Zion Williamson
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.05.2019.
- Poruke
- 1.566
- Pohvaljen
- 3.396
Ne pise se dobro do 24 avgusta, opet ide zesce odstupanje od max temperatura
Gde god nađeš zgodno mesto tu drvo poseci
Odustajanje Beograda od adaptacije na klimatske promeneradar.nova.rs
A zelenilo koje bi pomoglo, sve više iščezava sa mape. Generalni urbanistički plan (GUP) Beograda iz 2003. godine je konstatovao da 19 odsto površine grada čine šume i javno zelenilo. Prilikom usvajanja Plana generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina 2019. godine ta cifra je ažurirana na 12 odsto, da bi ona za samo tri godine pala na 9 odsto, koliko je navedeno u nacrtu i dalje neusvojenog novog GUP-a.
Koliko hiljada kubika/tona betona, blokova, cigli, armature i asvalta će biti na tom "najzelenijem projektu"? . . Mnogo i grad će biti još veće "toplotno ostrvo". Svaki novi objekat samo diže prosečnu temperaturu u gradu.Uzmte "najzeleniji projakat" u gradu, . . Marinu Dorćol. Koliko zelenila ima na tlu?
Neće, evo i na Friškoj gori je nevreme. Nekad se ova reč koristila za "loše oblačno vreme", oluje i sl., ali sada i za "sunčano lepo vreme".Можемо порушити све и заменити шумом - неће помоћи много.
Топлота ће бити само јача - ту нема неког дугорочног решења.Evo i Dule potvrdio. Ma nemoguće!
Klimatskih razlika leti između grada i sela više nema. Stvar je prosta - kada nad regionom ili kontinentom imaš toplotnu masu površine Sredozemnog mora, džaba ti sve kad će taj vazduh i ta toplota pre ili kasnije da te poklopi sa svih strana i da zaobiđe hlad. Hlad sprečava Sunčevo zračenje i zagrevanje od njega, ali hlad ne sprečava širenje toplote kroz vazduh. Da, lepše je napolju u senci, ali i pod tu senku pre ili kasnije stigne toplota iz vazduha okolo.
Jedina razlika leti između grada i sela oseti se noću između ponoći i zore, kada zemljane površine brže ispuste toplotu nego npr asfalt i beton. Sve mimo tog petosatnog prozora je zanemarljivo.
A što se tiče klimatskog inženjeringa, što se duže bude njanjavilo i odlagalo pokretanje neke svetske inicjative i saradnje, to će više rasti šanse da će neke države - ili kompanije - da uzmu stvar u svoje ruke i da počnu da eksperimentišu kako znaju i umeju. Od čekanja da električni motori, Milankovićevi ciklusi ili oporavak ozonske rupe i Arktičkog leda počnu da hlade planetu, tamo negde u 41. veku - nema leba. Ili će se početi nešto da se radi i isprobava ove decenije, da se smanji količina toplote koja dopre do površine Zemlje, ili ćemo svi ići ka nestanku i potpunom uništenju živog svega. I to je to. Trećeg nema.
Rešenja su tehnike raspršivanja aerosoli u atmosferu, koje bi išle u više slojeve i odbijale sunčeve zrake. Isti ili sličan efekat imaju erupcije vulkana, koje su kroz istoriju globalno smanjivale temperature. Isti efekat, samo u manjoj meri, uočen je i iznad okeana gde ima dosta brodova, koji sagorevanjem svog goriva sa sumpor dioksidom pospešuju stvaranje svetlih reflektujućih oblaka visoko u atmosferi. U zadnjih 20ak godina regulative su išle u pravcu zabrane i izbacivanja sumpor dioksida iz goriva brodova ali su nedavno uvideli da na kraju računice on ima pozitivno dejstvo u hlađenju planete, jer pomaže formiranje oblaka. Ako se deo sunčeve energije odnosno fotona reflektuje još u gornjim slojevima atmosfere, Zemlja kao celina će onda uvek primati nešto manje toplote i energije.Топлота ће бити само јача - ту нема неког дугорочног решења.
Možda ima nekih rešenja, nap. sve pustinje okrečiti u belo i tako povećati refleksiju sunčeve svetlosti, a smanjiti zagrevanje. Ionako na polovima ima sve manje leda.Топлота ће бити само јача - ту нема неког дугорочног решења.