Prohujalo sa Ćirom »
28. Avgust. 2015, Autor : Smiljana Popov , Komentari: 1 komentari
Umka, danas nažalost poznata samo kao najveće klizište u Evropi, ne zaboravlja svoje zlatno doba, dok ju je sa Beogradom, Sarajevom i Dubrovnikom povezivao čuveni Ćira, koji je prugom Beograd-Obrenovac štektao tačno četiri decenije
To pamti nekadašnja glavna železnička stanica u Umci, u kojoj i danas živi udovica poslednjeg šefa stanice iz 1968. godine kada je pruga zatvorena. Njeni počeci sežu u daleku 1928. godinu, kada je svečani voz krenuo iz Beograda i prošao kroz Umku, dalje za Obrenovac, pa sve do Dubrovnika.
Pozvala sam saobraćajnog inženjera i zaljubljenika u vozove Karla Polaka iz "Udruženja ljubitelja železnice", koji se poslednjih godina okrenuo poljoprivredi i organskoj proizvodnji od koje pokušava da živi, jer posla za saobraćajnog inženjera u Beogradu nema. Ovu je prugu dugo istraživao.
"U današnje vreme, pominjanje Ćire asocira na stara vremena, nestala pred novim i modernim načinom života i rada. Da li je sve moderno zaista napredak ili ipak treba ići u budućnost uz promišljeniji odnos prema starom i nasleđenom? Gde god je Ćira ukidan, meštani su ga gorko oplakali, a naselja koja su gubila pružnu vezu, nikada više nisu imala isti život. Danas skoro pola veka od kada je ukinuta pruga Beograd-Obrenovac, popravka puta na najvećem klizištu u Evropi izgelda kao zidanje Skadra na Bojani, autobusi i auomobili se sporo kreću po zagušenim beogradskim ulicama, haos kad padne prvi sneg, kašnjenja ljudi na posao, problemi su sa kojima se Ćira nikada nije susretao",objašnjava Karlo Polak.
Danas je teško zamisliti da je Umka bila stanica sa tri koloseka u kojoj su stajali brzi vozovi, meštani ispod stare lipe pušili lule i čekali Ćiru koji je bio toliko tačan, da su se diljem Jugoslavije časovnci po njemu njemu, što u vremenu sadašnjem, složićete se, zvuči posve neverovatno. To su Karlu tokom istraživanja, na terenu ispričali meštani Umke, Ostružnice, Moštanice, Obrenovca, Draževca, i brojnih drugih sela, koje je ova pruga od 1928. do 1968. spajala sa gradom, gde su odlazili na pijace da prodaju sir, žive kokoške i šta sve ne. Duž nekadašnje pruge i danas žive meštani koji nostalgično za Ćirom uzdišu. Pa i 79-ogodišnja Ljubica Živković, koja je više od 35 godina radila u čuvenoj fabrici "Zelengora" na Umci, poznatoj po još čuvenijim kupaćim kostimima "Speedo" koji su uniformisali sve plaže duž Jadrana decenijama.
"Sećam se, jutrom nas prvi voz probudi, nismo morali budilnike da navijamo koliko je Ćira bio tačan, u minut", nostalgično uzdiše Ljubica. "Oko 13h išao je voz za Sarajevo, Ćira tad ovuda uspori pa oni koji tu žive iskaču iz voza. Verujte da smo svi ovde plakali kad je Ćira zatvoren, išli smo na stanicu da protestujemo, ali džabe. Pustili su umesto njega autobuse koji uopšte nisu bili pouzdani ko Ćira, nekad dođu, nekad ne dođu. Sećam se i da smo za Ćiru svi kupovali karte, niko se nije švercovao. A vidite sad, sad se sve iskvarilo", dodaje setno Ljubica.
http://www.studiob.rs/info/tema.php?id=601