Ne Drakče!
Ne razumeš - po običaju...
Ne zagovaram ja savez sa Rusijom iz više razloga.
Prvo, jer bi to politički, u sadašnjem svetu i odnosima snaga, bilo samoubistveno.
Drugo, jer za tim nema potrebe jer Rusija neće zaratiti sa celim svetom zbog Srbije - i da se razumemo, NE TREBA DA ZARATI!
Treće, jer Srbi vole svoju slobodu, a ona je apsolutna kategorija i bez obzira na ljubav prema Rusima, tu slobodu im Srbi nikada neće predati. Upravo je nedostatak bratskog čeličnog stiska, u slučaju Rusa, i doveo do tolikih toplih emocija prema njima. Kada bi se to promenilo, ta ljubav bi sa naše strane vrlo brzo splasla. Dakle, ne!
Sa Rusima treba biti u normalnim, korektnim i bratskim odnosima, zasnovano na obostranim interesima.
To odgovara i Srbima i Rusima. To je jedna ravnotežna, normalna i poželjna situacija gde obe strane imaju koristi. I to je to što se Rusa tiče.
Naravno da ti, u svojim prozapadnim mantrama mašaš ove suptilnosti i razmišljaš u crno-belo fazonu, obojenom zapadnom propagandom i ideologijom koja ti muti rasuđivanje. Zato i reč odbrana u kontekstu Nato pakta stavljaš pod navodnike. Kažeš "odbrana" od Nato pakta... kao da Nato, lep fin opran demokratski i civilizovan nam nudi hleb i so, a mi krezavi divljaci, spremamo se da na taj gest civilizacije odgovorimo rafalima. E to je tužno, dragi moj Drakče.
Sve što sam rekao za Ruse, minus taj emotivni faktor, odnosi se i na Kineze. Dakle, saradnja, ekonomija, nemešanje u unutrašnje stvari, nenametanje sopstvene ideologije, nenasilje i koegzistencija. Svako svoj prljav veš pere, drugi se u ti ne meša.
Ta paradigma međunarodnih odnosa je "Zona B" kako je definiše The Saker - zona zemalja koje ne prihvataju šareni obojeni svet ideološke i korporativne reporesije i imeprijalne ekspanzije današnjeg Zapada. Mi realno pripadamo Zoni B u ideološkom smislu (načinu na koji percipiramo idealne međunarodne odnose) ali nalazimo se duboko u Zoni A, okruženi, stisnuti i pod latentnom pretnjom.
Naš odgovor je jedini moguć - neutralnost!
I trudićemo se da tu poziciju održimo što je duže moguće. Čak i u slučaju veoma izvesnog budućeg konflikta Zone A i Zone B. Problem je u tome što, kada taj konflik uđe u svoju vruću fazu (za sada je taj konflikt 80% ideološki, 19% ekonomski i samo 1% kinetički), mi ćemo se naći u veoma teškom položaju. Postoji verovatnoća pritiska Zone A u smislu "ako nisi sa nama, onda si protiv nas". Naravno da će politika uraditi sve da se nekako izmigoljimo iz tog nebranog grožđa, ali postoji ozbiljna verovatnoća da to neće biti moguće, te da ćemo se opet naći u poziciji "potpisati pakt ili ne potpisati pakt". Da bi sprečili katastrofalne posledice za narod i državu u slučaju da Zona A pređe na argumente sile, nama treba izuzetno jaka obrambena komponenta. I imamo desetak godina da je izgradimo.
I zato ja ovde tupim zube da nam je potreban vojni rok, da su nam potrebne ozbiljne nabavke naoružanja - ljudi, postoji ozbiljna verovatnoća da će sve to zaista i da zatreba. A ako ne zatreba, super... još bolje... mada, ne verujem da ćemo imati taj luksuz da nas ovaj put oluja zaobiđe.
U svakom slučaju, Srbija će, kao i uvek do sada, u nastupajućim turbulentnim vremenima, biti na ispravnoj strani istorije.
Samo je pitanje koliko će to da košta.