja, ali se ona ne pružaju daleko u prošlost. I to računanje je takođe predmet stalnih usavršavanja, međutim svi ti podaci su javni i u svakom data setu temperatura mora da jasno piše kako su računali srednju temperaturu.
Najviše se koriste sledeći data setovi temperatura: Hadcrut4 (England), GISSTEMP (NASA, USA), GHCN (NOAA, USA), and Berkeley Earth (Univ Berkeley, USA). Ovo su linkovi do njihovih web stranica, pa tu ima gomila podataka o metodama dobijanja, FAQ-ova i svega drugog.
http://data.giss.nasa.gov/gistemp/
http://berkeleyearth.org/
http://www.ncdc.noaa.gov/monitoring-ref ... malies.php
http://www.metoffice.gov.uk/hadobs/hadcrut4/
Prvo, u principu, kad se kaže "globalno zagrevanje Zemlje", strogo rečeno, ne misli se na povećanje temperature nego na povećanje ukupne akomulirane energije u čitavoj atmosferi od njenog dna do vrha, i u svim svetskim okeanima od dna do vrha. Dakle gde god toplotna energija može biti akomulirana (bez hemijski vezane stare energije kao u nafti i uglju, već samo u obliku toplote). Naravno da ta energija rezultuje raznim temperaturama na raznim dubinama mora, i na raznim njegovim mestima, kao i na raznim visinama atmosfere, i na raznim tačkama na Zemlji, tako da je zaista važno koju od tih temperatura merimo.
A kad se kaže "prosečna temperatura na Zemlji" obično se misli na pravu srednju temperaturu na površini kopna i na površini mora. Kad kažem "pravu" mislim na onu temperaturu koji bismo dobili da imamo po jedan termometar na svakom kvadratnom metru Zemlje, pošto prethodno eliminišemo efekte pogrešnih merenja zbog efekta toplotnih ostrva velikih gradova (zbog toga što oni više kvare merenja zbog njihove široke površinske raširenosti i korišćenja fosilnih goriva, nego što realno doprinose računanju prirodne ukupne energije Zemlje koja ima poreklo sa Sunca, što zapravo daleko najviše utiče na klimu. Ljudski uticaj je kroz zagađenje, a ne kroz dodavanje naše veštački proizvedene energije iz fosilnih goriva). Naravno, nemamo termometre na svakom kvadratu Zemlje, čak su prilično neravnomerno raspoređeni, pa se radi prostorna homogenizacija podataka po nizu raznih algoritama od kojih svaki ima svoje prednosti i mane. Pomažu i satelitska merenja, ali se ona ne pružaju daleko u prošlost. I to računanje je takođe predmet stalnih usavršavanja, međutim svi ti podaci su javni i u svakom data setu temperatura mora da jasno piše kako su računali srednju temperaturu.
Najviše se koriste sledeći data setovi temperatura: Hadcrut4 (England), GISSTEMP (NASA, USA), GHCN (NOAA, USA), and Berkeley Earth (Univ Berkeley, USA). Ovo su linkovi do njihovih web stranica, pa tu ima gomila podataka o metodama dobijanja, FAQ-ova i svega drugog.
http://data.giss.nasa.gov/gistemp/
http://berkeleyearth.org/
http://www.ncdc.noaa.gov/monitoring-ref ... malies.php
http://www.metoffice.gov.uk/hadobs/hadcrut4/