Na sve imaš spreman odgovor
Šalim se... ne sumnjam da si se o tome informisao i da je tako
Pa... da.
Čitao sam o tome još pre 10ak godina i isprva je delovalo obećavajuće ali onda sam otkrio da ima i mnogih rizika.
Generalno, svako petljanje sa nervnim sistemom, čak i uz današnja znanja i tehnologije, je uvek kocka ili jako delikatan i dugotrajan proces. Leka za hiperhidrozu nema, verovatno ga nikad neće ni biti. Prosto nerv se rodi takav ili vremenom usled sklonosti i uz promene postane takav da šalje više impulsa nego što treba (ili šalje manje kontrolnih impulsa, nisam siguran, jedno od ta dva). Postoje samo metode ublažavanja, putem nekoliko vrsta lekova, ali zato konzumacija tih lekova poteže neke druge poduhvate i izazove.
Elem, pisao sam jednom da sam u Skoplju hodao na 40 stepeni ali mi je zbog vetra i suvljeg vazduha bilo kao ovde na 30. Pisao sam o još intenzivnijim iskustvima u Egiptu, gde je bilo i mnogo toplije, al isto tako vlaga minimum. Uđe telo u paniku kad oseti 45', kao da si zakoračio u rernu, ali kad dovoljno puta shvati da sav znoj isparava i da ima vetra, telo prihvati to i bude ti lakše, tenzija u nervima i žlezdama nestanu. Samo kada vlaga ovde ne bi bila toliko velika, i kada bi veći deo dana bilo više vetra, to bi bilo sasvim ok za većinu ljudi pa i za mene.
Više puta sam razmišljao šta u zadnjih 15ak godina dovodi do povećanja vlage u BG (nije retkost da u BG ide i do 90%, to je jako puno, više nego ozloglašeni Singapur) ali ne mogu još da prokljuvim. Imam par teorija, ali nisam još siguran. I to nije samo moj ili osećaj drugih ljudi osetljivih na vlagu i toplotu. Posle nekog procenta i podeoka, čak i prosečnog čoveka krene da ometa i čak i njegova koža to oseti. Vašington na primer ima sličnu klimu kao Beograd i masa ljudi tamo isto kuka na tešku klimu, poznat je uzduž i popreko kao klimatski jako naporno mesto za život, uz Floridu. Imam između ostalog tu neku teoriju da, u klimama i podnebljima sa dosta vode, dosta zelenila i dosta isparavanja (kao BG i Vašington) izgrađenost grada i veštačke površine smanjuju sposobnost same zemlje i nekadašnjeg, uništenog rastinja da upiju deo vlage iz vazduh, proistekle iz reka, potoka i bara. Pa onda kako se smanjuju zemljane površine, više vlage ostaje u vazduhu, duže vreme. Nisam se uopšte bavio time još, samo sam usputno razmišljao kada bih letos izašao napolje i osetio se kao da me je neko celog zavio u celofan ili u neopren.