Vratimo prugu Beograd - Obrenovac
- Začetnik teme Karlo del Ponte
- Datum pokretanja
Karlo del Ponte
Advanced
Ускоро ћу представити све 4 варијанте решења:
1.Класична железница кроз Срем: ПРОКОП – Нови Београд – Земун – Аеродром – Сурчин – Јаково – Бољевци – ОБРЕНОВАЦ.
2. Лака железница Ћирином трасом: САЈАМ – Ада – Остружница – Умка – Мала Моштаница – Барич – ОБРЕНОВАЦ ЦЕНТАР.
3. Класична железница на обалоутврди: ВУКОВ СПОМЕНИК (Главна железничка) – Раковица – Остружница – Умка – Барич – ОБРЕНОВАЦ
4. Класична железница делимично Ћирином трасом: ВУКОВ СПОМЕНИК (Главна железничка) – Раковица – Остружница – Умка – Мала Моштаница - ОБРЕНОВАЦ
1.Класична железница кроз Срем: ПРОКОП – Нови Београд – Земун – Аеродром – Сурчин – Јаково – Бољевци – ОБРЕНОВАЦ.
2. Лака железница Ћирином трасом: САЈАМ – Ада – Остружница – Умка – Мала Моштаница – Барич – ОБРЕНОВАЦ ЦЕНТАР.
3. Класична железница на обалоутврди: ВУКОВ СПОМЕНИК (Главна железничка) – Раковица – Остружница – Умка – Барич – ОБРЕНОВАЦ
4. Класична железница делимично Ћирином трасом: ВУКОВ СПОМЕНИК (Главна железничка) – Раковица – Остружница – Умка – Мала Моштаница - ОБРЕНОВАЦ
Karlo,
Skinuo sam Power Point prezentaciju sa google grupe Udruzenja ljubitelja zeleznice. Prezentacija je odlicna, uradili ste za svaki predlog pro (+) i con (-).
Po meni, najrealnija je opcija 2, mada za prigradski saobracaj ne bi bila losa ni opcija 1. Surcin, Jakovo i Boljevci imaju znatan broj stanovnika, a i nekad je postojala pruga, doduse ostala je samo do silosa u Jakovu. I trasa je uglavnom ocuvana i ide kroz naseljeni deo Jakova i Boljevca.
Kod opcije 2 imam jednu zamerku. Ideja je da se nabavi i modernizuje 20 polovnih lakosinskih vozila. Znam da je to mozda povoljna opcija, ali, da li se ikada razmisljalo da se nabave nova vozila, npr. istocnoevropskih (Ruskih ili Ukrajinskih) proizvodjaca koja bi, cenim, imal povoljniju cenu. Licno, nisam ljubitelj ideje da Srbija bude odlagaliste zapadnoevropskog otpada, kao u slucaju sa svajcarskim tramvajima. Nisam gadljiv na Ruske i Ukrajinske tramvaje/metroe.
Skinuo sam Power Point prezentaciju sa google grupe Udruzenja ljubitelja zeleznice. Prezentacija je odlicna, uradili ste za svaki predlog pro (+) i con (-).
Po meni, najrealnija je opcija 2, mada za prigradski saobracaj ne bi bila losa ni opcija 1. Surcin, Jakovo i Boljevci imaju znatan broj stanovnika, a i nekad je postojala pruga, doduse ostala je samo do silosa u Jakovu. I trasa je uglavnom ocuvana i ide kroz naseljeni deo Jakova i Boljevca.
Kod opcije 2 imam jednu zamerku. Ideja je da se nabavi i modernizuje 20 polovnih lakosinskih vozila. Znam da je to mozda povoljna opcija, ali, da li se ikada razmisljalo da se nabave nova vozila, npr. istocnoevropskih (Ruskih ili Ukrajinskih) proizvodjaca koja bi, cenim, imal povoljniju cenu. Licno, nisam ljubitelj ideje da Srbija bude odlagaliste zapadnoevropskog otpada, kao u slucaju sa svajcarskim tramvajima. Nisam gadljiv na Ruske i Ukrajinske tramvaje/metroe.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.449
- Pohvaljen
- 47.380
KARLO kako je proslo predavanje u hotelu nazlosti nsiam mogao da dodjem postavi prezentaciju na forum .Sto se tice vozila mogu bii i nova naravno ako ima para ,aili nebih se bunio da recimo vidim Berlinske katice na toj liniji jos ako ih doniraju .
I meni djeluje najbolja varijanta broj 2
I meni djeluje najbolja varijanta broj 2
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.471
- Pohvaljen
- 17.650
Molim ako je moguce bez Katica, gledamo ih vec 30 godina... Mislim da su se svima smucile!
Ima toliko drugih vozila...
Ima toliko drugih vozila...
Ne bi bas bila pogodna obzirom da su oba tramvaja dizajnirana za grad,. Ova pruga je prigradskog tipa i trazi se vece vozilo sa manje ulaza koja bi pruzala vise mesta za sedenje, tj. vecu udobnost. Pre bi odgovarao CAF za Stockholm.MilisaV":2ofl2i3k je napisao(la):
Karlo del Ponte
Advanced
Транспортни проблеми
- Високи непосредни трошкови аутомобилског, аутобуског и камионског превоза
- Смањењена брзина и поузданост аутобуског и аутомобилског превоза због проблема кретања кроз Београд.
- Физичка немогућност побољшања истог у највећем делу Београда због урбаног наслеђа
- Непостојање алтернативе моторном друмском транспорту
- Брз ток поред Дубоког и Стари железнички мост ограничавају пловност Саве. Од Београда до Шапца нема озбиљних лука
- Ниска безбедност аутомобилског, аутобуског и камионског саобраћаја.
- Аутобуси и тешки камиони су свакодневно оптерећени преко дозвољеног осовинског оптерећења. Аутопревозници заснивају своју конкурентност на преоптерећивању возила, које нико не контролише. Последично, убрзано уништавање пута.
- Непостојање саобраћајне инфраструктуре у већини насеља изузев за моторни друмски саобраћај. Самим тим, већина бицикала, пешака и трактора користи коловоз чак и на путу М-19.
- Најкраћи, најважнији и најкоришћенији превозни правац је преко клизишта, а одлагање решавања проблема истог уз сталне поправке пута је свакодневица.
Одсељавање дела младих према Београду још у току студија.
Перспектива десне обале Саве
- Потпуно комунално опремљена индустријска зона у Баричу.
- Вишкови топлотне енергије из ТЕНТ А и Б, који се могу користити за најразличитије производне процесе.
- Пепео, као јако квалитетан материјал за градњу путева.
- Река Сава, могућности развоја транспортне привреде и туризма на истој.
- Ушће Колубаре има савршен географски положај за градњу луке, односно прикључивање Западне Србије на паневропски Коридор 7 (Дунав). Равничарски правац Обреновац – Лајковац омогућава једноставну и јефтину градњу и друмског и железничког коридора према Сави.
- Знатно стабилније земљиште за високоградњу него на мочварној левој обали Саве.
Циљеви градње пруге
- Смањење трошкова транспорта
- Обезбедити транспорт, који је бржи и поузданији од моторног друмског саобраћаја
- Побољшање транспортне понуде, више алтернатива
- Смањити трошкове одржавања пута, измештањем највећег дела тешког саобраћаја на пругу
- Решавање проблема у саобраћају изазваних клизиштем
- Повећање безбедности саобраћаја преусмеравањем дела транспорта на безбеднији железнички транспорт
- Унапређење железнице као кичме одрживог транспорта целе Западне Србије.
- Основа за развој туризма и транспортне привреде. Предуслов за исплативост градње луке и логистичког центра
- Комплетирање инфраструктурне опремљености индустријске зоне у Баричу, која је управо настала уз пругу и захваљујући прузи.
- Урбани развој уз десну обалу Саве, као ефекат повратног развоја од великог града ка периферији, карактеристичног за шински превоз.
Ово је почетак. Полако додајем још.
- Високи непосредни трошкови аутомобилског, аутобуског и камионског превоза
- Смањењена брзина и поузданост аутобуског и аутомобилског превоза због проблема кретања кроз Београд.
- Физичка немогућност побољшања истог у највећем делу Београда због урбаног наслеђа
- Непостојање алтернативе моторном друмском транспорту
- Брз ток поред Дубоког и Стари железнички мост ограничавају пловност Саве. Од Београда до Шапца нема озбиљних лука
- Ниска безбедност аутомобилског, аутобуског и камионског саобраћаја.
- Аутобуси и тешки камиони су свакодневно оптерећени преко дозвољеног осовинског оптерећења. Аутопревозници заснивају своју конкурентност на преоптерећивању возила, које нико не контролише. Последично, убрзано уништавање пута.
- Непостојање саобраћајне инфраструктуре у већини насеља изузев за моторни друмски саобраћај. Самим тим, већина бицикала, пешака и трактора користи коловоз чак и на путу М-19.
- Најкраћи, најважнији и најкоришћенији превозни правац је преко клизишта, а одлагање решавања проблема истог уз сталне поправке пута је свакодневица.
Одсељавање дела младих према Београду још у току студија.
Перспектива десне обале Саве
- Потпуно комунално опремљена индустријска зона у Баричу.
- Вишкови топлотне енергије из ТЕНТ А и Б, који се могу користити за најразличитије производне процесе.
- Пепео, као јако квалитетан материјал за градњу путева.
- Река Сава, могућности развоја транспортне привреде и туризма на истој.
- Ушће Колубаре има савршен географски положај за градњу луке, односно прикључивање Западне Србије на паневропски Коридор 7 (Дунав). Равничарски правац Обреновац – Лајковац омогућава једноставну и јефтину градњу и друмског и железничког коридора према Сави.
- Знатно стабилније земљиште за високоградњу него на мочварној левој обали Саве.
Циљеви градње пруге
- Смањење трошкова транспорта
- Обезбедити транспорт, који је бржи и поузданији од моторног друмског саобраћаја
- Побољшање транспортне понуде, више алтернатива
- Смањити трошкове одржавања пута, измештањем највећег дела тешког саобраћаја на пругу
- Решавање проблема у саобраћају изазваних клизиштем
- Повећање безбедности саобраћаја преусмеравањем дела транспорта на безбеднији железнички транспорт
- Унапређење железнице као кичме одрживог транспорта целе Западне Србије.
- Основа за развој туризма и транспортне привреде. Предуслов за исплативост градње луке и логистичког центра
- Комплетирање инфраструктурне опремљености индустријске зоне у Баричу, која је управо настала уз пругу и захваљујући прузи.
- Урбани развој уз десну обалу Саве, као ефекат повратног развоја од великог града ка периферији, карактеристичног за шински превоз.
Ово је почетак. Полако додајем још.
Karlo del Ponte
Advanced
Варијанта 1: Класична железница кроз Срем
- Тешка железница, за мешовити приградски, међуградски и теретни саобраћај.
- Дужина пруге Прокоп - Обреновац 41км 215м.
- Брзине 80-120км/с за приградске, 80-160км/с за међуградске возове. Просечна 61км/с за приградске, и 97км/с за међуградске.
- Интервал 60 минута без, дуплирања западног крака БЖЦ. Уколико се изврши врло скупа доградња истог, не би могло чешће сваких 30 минута, али не чешће.
- Укупно 10 станица од Обреновца до Прокопа: Обреновац, Бољевац, Јаково, Бечмен, Сурчин теретна, Аеродром, Земун, Тошин бунар, Нови Београд, Сајам и Прокоп.
- Трајање вожње вожње Обреновац - Прокоп 38 минута за приградске, 25 минута за међуградске возове.
- Потреба за изузетно скупом доградњом Београдског железничког чвора од Земуна до Прокопа на 4 колосека.
- Изградња пруге Земун – Сурчин теретна 90 милиона евра, пруга Сурчин – Теретна – Обреновац 50-70 милиона евра због моста преко Саве, чије би прилазне рампе морале бити по минимално 1,5 километар са обе стране реке.
Предности:
- Директна веза са аеродромом
- Боље повезивање са Новим Садом, Сурчином и Земуном
Недостаци:
- Најспорија варијанта повезивања са већином одредишта
- Највећи трошкови изградње
- Највећи оперативни трошкови
- Најнижи утицај на привредни и урбани развој
- Од варијанти тешких железница, најдужа веза са Макишом.
- Ниска учесталост полазака возова
Варијанта 2: Лака железница Ћирином трасом
- Лака железница искључиво за приградски превоз путника.
- Дужина пруге Сајам - Обреновац центар ћирином трасом 36км 186м.
- Брзине 50-100км/с. Просечна брзина 58км/с.
- Интервал 10 минута, у почетним фазама 20 минута.
- Укупно 13 станица од почетка до краја вожње. Обреновац, Тополице, Мислођин, Баричка рампа, Баричка река, Мала Моштаница, Умка југ, Умка центар, Пећани, Остружница стругара, Остружница центар, Ада, Мост преко Аде, Сајам
- Трајање вожње укупно 37 минута. Међутим 80% становништва на правцу има превоз на до 10 минута пешке.
- Најјефтинија варијанта. Саму пругу је могуће саградити за мање од годину дана за око 30.000.000 евра. Потребно 20 половних модернизованих лакошинских возила, која би са депоом коштала 6.000.000-10.000.000 евра. Трајала би бар 15 година.
Предности:
- Најмање време прилаза станицама
- Највећи утицај на урбани развој и малу привреду
- Најнижи трошкови изградње
- Густ ред вожње од самог почетка рада линије, на сваких 10-20минута.
- Најбрже и најједноставније изградити
Недостаци:
- Неупотребљивост за озбиљнији превоз робе
- Пруга искључиво локалног значаја
Варијанта 3: Тешка железница на обалоутврди
- Тешка железница, за мешовити приградски, међуградски и теретни саобраћај.
- Дужина пруге Обреновац - Карађорђев парк 32км.
- Брзине 70-120км/с за приградске возове, 70-160км/с за међуградске возове. Просечна брзина приградских 63км/с, "интерсити" 109км/с.
- Интервал 30 минута. Могућност доградње за интервал 15 минута.
- Укупно 7 станица од Обреновца до Карађорђевог парка: Обреновац, Барич, Умка, Пећани, Остружница, Беле воде, Раковица, Карађорђев парк.
- Трајање вожње 30 минут за приградске, 19 минута за међуградске. Међутим, насеља имају само по једну железничку станицу.
- За пругу и станице би требало уложити око 30-50 милиона евра, за возна средства око 20-30 милиона евра, међутим значај овакве пруге је већи.
Предности:
- У случају градње обалоутврде, најјефтинија варијанта тешке железнице
- У случају градње обалоутврде, решава се и речни саобраћај, што омогућава стварање луке и логистичког центра у Обреновцу, те пруга има још већи значај
- Најкраће време путовања
- Најнижи оперативни трошкови
- Највећи утицај на развој туризма
- Најкраћи превозни пут робе Обреновац – Макиш
- Најјефтиније и најједноставније доградити други колосек, уколико се укаже потреба.
Недостаци:
- Насеља имају по једну железничку станицу.
- Како би се остварили предуслови да ова пруга била изграђена једноставно и јефтино, неопходно је извршити одређене измене пројекта аутопута десном обалом Саве, што би успорило/одложило градњу аутопута
Варијанта 4: Тешка железница делимично Ћирином трасом
- Тешка железница, за мешовити приградски, међуградски и теретни саобраћај.
- Дужина пруге Обреновац - Карађорђев парк 39км.
- Брзине 70-120км/с за приградске возове, 70-160км/с за међуградске возове. Просечна брзина приградских 62км/с, "интерсити" 108км/с.
- Интервал 30 минута. Потешкоће око градње система за краће интервале.
- Укупно 9 станица од Обреновца до Карађорђевог парка: Обреновац, Барич, Баричка река, Мала Моштаница, Умка, Пећани, Остружница, Беле воде, Раковица, Карађорђев парк.
- Трајање вожње 36 минут за приградске, 23 минута за међуградске.
- За реконструкцију тунела, откуп земљишта, два кратка нова тунела и остале објекте на траси, те градњу саме пруге би требало уложити 60-80 милиона евра, за возна средства око 20-30 милиона евра.
- Дуг период градње, због нових објеката и правних потешкоћа.
- Већи утицај пруге на урбани развој.
Предности:
- Највећи утицај на урбани развој и малу привреду од варијанти тешке железнице
- За разлику од Лаке железнице, коришћење Ћирине трасе за све намене
Недостаци:
- Како тешки возови не би прошли кроз насеље, иде се кроз геолошки неповољне зоне
- Правни проблеми и експропријација
- Тешка железница, за мешовити приградски, међуградски и теретни саобраћај.
- Дужина пруге Прокоп - Обреновац 41км 215м.
- Брзине 80-120км/с за приградске, 80-160км/с за међуградске возове. Просечна 61км/с за приградске, и 97км/с за међуградске.
- Интервал 60 минута без, дуплирања западног крака БЖЦ. Уколико се изврши врло скупа доградња истог, не би могло чешће сваких 30 минута, али не чешће.
- Укупно 10 станица од Обреновца до Прокопа: Обреновац, Бољевац, Јаково, Бечмен, Сурчин теретна, Аеродром, Земун, Тошин бунар, Нови Београд, Сајам и Прокоп.
- Трајање вожње вожње Обреновац - Прокоп 38 минута за приградске, 25 минута за међуградске возове.
- Потреба за изузетно скупом доградњом Београдског железничког чвора од Земуна до Прокопа на 4 колосека.
- Изградња пруге Земун – Сурчин теретна 90 милиона евра, пруга Сурчин – Теретна – Обреновац 50-70 милиона евра због моста преко Саве, чије би прилазне рампе морале бити по минимално 1,5 километар са обе стране реке.
Предности:
- Директна веза са аеродромом
- Боље повезивање са Новим Садом, Сурчином и Земуном
Недостаци:
- Најспорија варијанта повезивања са већином одредишта
- Највећи трошкови изградње
- Највећи оперативни трошкови
- Најнижи утицај на привредни и урбани развој
- Од варијанти тешких железница, најдужа веза са Макишом.
- Ниска учесталост полазака возова
Варијанта 2: Лака железница Ћирином трасом
- Лака железница искључиво за приградски превоз путника.
- Дужина пруге Сајам - Обреновац центар ћирином трасом 36км 186м.
- Брзине 50-100км/с. Просечна брзина 58км/с.
- Интервал 10 минута, у почетним фазама 20 минута.
- Укупно 13 станица од почетка до краја вожње. Обреновац, Тополице, Мислођин, Баричка рампа, Баричка река, Мала Моштаница, Умка југ, Умка центар, Пећани, Остружница стругара, Остружница центар, Ада, Мост преко Аде, Сајам
- Трајање вожње укупно 37 минута. Међутим 80% становништва на правцу има превоз на до 10 минута пешке.
- Најјефтинија варијанта. Саму пругу је могуће саградити за мање од годину дана за око 30.000.000 евра. Потребно 20 половних модернизованих лакошинских возила, која би са депоом коштала 6.000.000-10.000.000 евра. Трајала би бар 15 година.
Предности:
- Најмање време прилаза станицама
- Највећи утицај на урбани развој и малу привреду
- Најнижи трошкови изградње
- Густ ред вожње од самог почетка рада линије, на сваких 10-20минута.
- Најбрже и најједноставније изградити
Недостаци:
- Неупотребљивост за озбиљнији превоз робе
- Пруга искључиво локалног значаја
Варијанта 3: Тешка железница на обалоутврди
- Тешка железница, за мешовити приградски, међуградски и теретни саобраћај.
- Дужина пруге Обреновац - Карађорђев парк 32км.
- Брзине 70-120км/с за приградске возове, 70-160км/с за међуградске возове. Просечна брзина приградских 63км/с, "интерсити" 109км/с.
- Интервал 30 минута. Могућност доградње за интервал 15 минута.
- Укупно 7 станица од Обреновца до Карађорђевог парка: Обреновац, Барич, Умка, Пећани, Остружница, Беле воде, Раковица, Карађорђев парк.
- Трајање вожње 30 минут за приградске, 19 минута за међуградске. Међутим, насеља имају само по једну железничку станицу.
- За пругу и станице би требало уложити око 30-50 милиона евра, за возна средства око 20-30 милиона евра, међутим значај овакве пруге је већи.
Предности:
- У случају градње обалоутврде, најјефтинија варијанта тешке железнице
- У случају градње обалоутврде, решава се и речни саобраћај, што омогућава стварање луке и логистичког центра у Обреновцу, те пруга има још већи значај
- Најкраће време путовања
- Најнижи оперативни трошкови
- Највећи утицај на развој туризма
- Најкраћи превозни пут робе Обреновац – Макиш
- Најјефтиније и најједноставније доградити други колосек, уколико се укаже потреба.
Недостаци:
- Насеља имају по једну железничку станицу.
- Како би се остварили предуслови да ова пруга била изграђена једноставно и јефтино, неопходно је извршити одређене измене пројекта аутопута десном обалом Саве, што би успорило/одложило градњу аутопута
Варијанта 4: Тешка железница делимично Ћирином трасом
- Тешка железница, за мешовити приградски, међуградски и теретни саобраћај.
- Дужина пруге Обреновац - Карађорђев парк 39км.
- Брзине 70-120км/с за приградске возове, 70-160км/с за међуградске возове. Просечна брзина приградских 62км/с, "интерсити" 108км/с.
- Интервал 30 минута. Потешкоће око градње система за краће интервале.
- Укупно 9 станица од Обреновца до Карађорђевог парка: Обреновац, Барич, Баричка река, Мала Моштаница, Умка, Пећани, Остружница, Беле воде, Раковица, Карађорђев парк.
- Трајање вожње 36 минут за приградске, 23 минута за међуградске.
- За реконструкцију тунела, откуп земљишта, два кратка нова тунела и остале објекте на траси, те градњу саме пруге би требало уложити 60-80 милиона евра, за возна средства око 20-30 милиона евра.
- Дуг период градње, због нових објеката и правних потешкоћа.
- Већи утицај пруге на урбани развој.
Предности:
- Највећи утицај на урбани развој и малу привреду од варијанти тешке железнице
- За разлику од Лаке железнице, коришћење Ћирине трасе за све намене
Недостаци:
- Како тешки возови не би прошли кроз насеље, иде се кроз геолошки неповољне зоне
- Правни проблеми и експропријација
Karlo del Ponte
Advanced
Зато што је до Сајма траса неспорна, а од Сајма постоје три могућа усмеравања: Према Новом Београду преко замене за Стари железнички мост, према Аутокоманди у оквиру потенцијалне приградске везе за Калуђерицу и Гроцку, и према Калемегдану. Све три пруге су под знацима питања, и захтевале би врло озбиљне промене ГУП-а. Изузетак је ако се одустане од "Београда на води", када је најједноставније продужити према Дунав Станици. Тежио сам да убацим што мање спорних детаља.direktor":3pjvx5w5 je napisao(la):
Karlo del Ponte
Advanced
Хвала на примедбиMilisaV":1m8hc93q je napisao(la):
По питању животне средине, моја знања су доста општа. Наша највећа теретна станица Макиш се налази на водоизворишту, као што и пруга пролази кроз национални парк Фрушка гора. Друмски саобраћај представља далеко већи проблем по животну средину зато што није на струју, ослобађају се ароматични угљоводоници, тешки метали, прашинасти отпаци од гума итд. На железници велики проблем представљају креозитна уља за дрвене прагове, све остало је у мањој мери. У Макишу је проблем што је забрањено хемијско уништавање корова, а уништавање паром је забрањено, јер доводи у питање радно место барона који узимају провизију при куповини хербицида. Тако, пруга у Макишу јако брзо пропада због утицаја биљака, које нико и ништа не уништава. То је исто и један велики прећутани ризик било које пруге кроз Макиш, јер уништавањем корова паром доводиш у питање прозивије и позиције неких диносаурус барона.
Karlo del Ponte
Advanced
Izasli smo na Ekapiji
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -Obrenovac
Uz sve to, otvorili smo sajt:
http://prugaodbeogradadoobrenovcasr.webs.com/
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -Obrenovac
Uz sve to, otvorili smo sajt:
http://prugaodbeogradadoobrenovcasr.webs.com/
Zar nije racionalnije iskoristiti već postojeću prugu od Ostružnice preko Železnika do tunela u Belim vodama? U Železniku i Belim vodama će biti ukrštanja sa GSP linijama i tim veće iskorišćenje železničke linije.
Od Belih voda ima dve alternative, prva preko ade, a druga tunelom preko rakovice.
Od Belih voda ima dve alternative, prva preko ade, a druga tunelom preko rakovice.
Karlo del Ponte
Advanced
На почетку сам ја тако размишљао, али сам се предомислио, и одлучио да пруга у широком луку заобиђе Макиш све до Макишког тунела. Разлози:svsavic":298joweu je napisao(la):
+ Брзи возови штеде по 3 минута, а исто толико и приградски.
+ Макиш је направљен као максимално функционална теретна станица. Морали би се правити обилазни колосеци кроз цео Макиш, како би станица била функционална, а при томе, ако би остали на садашњем подручју станице, ограничење брзине би било 100км/с. Са предложеном изменом, могуће је без проблема имати 160км/с када будемо имали домаћу грађевинску оперативу за ту брзину, и када буде било довољно становника спремних да плате ту брзину.
+ Није потребно градити потпуно нову железничку станицу Остружница, удаљену од насеља, а накојој би се возови заустављали понајвише из саобраћајних разлога.
+ Избегавање градње вијадукта у центру Остружнице, који би осим рушења кућа, стварао и велику буку.
+ Тек неколико кућа према Сави у односу на Стари обреновачки пут. Могућност градње насипа, кеја и пруге у оквиру истог пројекта. Минимална бука од пруге, која се предвиђа и за теретне возове.
+ Најједноставнији начин да станица буде у самом центру Остружнице.
Наравно, ту је и мана:
- Прескакање Железника.
Али, у самом Железнику би требали "фидери", односно локалне линије, јер станица није у повољном положају у односу на насеље. Уосталом, у Железник би долазили препуни возови из Обреновца, Барича, Умке и Остружнице. Смишљам једно друго решење за Железник, и мислим да га објавим ових дана.
Karlo del Ponte
Advanced
Како су многи нестрпљиво чекали да окачим слике, ево, ево, качим, да читаоци имају представу шта је и како је на терену. 
Прво, железничка станица под окупацијом Ласте. Са леве стране се виде јако лепи примери архитектуре 90-тих, пљескавиџарнице итд. Ово је, иначе, поглед према Београду, у овом случају према истоку.
следи поглед на железничку станицу из правца Улице кнеза Михајла. По неком мом личном запажању, ово би могла бити врло лепа пешачко-бициклистичка улица, која се завршава железничком станицом.
Ово је мало ближе, и јасно се види липа, неодвојиви елемент сваке Ћирине станице. Под њом су страи људи палили луле, и представљала је место окупљања. На многим местима у Војводини, ту улогу су имали дивљи кестенови.
Идемо даље, воз наставља према Београду. Са десне стране се налази скретничарска кућица, а са леве иза дрвореда је Спортска хала. Правцем пруге иде Улица краља Александра 1, транзитна улица, којом сада иду сви аутобуси и камиони.
На следећој раскрсници пруга иде право, а тренутно сав транзит скреће десно (па на следећој раскрсници опет лево и правац према Београду). Међутим, управо ових дана Мирослав Чучковић, председник Општине Обреновац, отворио је радове на продужавању улице правцем Ћирине пруге са циљем да сав транзит ту преусмери. Сам тај правац назива "Обилазницом", иако је у питању путни правац кроз сред насеља. Све у свему, то неће решити потребу Обреновца за правом обилазницом, а ако кренемо да градимо пругу према центру града, ово је једини рационалан правац да се приђе центру. Ако то урадимо, то значи да рушимо оно што је Вила Равијојла саградила. :laugh:
Идемо у насеље Тополице, миран запећак у који Чучко хоће да нагура транзит, то јест "Обилазницу". Између ове две позиције је било по нешто што би се морало рушити због пруге. Један човек је целу собу направио према улици на прижном земљишту, али не смем да качим слике, јер за тако нешто ме тај човек може и тужити.
На крају, из насеља Тополице пуца поглед на Хотел Обреновац, где су смештена наша несврстана браћа (са десне стране), базене (у средини), и бањски објекат Обреновачке бање (десно). Једино ми није јасно где бања у Обреновцу, на 100 метара од Колубаре са четвртим степеном загађења, и на 4-5 километара од Термоелектране, а исто толико од Барича :lool: Шипраг који се види на хоризонту је траса куда је ишао Ћира. Иначе, чест је случај да се напуштено пружно земљиште управо познаје по џунгли. Такав је случај са многим пругама у Војводини... :roll:
Прво, железничка станица под окупацијом Ласте. Са леве стране се виде јако лепи примери архитектуре 90-тих, пљескавиџарнице итд. Ово је, иначе, поглед према Београду, у овом случају према истоку.
следи поглед на железничку станицу из правца Улице кнеза Михајла. По неком мом личном запажању, ово би могла бити врло лепа пешачко-бициклистичка улица, која се завршава железничком станицом.
Ово је мало ближе, и јасно се види липа, неодвојиви елемент сваке Ћирине станице. Под њом су страи људи палили луле, и представљала је место окупљања. На многим местима у Војводини, ту улогу су имали дивљи кестенови.
Идемо даље, воз наставља према Београду. Са десне стране се налази скретничарска кућица, а са леве иза дрвореда је Спортска хала. Правцем пруге иде Улица краља Александра 1, транзитна улица, којом сада иду сви аутобуси и камиони.
На следећој раскрсници пруга иде право, а тренутно сав транзит скреће десно (па на следећој раскрсници опет лево и правац према Београду). Међутим, управо ових дана Мирослав Чучковић, председник Општине Обреновац, отворио је радове на продужавању улице правцем Ћирине пруге са циљем да сав транзит ту преусмери. Сам тај правац назива "Обилазницом", иако је у питању путни правац кроз сред насеља. Све у свему, то неће решити потребу Обреновца за правом обилазницом, а ако кренемо да градимо пругу према центру града, ово је једини рационалан правац да се приђе центру. Ако то урадимо, то значи да рушимо оно што је Вила Равијојла саградила. :laugh:
Идемо у насеље Тополице, миран запећак у који Чучко хоће да нагура транзит, то јест "Обилазницу". Између ове две позиције је било по нешто што би се морало рушити због пруге. Један човек је целу собу направио према улици на прижном земљишту, али не смем да качим слике, јер за тако нешто ме тај човек може и тужити.
На крају, из насеља Тополице пуца поглед на Хотел Обреновац, где су смештена наша несврстана браћа (са десне стране), базене (у средини), и бањски објекат Обреновачке бање (десно). Једино ми није јасно где бања у Обреновцу, на 100 метара од Колубаре са четвртим степеном загађења, и на 4-5 километара од Термоелектране, а исто толико од Барича :lool: Шипраг који се види на хоризонту је траса куда је ишао Ћира. Иначе, чест је случај да се напуштено пружно земљиште управо познаје по џунгли. Такав је случај са многим пругама у Војводини... :roll:
mekbejn
Advanced
Bravo Karlo.
Nisam mogao da odolim, nešto što će se sigurno uklopiti u ovu priču o lipama, nostalgiji...
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=SehxJk2DCEc[/youtube]
Nisam mogao da odolim, nešto što će se sigurno uklopiti u ovu priču o lipama, nostalgiji...
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=SehxJk2DCEc[/youtube]
Karlo del Ponte
Advanced
Идемо даље у Барич.
Имао сам неколико слика, које сам јако касно направио са железничком станицом Барич, па су зато јако лошег квалитета. Зато ћу их овај пут избећи.
На слици је црква у Баричу, а на месту паркираних аутомобила и камиона је некада било стајалиште БАРИЧКА РАМПА. То је истовремено центар насеља, и најпрометнија станица аутобуског превоза.
Барич је познат по некадашњем гиганту Првој Искри, који је у најбоље време запошљавала 7.000 радника. Бомбардовање те фабрике 1999-те је и данас у болном сећању многих људи, не само у Баричу, него и хиљада људи који су са разних страна долазили да раде у истој, укључујући и Београд. То није била само фабрика, то је за хиљаде људи био основни извор прихода за породицу, а са обзиром колико су времена проводили у истој и породица!
Бомбе су разнеле много више од фабричких хала, од којих данас ради само једна са око 300 радника.
Наследећој слици је поглед према Баричкој рампи са брда. Замислите да стојите на истом месту, а на месту оних паркираних аутомобила ћиху-ћиху, призор и звук живота, срца које је изчупано из груди ових насеља, давне 1968. године!
На овом месту се аутомобили паркирају, јер је гњаважа преседати на кружни аутобус, који задире одавде читавих 6 километара, колико се од ове тачке протеже насеље развијано уз пругу. Зато сам у варијантама и 2 и 4 предвиђао два стајалишта за ову данас забит, Мала Моштаница, и Баричка река, иста она која је Ћира некада имао.
Идемо даље Железничком улицом. Иначе, дан данас, локалци када иду улицама на некадашњој Ћириној траси кажу "идем пругом". На сликама се види како су локалци померали ограде на државно земљиште, и наравно да би то морало да буде уклањано у трошку власника, без икакве надокнаде. На крају, зашто да се буни неко коме ће захваљујући прузи скочила вредност куће за 20%-60%.
Још један пример. На државном земљишту је без проблема могуће направити једноколосечну пругу на средини, по једна једносмерна коловозна трака са сваке стране пруге, тротоар и комуналне инсталације. Са леве стране пута гледано на слику је само један ред кућа између пруге и главног пута према Малој Моштаници профила 1+1. Међутим, многи су своје колске улазе усмерили према прузи, многи и гараже направили.
Идемо даље, на овом месту се спајају главни пут Барич - Мала Моштаница са Железничком улицом, око километар ипо од стајалишта Баричка рампа, и око пола километра од стајалишта Баричка река. Види се да је овде пружни појас јако широк.
Још једна слика мало даље. Иначе, одавде, па све до тунела, у дужини око 4 километра је могуће имати два колосека и брзину 80км/с без проблема (насеље је само са једне стране пута, изузев пар места где се могу направити прелази са рампама).
Једина мало незгодна, али не и нерешива је позиција самог стајалишта Баричка река. Постоји неколико кућа са пар локала, смештених уз сам пут на окуци реке. Ту би се друмски саобраћај могао преусмеравати према реци, јер у случају изградње, пруга би ту била најважнија саобраћајница.
У наставку идемо у Малу Моштаницу, насеље које је убедљиво највише изгубило укидањем пруге.
Имао сам неколико слика, које сам јако касно направио са железничком станицом Барич, па су зато јако лошег квалитета. Зато ћу их овај пут избећи.
На слици је црква у Баричу, а на месту паркираних аутомобила и камиона је некада било стајалиште БАРИЧКА РАМПА. То је истовремено центар насеља, и најпрометнија станица аутобуског превоза.
Барич је познат по некадашњем гиганту Првој Искри, који је у најбоље време запошљавала 7.000 радника. Бомбардовање те фабрике 1999-те је и данас у болном сећању многих људи, не само у Баричу, него и хиљада људи који су са разних страна долазили да раде у истој, укључујући и Београд. То није била само фабрика, то је за хиљаде људи био основни извор прихода за породицу, а са обзиром колико су времена проводили у истој и породица!
Бомбе су разнеле много више од фабричких хала, од којих данас ради само једна са око 300 радника. Наследећој слици је поглед према Баричкој рампи са брда. Замислите да стојите на истом месту, а на месту оних паркираних аутомобила ћиху-ћиху, призор и звук живота, срца које је изчупано из груди ових насеља, давне 1968. године!
На овом месту се аутомобили паркирају, јер је гњаважа преседати на кружни аутобус, који задире одавде читавих 6 километара, колико се од ове тачке протеже насеље развијано уз пругу. Зато сам у варијантама и 2 и 4 предвиђао два стајалишта за ову данас забит, Мала Моштаница, и Баричка река, иста она која је Ћира некада имао.
Идемо даље Железничком улицом. Иначе, дан данас, локалци када иду улицама на некадашњој Ћириној траси кажу "идем пругом". На сликама се види како су локалци померали ограде на државно земљиште, и наравно да би то морало да буде уклањано у трошку власника, без икакве надокнаде. На крају, зашто да се буни неко коме ће захваљујући прузи скочила вредност куће за 20%-60%.
Још један пример. На државном земљишту је без проблема могуће направити једноколосечну пругу на средини, по једна једносмерна коловозна трака са сваке стране пруге, тротоар и комуналне инсталације. Са леве стране пута гледано на слику је само један ред кућа између пруге и главног пута према Малој Моштаници профила 1+1. Међутим, многи су своје колске улазе усмерили према прузи, многи и гараже направили.
Идемо даље, на овом месту се спајају главни пут Барич - Мала Моштаница са Железничком улицом, око километар ипо од стајалишта Баричка рампа, и око пола километра од стајалишта Баричка река. Види се да је овде пружни појас јако широк.
Још једна слика мало даље. Иначе, одавде, па све до тунела, у дужини око 4 километра је могуће имати два колосека и брзину 80км/с без проблема (насеље је само са једне стране пута, изузев пар места где се могу направити прелази са рампама).
Једина мало незгодна, али не и нерешива је позиција самог стајалишта Баричка река. Постоји неколико кућа са пар локала, смештених уз сам пут на окуци реке. Ту би се друмски саобраћај могао преусмеравати према реци, јер у случају изградње, пруга би ту била најважнија саобраћајница.
У наставку идемо у Малу Моштаницу, насеље које је убедљиво највише изгубило укидањем пруге.
Karlo del Ponte
Advanced
Идемо даље у Барич.
Имао сам неколико слика, које сам јако касно направио са железничком станицом Барич, па су зато јако лошег квалитета. Зато ћу их овај пут избећи.
На слици је црква у Баричу, а на месту паркираних аутомобила и камиона је некада било стајалиште БАРИЧКА РАМПА. То је истовремено центар насеља, и најпрометнија станица аутобуског превоза.
Барич је познат по некадашњем гиганту Првој Искри, који је у најбоље време запошљавала 7.000 радника. Бомбардовање те фабрике 1999-те је и данас у болном сећању многих људи, не само у Баричу, него и хиљада људи који су са разних страна долазили да раде у истој, укључујући и Београд. То није била само фабрика, то је за хиљаде људи био основни извор прихода за породицу, а са обзиром колико су времена проводили у истој и породица! Бомбе су разнеле много више од фабричких хала, од којих данас ради само једна са око 300 радника.
Наследећој слици је поглед према Баричкој рампи са брда. Замислите да стојите на истом месту, а на месту оних паркираних аутомобила ћиху-ћиху, призор и звук живота, срца које је изчупано из груди ових насеља, давне 1968. године!
На овом месту се аутомобили паркирају, јер је гњаважа преседати на кружни аутобус, који задире одавде читавих 6 километара, колико се од ове тачке протеже насеље развијано уз пругу. Зато сам у варијантама и 2 и 4 предвиђао два стајалишта за ову данас забит, Мала Моштаница, и Баричка река, иста она која је Ћира некада имао.
Идемо даље Железничком улицом. Иначе, дан данас, локалци када иду улицама на некадашњој Ћириној траси кажу "идем пругом". На сликама се види како су локалци померали ограде на државно земљиште, и наравно да би то морало да буде уклањано у трошку власника, без икакве надокнаде. На крају, зашто да се буни неко коме ће захваљујући прузи скочила вредност куће за 20%-60%.
Још један пример. На државном земљишту је без проблема могуће направити једноколосечну пругу на средини, по једна једносмерна коловозна трака са сваке стране пруге, тротоар и комуналне инсталације. Са леве стране пута гледано на слику је само један ред кућа између пруге и главног пута према Малој Моштаници профила 1+1. Међутим, многи су своје колске улазе усмерили према прузи, многи и гараже направили.
Идемо даље, на овом месту се спајају главни пут Барич - Мала Моштаница са Железничком улицом, око километар ипо од стајалишта Баричка рампа, и око пола километра од стајалишта Баричка река. Види се да је овде пружни појас јако широк.
Још једна слика мало даље. Иначе, одавде, па све до тунела, у дужини око 4 километра је могуће имати два колосека и брзину 80км/с без проблема (насеље је само са једне стране пута, изузев пар места где се могу направити прелази са рампама).
Једина мало незгодна, али не и нерешива је позиција самог стајалишта Баричка река. Постоји неколико кућа са пар локала, смештених уз сам пут на окуци реке. Ту би се друмски саобраћај могао преусмеравати према реци, јер у случају изградње, пруга би ту била најважнија саобраћајница.
У наставку идемо у Малу Моштаницу, насеље које је убедљиво највише изгубило укидањем пруге.
Имао сам неколико слика, које сам јако касно направио са железничком станицом Барич, па су зато јако лошег квалитета. Зато ћу их овај пут избећи.
На слици је црква у Баричу, а на месту паркираних аутомобила и камиона је некада било стајалиште БАРИЧКА РАМПА. То је истовремено центар насеља, и најпрометнија станица аутобуског превоза.
Барич је познат по некадашњем гиганту Првој Искри, који је у најбоље време запошљавала 7.000 радника. Бомбардовање те фабрике 1999-те је и данас у болном сећању многих људи, не само у Баричу, него и хиљада људи који су са разних страна долазили да раде у истој, укључујући и Београд. То није била само фабрика, то је за хиљаде људи био основни извор прихода за породицу, а са обзиром колико су времена проводили у истој и породица!
Бомбе су разнеле много више од фабричких хала, од којих данас ради само једна са око 300 радника. Наследећој слици је поглед према Баричкој рампи са брда. Замислите да стојите на истом месту, а на месту оних паркираних аутомобила ћиху-ћиху, призор и звук живота, срца које је изчупано из груди ових насеља, давне 1968. године!
На овом месту се аутомобили паркирају, јер је гњаважа преседати на кружни аутобус, који задире одавде читавих 6 километара, колико се од ове тачке протеже насеље развијано уз пругу. Зато сам у варијантама и 2 и 4 предвиђао два стајалишта за ову данас забит, Мала Моштаница, и Баричка река, иста она која је Ћира некада имао.
Идемо даље Железничком улицом. Иначе, дан данас, локалци када иду улицама на некадашњој Ћириној траси кажу "идем пругом". На сликама се види како су локалци померали ограде на државно земљиште, и наравно да би то морало да буде уклањано у трошку власника, без икакве надокнаде. На крају, зашто да се буни неко коме ће захваљујући прузи скочила вредност куће за 20%-60%.
Још један пример. На државном земљишту је без проблема могуће направити једноколосечну пругу на средини, по једна једносмерна коловозна трака са сваке стране пруге, тротоар и комуналне инсталације. Са леве стране пута гледано на слику је само један ред кућа између пруге и главног пута према Малој Моштаници профила 1+1. Међутим, многи су своје колске улазе усмерили према прузи, многи и гараже направили.
Идемо даље, на овом месту се спајају главни пут Барич - Мала Моштаница са Железничком улицом, око километар ипо од стајалишта Баричка рампа, и око пола километра од стајалишта Баричка река. Види се да је овде пружни појас јако широк.
Још једна слика мало даље. Иначе, одавде, па све до тунела, у дужини око 4 километра је могуће имати два колосека и брзину 80км/с без проблема (насеље је само са једне стране пута, изузев пар места где се могу направити прелази са рампама).
Једина мало незгодна, али не и нерешива је позиција самог стајалишта Баричка река. Постоји неколико кућа са пар локала, смештених уз сам пут на окуци реке. Ту би се друмски саобраћај могао преусмеравати према реци, јер у случају изградње, пруга би ту била најважнија саобраћајница.
У наставку идемо у Малу Моштаницу, насеље које је убедљиво највише изгубило укидањем пруге.