Vreme i klima u Beogradu

[Zion Williamson]

Ne pise se dobro do 24 avgusta, opet ide zesce odstupanje od max temperatura

 

[astrodule]

Kraći je dan, pa će biti lakše.
A i navikli smo se već.

 

[Zuma]

Gde god nađeš zgodno mesto tu drvo poseci

Odustajanje Beograda od adaptacije na klimatske promene

radar.nova.rs

Ovo je zastrašujuće. U vreme kilmatskih promena se otvreno ide na uništavanje zelenih površina u gradu. I još se povrh toga koriste trikovi pošto se "zelenilo u kontaktu sa tlom" - jedino od koga građani imaju bilo kakve koristi - planira u ustvari još manjem procentu. Od cveća na nečijoj terasi ili od 20 cm privatne zemlje na krovu sveprisutnih aneksa zaista nikakve mikro klimatske koristi neće biti. To je čista laž. Zašto se o ovome ne priča mnogo, mnogo više? Bar kao o Rio Tintu? Da li su ljudi svesni kako će im život u Beogradu izgledati za 10 ili 20 godina? Pošto otrovne rudnike možda i eskiviramo, ali OVO niko neće izbeći.

A zelenilo koje bi pomoglo, sve više iščezava sa mape. Generalni urbanistički plan (GUP) Beograda iz 2003. godine je konstatovao da 19 odsto površine grada čine šume i javno zelenilo. Prilikom usvajanja Plana generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina 2019. godine ta cifra je ažurirana na 12 odsto, da bi ona za samo tri godine pala na 9 odsto, koliko je navedeno u nacrtu i dalje neusvojenog novog GUP-a.

 

[Bender Rodriguez]

 

[Beki]

Eko Straža on Instagram: "Ovako ćemo i mi, kada pohapsimo napredne."

2,893 likes, 37 comments - ekostraza on August 2, 2024: "Ovako ćemo i mi, kada pohapsimo napredne.".

www.instagram.com

 

[solecar]

Nažalost nećemo. Ustvari, jedino što ćemo moći su Trg republike i Plato ispred Hrama. Za sve ostalo bi morali da rušimo zgrde koje idu maltene do kolovoza.​

 

[Beki]

Nije bas svuda tako. Jos.

 

[Zuma]

Ali će brzo biti. Uzmte "najzeleniji projakat" u gradu, bar sudeći po renderu, Marinu Dorćol. Koliko zelenila ima na tlu? Koliko uopšte javnog prostora, bilo kakvog, ima na nivou tla?

Ili, još bolje, predlažem novu igru, ili klasifikaciju, ako vam taj termin zvuči ozbiljnje. Ako izostavimo surovo okresano drveće uz ulicu i njima pridružene tobožnje "travnjake" od 50 cm, od kojih je korist jednaka nuli, koliko drveća sa ozbiljnom krošnjom neki novi projekat sadrži? Tako ćemo recimo imati ove klase projekata:

- Projekat sa jednim drvetom
- Projekat sa dva drveta
- Projekat sa tri drveta
- ...
- Projekat sa ... deset ... !?

 

[dragan]

Uzmte "najzeleniji projakat" u gradu, . . Marinu Dorćol. Koliko zelenila ima na tlu?

Koliko hiljada kubika/tona betona, blokova, cigli, armature i asvalta će biti na tom "najzelenijem projektu"? . . Mnogo i grad će biti još veće "toplotno ostrvo". Svaki novi objekat samo diže prosečnu temperaturu u gradu.

 

[dragan]

"U Srbiji je u 10 sati najtoplije bilo u Somboru, Novom Sadu i Beogradu, gde je izmereno 35° Celzijusa, . ."

Totalni šok: Srbija u 10 časova – neverovatno!

U Srbiji je u 10 sati najtoplije bilo u Somboru, Novom Sadu i Beogradu, gde je izmereno 35 stepeni Celzijusa, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

www.b92.net

 

[SRBO]

Можемо порушити све и заменити шумом - неће помоћи много.

Овај проблем изазива "паркирање" велих ваздушних маса - промена кретања истих. Решење се види одмах, али нико за сад није спреман да финансијски подупре тако нешто. Европа и да хоће, не може. Наравно, говорим о контроли временских услова.

 

[dragan]

Можемо порушити све и заменити шумом - неће помоћи много.

Neće, evo i na Friškoj gori je nevreme. Nekad se ova reč koristila za "loše oblačno vreme", oluje i sl., ali sada i za "sunčano lepo vreme".

 

[astrodule]

Ne možemo lokalno sprečiti globalni toplotni talas, ali možemo sprečiti

• blokiranje ruže vetrova,
• isijavanje asfalta,
• prženje ljudi na autobuskim stajalaštima...

Tako bismo barem malo olakšali život u ovom gradu.

I da, mnogi su već rekli, kada je ovako vruće, preko dana nije previše prijatnije na selu. Bio sam ove godine na dosta vikend akcija i preko dana je vruće svuda do 1500nmv

 

[Bender Rodriguez]

Evo i Dule potvrdio. Ma nemoguće!

Klimatskih razlika leti između grada i sela više nema. Stvar je prosta - kada nad regionom ili kontinentom imaš toplotnu masu površine Sredozemnog mora, džaba ti sve kad će taj vazduh i ta toplota pre ili kasnije da te poklopi sa svih strana i da zaobiđe hlad. Hlad sprečava Sunčevo zračenje i zagrevanje od njega, ali hlad ne sprečava širenje toplote kroz vazduh. Da, lepše je napolju u senci, ali i pod tu senku pre ili kasnije stigne toplota iz vazduha okolo.

Jedina razlika leti između grada i sela oseti se noću između ponoći i zore, kada zemljane površine brže ispuste toplotu nego npr asfalt i beton. Sve mimo tog petosatnog prozora je zanemarljivo.


A što se tiče klimatskog inženjeringa, što se duže bude njanjavilo i odlagalo pokretanje neke svetske inicjative i saradnje, to će više rasti šanse da će neke države - ili kompanije - da uzmu stvar u svoje ruke i da počnu da eksperimentišu kako znaju i umeju. Od čekanja da električni motori, Milankovićevi ciklusi ili oporavak ozonske rupe i Arktičkog leda počnu da hlade planetu, tamo negde u 41. veku - nema leba. Ili će se početi nešto da se radi i isprobava ove decenije, da se smanji količina toplote koja dopre do površine Zemlje, ili ćemo svi ići ka nestanku i potpunom uništenju živog svega. I to je to. Trećeg nema.

 

[Jelancha]

12 sati već 36 užas.

 

[dragan]

Koliko otprilike ima klima uređaja u urbanom delu Beograda? One hlade prostorije, ali greju okolinu objekta. Da li je to neko izračunao?

 

[SRBO]

Evo i Dule potvrdio. Ma nemoguće!

Klimatskih razlika leti između grada i sela više nema. Stvar je prosta - kada nad regionom ili kontinentom imaš toplotnu masu površine Sredozemnog mora, džaba ti sve kad će taj vazduh i ta toplota pre ili kasnije da te poklopi sa svih strana i da zaobiđe hlad. Hlad sprečava Sunčevo zračenje i zagrevanje od njega, ali hlad ne sprečava širenje toplote kroz vazduh. Da, lepše je napolju u senci, ali i pod tu senku pre ili kasnije stigne toplota iz vazduha okolo.

Jedina razlika leti između grada i sela oseti se noću između ponoći i zore, kada zemljane površine brže ispuste toplotu nego npr asfalt i beton. Sve mimo tog petosatnog prozora je zanemarljivo.


A što se tiče klimatskog inženjeringa, što se duže bude njanjavilo i odlagalo pokretanje neke svetske inicjative i saradnje, to će više rasti šanse da će neke države - ili kompanije - da uzmu stvar u svoje ruke i da počnu da eksperimentišu kako znaju i umeju. Od čekanja da električni motori, Milankovićevi ciklusi ili oporavak ozonske rupe i Arktičkog leda počnu da hlade planetu, tamo negde u 41. veku - nema leba. Ili će se početi nešto da se radi i isprobava ove decenije, da se smanji količina toplote koja dopre do površine Zemlje, ili ćemo svi ići ka nestanku i potpunom uništenju živog svega. I to je to. Trećeg nema.

Топлота ће бити само јача - ту нема неког дугорочног решења.

Циљ је те масе "разбијати" и дистрибуирати. Када је на северу лето, да се тај врели ваздух тера на југ и обратно. Или даље, ка половима, где је и лети јако хладно. Резултат геоинжењеринга - трајна просечна температура која је свугде иста

 

[boca-ica]

,,....Резултат геоинжењеринга - трајна просечна температура која је свугде иста.... ,,

Da to jeste rezultat.
Da li je to dobar, zdrav , korostan , poželjan i održiv rezultat ?

Ne.

Geoinžinjering ide dobrom namerom ali pogrešnin putem.
Ispravnijo put:
Oko nas je minus 273 C , apsolutna nula. Moguce je svuda na zemlji po potrebi spustiti temperaturu za 5 stepeni ali zadržati postojecu različitost i raznovrsnost zemlje a upravo to joj i omogućava ovakav život koj poznajemo na njoj.

Kad se zna put i cilj nadje se i alat

 

[Zuma]

Ovo što ste rekli o neizbežnosti vreline koja prodire svuda je delimično tačno, ali je pogrešno zbog toga zaključiti da se ništa ne dobija raznim urbanističkim merama koji život u gradu ipak čine podnošljivijim. "Ništa" i "nešto" nikako nisu isti. Već sam spominjao fizičke razloge za to. Stvar je tome da se toplotna energija na nas prenosi ne samo vazduhom nego i zračenjem. Pa iako ništa ne možemo uraditi što se tiče komponente energije koja se prenosi vazduhom, ako je sav vazduh oko nas jednako vreo, zato možemo i moramo smanjiti komponentu grejanja koja dolazi od zračenja. Tu pomaže drveće i puno zelenila, pristup rekama koje zbog isparavanja vode i velikog kapaciteta za akumulaciju toplote hlade vazduh, izbegavanje stvaranja "zidova" od visokih zgrada koje sprečavaju strujanje vazduha sa reka (BNV, K-distikt, Marina Dorćol) isto kao i hlađenje ljudskog tela isparavanjem znoja i na svim drugim mestima u gradu gde takvog strujanja i dalje ima, izbor vrste materjala koji odbija umesto da akomulira energiju zračenja, itd. Dakle sve suprotno od onoga što SNS sada radi u Beogradu. Efekti takvih mera se mogu lako meriti ako se navodi i ukupna, stvarna temepartura pojedinih objekata, a ne samo temperatura vazduha, na šta zaista malo možemo uticati. Međutim koliko će nama biti subjektivno vruće uopšte ne zavisi samo od temperature vazduha.

Zbog toga su to dva paralelna i nezavisna koloseka razmišljanja. Šta raditi sa globalnim problemom globanog zagrevanja je jedna stvar, a šta mi u Beogradu da radimo sa Beogradom je sasvim druga. Tu je zagrevanje nešto spolja zadato, viša sila, pa nema smisla gubiti vreme na jadikovanje u vezi toga jer ima puno toga što ipak možemo uraditi ali ne radimo. Pri tome se važne odluke o izgradnji grada i budućoj klimi u gradu donose upravo sada. Posle će biti kasno za reagovanje. Šta će biti kad se sve obale reka okuju zidovima zbog profita nekoliko investicionih mostruma koji uostalom i ne žive u Beogradu pa im je svejedno? U planovima jasno vidite da je upravo to namera. Itd, itd.

 

[solecar]

@astrodule je objasnio šta može lokalno da se uradi, uprkos efektu klimatskih promena na region ili deo regiona.

Zašto neka područja pod šumom imaju ružu vetrova a neka nemaju? Isto tako, zašto se na pojedinim područjima, kojih je u malom broju, a nisu otvorene površine sa drvećem, stvara ruža terova?​

 

[Bender Rodriguez]

Топлота ће бити само јача - ту нема неког дугорочног решења.

Rešenja su tehnike raspršivanja aerosoli u atmosferu, koje bi išle u više slojeve i odbijale sunčeve zrake. Isti ili sličan efekat imaju erupcije vulkana, koje su kroz istoriju globalno smanjivale temperature. Isti efekat, samo u manjoj meri, uočen je i iznad okeana gde ima dosta brodova, koji sagorevanjem svog goriva sa sumpor dioksidom pospešuju stvaranje svetlih reflektujućih oblaka visoko u atmosferi. U zadnjih 20ak godina regulative su išle u pravcu zabrane i izbacivanja sumpor dioksida iz goriva brodova ali su nedavno uvideli da na kraju računice on ima pozitivno dejstvo u hlađenju planete, jer pomaže formiranje oblaka. Ako se deo sunčeve energije odnosno fotona reflektuje još u gornjim slojevima atmosfere, Zemlja kao celina će onda uvek primati nešto manje toplote i energije.

Suštinski, svi u naučnoj zajednici se slažu da su oblaci koji idu u velike visine (veštački ili prirodni) jedan od štitova protiv viška sunčeve energije i toplote. Jedino što nikako da se slože koliko oblaka ljudi treba da generišu odnosno pospešuju, i da li uopšte. Ali naravno da treba, kao što se generisalo i nekad dok je bilo više vulkanskih erupcija. Ovim tempom se svakako ide ka katastrofi. Ako bi se makar pokušalo masovnije generisanje oblaka, makar bismo imali šanse da zaustavimo to.

 

[Bender Rodriguez]

Proglašena vanredna situacija zbog vrućine i suše u opštini Sjenica

Opština Sjenica donela je odluku da zbog visoke temperature i suše proglasi vanrednu situacije na teritoriji Sjenice, objavljeno je na sajtu Opštine.

Navodi se da je dugotrajna suša izazvala probleme u vodosnabdevanju stanovništva i napajanju stoke.

Još početkom meseca Vojska Republike Srbije i opština Čajetina obezbedili su cisterne za meštane opštine Sjenica kako bi olakšale borbu sa sušom usled koje su nastali problem sa vodosnabdevanje.

Iako su radnici JKP "Vrela" svojim danonoćim radom pružali pomoć i cisterom dopremali vodu u najudaljenija mesta, to nije bilo dovoljno da se voda obezbedi za sva sušom pogođena sela.

Proglašena vanredna situacija zbog vrućine i suše u ovoj opštini u Srbiji

Opština Sjenica donela je odluku da zbog visoke temperature i suše proglasi vanrednu situacije na teritoriji Sjenice, objavljeno je na sajtu Opštine.

www.b92.net

 

[dragan]

Топлота ће бити само јача - ту нема неког дугорочног решења.

Možda ima nekih rešenja, nap. sve pustinje okrečiti u belo i tako povećati refleksiju sunčeve svetlosti, a smanjiti zagrevanje. Ionako na polovima ima sve manje leda.

 

[Bender Rodriguez]

I u Gornjem Milanovcu proglašeno vanredno stanje usled suše.

VANREDNA SITUACIJA PROGLAŠENA U GORNJEM MILANOVCU Hitan zahtev upućen i Vojsci Srbije zbog elementarne nepogode

Danas je na predlog Opštinskog štaba za vanredne situacije doneta Odluka o<strong> proglašenju vanredne situacije na teritoriji opštine Gornji Milanovac </strong>zbog posledica elementarne nepogode – nedostatak vode za piće, saopštavaju iz kabineta predsednika opštine Gornji Milanovac.

www.blic.rs

#SveJeOvoNormalno

 

[Shone07]

najveci olos su ovi sto ne zalivaju drvece ispred zgrada! ja izvucem crevo pa zalivam i komsiji i ako ne zasluzije ali zao mi je da gledam kako propada. mnogo smo losi ljudi, zato nam tako i ide.