Vreme i klima u Beogradu

[astrodule]

A šta misliš od količinama CO2?

Koliko je pouzdano merenje iz uzoraka leda? Onoliki skok koji se prikazuje mi govori da merenja iz leda nisu kompatibilna sa merenjima "uživo".

 

[Vladivoje]

@ Astrodule @
Ako mene to pitaš, za sada se ne bavim paleoklimatološkim pitanjima (osim rekonstrukcije temperatura), tako da se uopšte ne izjašnjavam o koncentracijama CO2 i drugim stvarima vezanim za takva istraživanja.

Samo mogu da se složim sa tobom da je u najmanju ruku čudan tako nagli skok koncentracije CO2 (pod uslovom da tako prezentovani podaci nisu naštelovani).

 

[laki72]

@Zuma
Mozda si me pogresno razumeo.

Ja (dakle moj potpuno laicki stav) ne negiram da se klima menja. Jos manje sporim da covek ima uticaja. I ne samo covek ,vec sve drugo sto se desava na ovoj nasoj JEDINOJ planetici, nasoj zajednickoj kuci.
I naravno da se niz "lokalnih" dogadjanja ("poremecaja" bi rekli kataklizmicari, a da ne ulazimo u njihove motive za takvu tetminologiju) odrazava i na sira podrucja, regione, kontinente, pa i na celu planetu, dakle ono sto nazivamo globalno.

Meni su samo upitne dve sitnice; razmere svega toga i POVRATNE SPREGE.

Davno, pre vise od 30 godina, profesor Raspopovic je rekao nesto sto sam usvojio kao polaznu istinu u mojim zivotnim stavovima i razmisljanjima:
""U prirodi, sve teži ka ravnoteži""

Pa kao sto je dobar rod zitarica bivao uzrok za ekspanziju populacije glodara, koja je opet posledicno toliko rastuci postala neodrziva i pojela sve zalihe hrane, te se od gladi visestruko smanjila (i tako u krug...),
I kao sto kad o konop okacite kamen pa ga vrtite u krug, dokle god su cetrifugalna i centripetalna sila jednake, problema nema...
Moja sumnja se dakle ne odnosi na to dal smo mi industrijalizacijom uticali, nego KOLIKI je taj uticaj, kao i dal je taj uticaj DOVOLJAN da smo "jaci" od zemljinih mehanizama ravnoteze?
Kolika je ta energija koju smo mi 'dodali' u ceo sistem?
Cini li on 10% sve energije prisutne na planeti zemlji, pa da zaista budemo alarmantno zabrinuti, 1% pa da to izazove odredjenu paznju, ili su u pitanju neki milioniti ili jos manji delovi?

Sto se tice dokaza o kolicini CO2 gasa u proteklih 650 hiljada godina...

Pocetkom 20. veka, nemacki Bayer* je radio na novom leku protiv bolova, jer je stari bio sa dosta nus pojava i stetnih dejstava.
Novi lek je prosao testiranje sa fantasticnim rezultatima i usao u primenu na opste zadovoljstvo kako lekara, tako i pacijenata.
Procenat zadovoljnih je bio apsolutan!
... neko vreme
A onda se uvidelo da to ipak nije tako i lek je danas svuda u svetu na crnoj listi.
Njegovo ime je:
HEROIN

Higijena je pola zdravlja, to se slazemo svi.
Pa stim u vezi, zaprepascuje nas da za razliku od perioda kada smo mi bili bebe, danas se ne savetuje svakodnevno kupanje beba i male dece!
Naprotiv, u nemackoj cete popiti prijavu pedijatrijske sestre ako to budete cinili.

Zasto sam napisao ova dva, mozda banalna primera?
Pa zato sto (ma kako banalni) i oni su vrsta "dokaza" (eto nas opet kod dokaza ) da ma kako masovna bila neka tvrdnja, to nikako ne znaci da je ona ispravna i tacna.
I ne, ne mora biti ni zelja Amerike, niti iluminata, niti sektasa, niti neke od religija...
Moze jednostavno biti zabluda, pa i naucna zabluda.

Zasto pisem, sta mi smeta?
Smeta mi ta agresivna iskljucivost i jos agresivnija propaganda sa apsolutnim insistiranjem na "velikim recima"
Jer iza velikih i bombasticnih reci se obicno krije manje ili vise drugacija sustina.

A recimo da je situacija po tom pitanju zaista zaista toliko alarmantna i da imamo zaista tako izrazen negativan uticaj koji moze dovesti do kataklizme na vecem delu planete Zemlje.
Sta se cini? Dal se "gadja" problem u glavu, ili se bavi marginalnim uzrocnicima, dok se oni glavni iz godine u godinu ne diraju?
Primer:
Koliko jedan avion sa dva mlazna motora oslobodi CO2 po prevezenom putniku?
Postoji li igde u svetu redukcija ili makar taksa koja bi destimulisala avio prevoz? Ili se on iz godine u godinu povecava...

Takodje, namece mi se jos jedno pitanje.
Industrija, onakva kakva je nekada bila (19 - 20 vek) vise uglavnom ne postoji. Protic efekta staklene baste u zadnjih 30 godina preduzimaju se razne mere, pa stotine miliona danasnjih automobila emituju visestruko manje tog gasa u atmosferu.
Pa ipak, rezultata svega toga NEMA. Naprotiv. Jesu li to bila bacena sredstva, jer proizvodnja EURO6 motora SUS, je visestruko skuplje i materijalno, ali i resursima planete?
Jesmo li dzaba zamenili freon r12 i r22 u friziderima?


Utice li na prosecnu temperaturu to sto su nam do poslednjeg m2 objekti zagrejani na 22-24 stepena od 1oktobra do 1 aprila, dok je pre 100 godina bilo normalno da ljudi spavaju u hladnoj nezagrejanoj sobi, a po kucama i stanovima se grejala jedna jedina prostorija, neretko samo uvece?

Uticu li milioni kw elektricne energije u javnoj rasveti, neonima svetlecih reklama, reflektorima, na porast prosecne temperature?

Dok leti sedimo u rashladjenoj prostoriji, utice li nasa spoljna jedinica klima uredjaja iz koje ventilator izduvava vazduh zagrejan na 50-60°C ?

Utice li graficka kartica naseg racunara zagrejana na 40-60°C?

Dakle, ja samo postavljam pitanja.
A postavljam pitanja jer je nadjen jedan krivac i SVI (ne nisu svi, ali su najglasniji i imaju privilegiju da budu najglasniji) krenuli da upiru prstom ka njemu.
O drugim (mogucnim) uzrocnicima porasta temperature, je "jeres" razmisljati?!
E pa meni (valjda sto imam prilicno izrazenu karakteristiku inata) je upravo to razlog vise da sa odredjenom dozom opreza i preispitivanja gledam na "mejn strim" teze i zakljucke koji se tako agresivno promovisu.




Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Vladivoje]

@ laki72 @
Ceo tekst potpisujem (od prve do poslednje). :wink:

Davno, pre vise od 30 godina, profesor Raspopovic je rekao nesto sto sam usvojio kao polaznu istinu u mojim zivotnim stavovima i razmisljanjima: ""U prirodi, sve teži ka ravnoteži""

Tačno, s obzirom na elementarnu činjenicu da je težnja ka ravnotežnom stanju prisutna kod svih prirodnih pojava, pa tako i kod svih meteoroloških, odnosno vremenskih pojava i procesa u atmosferi (na primer, pojava vetrova i svih drugih meteo pojava, ili u sadejstvu jednih sa drugima).

Na kraju krajeva, svako ko je bar jednom u životu otvorio neki meteorološki udžbenik mogao je videti jednu od prvih rečenica u poglavljima o klimi, a koja glasi ovako: "Kao i sve u prirodi, tako se i klima neprekidno menja."

Priroda je najsavršeniji i najsloženiji mozaik, koji suštinski karakteriše veoma dinamično i haotično stanje.

 

[dragan]

Vladivoje » 14 Jan 2018 02:13 pm[/url]":383t0oc2]Priroda je najsavršeniji i najsloženiji mozaik, koji suštinski karakteriše veoma dinamično i haotično stanje.

Kada se u taj mozak, tj. u tu vrlo složenu i komplikovanu jednačinu Prirode
uvrsti i delovanje Čoveka predhodnih 300god., možda rezultat nije potpuno isti.

Teško da će neko da se kladi u stan/kuću da Čovek nema baš nikakvog uticaja.
Sa druge strane, teško se kladiti da Čovek menja klimu nekim ubrzanim tempom.

 

[laki72]

Pa naravno @dragan -e da sve ima uticaja pa i covek.
Zato to i jeste jedan ogroman mozaik, slagalica...

Ono sto je po meni porazavajuce za covecanstvo je sto se potpuno bipolarno posmatra na sve pa i ma problem 'globalnog zagrevanja' .
Ili si pristalica price da je sve to delo covekovih radnji u zadnjih 100-150 godina, ili si u ekipi koja negira ikakav uticaj coveka i njegovih aktivnosti.
A to je po meni glupo i udaljava nas i od spoznaje realnosti, stanja i nalazenja resenja.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Vladivoje]

Ja nigde nisam video da neko negira zagrevanje, ali GLOBALNO zagrevanje je već druga priča.

Takođe, nigde nisam video da neko negira uticaj čoveka, ali GLOBALNI uticaj čoveka je već druga priča.

Falsifikovanje i štelovanje podataka, pod izgovorom njihove homogenizacije, je tek posebna priča (afera Climategate iz 2009. godine, itd)...

 

[dragan]

Ovde je problem što je ova situacija prvi put u istoriji Zemlje, pa zato ne može

da se uporedjuje sa nekim drugim periodom bez uticaja Čoveka na Prirodu.

Zato se i ne zna da li Mi možemo da budemo okidač za veće promene klime.

 

[astrodule]

Videćemo za nekih par hiljada godina...

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока

 

[boca-ica]

Ovde je problem što je ova situacija prvi put u istoriji Zemlje, pa zato ne može

neee
to je prvi put u pisanoj istoriji ljudskog roda.... a u nepisanoj ili ti čak u istoriji zemaljske kugle .... eeee .... ko zna koj put ....
,, ...ništa ne može biti .... što vec nije bilo... ,,

Vidi predhodna velika aktivnost vulkana je evidentna.... a oni nisu bljuvali kiseonik ,
nego sve ono nama nevaljano, pa i taj a sada fensi CO2 :lol:

 

[direktor]

Pada pada sneg u bg

 

[Zuma]

Sa serbianmeteo.com

 

[dragan]

boca-ica » 14 Jan 2018 07:22 pm[/url]":1m4nby4e] . . Vidi predhodna velika aktivnost vulkana je evidentna....

U predhodnim postovima nije razmatrano koje sve prirodne pojave utiču

na klimu, nap. sunce, vulkanizam, udar kometa, . . ili slično, već samo uticaj

Čoveka, koje ne može da se meri sa Prirodom, ali ipak postoji prvi put u Istoriji.

 

[boca-ica]

Nisi pažljiv na času.... bilo...
za kaznu
evo jedne zavšne rečenice intersantog teksta

....Redistribucija vode ima uticaja i na zemljinu rotaciju, zbog čega se severni pol polako "približava" Velikoj Britaniji....

aha ... severni pol blži Beogradu .... bice migracije pingvina ... gde sve da ih smestimo kad dodje ta velika klimatska promena u Bgdu :lol:
a da link
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyy ... id=1346949
pa se zanimaj malo

 

[dragan]

boca-ica » 14 Jan 2018 09:23 pm[/url]":55sa1s65]Nisi pažljiv na času....

Ne, ti nisi "pažljiv na času", jer ne razumeš o čemu ovde mi pišemo, već

nasumično citiraš sve i svašta sa neta, koje nema veze sa uticajem Čoveka.

Kao i uvek sa neostvarenom željom da si duhovit, što te čini samo smešnim.

 

[Zuma]

laki72 » 14 Jan 2018 01:43 pm[/url]":1towcjh3]
Ja (dakle moj potpuno laicki stav) ne negiram da se klima menja. Jos manje sporim da covek ima uticaja. I ne samo covek ,vec sve drugo sto se desava na ovoj nasoj JEDINOJ planetici, nasoj zajednickoj kuci. I naravno da se niz "lokalnih" dogadjanja ("poremecaja" bi rekli kataklizmicari, a da ne ulazimo u njihove motive za takvu tetminologiju) odrazava i na sira podrucja, regione, kontinente, pa i na celu planetu, dakle ono sto nazivamo globalno. Meni su samo upitne dve sitnice; razmere svega toga i POVRATNE SPREGE.

Davno, pre vise od 30 godina, profesor Raspopovic je rekao nesto sto sam usvojio kao polaznu istinu u mojim zivotnim stavovima i razmisljanjima:
""U prirodi, sve teži ka ravnoteži""

Pa kao sto je dobar rod zitarica bivao uzrok za ekspanziju populacije glodara, koja je opet posledicno toliko rastuci postala neodrziva i pojela sve zalihe hrane, te se od gladi visestruko smanjila (i tako u krug...),
I kao sto kad o konop okacite kamen pa ga vrtite u krug, dokle god su cetrifugalna i centripetalna sila jednake, problema nema...
Moja sumnja se dakle ne odnosi na to dal smo mi industrijalizacijom uticali, nego KOLIKI je taj uticaj, kao i dal je taj uticaj DOVOLJAN da smo "jaci" od zemljinih mehanizama ravnoteze?
Kolika je ta energija koju smo mi 'dodali' u ceo sistem?
Cini li on 10% sve energije prisutne na planeti zemlji, pa da zaista budemo alarmantno zabrinuti, 1% pa da to izazove odredjenu paznju, ili su u pitanju neki milioniti ili jos manji delovi?

Dobro, idemo redom.

Problem je što su vreme i klima na Zemlji "haotičan sistem" u veoma finoj ravnoteži, zbog čega on (teorijski posmatrano) može biti poremećen i relativno manjim (mada ne baš malim) uticajima kao što je naš. Šta znači haotičan sistem?

Fizički zakoni, bar oni koji nisu kvantne prirode, su deterministički. To znači da za istu pobudu sistem uvek daje POTPUNO isti rezultat. Ako sistem nije haotične prirode, onda mala promena početnih uslova ima za posledicu malu promenu konačnog stanja sistema. Ovo ne važi za sistem koji jeste haotičan. U njemu vrlo mala promena početnih uslova može da ima za posledicu OGROMNU promenu konačnog stanja sistema. Naprimer, prilikom izvlačenja lutrijskih brojeva nije moguće predvideti broj koji će iskočiti iz mašine IAKO JE TO MEHANIČKA MAŠINA kojim upravljaju nepromenljivi fizički zakoni, pa bi trebala uvek da izađe ista kuglica. Ili recimo, putanja klatna iz dva dela je DRASTIČNO različita ako je početni položaj makar i minimalno drugačiji.

Vreme na Zemlji je baš takav haotičan sistem, mada veoma fino podešen i u nekoj privremenoj ravnoteži. Poznata je recimo rečenica da ako letir zamahne krilima u Južnoj Americi, u Teksasu se nešto kasnije može pojaviti tornado. Zbog toga na teorijskom planu postoji jasna mogućnost da relativno manji uticaji čoveka poremete njegovu tekuću ravnotežu. Zato što je OSETLJIV. E sad, tačno KOLIKO je osetljiv, to je suština ove kontraverze. Naučnici smatraju da imaju dovoljne dokaze da mi utičemo na klimu, iako je očigledno da kao i u svakom našem znanju, i u ovome još postoje praznine. Ali, danas se smatra, praznine koje ipak nisu dovoljne da bi zaključak o klimatskim promenama bio drugačiji nego što jeste. Postoje DOVOLJNO ubedlivi i mnogobrojni dokazi (tj skup indicija dovoljne zbirne verovatnoće).

Dalje, koliko je otprilike red veličine našeg uticaja na temperaturu? Par dijagrama da bi se stekao osećaj o tome.

Ovde je nevolja što na prosečnu temperaturu utiče dugačak niz svega i svačega (Sunce, vulkani, nečistoće u vazduhu...), pa nije lako izdvojiti naš uticaj. To se radi na osnovu modela u kome se svaka komponenta uticaja na klimu posebno modelira, a zatim se model proverava na razne načine. Trenutno su došli do toga da model (braon linija) prlično dobro uspeva da unazad "predviđa" vreme u prethodnim godinama, onima za koje znamo kakve su bile (crna linija), pa možemo da na njima proveravamo ispravnost modela. Sivi pojasevi uz braon liniju klime predstavljaju očekivanu varjabilnost vremena u odnosu na klimu. Vidi se da crna linija stvarnih vremenskih prilika relativno dobro uspeva da ostane unutar sivih pojaseva onoga što model predviđa za protekle godine.

Sa ovako verifikovanim modelom sada se mogu razdvojiti uticaji pojedinačnih komponenti na porast (ili smanjenje) temperature. Gasovi staklene bašte su plava linija, Sunce crvena, uticaj ozona svetlo plava, čestice koje izbacuju vulkani zelena, a zagađujuće materije (sulfati) ljubičasta. Neke od njih hlade Zemlju, neke je greju. Njihova rezultanta je ipak zagrevanje (tj zbir im je braon linija).

Ješ jedan, malo detaljniji dijagram uticaja raznih komponenti. Sasvim desno je naš zbirni uticaj. Ovde nije prikazana temperatura nego bilans energije koji Zemlja dobija (+) ili gubi (-), u vatima po metru kvadratnom. Tj da li Zemlja polako akomulira energiju ili je gubi. Braon stub desno kaže da na Zemlji zbog gasova staklene bašte i svega drugog OSTAJE sve više i više energije Sunca, i to za po 1,5 vat po metru kvadratnom. Ovo je takođe veoma važno, jer čak i da uopšte ne znamo kako energija utiče na temperaturu i klimu, nikako ne može biti dobro da se zbog nas na Zemlji, kao u akomulatoru, zadržava sve više i više energije koja je ranije odlazila u svemir. Ta bi se energija pre ili kasnije morala nekako manifestovati.

Sledeća slika pokazuje kružni ciklus CO2. Zaista, prirodno kruženje CO2 je po obimu veće od CO2 koga mi proizvodimo, iako ni ono nije baš zanemarljivo. Međutim problem je što je pre nas (sem u vremenima velikih promena zbog Sunca, Milankovićevih ciklusa i drugih razloga) postojala privremena RAVNOTEŽA proizvođača i potrošača CO2. Pa, bez obzira što su ti brojevi prirodnog kruženja CO2 veliki, oni su bili uravnoteženi. A sada više nisu. Plus što naš dorinos CO2 čak i u apsolutnim vrednostima nije baš tako mali u odnosu na prirodne izvore i potrošače. Tj daleko je to veće od milionitih delova koje si spomenuo.



Ono što se sada dešava je da se CO2 u atmosferi povećava SPORIJE nego što ga mi oslobađamo (a znamo koliko je to). Pa je očigledno da nedostajući višak CO2 sama priroda upija. Što znači da prirodni regulacioni mehanizmi koje si spominjao zaista funkcionišu. Naime Priroda pokušava da apsorbuje višak. I NE USPEVA. To je samo po sebi znak za uzbunu. Znak da smo izašli izvan margina za koje se razumno možemo nadati da će ih prirodni samoregulacioni mehanizmi savladati. To je jedan od više razloga zašto je nastupila aktuelna "panika".

Zasto pisem, sta mi smeta?
Smeta mi ta agresivna iskljucivost i jos agresivnija propaganda sa apsolutnim insistiranjem na "velikim recima"
Jer iza velikih i bombasticnih reci se obicno krije manje ili vise drugacija sustina.

To se dešava zato što nam ističe vreme. Na kocki je ni manje ni više nego opstanak civilizacije. Ljudi ne razumeju da je i naša ekonimija, pa i kultura, i politika, jako fino podešeni mehanizam, koji se lako može raspasti, a svet upasti u haos ratova i sukoba daleko pre nego što se sa klimom dese zaista velike promene. Naučnici su još davno, decenijama unazad, pokušali da svet upozore na problem. Dok je još bilo vremena da se naše ponašanje menja polako i relativno bezbolno. Niko se nije ni osvrnuo na to. Retko ko želi da izgubi postojeće privilegije zbog nejasne budućnosti i nekih budućih generacija.

Sada više nema izbora. Ljudi su u velikim masama obična gomila koja reaguje samo ako je direktno ugrožena. Zato se pokušava na mnoge načine proširiti svest o problemu. Pa čak i dramatizacijama, a sasvim je moguće da će na red doći i kreiranje panike ako baš nije preostalo ništa drugo. Jer više NEMA pravih naučnih dilema da se promena klime zaista dešava i da naše emisije raznih vrsta utiču na to. Ima nekih praznina veznih za detalje i tačne vrednosti raznih parametara, ali konačni zaključak više NIJE U OZBILJNOJ SUMNJI. To je kao slagalica. Fale delovi, ali se već zna šta je na slici. Slika Nijagarinih vodopada NE MOŽE da se magično pretvori u lokomotivu iako joj fali deo.

Dakle, nije u pitanje šta bi ko želeo u javnoj kampanji, ili "šta bi bilo lepo", nego je stvar u tome da drugo rešenje da se čitav svet složi i pokrene na akciju koja boli jednostavno ne postoji. Vreme je isteklo, i to je sve.

A recimo da je situacija po tom pitanju zaista zaista toliko alarmantna i da imamo zaista tako izrazen negativan uticaj koji moze dovesti do kataklizme na vecem delu planete Zemlje.
Sta se cini? Dal se "gadja" problem u glavu, ili se bavi marginalnim uzrocnicima, dok se oni glavni iz godine u godinu ne diraju?
Primer:
Koliko jedan avion sa dva mlazna motora oslobodi CO2 po prevezenom putniku?
Postoji li igde u svetu redukcija ili makar taksa koja bi destimulisala avio prevoz? Ili se on iz godine u godinu povecava...

Takodje, namece mi se jos jedno pitanje.
Industrija, onakva kakva je nekada bila (19 - 20 vek) vise uglavnom ne postoji. Protic efekta staklene baste u zadnjih 30 godina preduzimaju se razne mere, pa stotine miliona danasnjih automobila emituju visestruko manje tog gasa u atmosferu.
Pa ipak, rezultata svega toga NEMA. Naprotiv. Jesu li to bila bacena sredstva, jer proizvodnja EURO6 motora SUS, je visestruko skuplje i materijalno, ali i resursima planete?
Jesmo li dzaba zamenili freon r12 i r22 u friziderima?

Utice li na prosecnu temperaturu to sto su nam do poslednjeg m2 objekti zagrejani na 22-24 stepena od 1oktobra do 1 aprila, dok je pre 100 godina bilo normalno da ljudi spavaju u hladnoj nezagrejanoj sobi, a po kucama i stanovima se grejala jedna jedina prostorija, neretko samo uvece?

Uticu li milioni kw elektricne energije u javnoj rasveti, neonima svetlecih reklama, reflektorima, na porast prosecne temperature?

Dok leti sedimo u rashladjenoj prostoriji, utice li nasa spoljna jedinica klima uredjaja iz koje ventilator izduvava vazduh zagrejan na 50-60°C ?

Utice li graficka kartica naseg racunara zagrejana na 40-60°C?

Dakle, ja samo postavljam pitanja.
A postavljam pitanja jer je nadjen jedan krivac i SVI (ne nisu svi, ali su najglasniji i imaju privilegiju da budu najglasniji) krenuli da upiru prstom ka njemu.
O drugim (mogucnim) uzrocnicima porasta temperature, je "jeres" razmisljati?!
E pa meni (valjda sto imam prilicno izrazenu karakteristiku inata) je upravo to razlog vise da sa odredjenom dozom opreza i preispitivanja gledam na "mejn strim" teze i zakljucke koji se tako agresivno promovisu.

Ovo je jednostavno. Predlažu se samo one mere za koje postoji realistička nada da mogu biti prihvaćene. Svašta bi se MOGLO predložiti. Ali kakav korist od toga ako to sigurno neće biti prihvaćeno pa čitav pokret propadne u poplavi jakih i dobro motivisanih protivnika. Onda se više neće moći predložiti ni ono što bi ranije možda moglo biti prihvaćeno, zato što će pokret biti previše kompromitovan. A vremena za greške i druge pokušaje, mnogo kasnije, jednostavno nema. Dakle čist pragmatizam. Čak i ovo što uspevaju da urade funkcioniše samo zato što su kapitalistima prodali (tačnu) priču da nas čeka razvoj sasvim nove tehnologije, pa će oni koji se u to rano uključe kasnije biti u poziciji da dobro zarade. Tako se i ovaj uspeh pobornika klimatskih promena kao što je Pariz može pripisati pre svega težnji kapitalista da zarade na novim tehnologijama, a ne brizi za planetu ili budućnost u kojoj će oni ionako biti mrtvi. Zabole ih uvo za to. Tako da je novi eko biznis, nasuprot ovome što Vladivoje priča, ustvari najbolja stvar koja nam se mogla desiti i jedina stvarna nada da ćemo se nekako provući kroz iglene uši. Samo novi kapitalisti mogu pobediti stare kapitaliste, jer je samo kod te dve grupe novac i moć. Naučnici su jako loš i naivan izbor za nosioce globalne zavere. Njihov uticaj se iscrpljuje u tome što pričaju istinu koju mogu dokazati onima koji žele da slušaju i uče. A da li će neko nešto preduzeti povodom toga ne zavisi od njih. Ako budemo imali sreće, neko će ovde za sebe videti zaradu. Ako ne ...

 

[dragan]

Samo da ilustrujem kako vrlo mala promena utiče na neki veliki sistem :

Ako dodamo u balon mineralne vode od 5 litara samo jednu kap benzina
ona više nije za piće, a potrebno je mnogo manje neke druge supstance
nap. otrova, da bi se zagadila voda i tako "prelila čaša", tj. promenio sistem.

U tom smislu postoji opasnost da Mi povećavamo "kap koja će preliti čašu"
i tako vrlo malom promenom izazvati dovoljno velike promene u klimi od nap.
+2C' što nije bitno za planetu Zemlju, ali može biti vrlo značajno za Čoveka.

 

[Vladivoje]

Nekoliko puta u ovoj temi sam napomenuo zašto srednje mesečne temperature nisu validan pokazatelj klimatskih promena.

Grupa geografa-klimatologa je izvršila analizu maksimalnih i minimalnih temperatura (dakle, ekstremnih vrednosti temperatura) u radu pod nazivom SAVREMENE PROMENE EKSTREMNIH TEMPERATURA VAZDUHA U CRNOJ GORI.

Link rada: :arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... J-GORI.pdf


U ovom radu se došlo do zaključka da je zabeležen veći porast maksimalnih i letnjih temperatura u odnosu na minimalne i zimske.

Trend promena temperaturnih indeksa upućuje na saglasnost sa modelima dominacije antropogenog efekta staklene bašte. Međutim, tokom istraživanja su uočene i neke nelogičnosti. Prema paleoklimatskim zapisima, ali i teoriji dominacije antropogenog efekta staklene bašte, u uslovima otopljavanja trebalo bi očekivati veće temperaturne promene noću i zimi nego danju i leti. Upoređujući vrednosti trenda srednje maksimalne i srednje minimalne temperature za posmatrani 60-godišnji period, na sezonskom nivou, u većem delu Crne Gore je intenzivniji porast maksimalne nego minimalne temperature. Prema Alexander et al. (2006), kada bi globalno zagrevanje bilo uzrokovano Suncem, onda bi intenzivniji bio trend porasta dnevne (maksimalne) temperature.
,,Umesto toga, opažamo kako se broj toplih noći povećava brže nego broj toplih dana“. Istu konstataciju iznose i Braganza et al. (2003; 2004) za zimu i leto: ,,Jačanjem efekta staklene bašte trebalo bi očekivati da se zime brže zagrevaju od leta“. Razlog tome je, kako ističu autori, što efekat staklene bašte ima veći uticaj zimi, a to potvrđuju i merenja u instrumentalnom periodu. Međutim, na teritoriji Crne Gore se dešava suprotno, jer su promene razmatranih temperaturnih indeksa veće u letnjoj nego u zimskoj sezoni.
Primera radi, zimski broj toplih noći (Tn90p) se zanemarljivo povećava, dok je pozitivna tendencija leti značajno veća. Slično je i sa trendom promena toplih dana (Tx90p) i hladnih noći (Tn10p) – intenzivnije je povećanje leti nego zimi, i generalno u toplijem nego u hladnijem delu godine.

Do istog zaključka je došao i moj kolega Risto Marić (SnowHunter), meteorolog-(profi)amater i najbolji prezenter meteoroloških podataka na prostoru ex-YU:

Ovaj brži rast maksimalnih i ljetnjih temperatura u odnosu na minimalne i zimske zaista ne govori u prilog efekta staklene bašte.
Mi smo samo u prirodnom toplijem klimatskom ciklusu koji je moguće na vrhuncu, pa bi se trend uskoro mogao promijeniti.
Modernom otopljavanju svakako doprinose na lokalnom nivou veliki gradovi kao toplotna ostrva sa gomilom betona i asfalta.
Međutim, otopljavanje je značajno izraženo i na planinskim stanicama gdje nije bilo nikakve promjene okoline.
Evo kako izgledaju gornji grafici na primjeru Zavižana (HR):
Pogledajte prilog 7

Pogledajte prilog 6


Promjene su vrlo slične podgoričkim, osim što su u apsolutnom iznosu manje za oko 0.5°C.
Upravo ovih 0.5°C bi se moglo pripisati gradskom toplotnom ostrvu, ali takva ostrva toplote objektivno na nivou planete nemaju veliki uticaj.
Na nekoliko sljedećih grafova su izdvojeni trendovi promjene 20-godišnje ljetnje temperature na nekoliko stanica sa različitim
periodima mjerenja:
Pogledajte prilog 5

Pogledajte prilog 4



Zagreb-Grič ima odličan 150-godišnji niz - jasno se uočavaju ciklusi temperaturnih promjena:
Pogledajte prilog 3

Još bolji je naredni beogradski graf gdje su uzete u obzir rekonstruisane temperature od 1780. godine:
Pogledajte prilog 2

Jasno se uočava da je moderni ljetnji maksimum najintenzivniji, ali ako bi u beogradskom slučaju uzeli u obzir 0.5°C kao doprinos
gradskog ostrva toplote, čini se da se ovaj topli period po intenzitetu ne razlikuje mnogo od onih u XIX vijeku.
Topliji period sredinom XX vijeka je izgleda bio slabijeg intenziteta.

Još dva zanimljiva zagrebačka grafa koja prate promjene srednjih maksimalnih i minimalnih ljetnjih temperatura.
Suprotno efektu staklene bašte očigledno brže rastu Tmax od Tmin. U odnosu na minimalne 20-godišnje vrijednosti osamdesetih, moderni
maksimalci su porasli za skoro cijeli stepen više od minimalaca (2.73°C prema 1.79°C)...
Pogledajte prilog 1

Dakle, na osnovu ekstremnih vrednosti temperatura, a pogotovo maksimalnih temperatura, koje su ostale najhomogenije (rekao sam više puta zašto) - ne može se potvrditi teorija o dominaciji antropogenog efekta staklene bašte.
To znači da su dominantni drugi faktori, a najverovatnije Sunce - kao izvor svih dešavanja na Zemlji. :wink:

 

[boca-ica]

Vladivoje wrote:
,, ...Jasno se uočava da je moderni ljetnji maksimum najintenzivniji, ali ako bi u beogradskom slučaju uzeli u obzir 0.5°C kao doprinos gradskog ostrva toplote, čini se da se ovaj topli period po intenzitetu ne razlikuje mnogo od onih u XIX vijeku.
Topliji period sredinom XX vijeka je izgleda bio slabijeg intenziteta.... ,,

Ono sto jeste zabrinjavajuce upravo za Beogradsko ostrvo toplote
je progresivna akumulacija i emitovanje toplote ....ne retko do Saharskih uslova
a pri istoj ne zaustavljivoj urbanizaciji bespomučno se uništavaju prirodni elemenati koj dovode do snizavanja temperature
krče se šume , okracuju se parkovi, drvoredi , potoci u kanlizacijama ...
a fontane i česme jedva da se neko i seti da načini po koju

Mnogi su više zabrinuti zbog nekog povecanja na globalnom nivou fensi CO2,
nego za svoje Bg ostrvsko gnezdo
a problem rešavaju instaliranjem klime u dnevnoj i spavacoj sobi... kako bi mogli da vode brigu na globalnom nivou :lol:

Kako si već uspeo da pobudiš veliko interesovanje ostalih forumaša sa svojim izvandrednim postovima za ovu temu
hajde nešto konkretnije iz tvog pera:

Koliko i kakvim sve naknadnim intervencijama širom Bgda
mozemo da utičemo na prijatnost tj. snižavanje Bg.ostrvskog temperaturnog efekta ?
i koje su tvoje preporuke za urgentne radove

 

[Vladivoje]

Razmatrajući BG meteo podatke, meteorolog Nedeljko Todorović i ja smo se saglasili oko procene beogradskog toplotnog ostrva, a to je vrednost od 0,7 stepeni (od 0,6 do 0,8).

Ako bismo uzeli pomenutu vrednost "toplotnog ostrva" od 0,7 stepeni, videli bismo da je krajem 18. i početkom 19. veka, kao i sredinom 19. veka takođe bilo registrovano veliko letnje zagrevanje koje je nalik ovom sadašnjem.

boca-ica » 15 Jan 2018, 14:29[/url]":2itj56hw]
Mnogi su više zabrinuti zbog nekog povecanja na globalnom nivou fensi CO2,
nego za svoje Bg ostrvsko gnezdo

Tačno tako, odlično rečeno. :wink:
Uopšteno govoreći, takvi su i medijski nastupi "klimatskih alarmista", što dovoljno govori o njihovoj "zabrinutosti".
Dakle, vidi se da od iskrene brige nema ništa.
Jer, da se zaista radi o nekakvoj brižnosti za ono o čemu se stalno priča - do sada bi se uveliko videli bar neki rezultati vezani za zaštitu životne sredine i ublažavanje izmenjenih klimatskih uslova u gradovima, koji zaista otežavaju životne uslove stanovništvu gradova.

Nisam ekološki stručnjak, tako da ne mogu davati savete vezane za tu oblast.

U svakom slučaju, vidimo da je Beograd jako prljav i ekološki zapušten, i može uskoro postati prava ekološka bomba ukoliko se konačno ne počne prelaziti sa reči na dela.
Međutim, ne vidi se svetlo na kraju tunela, s obzirom na činjenicu da su dva ključna javna gradska preduzeća (JKP Gradska čistoća i JKP Zelenilo Beograd) na istorijskom minimumu sa brojem radnika koji rade na čistoći i održavanju grada.
Kao što vidimo, beogradske ulice čisti košava, a peru i ispiraju kiše. :roll:
Dakle, ovo je jednostavno užas u smislu elementarnog održavanja grada, a da ne govorimo tek o nekim drugim projektima i poboljšanjima. :evil:

Sa druge strane, pozitivna tendencija je u tome što se proširuju pešačke zone i proteruju automobili iz najužeg gradskog jezgra, što će vremenom dovesti do poboljšanja ekoloških uslova u centralnim delovima grada.

Ključni problem Beograda je u totalnoj higijenskoj zapuštenosti grada, i tu treba podhitno delovati.
Takođe, svi prilazi Beogradu su "okićeni" divljim deponijama, što predstavlja sramotu gradskih vlasti koje su vodile i koje vode Beograd.

 

[GOJE]

Ja mislim da je najveći ekološki problem Beograda - grejanje. U najstrožem centru grada postoji pregršt aktivnih ložišta na čvrsta goriva, pa je tako ceo Dorćol poprište utovara i istovara uglja i drva. Periferna naselja se skoro isključivo tako i greju, što rezultuje praktično oblakom mikroskopskih čestica nad gradom tokom cele grejne sezone - osim u periodima jake košave. Donekle imamo sreću što smo pored reka i nismo u kotlini (poput Skoplja, Užica i Sarajeva). Koncentracija čestica PM10 i PM2.5 je najbolji pokazatelj tog problema.

Uparen sa koncentracijom tih čestica je i problem izduvnih gasova, jer se voze teški krševi, a kamiondžije i taksisti sipaju razne mešavine u te svoje krševe. Jedan takav krš napravi štete kao pregršt modernijih benzinaca, a naravno takvi krševi redovno prolaze tehničke preglede i zadovoljavaju sve propise.

Rešenje se nazire kroz drastično pooštravanje propisa za grejanje u gradskim sredinama, uvoz i registaciju vozila i tehničke preglede.

 

[Vladivoje]

Ja mislim da je najveći ekološki problem Beograda - grejanje.

Tačno tako, grejanje i već pomenuta - prljavština kao potencijalni izvor zaraze.

Ruku na srce, ima nekakvog, skromnog pomaka u smanjivanju broja individualnih ložišta po centru grada, ali sve to jako sporo ide.

Po gradu nestaju mini-šumice i starije, zdravo drveće, dok se drvoredi slabo i neredovno obnavljaju, tako da je i tu veliki problem vezan za ublažavanje posledica zagrevanja u gradu.

 

[11030]

Plus pekare i fastfudovi koji samo sto ne loze gume i to mogu da rade u bilo kom delu grada bez obzira da li je stambeli blok ili ne.

 

[dragan]

GOJE » 15 Jan 2018 03:11 pm[/url]":1bibmtso]Ja mislim da je najveći ekološki problem Beograda - grejanje. . .

Grejanje zimi, a hladjenje leti, jer postoje hiljade klima uredjaja na zgradama.

"Više zelenila, a manje asvalta i betona".......vrlo je teško ostvariti u Beogradu.

 

[Bender Rodriguez]

Slažem se za klime. Uopšte nisu zanemarljive. Jedna klima jeste zanemarljiva u odnosu na ceo grad. Ali kad svaki drugi stan u gradu iz sebe izbacuje toplotu (a i vlagu) to svakako ima ogromnog uticaja. Jednostavno, sva ta energija odnosno toplota koju neko izbaci iz stana, mora negde da ode. Ne može da nestane. A odlazi na ulicu. I zato je u Beogradu danas i na 30 stepeni (po mernoj stanici RHMZ) dvaput teže hodati nego na istoj temperaturi pre 20 godina.