Potrudicu se da "repliciram", a da se istovremeno koliko-toliko drzim teme o kojoj se ovde raspravlja, a to je Vojvodjanska ulica. Konkretno, kada je u pitanju medijski pristup datom problemu, zaista mi bode oci da je samo i iskljucivo B92 etiketiran kao problem.
Kao prvo, prilog o odlaganju rusenja koji je kopiran na ovom forumu mozda nije savrsen, ali ispunjava nekoliko bitnih kriterijuma da bi se mogao nazvati korektnim, buduci da sadrzi izjave cak cetiri relevantne strane - Roma koji se raseljavaju, Direkcije za gradjevinsko zemljiste koja ih raseljava, NVO koja se protivi rusenju i koji se obratila medijima pre rusenja, i Ministarstva za ljudska i manjinska prava ciji je ovo resor.. Pri tom, vezivni tekst nije zlonamerno intoniran, niti sadrzi bilo kakve novinarske impresije ili zakljucke.
I konacno, koliko su izneti stavovi takom diskusije (a pri tom moram da napravim i presek odredjenih misljenja o slicnim temama i na drugim delovima foruma) shizofreni najbolje pokazuje sledece nepodudaranje - forumasi su s jedne strane ubedjeni u sveomoc Djilasovog uticaja na medije i nemogucnost kritickog izvestavanja o gradskoj vlasti (u sta cesto ubrajaju i B92), a potom su spremni i da tvrde kako bi zarad podrske relativno anonimnoj NVO B92 sebi dozvolio luksuz da ulazi u konflikt sa Djilasom "osporavajuci" odluku njegove gradske vlade.
A cela buka se digla oko priloga kojije emitovan, koliko se secam, samo u jednim vestima na B92 (u 16 sati), i to u drugoj polovini vesti i jedina svrha mu je manje-vise bila da popuni program tog dana. Na sajtu B92 je to bila 20 i neka vest po redu, sto dovoljno pokazuje o tome da li je bila deo neke sire NVO propagandne agende.
Iako je citav ovaj post na opasnoj ivici da sklizne u off koji ce generisati nepotrebnu diskusiju, cenim, drugovi, da moram da kazem da su vase impresije ponekad nekorektne. Sam bih mogao da potpisem spiak gomile zamerki koje bi se mogle izneti na rad srpskih medija, ukljucujuci tu i B92, ali mislim da su optuzbe da "parazitiranju" i o tome kako nekoga "ne interesuje resenje" preterane, a mozda cak i maliciozne. Uostalom, i sami ste primetili da postoje brojni ogranicavajuci faktori za rad medija u ovoj zemlji - pocevsi od ogranicenih izvora finansiranja, lose drzavne regulative, do implicitnih ili eksplicitnih pritisaka politicke, ekonomske, kriminalne, klerikalne, NVO i ostale srpske oligarhije. Pa, uprkos svemu tome, i dalje postoje mediji koji su spremni da se uhvate u kostac sa skakljivim temama, rizikujuci pri tom cesto i svoj opstanak - jer su odredjene teme s jedne strane povecavali politicke pritiske, a s druge zatvarale izvore finansiranja, dok su ponekad i zivoti pojedinih novinara bili stavljani na crtu. Pri tom, govorimo o mediju (ako se konkretno sada radi o B92) koji je bio zatvaran, ciji su novinari bili hapseni, cija je imovina bila uzurpirana itd. U Srbiji je vrhunac civilnog aktivizma postalo anonimno pljuckanje na forumima, koje dolazi i u tu fazu da i oni koji se bar trude (ne uvek uspesno i u granicama svojih mogucnost, ali se bar trude) da svojim imenom i prezimenom brane javni interes bivaju popljuvani. Tuzno.
